Објављен конкурс за удружења у области родне равноправности

Објављен конкурс за удружења у области родне равноправности

Завод за равноправност полова објавио је у оквиру својих подстицајних програма Јавни конкурс за доделу средстава удружењима за област равноправности полова у АП Војводини у 2022. години.
Конкурс је намењен удружењима са територије АП Војводине која у својим статутарним одредбама као циљеве препознају унапређење и заштиту родне равноправности, а својим активностима допринеће подстицању политике једнаких могућности у циљу јачања родне равноправности кроз спровођење Закона о родној равноправности.

Циљеви конкурса  се поред промовисања и примене Закона о родној равноправности односе и на оснаживање жена за политичку партиципацију на локалном нивоу, као и нa заштиту и промовисање политика једнаких могућности код младих узраста између 16 и 19 година.

Конкурс је отворен до 11. маја 2022. године.


 

УКЉУЧИ СЕ И ТИ – План развоја Војводине 2022-2030.

УКЉУЧИ СЕ И ТИ – План развоја Војводине 2022-2030.

Почетком марта 2022. године започела је нова фаза израде Плана развоја АП Војводине 2022-2030. која подразумева дефинисање визије и правца развоја, као и активности које ће довести до постављених циљева Покрајине у наредној декади. План развоја је најважнији развојни документ, који даје стратешки оквир на основу кога се дефинишу конкретне активности и усмеравају ресурси. На тај начин ће се значајно утицати на унапређење услова за живот и рад у Војводини.

Сходно томе, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, укључио је грађане и грађанке Војводине у ову фазу израде Плана развоја АП Војводине како би дали допринос одређивању приоритета и постављању реалних и одрживих циљева развоја које они сматрају најважнијим за квалитет живота у Покрајини у наредних девет година. Бољи животни стандард, квалитет ваздуха који удишемо, чиста и доступна вода коју пијемо, боље образовне и пословне могућности за младе, квалитетније јавне услуге, само су неки од циљева које могу да означе као важне и тиме утичу на њихово остваривање.

“План развоја ће нам омогућити да доносимо и спроводимо одлуке које су по мишљењу становника Војводине најважније за њен развој. Зато су нам помоћ и активно учешће што више грађана и грађанки свих узраста, академске и пословне заједнице, организација цивилног друштва и свих заинтересованих страна у овој фази веома важни. У сарадњи са Развојном агенцијом Војводине, омогућили смо свима да активно учествују у овом процесу кроз једноставне, доступне и јасне алате, како би одговор грађана био што масовнији”, каже Александар Софић, Покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војводине.

У циљу информисања и укључивања јавности у дефинисање визије и циљева Плана развоја АП Војводине 2022-2030. свим грађанима је доступна интернет страница planrazvojaapv.rs. Означавањем три од 19 понуђених области у једноставном графичком приказу у оквиру рубрике “Укључи се и ти” на овој страници, грађани су до 24. марта могли да бирају/гласају за оне области које сматрају најважнијим за квалитет њиховог живота и у којима желе да виде највећи напредак у развоју Војводине до 2030. године.

Планом развоја нећемо моћи да решимо све изазове са којима се суочавамо, али се можемо договорити шта нам је најважније и у ком правцу би требало да се крећемо како би унапредили животни стандард у Војводини“, закључује Софић.

Процес израде Плана развоја подржавају пројекти Немачко-српске развојне сарадње „Подршка реформи јавне управе у процесу приступања ЕУ“ и „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, које спроводи ГИЗ. Оба пројекта финансира Савезно министарство за привредну сарадњу и развој Савезне Републике Немачке, док се други пројекат спроводи уз кофинансирање Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ).

У свим аспектима израде Плана развоја АП Војводине интегрисани су циљеви Агенде за одрживи развој до 2030, који представљају одрживи приступ развоју друштва. Свеобухватно начело Агенде 2030. је принцип “Нико не сме бити изостављен”, које се у 17 циљева одрживог развоја Агенде 2030. конкретизује кроз стандарде попут доступних, приступачних, повољних и квалитетних јавних услуга за све, демократизацију процеса планирања, доношења и спровођења одлука, партнерску и интерсекторску сарадњу… Ово начело указује да циљеви Агенде 2030. морају бити испуњени на тај начин да се у одрживи развој укључе сви слојеви друштва, а пре свега оне групе које су највише изостављене. Остваривање циљева одрживог развоја Агенде 2030. компатибилан је процес приступању Србије Европској унији.

