Институције и цивилни сектор као партнери у примени Закона о родној равноправности

Институције и цивилни сектор као партнери у примени Закона о родној равноправности

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је 29. јуна 2022. године уговоре са представницима удружења грађана са територије АП Војводине којима су одобрена бесповратна средства за реализацију пројеката у области унапређења положаја жена и родне равноправности.

Средства су додељена на основу Јавног конкурса за доделу средстава удружењима за област равноправности полова у АП Војводини у 2022. години, са циљем подстицања политике једнаких могућности кроз промовисање и примену Закона о родној равноправности, затим путем оснаживања жена за партиципацију у јавном животу локалне заједнице, као и заштите и промовисања политике једнаких могућности код младих узраста од 16 до 19 година.

Финансијску подршку на основу конкурса, у укупном износу од 3.249.750,00 милиона динара, добило је 26 удружења грађана којима је на овај начин омогућена реализација активности у области унапређења родне равноправности у својим локалним заједницама.

Према речима Гордане Адамов, извршне директорке Бечејског удружења младих, циљ њихових пројектних активности биће усмерен на промоцију Закона о родној равноправности код младих и жена. “Специфичност општине Бечеј јесте што се у нашој локалној самоуправи спроводи механизам партиципативног буџетирања, тако да ћемо се кроз пројекат фокусирати на едукацију жена о њиховом већем учешћу у јавном животу, али и на едукацију грађана и грађанки о томе зашто је родно одговоран буџет важан за живот и напредак једне локалне заједнице”, истакла је она.

Једна од препорука Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године односи се и на сарадњу институција и цивилног сектора, у смислу јачања капацитета невладиних организација који се посматрају као партнери у спровођењу политике једнаких могућности и креирања нових јавних политика.


 

Дан родне равноправности – 11. јун

Дан родне равноправности – 11. јун

Поводом 11. јуна – Дана родне равноправности, Завод за равноправност полова се прикључио акцији „Жене у фокусу“ која је осмишљена у сарадњи  са мрежом „Живот без насиља“ и другим покрајинским органима, са намером да на данашњи дан учини жене видљивим у јавноj сфери и афирмише њихове потенцијале и успехе.

Председнице општина и градова у АП Војводини

У том контексту, Завод за равноправност полова је у фокус ставио жене у законодавној и у извршној власти на територији АП Војводине са намером да промовише жене на руководећим позицијама и на тај начин утиче на уклањање родних стереотипа у друштву о томе да жене нису довољно заинтересоване или способне да се баве политиком и да је њима место само у приватној сфери.

Према подацима Завода, од 45 локалних самоуправа у АП Војводини у законодавној власти на месту градоначелнице, односно председнице општине налази се 10 жена и то на челу Алибунара, Апатина, Бачког Петровца, Беочина, Беле Цркве, Вршца, Сремске Митровице, Чоке, Ковина и Руме.

Председнице Скупштина општина и градова у АП Војводини

У извршној власти на месту председнице Скупштине општине тј. града налази се 9 жена и то у Новој Црњи, Новом Саду, Пећинцима, Сенти, Сечњу, Србобрану, Старој Пазови, Врбасу и Житишту.

Резултат пораста броја жена у политичком животу директна је последица низа нових законских одредби и других усвојених мера које  подржавају веће учешће жена у јавном и политичком животу, али и промене свести јавности да жене као друштвена група чини пола светске популације и да без њиховог укључивања не можемо обезбедити равномерну заступљеност потреба и интереса оба пола.

Повећано учешће жена у политичком и јавном животу има вишеструке користи за свако друштво, један је од најважнијих показатеља напретка и демократије и један од најважнијих приоритета у постизању суштинске равноправности полова. Веће учешће жена у политици и на местима одлучивања доноси не само нови аспект и нови квалитет у одлучивање и управљање, већ води ка ефикаснијем, функционалнијем и организованијем друштвеном поретку.

11. јун – Дан родне равноправности прогласила је Влада Републике Србије 27. октобра 2021. године, а наведени дан је изабран јер је тог датума 1842. године указом кнеза Михаила Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић одобрено да могу да отворе школу за женску децу.

(Фотографије су преузете са службених сајтова општина и градова)


 

Још 15 жена постало власница куће у Војводини

Још 15 жена постало власница куће у Војводини

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је уговоре о додели бесповратних средстава брачним паровима за куповину кућа на селу у Војводини чиме је на тај начин још 15 жена постало власница непокретности заједно са својим партнером.

Конкурс за куповину кућа Завода за равноправност полова реализује се од 2015. године, а осмишљен је са циљем да се повећа број жена власница некретнине како би се на тај начин оне економски оснажиле, а њихово имовинско стање унапредило.

