Јавни позив за избор коизлагача на 2. Сајму женског предузетништва АП Војводине и Републике Српске

Јавни позив за избор коизлагача на 2. Сајму женског предузетништва АП Војводине и Републике Српске

 

Позив за предузетнице и удружења
Покрајински секретаријат за привреду и туризам расписао је Јавни позив за избор коизлагача за наступ на Другом сајму женског предузетништва АП Војводине и Републике Српске, који ће бити одржан 5. и 6. децембра 2026. године на „Новосадском сајму“. Као партнер и подршка развоју женског предузетништва, Завод за равноправност полова позива све заинтересоване предузетнице и удружења да искористе ову прилику и представе своје производе и услуге.

Јавни позив је намењен удружењима и привредницама са територије АП Војводине и Републике Српске, да своје производе и услуге представе као коизлагачи на штандовима и павиљонима Покрајинског секретаријата за привреду и туризам на Другом сајму женског предузетништва АП Војводине и Републике Српске у Новом Саду.

Трошкови излагања: Свим одабраним коизлагачима обезбеђено је заједничко представљање на штандовима и павиљонима Покрајинског секретаријата за привреду и туризам, који у целости сноси трошкове закупа простора.

Право и услови учешћа
Право учешћа по овом Јавном позиву имају правна лица са територије АП Војводине и Републике Српске која имају активни статус, и то:

  • предузетнице које лично воде пословање и обављају заступање или привредна друштва чије су власнице жене са најмање 50% удела у истим и у којима су жене одговорна лица и законске заступнице (директорке), уписане у Агенцији за привредне регистре;
  • кориснице средстава (субвенција) Покрајинског секретаријата за привреду и туризам;
  • предузетнице које су носиоци знака „Најбоље из Војводине“;
  • удружења предузетница са територије АП Војводине и Републике Српске која се баве оснаживањем жена, развојем и промоцијом женског предузетништва.

Начин и рок подношења пријава
Пријава на Јавни позив за коизлагаче подноси се на обрасцу који се преузима на интернет страници Покрајинског секретаријата за привреду и туризам: www.spriv.vojvodina.gov.rs и доставља се електронском поштом на адресу: natasa.hes@vojvodina.gov.rs.

Рок за пријаву: 01. децембар 2026. године  |  Датум одржавања сајма: 5. и 6. децембар 2026. године.

Одлуку о избору коизлагача доноси Покрајински секретар за привреду и туризам, а одлука се објављује на сајту Покрајинског секретаријата.

Додатне информације
Све додатне информације у вези са Јавним позивом заинтересоване привреднице могу добити путем контакт телефона Покрајинског секретаријата за привреду и туризам: 021/487-4613 и 021/487-4861, као и на званичној интернет презентацији www.spriv.vojvodina.gov.rs


 

У Беочину одржан 17. Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

У Беочину одржан 17. Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

У организацији општине Беочин, а под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе, у недељу, 15. новембра 2026. године, у Спортском центру у Беочину одржан је 17. Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини. Ова традиционална покрајинска манифестација, изложбено-продајног карактера, окупила је многобројна удружења жена из целе Војводине, а општина Беочин је ове године по први пут била домаћин овог догађаја.

Манифестацију је свечано отворила председница Покрајинске владе Маја Гојковић. Она је истакла да Сајам пружа прилику за представљање вредних рукотворина, традиционалних производа, старих заната и домаће радиности, али и указује на значајну улогу жена у породици, локалној заједници и друштву.

Гојковић је поручила да ће Покрајинска влада наставити да пружа конкретну подршку образовању, економском оснаживању и развоју женског предузетништва, нагласивши значај укључивања младих генерација. „Традиција ће наставити да живи само ако је будемо преносили, неговали и прилагођавали времену у којем живимо“, рекла је председница Гојковић.

На свечаном отварању присутнима су се обратиле и директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић и председница општине Беочин Биљана Јанковић.

„Сајам стваралаштва сеоских жена није само прилика да покажемо богатство традиције, већ и конкретан корак ка економском оснаживању и већој видљивости жена из руралних средина. Кроз наш програм Снага женског бренда, 16 жена је прошло пут од едукације до креирања препознатљивог визуелног идентитета, доказујући да традиционални производи имају своје место на савременом тржишту“, изјавила је директорка Крсмановић.

