РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Градоначелник Кикинде Никола Лукач на потписивању уговора

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је 16. децембра 2022. године уговоре са градоначелницима, председницима општина и представницима/ама локалних самоуправа са територије АП Војводине којима су додељена бесповратна средства за финансирање израде новог Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности (ЛАП) на територији својих општина и градова, као и за финансирање реализације активности из актуелних ЛАП-ова.

Бесповратна средства за израду новог ЛАП-а у износу од 3.396.750,00 динара добиле су општине Жабаљ, Беочин, Кикинда, Србобран, Бач, Инђија, Сремски Карловци, Бечеј, Сомбор и општина Тител, док је 2.649.000,00 динара издвојено за реализацију активности из актуелних ЛАП-ова општина Нови Бечеј, Кула, Бечеј, Опово, Нови Кнежевац, Бачка Паланка, Шид, Чока и Апатин.

Локални акциони план као инструмент јавне политике на локалном нивоу има вишеструке користи за заједницу јер она, као и њени органи и други субјекти у заједници пројектују, планирају и предлажу посебне мере које локална заједница и други субјекти заједно предузимају у складу са конкретним потребама своје средине, а све у циљу отклањања неједнакости међу женама и мушкарцима и стварања једнаких могућности за реализацију њихових права. Сам процес планирања у коме учествују различити актери и актерке доприноси бољем функционисању заједнице, унапређује комуникацију и координацију институција, сарадњу са цивилним сектором, укључује грађанке и грађане, и на тај начин се повећава одговорност за спровођење мера и активности и транспарентније издвајање и трошење средстава из буџета.

Јелена Шушак, помоћница председнице општине Беочин

Јелена Шушак, помоћница председнице општине Беочин, општине која је добила средства за израду Локалног акционог плана рекла је да се показало да се без стратешких докумената које би локална самоуправа требало да има у свакој области, реализација активности на крају сведе на ентузијазам појединца или појединке. „Веома је важно да сви актери и актерке и све институције делују заједно и преузимају одговорност, свако у свом делу могућности и утицаја када је у питању унапређење положаја жена и мушкараца у локалној средини“.

У складу са препознатим проблемима у конкретној локалној заједници и у складу са надлежностима и могућностима саме локалне самоуправе, за реализацију активности из актуелних ЛАП-ова, општине су изабрале следеће циљеве: превенција и унапређење безбедности путем информисања јавности о родно заснованом насиљу (Нови Бечеј и Чока); едукација сеоских жена и промоција здравствене заштите жена (Опово); промоција резултата и достигнућа жена на локалном нивоу и финансирање опреме за жене предузетнице (Нови Кнежевац); едукација становника/ца општине из руралних средина и родитеља девојчица узраста 12-14 година о значају ХПВ вакцине (Бачка Паланка); унапређење услуга социјалне заштите кроз меру унапређења безбедности у заједници и превенција насиља (Апатин) и други.

Жељка Јарић, шефица одсека за Локални економски развој општине Шид са директорком Завода

Шид је општина која је захваљујући бесповратним средствима Завода у 2021. години израдила стратешки документ у области унапређења положаја жена. Своју опредељеност да настави са активностима на овом пољу показала је учествовањем на конкурсу Завода за реализацију активности из актуелног ЛАП-а. „Општина Шид ће реализовати активности у области родно одговорног буџетирања, заштите и права омладине у средњим школама, промоције права особа са инвалидитетом и друге активности којима се подиже свест јавности о значају родне равноправности“ – рекла је  приликом потписивања уговора Жељка Јарић, шефица одсека за Локални економски развој општине Шид.

