6.12.2023 | Актуелно, Промотивни програми
У четвртак, 7. децембра 2023. године са почетком у 15:30 часова у згради Ректората Универзитета у Новом Саду (Зорана Ђинђића 1, сала у приземљу) биће одржана промоција књиге Прилог историји женских студија у Војводини: женске студије у Суботици приређивачице др Маргарете Башарагин.
На промоцији ће говорити:
- др Маргарета Башарагин, ауторка
- др Силвиа Дражић, рецензенткиња
- др Милена Жикић,рецензенткиња
- Катарина Крајновић, уредница издавачке делатности Завода за равноправност полова
- Полазнице Женских студија
Модерира: проф др Свенка Савић
Књига Прилог историји женских студија у Војводини: женске студије у Суботици приређивачице др Маргарете Башарагин последња је у низу публикованих радова у оквиру издавачке продукције Завода за равноправност полова. Рад је изашао у оквиру Едиције “Клара Цеткин” која промовише едукативне програме, семинаре и курсеве у области родне равноправности и намењена је образовању најшире јавности заинтересоване за ову област.
Маргарета Башарагин је приредила књигу Прилог историји женских студија у Војводини: Женске студије у Суботици, са намером да представи и афирмише делатности новосадског Удружења за женске студије и истраживања у Суботици. Женске студије као алтернативни високошколски образовни програм обједињују наставу, истраживање, издаваштво и документацију о женама у јединствени програм за жене (и мушкарце). У пракси се реализују као мрежа образовних програма у неколико градова унутар југословенског простора и у Републици Србији, коју су током три деценије активно градиле предавачице заједно са полазницама у Београду, Загребу, Новом Саду и Суботици. Ауторка показује да је управо документовање историје о академском активизму жена (на локалном нивоу – у граду Суботици) један од неизоставних начина да се укаже на пут институционализације знања о женама и о родној равноправности, као и на његово преливање у законе и директан утицај на формирање разних механизама за родну равноправост код нас.
Данас радом Женских студија у Суботици руководи др Маргарета Башарагин, а у раду активно учествују и др Мирјана Докмановић и др Јасминка Дулић, уз несебичну подршку и помоћ проф. емерите Свенке Савић. Око подружнице Женских студија у Суботици окупља се велики број активисткиња које доприносе афирмисању разних тематских области с циљем унапређења положаја жене у друштву и равноправном третману, али и култури сећања.
Промоцију заједнички организују Завод за равноправност полова и Удружење „Женске студије и истраживања“ Нови Сад.
1.12.2023 | Актуелно
Поштоване учеснице Конкурса за женско предузетништво,
Обавештавамо вас да се у дну овог обавештања налази ТАБЕЛА са списком пристиглих пријава на конкурс. Молимо вас да проверите да ли се налазите у табели, уколико се не налазите на списку а послали сте документацију у року, молимо вас да нас до уторка, 5.12.2023. обавестите мејлом о томе и оставите контакт телефон.
Мејл адреса је konkursi@ravnopravnost.org.rs
Хвала на разумевању.
СПИСАК ПРИЈАВА_ЖЕНСКО ПРЕДУЗЕТНИШТВО 2023
30.11.2023 | Актуелно
Услед штајка Поште Србије и кашњења пријема документације на конкурс за развој и афирмацију женског предузетништва, Комисија за процену пријава НЕЋЕ донети Листу вредновања и рангирања пријављених привредних субјеката у року од 30 дана од дана истека рока за подношење пријава, како је предвиђено Правилником о поступку и критеријумима за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва.
Листа ће бити донета и објављена на сајту Завода у што краћем року.
Хвала на разумевању.
25.11.2023 | Актуелно
Данас обележавамо Међународни дан борбе против насиља према женама у оквиру светске Кампање «16 дана активизма борбе против насиља према женама» која ове године носи слоган:
„УЈЕДИНИМО СЕ! Инвестирајмо у превенцију насиља над женама и девојчицама“
У 2023. години, тема кампање фокусирана је на важност финансирања различитих стратегија превенције како би се спречило насиље, и њена порука и позив грађанима, грађанкама и владама широм света јесте да покажу колико им је стало до окончања насиља над женама и девојчицама. Сваки напор уложен у спречавање насиља над женама је корак ка сигурнијем, равноправнијем и просперитетнијем свету.
