RODNA RAVNOPRAVNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI

RODNA RAVNOPRAVNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač na potpisivanju ugovora

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović potpisala je 16. decembra 2022. godine ugovore sa gradonačelnicima, predsednicima opština i predstavnicima/ama lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine kojima su dodeljena bespovratna sredstva za finansiranje izrade novog Lokalnog akcionog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti (LAP) na teritoriji svojih opština i gradova, kao i za finansiranje realizacije aktivnosti iz aktuelnih LAP-ova.

Bespovratna sredstva za izradu novog LAP-a u iznosu od 3.396.750,00 dinara dobile su opštine Žabalj, Beočin, Kikinda, Srbobran, Bač, Inđija, Sremski Karlovci, Bečej, Sombor i opština Titel, dok je 2.649.000,00 dinara izdvojeno za realizaciju aktivnosti iz aktuelnih LAP-ova opština Novi Bečej, Kula, Bečej, Opovo, Novi Kneževac, Bačka Palanka, Šid, Čoka i Apatin.

Lokalni akcioni plan kao instrument javne politike na lokalnom nivou ima višestruke koristi za zajednicu jer ona, kao i njeni organi i drugi subjekti u zajednici projektuju, planiraju i predlažu posebne mere koje lokalna zajednica i drugi subjekti zajedno preduzimaju u skladu sa konkretnim potrebama svoje sredine, a sve u cilju otklanjanja nejednakosti među ženama i muškarcima i stvaranja jednakih mogućnosti za realizaciju njihovih prava. Sam proces planiranja u kome učestvuju različiti akteri i akterke doprinosi boljem funkcionisanju zajednice, unapređuje komunikaciju i koordinaciju institucija, saradnju sa civilnim sektorom, uključuje građanke i građane, i na taj način se povećava odgovornost za sprovođenje mera i aktivnosti i transparentnije izdvajanje i trošenje sredstava iz budžeta.

Jelena Šušak, pomoćnica predsednice opštine Beočin, opštine koja je dobila sredstva za izradu Lokalnog akcionog plana rekla je da se pokazalo da se bez strateških dokumenata koje bi lokalna samouprava trebalo da ima u svakoj oblasti, realizacija aktivnosti na kraju svede na entuzijazam pojedinca ili pojedinke. „Veoma je važno da svi akteri i akterke i sve institucije deluju zajedno i preuzimaju odgovornost, svako u svom delu mogućnosti i uticaja kada je u pitanju unapređenje položaja žena i muškaraca u lokalnoj sredini.”

Jelena Šušak, pomoćnica predsednice opštine Beočin

U skladu sa prepoznatim problemima u konkretnoj lokalnoj zajednici i u skladu sa nadležnostima i mogućnostima same lokalne samouprave, za realizaciju aktivnosti iz aktuelnih LAP-ova, opštine su izabrale sledeće ciljeve: prevencija i unapređenje bezbednosti putem informisanja javnosti o rodno zasnovanom nasilju (Novi Bečej i Čoka); edukacija seoskih žena i promocija zdravstvene zaštite žena (Opovo); promocija rezultata i dostignuća žena na lokalnom nivou i finansiranje opreme za žene preduzetnice (Novi Kneževac); edukacija stanovnika/ca opštine iz ruralnih sredina i roditelja devojčica uzrasta 12-14 godina o značaju HPV vakcine (Bačka Palanka); unapređenje usluga socijalne zaštite kroz meru unapređenja bezbednosti u zajednici i prevencija nasilja (Apatin) i drugi.

Željka Jarić, šefica Odseka za lokalni ekonomski razvoj opštine Šid sa direktorkom Zavoda

Šid je opština koja je zahvaljujući bespovratnim sredstvima Zavoda u 2021. godini izradila strateški dokument u oblasti unapređenja položaja žena. Svoju opredeljenost da nastavi sa aktivnostima na ovom polju pokazala je učestvovanjem na konkursu Zavoda za realizaciju aktivnosti iz aktuelnog LAP-a.
„Opština Šid će realizovati aktivnosti u oblasti rodno odgovornog budžetiranja, zaštite i prava omladine u srednjim školama, promocije prava osoba sa invaliditetom i druge aktivnosti kojima se podiže svest javnosti o značaju rodne ravnopravnosti“ – rekla je prilikom potpisivanja ugovora Željka Jarić, šefica odseka za Lokalni ekonomski razvoj opštine Šid.