Према речима Маје Пилиповић, председнице Савета за родну равноправност општине Бачка Паланка  једна од првих општина која је још 2015. године усвојила ЛАП у области родне равноправности, а ове године су код Завода за равноправност полова конкурисали за реализацију активности у оквиру актуелног ЛАП-а за период 2023-2026. године којим ће бити обухваћено седам области. „Приоритет је дат едукацији и превентиви када је у питању здравље девојчица и младих жена. Биће спроведене активности које се тичу информисања јавности, пре свега омладине, о значају и предностима ХПВ вакцине с обзиром на то да постоје разне предрасуде на ту тему. Посебно је важно што је и општина издвојила средства за вакцинацију чиме ће ова услуга бити бесплатна и на тај начин доступна.“

Бесповратна средства добило је 18 општина са територије АП Војводине и на овај начин Завод у складу са својом делатношћу и мисијом,  наставља да пружа подршку локалним телима за родну равноправност са територије АП Војводине у циљу примене политике једнаких могућности за жене и мушкарце и Закона о родној равноправности у пракси.


 

Подршка женском бизнису

Подршка женском бизнису

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је у среду, 14. децембра 2022. године уговоре са 38 жена предузетница којима су одобрена средства за куповину опреме у укупној вредности од 13.348.617,25 динара.
Конкурс је расписан са циљем унапређења пословања жена предузетница са територије АП Војводине, односно пружања институционалне подршке развоју пословања којим управљају жене, и то путем инвестирања у опрему која ће допринети расту прихода, новом запошљавању и унапређењу технологије процеса производње или пружања услуге.

Бесповратна средства Завода за равноправност полова ће ове године према пријавама предузетница бити утрошена на куповину опреме за различите делатности, од производњe производа од дрвета, плуте, сламе и прућа, прераде млека и производње сирева, дестилације, пречишћавање и мешања пића, производње путних и ручних торби, сарачких производа и каишева до опреме потребне у услужним делатностима попут ресторана, кројачких и фризерских салона, стоматолошких ординација, архитектонских бироа, књиговодствених агенција итд.

Жужана Бала, власница “Арт Студио пројекта” и директорка Завода

Предузетница Жужана Бала, архитекткиња и власница породичне фирме „Арт Студио пројект“ из Темерина, која нуди разне природне и креативне материјале за кућу и ентеријер, а у понуди имају резбарене лајсне и украсе, бамбус тапете, ролетне и друго, конкурисала је за струг за дрво који може да обради дугачке предмете попут гарнишни. Ова опрема ће проширити њихову понуду јер, према њеним речима,  неки предмети често недостају у продаји, па се купци или мајстори окрећу страном тржишту и увозе их, а овако ће нова опрема проширити понуду фирме и омогућити веће приходе. Посматрајући односе мушкараца и жена у својој фирми, где ради заједно са братом и оцем, примећује разлике у приступу раду, али сматра да сарадња жена и мушкараца мора да постоји и да је она веома битна.
„Важно је повезати женско предузетништво са мушким јер оно додаје неки нов ниво креативности и другачије размишљање. Нама женама јесте теже због деце и породице и што све паралелно радимо, али кључ је у сарадњи.“

Фото: преузето са сајта “Мале млекаре ЋУК”

Истог мишљења је и Милена Ћук из Банатског Карађорђева, власница предузетничке радње „Мала млекара Ћук“ која се бави производњом сирева и намаза од 2008. године, а ове године је код Завода конкурисала за куповину анализатора млека. Према њеним речима ова опрема ће јој помоћи у контроли млека које откупљује од добављача, али и у процени од каквог млека се и када може правити одређена врста сира.
Подршка државних институција је важна, женама треба много више помоћи у бизнису од мушкараца јер су разлике велике, жене нису довољно схваћене нарочито када је у питању подручје материнства и заснивања породице“.