Председницa oпштине Беочин Биљане Јанковић рекла је да јој је велика част што је општина Беочин по први пут домаћин ове значајне покрајинске манифестације и да су са чак једанаест активних удружења жена на територији општине, поносни на њихов допринос очувању културног наслеђа и развоју локалне заједнице.

Посебан сегмент овогодишњег Сајма био је посвећен представљању 16 удружења жена која су прошла програм Завода за равноправност полова „Снага женског бренда – подршка одрживом женском предузетништву“.

Ова удружења су кроз финансијску и стручну подршку Завода унапредила своје пословање, брендирала аутентичне производе – од традиционалног хлеба циповке и домаће зимнице, до ручно осликане керамике и везених пешкира – и припремила их за пласман на тржиште.


 

XVII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини – Беочин 15.11. 2026. године

XVII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини – Беочин 15.11. 2026. године

Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, у Спортском центру општине Беочин 15. новембра 2026. године биће одржана традиционална манифестација „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини”. Ово је јединствена једнодневна манифестација која промовише жене са села, њихову креативност, ручну радиност и стваралаштво. Централни догађај Сајма посвећен је представљању рукотворина, домаће хране, сувенира и других аутентичних производа које стварају удружења жена из целе Војводине.

Општина Беочин ће ове године по први пут бити домаћин овог значајног догађаја. Сајам се традиционално сваке године одржава у другом граду Војводине, а организује се поводом Међународног дана сеоских жена када земље широм света различитим активностима указују на посебан допринос жена на селу, њихову кључну улогу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва.

 

Значај и циљ манифестације

Циљ манифестације је да се јавност упозна са потенцијалима и вештинама ове друштвене групе, као и да се производи жена са села промовишу као могући туристички бренд Војводине и локалних заједница. Сајам истовремено скреће пажњу на често невидљив допринос жена развоју локалне заједнице, пољопривреде и туризма, али и на изазове са којима се оне суочавају – ограничен приступ ресурсима, запослењу, одлучивању и услугама од јавног интереса. Тиме се отварају важне теме попут родне равноправности, економског оснаживања и социјалне правде у руралним крајевима.

Сваке године манифестација окупи близу 200 удружења жена са села из свих крајева Војводине. Посетиоци имају прилику да виде богатство ручних радова, сувенира, текстилне и прехрамбене традиције, као и да уживају у укусима домаће кухиње.

Према расположивим подацима, на територији општине Беочин активно делује 11 удружења жена. Ова удружења су углавном концентрисана у насељеним местима као што су Беочин, Баноштор, Раковац, Сусек, Черевић, Бразилија и Луг, а њихове делатности се углавном фокусирају на очување традиционалних рукотворина, промоцију домаће гастрономије и развој креативних вештина.

У питању је израда предмета од филца (као што је Удружење жена „Бразилијански бисери”), као и различите ручне радове, сликарство и фотографију (као што је Удружење жена „Фрушкогорски цвет”).

Нека беочинска удружења су специјализована за израду традиционалних колача и јела, као што је Удружење жена „Горска ружа” из Раковца, које је организовало фестивал хране „Како се некада добро јело”, а такође се бави израдом медењака (Удружење жена „Медела”).

Најстарије удружење у овој области, Удружење жена „Јана” из Баноштора (основано 1974. године), дуги низ година спроводи хуманитарне активности и добило је градску награду за свој друштвени допринос.

Поред горе наведених, међу 11 удружења су и Удружење жена „Моје селанце” из Черевића, Удружење жена „Мајкина радионица” из Баноштора, Удружење жена „Велико срце” из Сусека, Удружење жена „Вредне пчелице” из Луга, Удружење жена „Мирошкине рукотворине” из Раковца и Удружење жена „Беочински цвет”.