Prema rečima Maje Pilipović, predsednice Saveta za rodnu ravnopravnost opštine Bačka Palanka jedna od prvih opština koja je još 2015. godine usvojila LAP u oblasti rodne ravnopravnosti, a ove godine su kod Zavoda za ravnopravnost polova konkurisali za realizaciju aktivnosti u okviru aktuelnog LAP-a za period 2023-2026. godine kojim će biti obuhvaćeno sedam oblasti. „Prioritet je dat edukaciji i preventivi kada je u pitanju zdravlje devojčica i mladih žena. Biće sprovedene aktivnosti koje se tiču informisanja javnosti, pre svega omladine, o značaju i prednostima HPV vakcine s obzirom na to da postoje razne predrasude na tu temu. Posebno je važno što je i opština izdvojila sredstva za vakcinaciju čime će ova usluga biti besplatna i na taj način dostupna.“

Bespovratna sredstva dobilo je 18 opština sa teritorije AP Vojvodine i na ovaj način Zavod u skladu sa svojom delatnošću i misijom, nastavlja da pruža podršku lokalnim telima za rodnu ravnopravnost sa teritorije AP Vojvodine u cilju primene politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce i Zakona o rodnoj ravnopravnosti u praksi.


 

Podrška ženskom biznisu

Podrška ženskom biznisu

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović potpisala je u sredu, 14. decembra 2022. godine ugovore sa 38 žena preduzetnica kojima su odobrena sredstva za kupovinu opreme u ukupnoj vrednosti od 13.348.617,25 dinara.
Konkurs je raspisan sa ciljem unapređenja poslovanja žena preduzetnica sa teritorije AP Vojvodine, odnosno pružanja institucionalne podrške razvoju poslovanja kojim upravljaju žene, i to putem investiranja u opremu koja će doprineti rastu prihoda, novom zapošljavanju i unapređenju tehnologije procesa proizvodnje ili pružanja usluge.

Bespovratna sredstva Zavoda za ravnopravnost polova će ove godine prema prijavama preduzetnica biti utrošena na kupovinu opreme za različite delatnosti, od proizvodnje proizvoda od drveta, plute, slame i pruća, prerade mleka i proizvodnje sireva, destilacije, prečišćavanje i mešanja pića, proizvodnje putnih i ručnih torbi, saračkih proizvoda i kaiševa do opreme potrebne u uslužnim delatnostima poput restorana, krojačkih i frizerskih salona, stomatoloških ordinacija, arhitektonskih biroa, knjigovodstvenih agencija itd.

Žužana Bala, vlasnica “Art studio projekta” sa direktorkom Zavoda

Preduzetnica Žužana Bala, arhitektkinja i vlasnica porodične firme „Art Studio Projekt“ iz Temerina, koja nudi razne prirodne i kreativne materijale za kuću i enterijer, a u ponudi imaju rezbarene lajsne i ukrase, bambus tapete, roletne i drugo, konkurisala je za strug za drvo koji može da obradi dugačke predmete poput garnišni. Ova oprema će proširiti njihovu ponudu jer, prema njenim rečima, neki predmeti često nedostaju u prodaji, pa se kupci ili majstori okreću stranom tržištu i uvoze ih, a ovako će nova oprema proširiti ponudu firme i omogućiti veće prihode.
Posmatrajući odnose muškaraca i žena u svojoj firmi, gde radi zajedno sa bratom i ocem, primećuje razlike u pristupu radu, ali smatra da saradnja žena i muškaraca mora da postoji i da je ona veoma bitna.
Važno je povezati žensko preduzetništvo sa muškim jer ono dodaje neki nov nivo kreativnosti i drugačije razmišljanje. Nama ženama jeste teže zbog dece i porodice i što sve paralelno radimo, ali ključ je u saradnji.

Foto: preuzeto sa sajta “Male mlekare ĆUK”

Istog mišljenja je i Milena Ćuk iz Banatskog Karađorđeva, vlasnica preduzetničke radnje „Mala mlekara Ćuk“ koja se bavi proizvodnjom sireva i namaza od 2008. godine, a ove godine je kod Zavoda konkurisala za kupovinu analizatora mleka. Prema njenim rečima ova oprema će joj pomoći u kontroli mleka koje otkupljuje od dobavljača, ali i u proceni od kakvog mleka se i kada može praviti određena vrsta sira.
„Podrška državnih institucija je važna, ženama treba mnogo više pomoći u biznisu od muškaraca jer su razlike velike, žene nisu dovoljno shvaćene naročito kada je u pitanju područje materinstva i zasnivanja porodice“.