Eмеши Б. Варга, власница “Студија 255”

Емеши Б. Варга из Темерина, поред архитектонске визуализације које јој је примарно занимање, од 2021. године се бави и дизајном предмета и играчка у оквиру фирме „Студио 255“. На основу конкурса Завода добила је средства за куповину осцилирајуће шмиргле и друге специјалне опреме која ће јој помоћи да убрза производњу јер тренутно све шмиргла ручно.
„Први пут конкуришем за средства код државних институција и било ми је изненађење да сам прошла на овом конкурсу. Машине које ћу купити су скупе и пуно ће ми значити ова новчана подршка. Примећујем да држава доста улаже у женско предузетништво и да постоје разни програми који помажу младе предузетнице.“

Ерика Фичор, власница самосталне занатске радње PYTHON“ из Суботице конкурисала је за куповину шиваће машине неопходне за фину обраду ташни. Према њеним речима, за ове послове недостаје радна снага јер више не постоји школа за кожну галантерију, торбаре и сараче и она сама обучава своје раднике и раднице. У почетку, када је почињала да се бави овим послом, примећивала је да је околина другачије гледа јер је жена, било јој је тешко, али данас, после 32 године бављења овим послом, ова предузетница мисли да су жене равноправне са мушкарцима и да свако пружа свој квалитет и допринос у раду.
„Нема разлике у заинтересованости за овај занат када су у питању жене и мушкарци, код мене у радњи је равномерна заступљеност оба пола. Мушкарци су можда потребнији за послове где је потребна физичка снага, када је у питању рад са дебљом кожом јер они раде на изради каишева, моторашких торби и бисага, док су жене вештије у изради финијих женских торбица и новчаника“.

Добитница средстава Милана Миљић, власница дестилерије ORTODOX KOALAS

Милана Миљић је технолошкиња и власница дестилерије „ORTODOX KOALAS“ из Новог Сада. Од средстава добијених од Завода за равноправност полова купиће танкове, пунилице, етикетирке и пумпу са филтером јер је до сада већину послова обављала ручно и нова опрема ће јој у великој мери олакшати будуће пословање.
„Ова област није типична за жене, више је мушкараца јер ту има доста физичког рада, то знам из личног искуства јер сам након студија хтела да конкуришем у неким винаријама, па и за дестилерије, али тамо су увек тражили мушкарце технологе. Јако је тешко било пронаћи посао, нарочито ако виде да сте женско. Међутим, то се мења у последњих пет-шест година, све више имам колегиница технолога у овој области јер се показало да су оне у овим пословима детаљније и педантније.“

Фото: преузето са ФБ странице дестилерије “ORTODOX KOALAS”

Област економског оснаживања жена спада у једне од приоритетних програмских активности у оквиру делатности Завода за равноправност полова. Економско оснаживање жена обухвата креирање програма, мера, акција, кампања и других активности којима се подстиче развој, запошљавање, самозапошљавање и бољи економски положај ове друштвене групе у области економског развоја.

Покрајински завод за равноправност полова расписао је почетком октобра 2022. године Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2022. години за привредна друштва и предузетнице са циљем јачања жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине. На конкурс се јавило 200 жена предузетница што показује заинтересованост ове циљне групе за овакву врсту подршке.

 

 


 

УЈЕДИЊЕНЕ! Aктивизам за заустављање насиља према женама и девојчицама

УЈЕДИЊЕНЕ! Aктивизам за заустављање насиља према женама и девојчицама

Данас обележавамо Међународни дан борбе против насиља према женама у оквиру светске Кампање «16 дана активизма борбе против насиља према женама» која ове године носи слоган:

УЈЕДИЊЕНЕ! Aктивизам за заустављање насиља према женама и девојчицама

Сваке године у периоду од 25. новембра до 10. децембра кампању широм света обележава преко 5000 организација у више од 180 земаља са захтевом за укидање свих облика насиља према женама. Кампања, кроз своје активности треба да укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља према женама.

Завод за равноправност полова жели да подсети јавност да је од почетка године у породично-партнерском насиљу убијено 25 жена*. Најчешће учинилац је супруг или ванбрачни партнер, емотивни партнер, син или други члан породице. Убиство жена у породичном контексту најчешће се догађа када жена напусти партнера или њен партнер перципира (основано или не) да му је неверна.  Убиство је најчешће  извршено у заједничком стану или кући жртве и учиниоца, дакле тамо где би жена требало да је најбезбеднија – у породици.