До сада је 327 жена постало сувласница куће на селу у Војводини, а Покрајинска влада је за овај програм из буџета издвојила укупно 323 милиона динара.

Ове године највише кућа додељено је на територији града Суботице, у селима Бајмок, Вишњевац, Чантавир, Бачки Виногради и Хајдуково, а затим у Кикинди (у селима Башаид и Наково), у Бачкој Тополи (село Томиславци), Малом Иђошу (Ловћенац), Чоки (Падеј), Бачкој Паланци (Параге), Врбасу (Савино Село), Жабљу (Ђурђево) и Пећинцима (Сибач).

 

 


 

Састанак тима Мреже “Живот без насиља”

Састанак тима Мреже “Живот без насиља”

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић учествовале су као чланице координационог тима мреже „Живот без насиља“ у дводневном семинару 19. и 20. маја у Вршцу са циљем размене знања међу професионалцима о заштити и подршци женама у ситуацији насиља и израде акционог плана Мреже за наредни период.

Представнице Завода за равноправност полова су том приликом представиле резултате свог тима када је у питању подршка локалним телима за родну равноправност у делу који се тиче законске обавезе локалних самоуправа да оснују родне механизме на свим нивоима и информисале чланове и чланице координационог тима Мреже о броју локалних самоуправа које су средствима Завода добиле подршку у изради Локалног акционог плана и у своје циљеве и активности уврстиле борбу против насиља према женама у својим заједницама. Према подацима Завода, у АП Војводини 16 локалних самоуправа је израдило стратешки документ за унапређење родне равноправности, а у 2022. години биће подржано још десет општина.

Будући да је Завод за равноправност полова члан радне групе за израду новог покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период 2022-2025. године, ове активности наше установе допринеће ширењу јавне свести како о личној тако и о друштвеној и институционалној одговорности када је у питању феномен насиља.

Мрежа „Живот без насиља” окупља покрајинске институције и установе које се баве насиљем у породици, а настала је 2004. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.


 

 

18. мај – Дан сећања на жене жртве насиља у породици

18. мај – Дан сећања на жене жртве насиља у породици

18. мај посвећен је сећању на жене жртве насиља у породици, када је чак седам жена 16, 17. и 18. маја 2015. године убијено у породичном и партнерском насиљу.

На данашњи дан желимо да скренемо пажњу јавности да насиље није приватан проблем, већ одговорност читавог друштва. Смањењу насиља према женама највише доприноси подизање друштвене свести о нултој толеранцији на родно засновано насиље, као и правовремено реаговање надлежних институција. Будући да су активности Завода за равноправност полова, пре свега, усмерене на превенцију насиља, искуство је показало да су  ризику од родно заснованог насиља посебно изложене жене из осетљивих друштвених група, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, азиланткиње/мигранткиње, жене другачије  сексуалне оријентације  и родног идентитета и др.  Маргинализоване групе жена, попут жена са села, често немају лак приступ информацијама и надлежним органима, а њихов положај додатно отежава и живот у мањим сеоским заједницама који је подложан традиционалном, патријархалном обрасцу понашања и широко распростањеним родним стереотипима и предрасудама који одржавају окружење у којем се насиље према женама у великом мери толерише и оправдава.

Медијски извештаји показују да је од почетка 2022. године у Србији убијено 13 жена, од којих осам у породично-партнерском контексту. Нажалост, прецизан број убијених жена тешко је утврдити јер не постоји званична јавно доступна евиденција убијених жена, а могуће је и да нису сви случајеви доспели у медије. Важно је напоменути и да страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност, повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, које може довести и до трагичних исхода.

Иако су у протеклом периоду у Републици Србији остварени значајни резултати на плану сузбијања и спречавања родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, ови облици насиља још увек су широко распрострањени и у приватној и јавној сфери живота. Уз ширење мизогиних и секстичких порука, сензационалистичко извештавање о насиљу према женама је и даље доминантно у медијима, док недовољан број медијских извештаја приступа феномену родно заснованог насиља из едукативног угла.  Жене су доминантне жртве насиља у породици и у партнерским односима, а ни број фемицида се не смањује значајно.

Дан сећања на жене жртве насиља обележава се од 2017. године на основу Одлуке Владе Републике Србије. Одлука је донета на иницијативу Мреже „Жене против насиља“, коју је потписима подржало 8000 грађанки и грађана у 25 градова и на званични предлог Координационог тела за родну равноправност.

Јединствени СОС телефон у Војводини за пријаву насиља је 0800 10 10 10.


