Пројекти

Заводу за равноправност полова уручена награда за пројекат прекограничне сарадње са Мађарском

Заводу за равноправност полова уручена награда за пројекат прекограничне сарадње са Мађарском

У суботу, 27.05.2017. године уручена је похвалница за један од осам најбољих ИПА пројеката, у мађарском градићу Kибекхазу на Конференцији ДКМТ.

Похвалницу је у име Завода примила директорка, Диана Миловић. Она се захвалила пре свега Гаранцијскоm фонду АП Војводине, као носиоцу пројекта “Пословно повезивање жена које живе у руралним подручјима”, а онда и свима који су учествовали у реализацији прoјеката који је трајао годину дана.

Потврђено је да ће се прекогранична сарадња појачати у области повезивања и економског оснаживања жена са обе стране границе, а Завод за равноправност полова ће у томе активно учествовати. Директорка Завода је том приликом присуствовала Конференцији DKMT, на којој су били представници све три државе (Србије, Мађарске и Румуније).

Војводину је на том скупу представљао председник Покрајинске владе, Игор Мировић.


 

Пословно повезивање жена које живе у руралним подручјима

Пословно повезивање жена које живе у руралним подручјима

Завод за равноправност полова, Гаранцијски фонд АП Војводине и партнер из Мађарске Савез удружења незапослених особа Бач-Кишкун жупаније реализовали су од 1. марта 2013. године до 28. фебруара 2014. године пројекат „Пословно повезивање жена које живе у руралним подручјима“, први пројекат из области родне равноправности који је икада одобрен у оквиру ИПА Програма прекограничне сарадње Мађарска- Србија.

Пројекат је покренут са идејом да се сеоским женама пружи институционална подршка за економско оснаживање, имајући у виду чињеницу да су недовољно препознате и укључене у рурални развој својих заједница. Активности пројекта и циљне групе обухватиле су Бачку, средњи и северни Банат, Чонград и Бач-Кишкун.

Истраживања, као и различита искуства, потврдила су да се жене које живе у руралним подручјима суочавају са бројним тешкоћама које њихов положај у заједници чини неповољним. Ограничене могућности за пун развој, посебно у сфери економије, утичу тиме негативно и на укупну динамику развоја руралних подручја. Узимајући у обзир постојеће податке, пројекат је имао два општа циља: економско оснаживање и сарадњу сеоских жена предузетница, као и побољшање пословних могућности за незапослене жене које живе у руралним подручјима.

Активности пројекта биле су усмерене на жене из руралних подручја са обе стране границе, које су заједно, кроз тренинге и интензивну интеракцију, радиле на стицању нових вештина, развијању свог пословања, идеја, међусобне сарадње и контаката. Циљ ових активности био је учинити их економски независнијим, омогућити отварање нових радних места, обезбедити бољи квалитет живота и утицати на одрживи економски, културни и друштвени развој читавог прекограничног региона. Пројекат је директно биo усмерен на жене предузетнице које су имале потребу за даљом изградњом пословних капацитета и жене које су незапослене.

У првој фази пројекта 80 жена (са обе стране границе) биле су подељене у две групе: жене предузетнице и незапослене жене и са њима је урађено компаративно истраживање о ставовима, потребама и интересовањима на пољу предузетништва и запошљавања. Нарочита пажња је посвећена укључивању најмање 20% жена из посебно рањивих група, узимајући у обзир разлике међу женама заснованим на класи, старосном добу и етничкој припадности.

Узимајући у обзир потребе препознате у фази истраживања, сачињени су посебни наставни планови за обуке из две области: коришћење информационо-комуникационих технологија (ИКТ) и друштвених мрежа за развој пословања и вештине управљања.

Први ниво обуке био је усмерен на коришћење ИКТ за умрежавање и за маркетиншке активности, са посебном пажњом на коришћење интернета за тражење информација, могућих пословних прилика и партнерстава. Након обуке, учеснице обуке определиле су се за групе по делатностима (агротуризам и етнотуризам, јагодарство, дизајн ентеријера и намештаја, пчеларство, кинологија, органско повртарство, прерада трске, израда сувенира, производња здраве хране) у оквиру којих су биле заинтересоване да развијају своје послвне идеје.

Други ниво обуке имао је за циљ да унапреди менаџерске вештине жена из руралних подручја у области продаје, маркетинга, књиговодства и прављења бизнис планова.
У обукама је учествовало око 50 сеоских жена из 30 различитих села у Војводини.

Увиђајући значај додатног образовања и поштујући принципе целоживотног учења, обуке су имале за циљ да повећају знање и вештине сеоских жена, имајући у виду да су истраживања показала да више од 80% сеоских жена након формалног образовања, нису имале прилику да учествују у додатним усавршавањима.

Пројекат „Пословно повезивање жена које живе у руралним подручјима“ представља велики успех партнерских организација, али и сигнал другим институцијама и организацијама да крену у овом правцу. Активности Пројекта, које су укључиле истраживања, обуке и различите инструменте јавног промовисања предузетништва и запошљавања сеоских жена, биле су конципиране тако да, са једне стране, остваре мерљиву корист за сеоске жене које су директно и индиректно укључене у Пројекат, а са друге, да омогуће одрживост и отворе нова поља будућег деловања, како у оквиру пограничне сарадње са Мађарском, тако и у оквиру редовних активности.