На интернет страници planrazvojaapv.rs доступни су и документи из области друштвеног развоја, животне средине, економског развоја и инфраструктуре, који садрже податке и закључке о стању у овим областима. Ове анализе резултат су вишемесечног рада експерата у припремној фази израде Плана развоја, а верификоване су кроз јавне консултације. Истовремено, ови документи биће основа за дефинисања циљева и мера Плана развоја АП Војводине 2022-2030.

Осим на овој интеренет страници, активности на изради Плана развоја АП Војводине 2022-2030 грађани могу да прате и на фејсбук страници План развоја АП Војводине 2022-2030.


 

Данас обележавамо 8. март – Међународни дан жена

Данас обележавамо 8. март – Међународни дан жена

Данас обележавамо Међународни дан жена – 8. март  подсећајући се свих оних жена са почетка 20. века које су се бориле за право гласа, право на имовину и право на рад, за право да постану видљиве у друштву које граде заједно са мушкарцима.

У међувремену, женска перспектива је препозната као важно политичко питање које је постало предуслов за испуњавање социјалне правде и стварање хуманог окружења коме тежи и наше друштво и данашњи дан је прилика да укажемо на изворно значење овог датума и економска, политичка и друштвена достигнућа жена и поручимо да борба за стечена права никада не престаје.

 

 

11. фебруар – Међународни дан жена и девојака у науци

11. фебруар – Међународни дан жена и девојака у науци

Поводом Међународног дана жена и девојaка у науци – 11. фебруара, Завод за равноправност подсећа јавност да иако жене данас чине мање од 30 одсто истраживача широм света, оне често предводе захтевна и револуционарна истраживања која имају огроман утицај на развој човечанства и друштва уопште. У Србији подаци говоре да међу запосленима у области истраживања и развоја доминирају жене са 51%, и да је највеће учешће истраживачица у медицинским наукама (58,6%), док их је најмање у инжењерингу и технологији (40%). Овакви подаци говоре да у нашем друштву и даље постоје родни стереотипи када је у питању избор професије и занимања, те је у том смислу важно промовисати успешне жене у науци, а девојчице подстицати да од најранијег узраста развијају своја интересовања.

Завод за равноправност полова од 2006. године у оквиру своје издавачке делатности објављује докторске и мастер радове који промовишу научноистраживачки рад и постигнућа жена, са циљем да представи жене из академске заједнице и афирмише студенткиње, научнице и друге стручњакиње које се баве родним политикама. На овај начин Завод пружа свој допринос ширењу видљивости жена у науци представљајући њихове образовне и истраживачке капацитете.

Поводом Међународног дана жена и девојака у науци, директорка Завода Станислава Малић-Гостовић присуствовала је свечаности на тему “Научнице говоре” у организацији новооснованог Удружења научница Србије “Срна”, које је том приликом представило свој рад и младе научнице које су за свој истраживачки рад и друге подухвате добиле признања како домаћих институција и фондација, тако и међународних компанија.

Директорка Завода је овом приликом изразила наду у будућу сарадњу Завода и Удружења “Срна” кроз нове пројекте и подухвате који ће афирмисати научнице и успешне истраживачице.

 

 


 

Додељени уговори војвођанским предузетницама

Додељени уговори војвођанским предузетницама

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић уручила је у уторак, 28. децембра 2021. године 48 уговора у вредности од 14.051.250,00 динара за подршку развоја и афирмације женског предузетништва на територији АП Војводине.

На конкурс Завода за равноправност полова пријавило се 144 предузетница из целе Војводине, док је бесповратна средства добило 48 привредних субјеката и то за подршку унапређења пословних капацитета, иновација и пројеката у start-up фази кроз куповину машина, опреме, алата и репроматеријала, као и за сертификацију, стандардизацију и брендирање производа и услуга.

„Женско предузетништво је свакако значајна тема којој ће Завод за равноправност полова у будућности посветити пуну пажњу, а приоритет у наредном периоду ће нам бити и жене из маргинализованих група, као и оне које отпочињу приватан бизнис. Верујемо да ће ова мера Покрајинске владе имати позитивне ефекте на економско оснаживање жена, и њихово охрабривање да покрену сопствени посао или додатно ојачају, али и на отклањање родних стереотипа у друштву да бизнис сектор воде само мушкарци.“ – истакла је директорка Завода.

Према речима предузетнице Сандре Кондић из Футога која има кројачку радионицу, средства која је добила од Завода пуно ће јој значити јер се овим послом бави већ 17 година и од тада није била у могућности да себи приушти нову опрему, али након овакве финансијске подршке наредних двадесет година ће сигурно моћи да ради на добрим и правим машинама.