Посебан фокус: 16 удружења из програма „Снага женског бренда”

Удружење жена “Сунчев цвет” (Доњи Товарник)

Посебан део овогодишњег Сајма биће посвећен представљању 16 удружења жена која су кроз програм Завода за равноправност полова „Снага женског бренда – подршка одрживом женском предузетништву” добила финансијску и стручну подршку за брендирање, дигиталну видљивост и пласман на тржиште.

Ова удружења, која су прошла кроз процесе од едукације и регистрације привредне делатности до креирања визуелног идентитета, представиће се на Сајму као пример добре праксе. Њихови производи – од традиционалног хлеба циповке, преко домаћих зимница, до ручно осликаних керамичких шоља и уникатних везених пешкира – сада носе препознатљив бренд и спремни су за тржиште. Посебно истичемо да су ови производи у септембру 2026. године успешно изложени на „Маратону српског фолклора” у Темишвару, чиме је заокружен процес њиховог представљања на међународној сцени.

Организатори овом приликом позивају све грађане и грађанке да посете Спортски центар у Беочину, у периоду од 10 до 17 часова и подрже жене из руралних крајева и својим присуством допринесу изградњи праведнијег и равноправнијег друштва.

Манифестација је изложбено-продајног карактера, а улаз је слободан. Догађај се одржава у организацији општине Беочин, под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.


 

Снага женског бренда – како је 16 удружења жена из Војводине постало препознатљиво

Снага женског бренда – како је 16 удружења жена из Војводине постало препознатљиво

Народна радиност – вез, ткање, хеклање, пустовање – негована је у мултиетничкој Војводини још у 19. веку, а са њом су још тада биле упознате и европска и светска јавност. Препозната као потенцијална, уносна нова привредна грана, домаћа радиност постала је државни пројекат. Била је то прилика за афирмацију читаве нације, а у многобројним војвођанским градовима одржавале су се изложбе где су се прикупљали и бирали „експонати” за државне и европске посете и делегације. На овим изложбама водећи произвођачи биле су жене са села, ткаље и везиље, чији су радови осигуравали сталан рад и новчану добит.

Удружење жена “Медела” (Беочин)

Али војвођанско женско стваралаштво никада није било само вез и ткање. Уз њих су одувек ишле и оне ствари које се не могу изложити у витрини, али се памте по укусу – домаћи прехрамбени производи и традиционална јела припремљена по старим рецептурама. Циповка, хлеб који се у Омољици меси већ више од три стотине година и чије је име Вук Стефановић Караџић забележио у свом речнику, само је један од тих симбола. Ту су и ајвар, домаћи џемови, сушени чери, сир од дуња, слатка од воћа, пите развучене руком. Све су то производи који носе исти онај печат – женску вештину, стрпљење и знање преношено са колена на колено, али и један веома конкретан економски потенцијал који је дуго остајао неискоришћен.

Допринос жена развоју сеоских заједница и њихово учешће у локалној економији, али и у туризму, може бити веома драгоцен. Значај сеоског туризма, између осталог, огледа се и у очувању културе неког места, али и у побољшању опште социо-економске слике одређеног руралног простора. Управо је то Завод за равноправност полова препознао као прилику и простор за деловање.

Удружење УЗОР (Стари Сланкамен)

Полазећи од тог уверења, Завод за равноправност полова успешно је реализовао програм „Снага женског бренда – подршка одрживом женском предузетништву”, започет 2025. године и спроведен у две фазе – током 2025. и 2026. године. Програм је осмишљен са јасним циљем: да се удружењима жена која већ имају сопствене производе – било да су у питању рукотворине или прехрамбени производи – пружи финансијска и стручна подршка за брендирање, дигиталну видљивост и пласман на тржиште.

Прва фаза: од знања до бренда

Првој фази претходиле су две кључне припремне активности. У априлу 2025. године у Привредној комори Војводине у Новом Саду одржан је Инфо-дан за удружења жена са територије АП Војводине, на коме су учеснице добиле детаљне информације о критеријумима и начину аплицирања, упознале се са примерима добре праксе у брендирању и добиле стручне одговоре од представника организатора и сарадника из области маркетинга и дизајна.