Овај податак нам говори да у нашој јавности још увек постоји раширена свест о томе да је насиље приватна и породична ствар и да ће комшија пре позвати полицију због буке коју производи гласна музика него због породичног насиља. Истраживања такође указују на то да је готово сваки фемицид могао да буде спречен јер му је претходило дугогодишње насиље, а често и отворене претње убиством.

 У том контексту Завод за равноправност полова апелује на грађанке и грађане да на сваку ситуацију насиља реагују одмах и ефикасно.

Aуторка Јелена Зубовић

Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Бројне организације цивилног друштва и државне установе уједињени су у доношењу посебних протокола о поступању надлежних органа и инстутуција у процесуирању фемицида, затим у спровођењу истраживања о родно заснованим мотивима фемицида, као и  увођења ограничења власништва и поседовања ватреног оружја тамо где је било забележено насиље према женама. Такође постоје препоруке и иницијативе да се развију програми за рад са учиниоцима насиља и успоставе ефикасни механизми за праћење фемицида.

Кампања је прилика да родни покрајински механизми, али и друге надлежне институције УЈЕДИЊЕНИ у борби против насиља према женама представе своје активности у области превенције насиља али и друге конкретне мере и акције које спроводе.
Завод за равноправност полова је као члан радне групе за израду покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године и као члан координационог тима Мреже „Живот без насиља“ којом координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у протеклом периоду активно учествовао у креирању стратегија и мера када је у питању борба против насиља према женама, и у том контексту је израђен план активности када је у питању ова тема.

Једна од заједничких активности покрајинских органа свакако ће бити рад на унапређењу општих услуга за жене жртве родно заснованог насиља према женама и насиља у породици кроз дефинисање стандарда рада и обезбеђивање доступности услуга женама из осетљивих група. План је прикупити и анализирати податке и информације о капацитетима и потребама специјализованих женских организација и других установа у сектору социјалне заштите које пружају  психосоцијалну подршку за жртве родно заснованог насиља и насиља у породици и унапредити те услуге.

У контексту примене покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године  биће организован рад и едукација са представницима локалних самоуправа са територије АП Војводине како да у своје Локалне акционе планове за родну равноправност укључе и активности за промоцију нулте толеранције на насиље и активности за спречавање родно заснованог насиља према женама.

И на крају, Завод за равноправност полова користи прилику да подсети медије о етичком кодексу у извештавању о насиљу, нарочито о родно заснованом насиљу и да избегавају стереотипно и сензационалистичко извештавање јавности јер оно доприноси продубљивању патријархалног обрасца понашања и негирању насиља и злочина.

*Званична статистика о броју фемицида или убистава жена у Србији још увек не постоји. Подаци се прикупљају из медијских извештаја.


 

Новa литература из области родне равноправности у издању Завода за равноправност полова

Новa литература из области родне равноправности у издању Завода за равноправност полова

У оквиру издавачке делатности Завода за равноправност полова у овој години објављени су радови ауторки др Драгане Пејовић и др Кристине Јоргић Степановић чиме је фонд литературе из едиције „Роза Луксембург“ која промовише докторске и мастер радове у области родне равноправности, обогаћен са две нове теме из области положаја и људских права жена.

Aуторка књиге др Драгана Пејовић са директорком Завода Станиславом Малић-Гостовић

Публикација Положај жена у проституцији у Републици Србији ауторке др Драгане Пејовић резултат је теоријско-емпиријског истраживања које је спроведено са циљем да се на основу резултата критичке анализе правне регулативе и судске праксе из родне перспективе, сагледа положај жена у проституцији и понуде предлози за делотворно спречавање и сузбијање проституције. Намера ауторке је била да преиспита прохибиционистички модел правног регулисања проституције у Републици Србији, његов утицај на правни и друштвени положај жена у проституцији, као и његове усклађености са савременим међународним стандардима у домену људских права жена.