 

Нове публикације у издању Завода за равноправност полова

Нове публикације у издању Завода за равноправност полова

Завод за равноправност полова објавио је у оквиру своје издавачке делатности две нове публикације чиме је фонд литературе из области родних политика обогаћен новим темама.

Са ауторкама монографије “Инклузивна безбедност” Светланом Јанковић и Зорицом Мршевић

Публикација „Инклузивна безбедност“ ауторки Зорице Мршевић и Светлане Јанковић презентира родну анализу друштвених модела реаговања на ризике изазване активностима људи и природних катастрофа. Значајна компонента те анализе је афирмисање инклузивности уз критичко напуштање става да су ризици, оружани сукоби и катастрофе родно неутрални, јер иако из њих произашле последице могу да погађају цело становништво, и узроци и разлике су суштински родно обојени.
Коауторска монографија „Инклузивна безбедност” је још један успешан рад у низу вишегодишњих систематских напора обе ауторке усмерених у правцу њиховог темељног промишљања родно заснованих аспеката равноправности са критичко-аналитичког феноменолошког аспекта.

Директорка Завода са ауторком Радицом Шиповац

Рад Радице Шиповац „Историјско и савремено стваралаштво жена“ – Мале велике жене полази од чињенице да се улога жена знатно разликовала од данашњих када је њихова улога била веома сужена. Временски обухват монографије (18, 19. и 20. век),  смештен је на територију некадашње Аустроугарске, где је ауторка у оквирима Југославије разматрала специфичне облике стваралаштва и велике доприносе  жена. Ауторка у монографији износи појединачне случајеве као успех слепе певачице из Гргуреваца, познавање правних прописа и подношење мемориала девојке Марте, посебан значај Марије Терезије, глувонеме сликарке Славе Рушкај, Анђелије Станчић која је вратила, са образложењем, Орден Светог Саве и друге значајне жене које су својим радом допринеле побољшању родне равноправности и остваривања људских права.

Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче/истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера/ки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.

 


 

Tрибина о превенцији насиља према женама

Tрибина о превенцији насиља према женама

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић учествовала је у среду, 15. децембра 2021. године у Дому културе у Шимановцима на трибини под називом “Превенција насиља над женама”.

Трибина је одржана у оквиру пројекта “Заједно смо јаче” који за циљ има отварање локалне канцеларије на територији општине Беочин за пружање подршке женама у ситуацији насиља, као и развијање свих расположивих механизама у локалној средини када је овај друштвени проблем у питању.

Пројекат реализује Удружења жена “Горска ружа” из Раковца уз финансијску подршку Завода за равноправност полова.

“Удружења жена са села попут раковачке “Горске руже”, “Шимановчанки” и “Сремица” из Пећинаца су веома важне у својим локалним срединама јер могу бити посредник између жена које су потенцијално у ризику од насиља или оних које су веће преживале насиље, с једне стране и прве доступне помоћи на локалном нивоу, с друге стране. Понекад су оне те које могу бити прве у овом ланцу подршке и зато је важно да буду оснажене и добро информисане.” – истакла је директорка Завода Станислава Малић-Гостовић.

 

Трибина је одржана у сарадњи са општином Пећинци и  Удружењем жена “Шимановчанке”, а поред директорке Завода обратиле су се и председница Скупштине Општине Пећинци Дубравка Ковачевић-Суботички и директорка Центра за социјални рад – Пећинци Биљана Јовичић.

 


 

Подршка пројектима удружења грађана за унапређење родне равноправности у АПВ

Подршка пројектима удружења грађана за унапређење родне равноправности у АПВ

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је 13. децембра 2021. године уговоре са представницима удружења грађана са територије АП Војводине којима су додељена бесповратна средства за финансирање пројеката у области унапређења положаја жена у области здравствене заштите, образовању младих, информисању и едукацији жена и девојчица за примену нових технологија са акцентом на вишеструко дискриминисане групе жена.

 

Бесповратна средства у укупном износу од 5.330.000,00 милиона динара добила су 22 удружења грађана и жена којима је на овај начин дата подршка у реализацији активности на унапређењу родне равноправности у својим локалним заједницама. На овај начин Завод за равноправност полова испуњава националне стратешке циљеве који се тичу успостављања механизама сарадње са удружењима и јачања цивилно сектора.

 

 


 

Додељена средства за израду ЛАП-а у области унапређења родне равноправности у Војводини

Додељена средства за израду ЛАП-а у области унапређења родне равноправности у Војводини

Председник општине Житиште Митар Вучуревић и директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је 7. и 8. децембра 2021. године уговоре са представницима 10 локалних самоуправа са територије АП Војводине којима су додељена бесповратна средства за финансирање израде Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности на територији својих општина и градова.