Удружење “Митровачка добра башта” (Гргуревци)

У октобру 2025. године уследио је семинар „Регистрација привредне делатности у оквиру удружења – предуслов за одрживост и пласман женског стваралаштва”, одржан у Малој сали Привредне коморе Војводине. На семинару је присуствовало 17 жена из 9 удружења која се баве производњом рукотворина, прехрамбених производа, старих заната и других видова женског стваралаштва. Учеснице су се упознале са правним оквиром и корацима за регистрацију привредне делатности, пореским и рачуноводственим обавезама, искуствима успешних удружења, као и са значајем брендирања и дигиталне промоције за тржишни успех.

На основу Јавног позива који је Завод расписао у новембру 2025. године, бесповратна средства добило је 16 удружења жена. Ангажована је маркетиншка агенција која је за потребе њихових идеја и производа реализовала: дизајн и израду визуелног идентитета, израду веб презентације, фотографисање производа и услуга, видеографију – израду кратких промотивних видеа, штампу промотивног материјала (брошуре, визит карте, флајери, промо табле).

Међу 16 удружења која су добила подршку налазе се:

  • Удружење жена „Омољчанке” чувају хлеб стар више од три века – циповку, чије име је Вук Караџић забележио у Омољици. Хлеб који се меси ручно и траје целу недељу.
  • Жене из удружења „Велико Срце” развлаче пите руком, онако како се то радило у војвођанским кућама генерацијама.
  • Удружење жена „Сунчев цвет” из Доњег Товарника доноси мирисе детињства – ситне колаче и слана пецива по рецептима мајки и бака, са посебном посластицом коју у Срему зову „колач на курузовину”.
  • Српски културни центар „Аксиос” прави корпоративне медењаке са логотипом – слатки сувенир који се не заборавља.
  • Удружење жена „Медела” уз хеклане играчке нуди и медењаке, али и аксесоаре који се носе: торбе, новчанике, рукавице, капе и шалове.
  • Удружење „Митровачка добра башта” прави џем од дивљег шипурка – онај прави, који мирише на јесен.
  • Жене из удружења „Банатско јагње” праве сир од дуња, старински слаткиш који данас ретко где можете пробати.
  • Удружење жена Банстолка спрема слатко од белих трешања – укус који враћа у нека давна лета.
  • УЖ „Удахни живот” из Станишића доноси праву домаћу зимницу: сушени чери у уљу са зачинским биљем, љути сок од парадајза, пасту од паприке и пекмез од шљива без шећера.
  • УЖ „Хајдучица” прави природну козметику ручно, по провереној рецептури од лековитог биља – без конзерванса, са тинктурама, екстрактима, хидролатима и етарским уљима.
  • Удружење за органски развој „УЗОР” из Старог Сланкамена хекла торбе, пустоване слике и лопте, везe златовезом мотиве из Мирослављевог јеванђеља и израђује реплике јелека са старих народних ношњи.
  • УЖ „Панонске добре виле” ручно осликавају керамичке шоље, фигуре, саксије и магнете – сваки комад је уникат.
  • УЖ „Сремица” чува везене уникатне пешкире, оне које су красиле најлепше војвођанске собе.
  • Удружење жена МЗ „Шимановчанке” из Шимановаца праве домаћу зимницу „Љути бисери” – бело грожђе са љутом папричицом, слатко-љути специјалитет који кад једном пробате, тешко заборављате.
  • Локална акциона група „Срце Бачке” из Куле прави ручно рађене торбе које су и практичне и лепе.
  • УЖ „Искра” ствара персонализоване модне лутке и минијатуре венчаница – тимски рад настао из пројекта „Венчанице кроз векове”, који плени пажњу и на изложбама и на поклонима.

Друга фаза: регионално умрежавање и сарадња

Друга фаза програма имала је за циљ да прошири домет подршке кроз регионално повезивање, размену искустава и успостављање сарадње са удружењима која су успешно комерцијализовала своје рукотворине и традиционалне производе. Кључни циљеви били су умрежавање са сличним иницијативама у региону, размена знања кроз студијске посете, трибине, радионице и панеле, промоција локалне средине, подстицање заједничких пројеката, као и оснаживање жена као носиоца локалног економског развоја кроз повезивање са секторима туризма, угоститељства и културе.