Истраживање је показало да је проституција „женска професија” услед неједнаког друштвеног положаја жена и мушкараца, а не део „женске природе”. Неповољан друштвени положај жена, који је последица структуралних родних неравноправности, а која за резултат има лош економски положаја жена, разлог је што је проституција наметнута, а не „намењена” женама као „животни позив”.

Други научно-истраживачки рад објављен у оквиру издавачке делатности Завода је монографија Питање еманципације жена у Краљевини Југославији (1918-1941) др Кристине Јоргић Степановић.

Рукопис је резултат вишегодишњег рада ауторке на теми чија обрада представља значајан допринос не само разумевању положаја и улоге жена у, пре свега, политичким процесима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, већ и значајан допринос разумевању политичких пракси елита државе која ни у новој држави није успела да се „ослободи“ старих правила. У намери да анализира и осветли процес еманципације жена у Југославији, ауторка полази од законских оквира новонастале државе. Анализирајући их ауторка јасно осветљава „законску утемељеност“ хроничне обесправљености жена чиме указује на немогућност не само еманципације жена већ и друштва у целини.

Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче/истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.

Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера/ки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.

Завод за равноправност полова од 2016. године спроводи јавни конкурс за публиковање докторских дисертација, магистарских теза, научних студија и истраживачких радова у области родне равноправности дајући на тај начин прилику истраживачицама и истраживачима, али и свима који се баве темом родне равноправности да објаве своје радове и научноистраживачке резултате.


 

Подршка девојчицама и женама у науци

Подршка девојчицама и женама у науци

У понедељак, 21.11.2022. године у Привредној комори Војводине, одржана је свечана конференција под називом „Наука и привреда на истом задатку“, поводом годину дана постојања и рада Удружења научница Србије „СРНА“.

Том приликом Заводу за равноправност полова уручена је захвалница за подршку активностима Удружења „СРНА“ током 2022. године коју је у име установе примила Катарина Крајновић, службеница за односе са јавношћу и маркетинг.

Завод за равноправност полова од почетка прати и подржава рад ове организације која је основана са циљем промоције родне равноправности у науци и образовању са намером да унапреди положај жена и девојчица у науци и повећа њихову видљивост у широј друштвеној заједници.

Председница Удружења „СРНА“, проф. др Сања Подунавац Кузмановић, истакла је значај успешног повезивања представника академске заједнице и јавних институција, који разбијају родне предрасуде у занимањима и професијама, и истакла да је један од кључних циљева удружења оснаживање ученица и студенткиња за бављење науком и иновационим предузетништвом, као и охрабривање жена да се покажу као лидерке на руководећим пословима.

Сарадња владиног и цивилног сектора је од изузетног значаја за остваривање циљева Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. године до 2030. године нарочито у областима које се тичу уродњавање јавних политика и законодавства у области образовања и науке, смањивања јаза у науци и просвети, као и успостављања системске подршке за подстицање учешћа жена у друштвеним и технолошким иновацијама као предуслова и подстицаја социо-економског развоја друштва.

Фото: Соња Бабић-Вејновић

 


 

Јачање капацитета Мреже “Живот без насиља”

Јачање капацитета Мреже “Живот без насиља”

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић учествовале су на дводневном семинару ФЕМИЦИД И ПРИПРЕМА АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА 16 ДАНА АКТИВИЗМА ПРОТИВ НАСИЉА ПРЕМА ЖЕНАМА 7. и 8. новембра 2022. године у Врднику.

Семинар је одржан за чланове и чланице тима Мреже „Живот без насиља“ коју чине представници и представнице покрајинских органа, установа и завода са циљем планирања активности у оквиру обележавања међународне кампање „16 дана активизма против насиља према женама“ и подизања друштвене свести јавности о проблему насиља према женама.