Бесповратна средства у укупном износу од 3,5 милиона динара добиле су општине Чока, Житиште, Сента, Апатин, Нови Кнежевац, Шид, Кула, Нови Бечеј, Опово и град Зрењанин.

Директорка Завода са председницом општине Чока Станом Ђембер

Према речима председнице општине Чока, Стане Ђембер, родна равноправност је веома важно питање за једно друштво и оснаживање жена мора да се види на делима. Управо је Локални акциони план начин да се у пракси виде конкретни резултати тих напора.

Истог мишљења је и заменик председника општине Апатин, Радован Ђукић који је истакао да је за спровођење принципа родне равноправности веома важно да постоји план и стратешки документ који ће помоћи свима да спроводе активности у овој области.

Циљ финансирања израде Локалних акционих планова у области унапређења родне равноправности јесте подршка родним локалним механизмима са територије АП Војводине у испуњавању својих законских обавеза и подршка у дефинисању стратешких циљева, приоритета, активности и средстава, али и партнера као и институција надлежних за спровођење ЛАП-а.

Креирање стратешког оквира и његово спровођење је од кључне важности за јачање капацитета локалних самоуправа, институција и организација, односно побољшање координације кључних актера и подизање нивоа свести грађана о родној равноправности.


 

У Панчеву одржан 12. Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

У Панчеву одржан 12. Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

Поводом Међународног дана сеоских жена у Панчеву је 30. октобра 2021. године одржана традиционална манифестација Завода за равноправност полова – Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини. Циљ манифестације је промовисати богато стваралаштво жена из руралних подручја, њихову креативност и предузетнички дух, као и мултикултуралност Војводине.

Манифестација је одржана по 12. пут, а ове године град домаћин је била Градска управа Панчево и Јужнобанатаски управни округ под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.

Манифестацију су отворили Александар Стевановић, градоначелник Панчева, Марина Томан, начелница Јужнобанатског управног округа и Ана Стано, председница најстаријег удружења жена из Јужног Баната – Удружења жена из Ковачице.

У писменом обраћању присутнима, директорка Завода Станислава Малић – Гостовић истакла је да је град Панчево једна од војвођанских општина која се може похвалити великим бројем удружења жена и бројним активностима којима она успешно представљају свој град, али и добро организованим и функционалним институционалним локалним механизмима за родну равноправност.

Завод за равноправност полова од почетка свог оснивања и деловања препознаје капацитете жена са села, њихове потенцијале и богато стваралаштво. Наша обавеза као институција јесте да их пратимо у том раду, ослушкујемо њихове потребе и пружамо подршку да у потпуности и равноправно учествују у доношењу одлука на свим нивоима, да утичу на родно осетљиве интервенције политике и повећају приступ одговарајућим алатима, технологијама, инфраструктури и институцијама за унапређење свог социо-економског положаја.“ – поручила је директорка Завода.

Градоначелник Панчева Александар Стевановић изразио је велико задовољство у име Града Панчева што се ова манифестација одржава у овом јужнобанатском граду.

“Ова манифестација има за циљ да промовише традицију, мултикултуралност, али и неговање наше културне баштине. Ово је прилика и да се представи предузетнички дух жена с територије целе Војводине. Хвала свим учесницима који су се одазвали нашем позиву да буду данас са нама. Ово је једна фантастична слика коју шаљемо у целу Србију.”, рекао је на отварању Александар Стевановић.

Сајму је присуствовало око 140 удружења жена са територије целе Војводине. Жене су на штандовима представиле своје производе, а посетиоци су имали прилику да виде њихове рукотворине, одевне предмете од пустоване вуне, тканице, али да пробају специјалитете попут пекмеза о бундеве, домаће ликере, традиционалне војвођанске штрудле, итд.

У пратећем програму манифестације организовано је такмичење у брзом плетењу, као и такмичење у брзом прављењу переца. Најбржа у плетењу била је Савка Максић из Удружења “Креатива С” из Панчева, док је најбржа у прављењу переца била је Милкица Живанов из Удружења “Хуманитарне жене” из Ковачице.

Уручене су и три награде за најлепше уређени штанд. Трећу награду добило је Удружење жена “Свилен конац” из Обровца код Бачке Паланке, другу награду добило је удружење жена “Аска” из Врбаса, а прву награду добило је удружење жена “Добра воља” из Избишта код Вршца.

У холу Градске управе Панчево била је постављена изложба „Оглавља жена традиционалних култура Јужног Баната“ коју је припремило КУД „Станко Пауновић“ НИС РНП.

(Извор/насловна фото: 013info)

Видео прилог са одржане манифестације