Насиље према женама и девојчицама једно је од најраспрострањенијих и најраширенијих кршења људских права у свету. И упркос томе што многе земље доносе законе за борбу против насиља над женама, слаба примена и дискриминаторне друштвене норме остају и даље значајан проблем. Глобално, процењује се да је око 736 милиона жена — скоро свака трећа — било изложена физичком и/или сексуалном насиљу интимног партнера, непартнерском сексуалном насиљу или и једном и другом, барем једном у животу.
Насиље над женама је такође појачано у различитим окружењима, укључујући радни и онлајн простор. Поједине студије показале су да је 38 одсто жена имало лична искуства са насиљем на друштвеним мрежама, а 85 одсто жена које проводе време на мрежи уочило је дигитално насиље над другим женама. Глобална студија о женама које раде у технолошком сектору показала је да је 44 одсто жена оснивача искусило неки облик узнемиравања на послу 2020. године, од чега је 41 одсто жена искусило сексуално узнемиравање.
Насиље негативно утиче на физичко и ментално здравље и добробит жена у свим фазама њеног живота и утиче на њен професионални развој и економско оснаживање. Насиље над женама такође има шире друштвене и економске последице по породице, заједнице и друштва и омета постизање одрживог развоја.
Сваке године у периоду од 25. новембра до 10. децембра кампању широм света обележава преко 5000 организација у више од 180 земаља са захтевом за укидање свих облика насиља према женама. Кампања, кроз своје активности треба да укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља према женама.
Завод за равноправност полова подсећа да је од почетка 2023. године 27 жена убијено у породично-партнерском насиљу. Најчешће учинилац је супруг или ванбрачни партнер, емотивни партнер, син или други члан породице. Убиство жена у породичном контексту најчешће се догађа када жена напусти партнера или њен партнер перципира (основано или не) да му је неверна. Убиство је најчешће извршено у заједничком стану или кући жртве и учиниоца, дакле тамо где би жена требало да је најбезбеднија – у породици.
Овај податак нам говори да у нашој јавности још увек постоји раширена свест о томе да је насиље приватна и породична ствар и да ће комшија пре позвати полицију због буке коју производи гласна музика него због породичног насиља. Истраживања такође указују на то да је готово сваки фемицид могао да буде спречен јер му је претходило дугогодишње насиље, а често и отворене претње убиством.
У том контексту Завод за равноправност полова апелује на грађанке и грађане да на сваку ситуацију насиља реагују одмах и ефикасно.
0800 10 10 10
Сваког радног дана од 10 дo 20 часова. Позив на овај број је бесплатан из фиксне и свих мрежа мобилне телефоније.
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Бројне организације и државне установе уједињени су у доношењу посебних протокола о поступању надлежних органа и инстутуција у процесуирању фемицида, затим у спровођењу истраживања о родно заснованим мотивима фемицида, као и увођења ограничења власништва и поседовања ватреног оружја тамо где је било забележено насиље према женама. Такође постоје препоруке и иницијативе да се развију програми за рад са учиниоцима насиља и успоставе ефикасни механизми за праћење фемицида.
Кампања је прилика да родни покрајински механизми, али и друге надлежне институције УЈЕДИЊЕНЕ инвестирају у превенцију насиља над женама и девојчицама кроз конкретне мере и акције које спроводе.
Завод за равноправност полова као један од носилаца мера у покрајинском Програму за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године и као члан координационог тима Мреже „Живот без насиља“ којом координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман, спроводи активност која се тиче прикупљања и анализирања податакa и информација о капацитетима и потребама специјализованих женских организација и других установа у сектору социјалне заштите које пружају психосоцијалну подршку за жртве родно заснованог насиља и насиља у породици и унапређивање таквих услуге.
У контексту примене покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године биће организован рад и едукација са представницима локалних самоуправа са територије АП Војводине како да у своје Локалне акционе планове за родну равноправност укључе и активности за промоцију нулте толеранције на насиље и активности за спречавање родно заснованог насиља према женама.
|
Завод за равноправност полова користи прилику да подсети медије о ЕТИЧКОМ КОДЕКСУ У ИЗВЕШТАВАЊУ О НАСИЉУ, нарочито о родно заснованом насиљу и да избегавају стереотипно и сензационалистичко извештавање јавности јер оно доприноси продубљивању патријархалног обрасца понашања и негирању насиља и злочина.