У оквиру семинара представљена је и улога Основног јавног тужилаштва у Новом Саду у заштити од насиља, изазовима у раду и значају међусекторске сарадње. Представнице Центра за социјални рад из Кикинде представиле су своје активности и процедуре у поступању када се ради о насиљу у породици, као и све препреке и потешкоће са којима се свакодневно сусрећу у раду.

Ово је трећи састанак координационог тима од почетка 2022. године и након израђеног Стратешког плана Мреже у јуну 2022. године, креиран је и Акциони план за период 2022-2023. године који предвиђа низ активности у унапређењу  капацитета саме мреже, али и активности на превенцији и борби против родно заснованог насиља.

Семинар je одржан под покровитељством UN Women, а предавања и радионице одржале су консултанткиње Биљана Јањић и др Косана Бекер које су овом приликом представиле резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“.

Мрежа „Живот без насиља” окупља различите покрајинске институције које се баве насиљем у породици, а настала је 2004. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.


 

У Сомбору одржан XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

У Сомбору одржан XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

Поводом Међународног дана сеоских жена, у Сомбору је 22. октобра 2022. године одржана традиционална манифестација Завода за равноправност полова – Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.
Манифестација је одржана по 13. пут, а ове године домаћини догађаја били су град Сомбор и Туристичка организација града Сомбора под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.

Манифестацију су отворили градоначелник града Сомбора Антонио Ратковић, директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и Зденка Митић, представница локалних удружења и активисткиња.

Сајам се сваке године одржава у другом граду Војводине, а поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар). Циљ је промовисати жена из руралних подручја, њихов активизам и богато стваралаштво, али и указати на њихов често неповољан положај.

Отварајући манифестацију директорка Завода Станислава Малић-Гостовић рекла је да према подацима које Завод редовно води и ажурира, на територији Војводине делује преко 450 удружења жена и да се оне претежно баве домаћом радиношћу – ручним радовима и производњом хране.
„Жене са села би сва своја права требало лако и брзо да реализују јер оне играју кључну улогу у руралним економијама како у развијеним, тако и у земљама у развоју. Међутим, шира јавност то често заборавља, нарочито чињеницу да радни дан жене на селу траје и до 15 сати и да он укључује и обраду земље, и негу стоке, и производњу хране, и учествовање у активностима и ван пољопривредних газдинстава и фарми, а поред свега тога, и бригу о деци, старијим особама и болеснима. Жене на селу су дефинитивно те које чувају традицију, културу, идентитет, вредности и језик сваког народа,  и слободно, нескромно, можемо рећи да без сеоских жена не би било нити локалне заједнице нити друштва у целини.“ – истакла је директорка Завода.

Покрајинска влада континуирано, не само кроз активности као што је Сајам, преко покрајинског Завода спроводи политику једнаких могућности и родне равноправности, како кроз своје конкурсе и кроз подстицање женског активизма, тако и кроз омогућавање једнаког приступа ресурсима, закључила је Станислава Маловић-Гостовић.

Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић изразио је велико задовољство што се манифестација одржава у овом западнобачком граду и нагласио да је за локалну самоуправу од велике важности да оснажи женско предузетништво, а посебно жене у руралним подручјима и да ће се подршка путем градских конкурса наставити и у наредном периоду.
Оно на шта је Град Сомбор поносан, у овој години, поред свих конкурса које смо имали за манифестације, за културно-уметничка друштва, за удружења, имали смо Јавни позив за помоћ женском предузетништву, а од ове године први пут је био и Конкурс за очување културног наслеђа, где смо издвојили одређена средства у буџету Града, која планирамо свакако и у наредној години“, истакао је Ратковић.