Emeši B. Varga, vlasnica “Studija 255”

Emeši B. Varga iz Temerina, pored arhitektonske vizualizacije koje joj je primarno zanimanje, od 2021. godine se bavi i dizajnom predmeta i igračka u okviru firme „Studio 255“. Na osnovu konkursa Zavoda dobila je sredstva za kupovinu oscilirajuće šmirgle i druge specijalne opreme koja će joj pomoći da ubrza proizvodnju jer trenutno sve šmirgla ručno.
„Prvi put konkurišem za sredstva kod državnih institucija i bilo mi je iznenađenje da sam prošla na ovom konkursu. Mašine koje ću kupiti su skupe i puno će mi značiti ova novčana podrška. Primećujem da država dosta ulaže u žensko preduzetništvo i da postoje razni programi koji pomažu mlade preduzetnice.“

Erika Fičor, vlasnica samostalne zanatske radnje „PYTHON“ iz Subotice konkurisala je za kupovinu šivaće mašine neophodne za finu obradu tašni. Prema njenim rečima, za ove poslove nedostaje radna snaga jer više ne postoji škola za kožnu galanteriju, torbare i sarače i ona sama obučava svoje radnike i radnice.
U početku, kada je počinjala da se bavi ovim poslom, primećivala je da je okolina drugačije gleda jer je žena, bilo joj je teško, ali danas, posle 32 godine bavljenja ovim poslom, ova preduzetnica misli da su žene ravnopravne sa muškarcima i da svako pruža svoj kvalitet i doprinos u radu.
„Nema razlike u zainteresovanosti za ovaj zanat kada su u pitanju žene i muškarci, kod mene u radnji je ravnomerna zastupljenost oba pola. Muškarci su možda potrebniji za poslove gde je potrebna fizička snaga, kada je u pitanju rad sa debljom kožom jer oni rade na izradi kaiševa, motoraških torbi i bisaga, dok su žene veštije u izradi finijih ženskih torbica i novčanika“.

Dobitnica sredstava Milana Miljić, vlasnica destilerije “ORTODOX KOALAS”

Milana Miljić je tehnološkinja i vlasnica destilerije „ORTODOX KOALAS“ iz Novog Sada. Od sredstava dobijenih od Zavoda za ravnopravnost polova kupiće tankove, punilice, etiketirke i pumpu sa filterom jer je do sada većinu poslova obavljala ručno i nova oprema će joj u velikoj meri olakšati buduće poslovanje.
„Ova oblast nije tipična za žene, više je muškaraca jer tu ima dosta fizičkog rada, to znam iz ličnog iskustva jer sam nakon studija htela da konkurišem u nekim vinarijama, pa i za destilerije, ali tamo su uvek tražili muškarce tehnologe. Jako je teško bilo pronaći posao, naročito ako vide da ste žensko. Međutim, to se menja u poslednjih pet-šest godina, sve više imam koleginica tehnologa u ovoj oblasti jer se pokazalo da su one u ovim poslovima detaljnije i pedantnije.“

FOTO: preuzeto sa FB stranice destilerije “ORTODOX KOALAS”

Oblast ekonomskog osnaživanja žena spada u jedne od prioritetnih programskih aktivnosti u okviru delatnosti Zavoda za ravnopravnost polova. Ekonomsko osnaživanje žena obuhvata kreiranje programa, mera, akcija, kampanja i drugih aktivnosti kojima se podstiče razvoj, zapošljavanje, samozapošljavanje i bolji ekonomski položaj ove društvene grupe u oblasti ekonomskog razvoja.

Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova raspisao je početkom oktobra 2022. godine Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2022. godini za privredna društva i preduzetnice sa ciljem jačanja žena preduzetnika i privrednih društava, odnosno mikro i malih preduzeća u kojima su većinski vlasnici žene, a koje posluju na teritoriji AP Vojvodine. Na konkurs se javilo 200 žena preduzetnica što pokazuje zainteresovanost ove ciljne grupe za ovakvu vrstu podrške.

 

 


 

 

 

 

UJEDINjENE! Aktivizam za zaustavljanje nasilja prema ženama i devojčicama

UJEDINjENE! Aktivizam za zaustavljanje nasilja prema ženama i devojčicama

Danas obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama u okviru svetske Kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama» koja ove godine nosi slogan:

UJEDINjENE! Aktivizam za zaustavljanje nasilja prema ženama i devojčicama

Svake godine u periodu od 25. novembra do 10. decembra kampanju širom sveta obeležava preko 5000 organizacija u više od 180 zemalja sa zahtevom za ukidanje svih oblika nasilja prema ženama. Kampanja, kroz svoje aktivnosti treba da ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja prema ženama.