Преузми: Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама
|
16.11.2023 | Актуелно
Завод за равноправност полова обавештава све учеснице Јавног конкурса за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2023. години којe су своју пријаву за учешће на конкурсу послалe путем поште, да провере статус пошиљке на https://www.posta.rs/cir/alati/pracenje-posiljke.aspx
Уколико пошиљка има статус отпреме или само пријем (рачуна се да је стигло ако пише уручено), молимо учеснице да доказ/потврду о слању пошиљке пошаљу скенирано на мејл Завода konkursi@ravnopravnost.org.rs
За сва додатна питања можете се обратити на 021/66 15 177
14.11.2023 | Актуелно, Подстицајни програми
Данас су у Заводу за равноправност полова представницима удружења грађана са територије АП Војводине уручени уговори о коришћењу средстава за реализацију пројеката у области унапређења положаја жена и родне равноправности.
Средства су додељена на основу Јавног конкурса за доделу средстава удружењима за област равноправности полова у АП Војводини у 2023. години, са циљем повећања видљивости и профитабилности предузетничких активности жена са села, као и спровођења обука и едукативних програма за унапређење знања и вештина којима се повећава запошљивост и самозапошљивост жена.
Финансијску подршку на основу конкурса, у укупном износу од 4.500.000,00 милиона динара, добило је 32 удружења грађана којима је на овај начин омогућена реализација активности у области унапређења родне равноправности у својим локалним заједницама.
При одабиру пројеката за финасирање, приоритет су имали они програми који доприносе промовисању и примени Закона о родној равноправности, односно Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године, која као једну од препорука наводи и сарадњу институција и цивилног сектора, у смислу јачања капацитета невладиних организација који се посматрају као партнери у спровођењу политике једнаких могућности и креирања нових јавних политика.
13.11.2023 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић посетила је Загреб 10. новембра 2023. године где је присуствовала радном састанку са представницима Уреда за равноправност сполова Републике Хрватске.
Састанак је одржан на иницијативу Завода за равноправност полова са намером да се успостави партнерски однос будући да је подручје рада ове две установе слична. Размена примера добрих пракси и искуства је од обостраног интереса јер они могу допринети креирању нових програма за унапређење положаја жена у региону.
Радном састанку су у име Завода присуствовале директорка Ивана Крсмановић и сараднице Катарина Крајновић и Сандра Бачко, док су у име Уреда за равноправност сполова Републике Хрватске били присутни равнатељица Хелена Штимац Радин и саветници Никола Здунић и Маја Спорош.
Тема разговора биле су активности два институционална механизма за родну равноправност и могућност будуће сарадње. Директорка Завода и сараднице представиле су делатност и програмске активности Завода и истакле намеру да у наредном периоду дају акценат регионалној сарадњи јер је такво повезивање основ за одржање и повећање стабилности и промовисање свеукупне добросуседске сарадње. Сталан напредак и продубљивање регионалне сарадње, посебно кроз регионалне иницијативе, унапређује односе и убрзава европске интеграционе процесе у региону Југоисточне Европе и ствара услове за економски напредак и побољшање животног стандарда становништва.
Равнатељица Уреда је на састанку дала акценат на искуству Хрватске када је у питању процес приступања Европској унији у области поглавља која се тичу родне равноправности и истакла да су запослени спремни да пруже подршку на основу искуства које су и сами прошли.
На састанку је закључено и оцењено да је најзначајнији резултат сусрета успостављен контакт и да ће обе стране дати свој допринос у тражењу различитих извора финансирања развојних пројеката у области родне равноправности који могу повезати обе институције.
10.11.2023 | Актуелно
Гендер центар – Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске и Завод за равноправност полова потписали су 9. новембра 2023. године у Бања Луци Меморандум о сарадњи у циљу доприноса изградњи друштва једнаких прилика и могућности у Републици Српској и Републици Србији, кроз израду и спровођење специјалних мера за унапређење положаја жена у свим областима рада и живота.
Меморандум о сарадњи потписале су у име Завода за равноправност полова директорка Ивана Крсмановић и Мирјана Лукач, директорица Гендер центра из Бања Луке.
Овај документ биће основ за заједничке активности на подручју унапређења равноправности полова и политика једнаких могућности, а приоритетна подручја сарадње су области дефинисане стратешким документима Републике Српске и Републике Србије а посебно: родно одговорно буџетирање, економско оснаживање жена, спречавање и сузбијање насиља у породици и насиља над женама, акциони планови за равноправност полова, кампање за подизања свести јавности и друге.