 

 

 

Објављен конкурс за удружења у области родне равноправности

Објављен конкурс за удружења у области родне равноправности

Завод за равноправност полова објавио је у оквиру својих подстицајних програма Јавни конкурс за доделу средстава удружењима за област равноправности полова у АП Војводини у 2022. години.
Конкурс је намењен удружењима са територије АП Војводине која у својим статутарним одредбама као циљеве препознају унапређење и заштиту родне равноправности, а својим активностима допринеће подстицању политике једнаких могућности у циљу јачања родне равноправности кроз спровођење Закона о родној равноправности.

Циљеви конкурса  се поред промовисања и примене Закона о родној равноправности односе и на оснаживање жена за политичку партиципацију на локалном нивоу, као и нa заштиту и промовисање политика једнаких могућности код младих узраста између 16 и 19 година.

Конкурс је отворен до 11. маја 2022. године.


 

УКЉУЧИ СЕ И ТИ – План развоја Војводине 2022-2030.

УКЉУЧИ СЕ И ТИ – План развоја Војводине 2022-2030.

Почетком марта 2022. године започела је нова фаза израде Плана развоја АП Војводине 2022-2030. која подразумева дефинисање визије и правца развоја, као и активности које ће довести до постављених циљева Покрајине у наредној декади. План развоја је најважнији развојни документ, који даје стратешки оквир на основу кога се дефинишу конкретне активности и усмеравају ресурси. На тај начин ће се значајно утицати на унапређење услова за живот и рад у Војводини.

Сходно томе, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, укључио је грађане и грађанке Војводине у ову фазу израде Плана развоја АП Војводине како би дали допринос одређивању приоритета и постављању реалних и одрживих циљева развоја које они сматрају најважнијим за квалитет живота у Покрајини у наредних девет година. Бољи животни стандард, квалитет ваздуха који удишемо, чиста и доступна вода коју пијемо, боље образовне и пословне могућности за младе, квалитетније јавне услуге, само су неки од циљева које могу да означе као важне и тиме утичу на њихово остваривање.

“План развоја ће нам омогућити да доносимо и спроводимо одлуке које су по мишљењу становника Војводине најважније за њен развој. Зато су нам помоћ и активно учешће што више грађана и грађанки свих узраста, академске и пословне заједнице, организација цивилног друштва и свих заинтересованих страна у овој фази веома важни. У сарадњи са Развојном агенцијом Војводине, омогућили смо свима да активно учествују у овом процесу кроз једноставне, доступне и јасне алате, како би одговор грађана био што масовнији”, каже Александар Софић, Покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војводине.

У циљу информисања и укључивања јавности у дефинисање визије и циљева Плана развоја АП Војводине 2022-2030. свим грађанима је доступна интернет страница planrazvojaapv.rs. Означавањем три од 19 понуђених области у једноставном графичком приказу у оквиру рубрике “Укључи се и ти” на овој страници, грађани су до 24. марта могли да бирају/гласају за оне области које сматрају најважнијим за квалитет њиховог живота и у којима желе да виде највећи напредак у развоју Војводине до 2030. године.

Планом развоја нећемо моћи да решимо све изазове са којима се суочавамо, али се можемо договорити шта нам је најважније и у ком правцу би требало да се крећемо како би унапредили животни стандард у Војводини“, закључује Софић.

Процес израде Плана развоја подржавају пројекти Немачко-српске развојне сарадње „Подршка реформи јавне управе у процесу приступања ЕУ“ и „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, које спроводи ГИЗ. Оба пројекта финансира Савезно министарство за привредну сарадњу и развој Савезне Републике Немачке, док се други пројекат спроводи уз кофинансирање Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ).

У свим аспектима израде Плана развоја АП Војводине интегрисани су циљеви Агенде за одрживи развој до 2030, који представљају одрживи приступ развоју друштва. Свеобухватно начело Агенде 2030. је принцип “Нико не сме бити изостављен”, које се у 17 циљева одрживог развоја Агенде 2030. конкретизује кроз стандарде попут доступних, приступачних, повољних и квалитетних јавних услуга за све, демократизацију процеса планирања, доношења и спровођења одлука, партнерску и интерсекторску сарадњу… Ово начело указује да циљеви Агенде 2030. морају бити испуњени на тај начин да се у одрживи развој укључе сви слојеви друштва, а пре свега оне групе које су највише изостављене. Остваривање циљева одрживог развоја Агенде 2030. компатибилан је процес приступању Србије Европској унији.