Zavod za ravnopravnost polova želi da podseti javnost da je od početka godine u porodično-partnerskom nasilju ubijeno 25 žena*. Najčešće učinilac je suprug ili vanbračni partner, emotivni partner, sin ili drugi član porodice. Ubistvo žena u porodičnom kontekstu najčešće se događa kada žena napusti partnera ili njen partner percipira (osnovano ili ne) da mu je neverna.  Ubistvo je najčešće  izvršeno u zajedničkom stanu ili kući žrtve i učinioca, dakle tamo gde bi žena trebalo da je najbezbednija – u porodici.

Ovaj podatak nam govori da u našoj javnosti još uvek postoji raširena svest o tome da je nasilje privatna i porodična stvar i da će komšija pre pozvati policiju zbog buke koju proizvodi glasna muzika nego zbog porodičnog nasilja. Istraživanja takođe ukazuju na to da je gotovo svaki femicid mogao da bude sprečen jer mu je prethodilo dugogodišnje nasilje, a često i otvorene pretnje ubistvom.

U tom kontekstu Zavod za ravnopravnost polova apeluje na građanke i građane da na svaku situaciju nasilja reaguju odmah i efikasno.

Autorka: Jelena Zubović

Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Brojne organizacije civilnog društva i državne ustanove ujedinjeni su u donošenju posebnih protokola o postupanju nadležnih organa i instutucija u procesuiranju femicida, zatim u sprovođenju istraživanja o rodno zasnovanim motivima femicida, kao i  uvođenja ograničenja vlasništva i posedovanja vatrenog oružja tamo gde je bilo zabeleženo nasilje prema ženama. Takođe postoje preporuke i inicijative da se razviju programi za rad sa učiniocima nasilja i uspostave efikasni mehanizmi za praćenje femicida.

Kampanja je prilika da rodni pokrajinski mehanizmi, ali i druge nadležne institucije UJEDINjENI u borbi protiv nasilja prema ženama predstave svoje aktivnosti u oblasti prevencije nasilja ali i druge konkretne mere i akcije koje sprovode.

Zavod za ravnopravnost polova je kao član radne grupe za izradu pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine i kao član koordinacionog tima Mreže „Život bez nasilja“ kojom koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, u proteklom periodu aktivno učestvovao u kreiranju strategija i mera kada je u pitanju borba protiv nasilja prema ženama, i u tom kontekstu je izrađen plan aktivnosti kada je u pitanju ova tema.

Jedna od zajedničkih aktivnosti pokrajinskih organa svakako će biti rad na unapređenju opštih usluga za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici kroz definisanje standarda rada i obezbeđivanje dostupnosti usluga ženama iz osetljivih grupa. Plan je prikupiti i analizirati podatke i informacije o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju  psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici i unaprediti te usluge.

U kontekstu primene pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine  biće organizovan rad i edukacija sa predstavnicima lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine kako da u svoje Lokalne akcione planove za rodnu ravnopravnost uključe i aktivnosti za promociju nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.

I na kraju, Zavod za ravnopravnost polova koristi priliku da podseti medije o etičkom kodeksu u izveštavanju o nasilju, naročito o rodno zasnovanom nasilju i da izbegavaju stereotipno i senzacionalističko izveštavanje javnosti jer ono doprinosi produbljivanju patrijarhalnog obrasca ponašanja i negiranju nasilja i zločina.

*Zvanična statistika o broju femicida ili ubistava žena u Srbiji još uvek ne postoji. Podaci se prikupljaju iz medijskih izveštaja.


 

Nova literatura iz oblasti rodne ravnopravnosti u izdanju Zavoda za ravnopravnost polova

Nova literatura iz oblasti rodne ravnopravnosti u izdanju Zavoda za ravnopravnost polova

U okviru izdavačke delatnosti Zavoda za ravnopravnost polova u ovoj godini objavljeni su radovi autorki dr Dragane Pejović i dr Kristine Jorgić Stepanović čime je fond literature iz edicije „Roza Luksemburg“ koja promoviše doktorske i master radove u oblasti rodne ravnopravnosti, obogaćen sa dve nove teme iz oblasti položaja i ljudskih prava žena.

Autorka knjige dr Dragana Pejović i direktorka Zavoda Stanislava Malić-Gostović

Publikacija Položaj žena u prostituciji u Republici Srbiji autorke dr Dragane Pejović rezultat je teorijsko-empirijskog istraživanja koje je sprovedeno sa ciljem da se na osnovu rezultata kritičke analize pravne regulative i sudske prakse iz rodne perspektive, sagleda položaj žena u prostituciji i ponude predlozi za delotvorno sprečavanje i suzbijanje prostitucije. Namera autorke je bila da preispita prohibicionistički model pravnog regulisanja prostitucije u Republici Srbiji, njegov uticaj na pravni i društveni položaj žena u prostituciji, kao i njegove usklađenosti sa savremenim međunarodnim standardima u domenu ljudskih prava žena.
Istraživanje je pokazalo da je prostitucija „ženska profesija” usled nejednakog društvenog položaja žena i muškaraca, a ne deo „ženske prirode”. Nepovoljan društveni položaj žena, koji je posledica strukturalnih rodnih neravnopravnosti, a koja za rezultat ima loš ekonomski položaja žena, razlog je što je prostitucija nametnuta, a ne „namenjena” ženama kao „životni poziv”.