Фото: Гендер центар за једнакост Републике Српске
Меморандумом се успоставља регионална сарадња два институционална механизма за равноправност полова и јача сарадња Републике Српске и Републике Србије кроз размену стручних ресурса, међусобних посета, пружање подршке у организовању регионалних конференција и других заједничких активности.
Фото: Гендер центар за једнакост Републике Српске
У оквиру посете Бања Луци, директорка Завода је са сарадницама присуствовала конференцији „Како спријечити фемицид?“ одржаној 8.11.2023. године у Административном центру Владе Републике Српске, на којој је било речи о изазовима са којима се суочавају субјекти заштите, затим о проценама ризика од убиства како би се спречио фемицид, односно убиство жене, као и о Нацрту закона о заштити од насиља у породици и насиља над женама Републике Српске.
Скуп је окупио стручњаке и стручњакиње из различитих установа који су свако у свом домену дали своју перспективу овог друштвеног феномена и истакли колико је важна мултисекторска сарадња на локалном нивоу у превенцији фемицида, односно колике су могућности, капацитети и изазови у поступању при тежим облицима насиља у породици и насиља према женама.
26.10.2023 | Актуелно
У складу са одлуком директорке Завода за равноправност полова, рок за пријаву на Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава јединицама локалних самоуправа са територије АП Војводине за финасирање израде Локалних акционих планова и реализације активности из Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности продужен је до 1. новембра 2023. године.
Све информације у вези са правом и условима учешћа на конкурсу, могу се добити овде
15.10.2023 | Актуелно
Међународни дан сеоских жена установљен је Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, а идеја да се уведе посебан дан, када земље широм света указују на посебан допринос жена на селу, потекла је са Конференције жена УН, у Пекингу 1995. године. Његовим обележавањем се скреће пажња на кључну улогу жена на селу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу. Наша држава је ратификовањем одређених докумената и конвенција преузела међународну обавезу да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.
Жене у руралним подручјима сматрају се вишеструко маргинализованом и рањивом друштвеном групом. Њихов неповољан социоекономски положај, у поређењу са мушкарцима, огледа се у тежем приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање и различитим облицима дискриминације. Жене са села не учествују равноправно на позицијама власти и у доношењу одлука на свим нивоима. Кућни послови и брига о деци скоро су искључиво послови којима се баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању.
У Србији, већину лица чији су главни извори прихода зарада и приходи од имовине чине мушкарци, док жене чине већину лица чији су главни извори прихода пензија и социјална давања. Постоји знатно мања вероватноћа да жене буду носитељке или власнице пољопривредног газдинства и непокретности, и подаци показују да су (жене на селу власнице газдинстава у Србији у само 12 одсто случајева.
Иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, истраживања су показала да жене на селу добијају много мање финансијске помоћи, и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим фармама, образованији и млађи, а то су обично мушкарци, док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.
Више од половине жена са села формално је незапослено, неке од њих немају ни здравствено осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције. Постојећа подршка женама у пољопривреди и у руралном развоју је још увек недовољна и неопходно је да се замени системском подршком која доприноси одрживим променама и побољшању квалитета свакодневног живота на селу.
Политикама Покрајинске владе предвиђени су посебни програми и мере за унапређење положаја жена и економског оснаживања рањивих група. Једна од мера јесте свакако родно одговорно буџетирање које се у АП Војводини примењује од 2015. године. Циљ овакве јавне политике јесте уграђивање родне перспективе у креирање буџета на свим нивоима власти, његову процену и анализу и реструктуирање прихода и расхода у циљу равномерне расподеле средстава, са циљем задовољавања потреба и жена и мушкараца, нарочито маргинализованих друштвених група као што су жене на селу.
Завод за равноправност полова од свог оснивања ради на видљивости жена са села и путем конкурса, едукација и промоције ове друштвене групе у јавности ради на унапређењу њиховог положаја. Један од програма економског оснаживања жена који је показао највидљивије резултате свакако јесте конкурс за куповину кућа на селу на основу ког је у периоду 2015-2023. године 338 жена постало сувласница некретнине. Од 2021. године Завод реализује и Конкурс за афирмацију и развој женског предузетништва чиме се на овај начин пружа подршка и женама из руралних подручја да започну или развијају свој бизнис.