На интернет страници planrazvojaapv.rs доступни су и документи из области друштвеног развоја, животне средине, економског развоја и инфраструктуре, који садрже податке и закључке о стању у овим областима. Ове анализе резултат су вишемесечног рада експерата у припремној фази израде Плана развоја, а верификоване су кроз јавне консултације. Истовремено, ови документи биће основа за дефинисања циљева и мера Плана развоја АП Војводине 2022-2030.

Осим на овој интеренет страници, активности на изради Плана развоја АП Војводине 2022-2030 грађани могу да прате и на фејсбук страници План развоја АП Војводине 2022-2030.


 

Данас обележавамо 8. март – Међународни дан жена

Данас обележавамо 8. март – Међународни дан жена

Данас обележавамо Међународни дан жена – 8. март  подсећајући се свих оних жена са почетка 20. века које су се бориле за право гласа, право на имовину и право на рад, за право да постану видљиве у друштву које граде заједно са мушкарцима.

У међувремену, женска перспектива је препозната као важно политичко питање које је постало предуслов за испуњавање социјалне правде и стварање хуманог окружења коме тежи и наше друштво и данашњи дан је прилика да укажемо на изворно значење овог датума и економска, политичка и друштвена достигнућа жена и поручимо да борба за стечена права никада не престаје.

 

 

11. фебруар – Међународни дан жена и девојака у науци

11. фебруар – Међународни дан жена и девојака у науци

Поводом Међународног дана жена и девојaка у науци – 11. фебруара, Завод за равноправност подсећа јавност да иако жене данас чине мање од 30 одсто истраживача широм света, оне често предводе захтевна и револуционарна истраживања која имају огроман утицај на развој човечанства и друштва уопште. У Србији подаци говоре да међу запосленима у области истраживања и развоја доминирају жене са 51%, и да је највеће учешће истраживачица у медицинским наукама (58,6%), док их је најмање у инжењерингу и технологији (40%). Овакви подаци говоре да у нашем друштву и даље постоје родни стереотипи када је у питању избор професије и занимања, те је у том смислу важно промовисати успешне жене у науци, а девојчице подстицати да од најранијег узраста развијају своја интересовања.

Завод за равноправност полова од 2006. године у оквиру своје издавачке делатности објављује докторске и мастер радове који промовишу научноистраживачки рад и постигнућа жена, са циљем да представи жене из академске заједнице и афирмише студенткиње, научнице и друге стручњакиње које се баве родним политикама. На овај начин Завод пружа свој допринос ширењу видљивости жена у науци представљајући њихове образовне и истраживачке капацитете.

Поводом Међународног дана жена и девојака у науци, директорка Завода Станислава Малић-Гостовић присуствовала је свечаности на тему “Научнице говоре” у организацији новооснованог Удружења научница Србије “Срна”, које је том приликом представило свој рад и младе научнице које су за свој истраживачки рад и друге подухвате добиле признања како домаћих институција и фондација, тако и међународних компанија.

Директорка Завода је овом приликом изразила наду у будућу сарадњу Завода и Удружења “Срна” кроз нове пројекте и подухвате који ће афирмисати научнице и успешне истраживачице.

 

 


 

Додељени уговори војвођанским предузетницама

Додељени уговори војвођанским предузетницама

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић уручила је у уторак, 28. децембра 2021. године 48 уговора у вредности од 14.051.250,00 динара за подршку развоја и афирмације женског предузетништва на територији АП Војводине.

На конкурс Завода за равноправност полова пријавило се 144 предузетница из целе Војводине, док је бесповратна средства добило 48 привредних субјеката и то за подршку унапређења пословних капацитета, иновација и пројеката у start-up фази кроз куповину машина, опреме, алата и репроматеријала, као и за сертификацију, стандардизацију и брендирање производа и услуга.

„Женско предузетништво је свакако значајна тема којој ће Завод за равноправност полова у будућности посветити пуну пажњу, а приоритет у наредном периоду ће нам бити и жене из маргинализованих група, као и оне које отпочињу приватан бизнис. Верујемо да ће ова мера Покрајинске владе имати позитивне ефекте на економско оснаживање жена, и њихово охрабривање да покрену сопствени посао или додатно ојачају, али и на отклањање родних стереотипа у друштву да бизнис сектор воде само мушкарци.“ – истакла је директорка Завода.

Према речима предузетнице Сандре Кондић из Футога која има кројачку радионицу, средства која је добила од Завода пуно ће јој значити јер се овим послом бави већ 17 година и од тада није била у могућности да себи приушти нову опрему, али након овакве финансијске подршке наредних двадесет година ће сигурно моћи да ради на добрим и правим машинама.