Удружење жена “Банстолка”

Као један од најзначајнијих резултата друге фазе, производи 16 удружења изложени су на манифестацији „Маратон српског фолклора” у Темишвару у септембру 2026. године. Овим је читав процес – од информисања, едукације и регистрације делатности, преко брендирања и дигиталне промоције, до представљања на међународној сцени – успешно заокружен у јединствену, одрживу целину. Управо је то била суштина програма: да се жене не зауставе на добијеним средствима, већ да им се омогући да своје производе представе тржишту и прошире производњу.

Очекивани резултати и значај програма

Програм је допринео повећаној видљивости удружења и њихових производа на регионалном нивоу, отворио нове тржишне могућности и сарадње, створио мрежу која ће функционисати и по завршетку програма, ојачао капацитете удружења у области брендирања, промоције и пословног развоја, и афирмисао културни идентитет и локално наслеђе као ресурс за економски развој.

 


ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВУ УЧЕШЋА НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „САЈАМ СТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХ ЖЕНА У ВОЈВОДИНИ” У БЕОЧИНУ

ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВУ УЧЕШЋА НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „САЈАМ СТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХ ЖЕНА У ВОЈВОДИНИ” У БЕОЧИНУ

Завод за равноправност полова са задовољством позива удружења жена и предузетнице са територије АП Војводине да се пријаве за учешће на традиционалној манифестацији „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини”. Манифестација се ове године организује у општини Беочин, поводом обележавања Међународног дана сеоских жена.

  • Датум: Недеља, 15. новембар 2026. године
  • Место: Спортски центар општине Беочин
  • Време одржавања: од 10.00 до 17.00 часова
  • Долазак учесница и припрема штандова: од 07.30 до 09.30 часова
  • Свечано отварање манифестације: 11.00 часова

Тема и циљ манифестације

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини је једнодневни догађај изложбеног и продајног карактера. Централни део манифестације посвећен је представљању рукотворина, домаће хране, сувенира, традиционалних производа и уметничког стваралаштва која настају вредним радом жена из сеоских средина широм Војводине.

Главни циљеви манифестације су:

  • Промоција креативности, вештина и предузетничког духа жена са села
  • Већа видљивост ове друштвене групе у јавности и препознавање њихових потенцијала
  • Промовисање традиционалних производа сеоских удружења као потенцијалног туристичког бренда Војводине и локалних заједница.

Пропозиције и начин пријаве

  • Право учешћа: Сва удружења жена и предузетнице које активно делују и имају седиште на територији АП Војводине.
  • Начин пријављивања: Пријава се врши попуњавањем Обрасца за пријаву и његовим слањем на званичну имејл адресу Завода за равноправност полова: zavod@ravnopravnost.org.rs

Рок за подношење пријава је среда, 11. новембар 2026. године.

Будите део манифестације која слави снагу, креативност и заједништво жена из војвођанских села. Искористите прилику да представите свој рад, размените искуства и допринесете очувању наше културне баштине.

За све додатне информације можете се обратити Заводу за равноправност полова путем телефона 021/66 15 133 или горе наведеног имејла.

ОБРАЗАЦ за пријаву учешћа

Организатор не сноси трошкове превоза.


 

Институције заједно на терену за економско оснаживање и већу видљивост жена у руралним срединама – 15. октобар Међународни дан сеоских жена

Институције заједно на терену за економско оснаживање и већу видљивост жена у руралним срединама – 15. октобар Међународни дан сеоских жена

Поводом 15. октобра, Међународног дана сеоских жена, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Завод за равноправност полова АП Војводине указују на кључну улогу коју жене у руралним срединама имају у очувању села, развоју пољопривреде, економије и локалних заједница.

Са циљем да се институционална подршка директно приближи женама на селу, унапреди њихов положај и повећа видљивост њиховог рада, директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић и заменица покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке за равноправност полова Снежана Кнежевић, посетиле су у среду, 14. октобра 2026. године, Општину Чока и насеље Падеј.