Представница локалних удружења и активисткиња Зденка Митић истакла је да су удружења жена значајан корак ка економском оснаживању жена јер су сеоске жене често неоправдано у сенци и са отежаним приступом ресурсима. Њихово ангажовање и удруживање, уз тако карактеристичну солидарност, пут су ка јачању наших руралних средина.
„Стога желим да вам поручим да наставите да мењате своју околину и заједницу, да будете гласне и да се борите, да константно учите и унапређујете своје вештине и знања, да будете упорне јер имате снагу да промените оно што није добро и унапредите оно што може да представља добробит за целу вашу заједницу.“ – поручила је на крају Зденка Митић.

На Сајму је учествовало преко 180 удружења жена са територије целе Војводине. Жене су на штандовима представиле своје рукотворине и производе и још једном показале да представљају велики потенцијал својих локалних заједница и ресурс на који се може рачунати.

У пратећем програму манифестације у Свечаној сали Градске куће одржана је презентација девет удружења жена из управних округа Војводине, где су чланице представиле примере добре праксе и резултате које су постигле у оквиру својих активности. Презентацији су присуствовале представнице родних механизама са покрајинског нивоа – Савета за родну равноправност Покрајинске владе, Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине, Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и родну равноправност, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за родну равноправност и други, које су на тај начин показале подршку институција у ангажовању и континуираној комуникацији покрајинских органа са удружењима жена када је у питању праћење и подстицање њиховог рада, планирање и иницирање нових корака.

ПРИЛОГ РТС 1
ПРИЛОГ Радио-телевизије Војводине 

 


 

XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини / Сомбор / 22.10.2022.

XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини / Сомбор / 22.10.2022.

Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, у суботу 22. октобра 2022. године у Сомбору ће бити одржана традиционална манифестација Завода за равноправност полова „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини”.

Манифестација се сваке године одржава у другом граду Војводине поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана сеоских жена, када земље широм света различитим активностима указују на посебан допринос жена на селу, на њихову кључну улогу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу. Ове године дан се обележава под слоганом „Сеоске жене се уздижу и траже основна права на одрживи развој“.

Манифестацију ће у 11 часова свечано отворити градоначелник Сомбора Антонио Ратковић, директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и Зденка Митић, представница локалних удружења и активисткиња.

Град Сомбор је домаћин тринаесте по реду манифестације која ће ове године окупити преко 180 удружења жена са села са територије целе Војводине. Посетиоци ће имати прилику да виде производe из домаће радиности, пре свега рукотворинe, вез, тканице, сувенире, али и да пробају традиционалну војвођанску храну припремљену по старинским рецептима.

Манифестација има за циљ да промовише жене из руралних подручја Војводине, њихово стваралаштво, потенцијале и предузетнички дух, али и друштвени активизам када је у питању развој и промоција својих локалних заједница.  У том контексту, 8 удружења жена из седам управних округа Војводине представиће у Свечаној сали Градске куће своје примере добре праксе и резултате које су постигле у оквиру својих активности.

Манифестација је прилика да се посетиоци, али и представници институција, стручна јавност и медији упознају са богатим стваралаштвом и активизмом сеоских жена које могу бити значајан ресурс за развој пољопривреде, туризма али и локалних заједница уопште.

Сајам је изложбено-продајног карактера и траје од 10 до 15 часова.

Догађај се одржава у организацији града Сомбора и Туристичке организације Сомбора под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.

АГЕНДА манифестације


 

15. октобар – Међународни дан сеоских жена

15. октобар – Међународни дан сеоских жена

Поводом 15. октобра Међународног дана сеоских жена Завод за равноправност полова користи прилику да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу.

Жене из руралних подручја сматрају се рањивом групом становништва, а њихов неповољан социоекономски положај, у поређењу са мушкарцима, огледа се у тежем приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање и различитим облицима дискриминације. Жене са села не учествују равноправно на позицијама власти и у доношењу одлука на свим нивоима. Кућни послови и брига о деци скоро су искључиво послови којима се баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању. У Србији, већину лица чији су главни извори прихода од зарада и приходи од имовине чине мушкарци, док жене чине већину лица чији су главни извори приходи  пензија и социјална давања.