Током ове теренске посете, која је настављена на иницијативу Покрајинског омбудсмана, одржани су конструктивни састанци са председницом општине Станом Ђембер и представницама локалних удружења жена са територије чоканске општине. Чланице удружења имале су прилику да представе своје стваралаштво и постигнућа, али и да се детаљно упознају са механизмима заштите својих права, овлашћењима Покрајинског омбудсмана у области родне равноправности, као и са програмима подршке и актуелним конкурсима за доделу средстава.

Иако чине незаменљив стуб сеоских домаћинстава, жене на селу су и даље неретко невидљиве, а њихов рад непримећен. Према статистичким подацима за Србију, жене чине свега 12% власница пољопривредних газдинстава, те се суочавају са ограниченим приступом ресурсима, имовини и доношењу одлука на локалном нивоу.

Институције истичу да је економско оснаживање кључни услов за излазак из анонимности, а први корак ка томе је умрежавање кроз женска удружења. Приступ средствима могућ је само уколико су жене правовремено информисане и едуковане.

Управо зато, Завод за равноправност полова у континуитету развија подстицајне програме. Поред дугогодишњих успешних мера – попут Конкурса за куповину кућа на селу (којим је од 2015. до 2023. године 338 жена постало сувласница некретнина), Конкурса за развој женског предузетништва и традиционалног Сајма стваралаштва жена са села, Завод и ове године спроводи конкретне активности усмерене на тржишну препознатљивост и економску одрживост руралних средина. Посебан фокус у 2026. години стављен је на управо отворени Јавни позив за успостављање локалних партнерстава за економско оснаживање жена у АП Војводини, који пружа нову развојну шансу локалним удружењима.

Обележавајући овај међународни дан, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Завод за равноправност полова шаљу заједничку поруку: оснаживање жена на селу није само питање остваривања основних људских права и равноправности, већ и основни покретач одрживог развоја целог друштва. Наша заједничка дужност је да се њихов глас чује, а њихов допринос вреднује на прави начин.


 

Директорка Ивана Крсмановић на представљању публикације „Жене које причају туризам – од личне приче до јавне видљивости“

Директорка Ивана Крсмановић на представљању публикације „Жене које причају туризам – од личне приче до јавне видљивости“

Директорка Покрајинског завода за равноправност полова, Ивана Крсмановић, присуствовала је 28. септембар 2026. године свечаној конференцији за медије у Инфо центру Туристичке организације Војводине, одржаној поводом представљања публикације „Жене које причају туризам – од личне приче до јавне видљивости“, као и обележавања две деценије постојања и рада Удружења туристичких новинара Војводине.

Овај значајан пројекат реализован је уз финансијску подршку Завода за равноправност полова, у циљу давања заслужене видљивости женама чији рад, посвећеност и знање чувају културно-туристичку баштину и аутентични идентитет локалних заједница широм Војводине.

Обративши се присутним медијима и учесницима догађаја, директорка Завода Ивана Крсмановић нагласила је континуитет подршке и важност сарадње са удружењима у циљу економског и друштвеног оснаживања жена:

„Изузетно нам је драго што већ други пут заредом кроз наше конкурсе пружамо подршку Удружењу туристичких новинара Војводине и њиховом пројекту који светло рефлектора ставља на жене – праве креаторке и покретачице туризма на овим просторима. Рад са удружењима и подршка њиховим иницијативама стратешки су приоритет Покрајинског завода за равноправност полова. Најбољи пример те посвећености јесте и наш традиционални Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини, који из године у годину промовише специфичне туристичке и културне потенцијале наше покрајине, стварајући препознатљив идентитет Војводине управо кроз неуморни рад, традицију и аутентичне услуге које ове жене пружају“, поручила је директорка Крсмановић.

Ауторка и уредница ове интерактивне публикације је Гроздана Пашин, а пројекат спаја традиционалне медије и савремену технологију кроз дигитално издање на званичном веб-сајту Удружења туристичких новинара Војводине.

Према подацима Светске туристичке организације (УНWТО), жене чине преко 54% активних чинилаца у туризму. Због тога овај сектор представља један од најприступачнијих ресурса за радну активацију и подстицање женског предузетништва. Публикација подржана од стране Завода за равноправност полова настала је управо из потребе да ове изузетне жене, кроз своје позитивне примере, рад и вештине, постану видљивије и део заједничког наслеђа које преносимо на нове генерације.

У оквиру публикације и саме конференције, представљене су приче пет изузетних жена које стварају, чувају и преносе аутентичне вредности туристичке понуде Војводине:

Биљана Марчета – дугогодишња туристичка радница и новинарка, идејни творац пројекта „Богатство различитости“ (покренутог 2011. године), кроз који је у промоцију мултикултуралности и мултиетничности било укључено 45 места.
Леона Виславски (Ђурђево) – председница Удружења „Олорија“ и оснивачица Етно куће у Ђурђеву, посвећена очувању предмета, обичаја и сећања на традицију овог краја.
Јованка Сека Јовичин (Ковиљ) – чувена по припреми традиционалних пецива по старим рецептима и награђиваној сватовској пити, која своје знање са љубављу преноси млађим генерацијама.
Георгина Лимбургер (Купусина) – чуварка раскошне купусинске народне ношње, фолклора и обичаја, која негује традицију кроз породицу и рад са младима.
Јованка Нина Шовљански (Инђија) – оснивачица „ЕтноДома Гороцвет“, која две деценије чува и савременом добу прилагођава традиционалне технике попут златовеза, ткања и пустовања вуне.

„Њихове приче повезује иста идеја. Туризам нису само места која посећујемо, туризам чине људи који тим местима дају идентитет“,  истакла је ауторка пројекта Гроздана Пашин.

Догађају је присуствовао и директор Туристичке организације Војводине Миливој Ковачевић, који се захвалио ауторки, Заводу за равноправност полова и свим вредним женама визионаркама на њиховом доприносу очувању војвођанске баштине.

Фотографије: Теодора Пешко / Туристичка организација Војводине


 

Завод за равноправност полова на манифестацији „Маратон српског фолклора“ у Темишвару: Снажна подршка економском оснаживању жена са села

Завод за равноправност полова на манифестацији „Маратон српског фолклора“ у Темишвару: Снажна подршка економском оснаживању жена са села

Завод за равноправност полова, на челу са директорком Иваном Крсмановић, учествовао је 5. септембра 2026. године на јубиларном 30. издању манифестације „Маратон српског фолклора“ у Темишвару.

Ова манифестација већ три деценије представља један од најзначајнијих културних догађаја српске заједнице у Румунији, посвећен очувању фолклора, народне игре, песме, традиције и националног идентитета.  Манифестација је ове године имала посебан значај јер је била посвећена и великом јубилеју – 70 година постојања Радио Темишвара и његовог програма на српском језику.

Извор: https://www.facebook.com/MilicevicDjordje/

На централном Тргу слободе у Темишвару организована је богата изложба српске народне радиности, а догађај је окупио и бројне званице и делегације из Србије и региона.

На позив Савеза Срба из Румуније, Завод за равноправност полова успешно је организовао и суфинансирао учешће 16 удружења жена из Војводине и 3 удружења из Републике Српске. Ова вредна удружења препознатљива су по свом посвећеном рада на очувању традиционалних вредности, изради уникатних рукотворина, природне козметике, сувенира и аутохтоних прехрамбених производа, као и по значајном хуманитарном ангажману.

Током манифестације, представнице удружења имале су прилику да на сопственим штандовима промовишу и пласирају своје производе који су професионално брендирани захваљујући средствима која им је обезбедио Завод за равноправност полова. Поред изложбеног и продајног дела, учеснице су обишле и културне и верске објекте српске заједнице у Темишвару.

Ова активност осмишљена је као директна институционална подршка мобилности и промоцији сеоских удружења жена. Како је истакла директорка Завода Ивана Крсмановић, главни циљ оваквог регионалног окупљања и улагања у визуелни идентитет њихових производа јесте дугорочно економско оснаживање жена на селу, промоција туристичких и привредних потенцијала руралних средина, као и њихово ефикасно тржишно умрежавање са сродним организацијама, локалним акционим групама, туристичким организацијама и дистрибутерима широм региона.