Поред мањег власништва над приватним ресурсима попут земље, обрадивог земљишта и непокретности( жене на селу власнице су газдинстава у Србији у само 12 одсто случајева), утиче и неадекватан приступ услугама у заједници које би повећале њихове шансе на тржишту рада (услуге неге и бриге о деци, болеснима и старијима), превоз, приступ информацијама о правима и доступним видовима подршке, приступ информационим технологијама, приступ знањима и програмима доживотног учења, који би створили шансе за одрживо запошљавање, самозапошљавање, задругарство и социјално предузетништво.

Иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, истраживања су показала да жене на селу добијају много мање финансијске помоћи, и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим фармама, образованији и  млађи, а то су обично мушкарци, док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.

Више од половине жена са села формално је незапослено, неке од њих немају ни здравствено осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције. Од почетка пандемије корона вируса додатно су маргинализоване тиме што је повећан обим неплаћеног кућног рада и послова старања о породици, што их је довело у ситуацију од повећаног ризика од насиља у породици.

Постојећа подршка женама у пољопривреди и у руралном развоју је још увек недовољна и неопходно је да се замени системском подршком која доприноси одрживим променама и побољшању квалитета свакодневног живота на селу.
Политикама Покрајинске владе предвиђени су посебни програми и мере за унапређење положаја жена и економског оснаживања рањивих група. Једна од мера јесте свакако родно одговорно буџетирање које се у АП Војводини примењује од 2015. године. Циљ овакве јавне политике јесте уграђивање родне перспективе у креирање буџета на свим нивоима власти, његову процену и анализу и реструктуирање прихода и расхода у циљу равномерне расподеле средстава, са циљем задовољавања потреба и жена и мушкараца, нарочито маргинализованих друштвених група као што су жене на селу.

Завод за равноправност полова од свог оснивања ради на видљивости жена са села и путем конкурса, едукација и промоције ове друштвене групе у јавности ради на унапређењу њиховог положаја. Један од програма економског оснаживања жена који је показао највидљивије резултате свакако јесте конкурс за куповину кућа на селу на основу ког је од 2015. године до данас 327 жена постало сувласница некретнине.

Завод за равноправност полова ће ове године Међународни дан сеоских жена обележити организовањем традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“ 22. октобра 2022. године у граду Сомбору. На Сајму ће се представити сеоске жене из 180 удружења жена са подручја читаве Војводине. Женска удружења приказаће своје рукотворине и друге производе афирмишући на тај начин свој активизам, креативност и предузетнички потенцијал.

Манифестација је прилика да се посетиоци али и локалне самоуправе и други представници институција, стручна јавност и медији упознају са стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој привреде, туризма али и локалних заједница уопште.

15. октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.


 

Расписан конкурс за развој и афирмацију женског предузетништва

Расписан конкурс за развој и афирмацију женског предузетништва

Покрајински завод за равноправност полова расписао је за привредна друштва и предузетнице Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2022. години са циљем јачања жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине.
Намера је унапредити њихово пословање, потпомоћи креирање нових радних места кроз инвестиције у опрему, раст прихода и унапређење технологија процеса производње односно пружања услуга.

Предмет јавног конкурса је финансирање куповине опреме, а право учешћа имају привредна друштва и предузетници са седиштем или регистрованом пословном јединицом на територији АП Војводине. Укупна средства која се додељују по конкурсу износе 13.350.250,00 динара, а висина тражених средстава, укључујући и ПДВ, не може бити мања од 150.000,00 динара, односно већа од 445.000,00 динара по појединачној пријави.

Област економског оснаживања жена спада у један од приоритетних задатака Завода за равноправност полова. Економско оснаживање жена обухвата креирање програма, акција, кампања и других активности којима се подстиче запошљавање, самозапошљавање и бољи економски положај жена у области економског развоја.

Конкурс је отворен до 4. новембра 2022. године, а све информације у вези са конкурсом као и начином за аплицирање можете погледати овде