Кроз организовани наступ на међународним и регионалним фестивалима, Завод наставља да пружа подршку учесницама за успостављање дугорочне сарадње, размену добре праксе и директно повезивање са новим купцима и партнерима у региону.


 

Директорка Завода Ивана Крсманoвић присуствовала обележавању 25 година рада Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске

Директорка Завода Ивана Крсманoвић присуствовала обележавању 25 година рада Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске

Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић присуствовала је 2. септембра 2026. године у Бања Луци свечаности поводом обележавања 25 година рада и деловања Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске, институције која већ четврт века има кључну улогу у унапређењу положаја жена и остваривању једнаких могућности.

Током свечаности, директорки Ивани Крсмановић уручена је захвалница за допринос равноправности полова и дугогодишњу сарадњу и подршку.

Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске током 25 година рада дао је изузетан допринос креирању политика и пракси које доприносе стварању друштва једнаких могућности.

Директорка Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске, Маја Векић, истакла је да овај јубилеј представља подсећање на четврт века континуираног рада на законима, политикама, програмима, истраживањима и едукацијама: „Кроз наше едукације прошло је више од 10.000 људи, а током свих ових година бавили смо се темама које су и данас веома важне – спречавањем насиља у породици и над женама, радом и запошљавањем, приступом ресурсима, учешћем у јавном и политичком животу, положајем жена на селу, здрављем, социјалном заштитом и образовањем”, навела је Векић.

Она је додала да равноправност полова није само питање жена нити једне институције, већ целог друштва, наглашавајући да због свих изазова са којима се жене и даље суочавају – од заступљености на местима одлучивања до борбе против насиља – мисија Центра није завршена, те да је заједничко партнерство свих актера од пресудног значаја.

Завод за равноправност полова и Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске континуирано граде чврсте партнерске односе засноване на заједничкој мисији и комплементарности својих активности. Сарадња је ојачана 2023. године потписивањем Меморандума о сарадњи, којим је формализована регионална повезаност ова два институционална механизма.

Овај Меморандум представља значајан оквир за спрегу знања и искустава кроз размену стручних ресурса, међусобне посете, подршку у организацији регионалних конференција и реализацију заједничких иницијатива. Повезане истим циљем – унапређењем положаја жена и стварањем једнаких могућности за све – ове установе кроз заједнички рад додатно снаже своје капацитете у борби за родну равноправност.

 


 

Подршка регионалном повезивању жена са села

Подршка регионалном повезивању жена са села

Темишвар ће 5. септембра 2026. године бити домаћин значајне манифестације „Маратон“, на којој се очекује долазак и представљање чак 20 удружења жена из Војводине и Републике Српске.

Ова лепа иницијатива потекла је од Савеза Срба из Темишвара, а Завод за равноправност полова је са задовољством одговорио на позив и успешно организовао учешће 14 удружења жена из Војводине и 3 из Републике Српске. Ова вредна удружења препознатљива су по свом посвећеном раду на очувању традиционалних вредности, изради уникатних рукотворина, сувенира, аутохтоних производа, као и по значајном хуманитарном ангажману.

Основни циљ овог окупљања јесте регионално представљање и промоција рада жена са села из Војводине и Републике Српске, као и њихово ефикасно тржишно умрежавање са сродним организацијама, локалним акционим групама, туристичким организацијама и дистрибутерима широм региона.

Ова активност Завода за равноправност полова осмишљена је као снажна институционална подршка мобилности и промоцији сеоских удружења жена. Кроз суфинансирање и организацију одлазака на прекограничне и регионалне манифестације, Завод пружа директну прилику за пласман традиционалних производа, рукотворина и прехрамбених артикала са унапређеним, професионалним брендингом.

Крајњи циљ овог програма јесте дугорочно економско оснаживање жена на селу и промоција туристичких и привредних потенцијала војвођанских средина. Кроз организовани наступ на регионалним фестивалима и сајмовима, учеснице добијају јединствену шансу за успостављање сарадње, размену добре праксе и директно повезивање са новим купцима и партнерима у ширем региону.