Drugi naučno-istraživački rad objavljen u okviru izdavačke delatnosti Zavoda je monografija Pitanje emancipacije žena u Kraljevini Jugoslaviji (1918-1941) dr Kristine Jorgić Stepanović.
Rukopis je rezultat višegodišnjeg rada autorke na temi čija obrada predstavlja značajan doprinos ne samo razumevanju položaja i uloge žena u, pre svega, političkim procesima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, već i značajan doprinos razumevanju političkih praksi elita države koja ni u novoj državi nije uspela da se „oslobodi“ starih pravila. U nameri da analizira i osvetli proces emancipacije žena u Jugoslaviji, autorka polazi od zakonskih okvira novonastale države. Analizirajući ih autorka jasno osvetljava „zakonsku utemeljenost“ hronične obespravljenosti žena čime ukazuje na nemogućnost ne samo emancipacije žena već i društva u celini.

Izdavačka delatnost Zavoda za ravnopravnost polova predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti ustanove kojom se unapređuju rodne politike. Podeljena u pet edicija, izdavačka delatnost Zavoda nudi fond literature akademskoj zajednici, obrazovnim institucijama, rodnim mehanizmima, ustanovama kulture, distributivnim izdavačkim centrima kao i široj javnosti sa ciljem da predstavi i afirmiše istraživače/istraživačice, stručnjake i stručnjakinje koji/koje se bave društvenim fenomenima iz rodne perspektive, kao i da razvija znanje i unapređuje vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda i naučnoistraživačkog rada na temu rodne ravnopravnosti.

Izdavačka delatnost Zavoda je, od svog osnivanja 2006. godine, obogatila fond literature o društvenim fenomenima i rodnim politikama i tako predstavila značajan korpus znanja i kapacitete novih aktera/ki na javnoj sceni. Edicije Zavoda za ravnopravnost polova povezale su mnoge institucije, konsultantkinje, akademsku zajednicu, medije, nevladine organizacije u oblasti rodne ravnopravnosti i tako otvorile i stvorile savezništvo u razvijanju politike jednakih mogućnosti.

Zavod za ravnopravnost polova od 2016. godine sprovodi javni konkurs za publikovanje doktorskih disertacija, magistarskih teza, naučnih studija i istraživačkih radova u oblasti rodne ravnopravnosti dajući na taj način priliku istraživačicama i istraživačima, ali i svima koji se bave temom rodne ravnopravnosti da objave svoje radove i naučnoistraživačke rezultate.


 

Podrška devojčicama i ženama u nauci

Podrška devojčicama i ženama u nauci

U ponedeljak, 21.11.2022. godine u Privrednoj komori Vojvodine, održana je svečana konferencija pod nazivom „Nauka i privreda na istom zadatku“, povodom godinu dana postojanja i rada Udruženja naučnica Srbije „SRNA“.

Tom prilikom Zavodu za ravnopravnost polova uručena je zahvalnica za podršku aktivnostima Udruženja „SRNA“ tokom 2022. godine koju je u ime ustanove primila Katarina Krajnović, službenica za odnose sa javnošću i marketing.

Zavod za ravnopravnost polova od početka prati i podržava rad ove organizacije koja je osnovana sa ciljem promocije rodne ravnopravnosti u nauci i obrazovanju sa namerom da unapredi položaj žena i devojčica u nauci i poveća njihovu vidljivost u široj društvenoj zajednici.

Predsednica Udruženja „SRNA“, prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović, istakla je značaj uspešnog povezivanja predstavnika akademske zajednice i javnih institucija, koji razbijaju rodne predrasude u zanimanjima i profesijama, i istakla da je jedan od ključnih ciljeva udruženja osnaživanje učenica i studentkinja za bavljenje naukom i inovacionim preduzetništvom, kao i ohrabrivanje žena da se pokažu kao liderke na rukovodećim poslovima.

Saradnja vladinog i civilnog sektora je od izuzetnog značaja za ostvarivanje ciljeva Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. godine do 2030. godine naročito u oblastima koje se tiču urodnjavanje javnih politika i zakonodavstva u oblasti obrazovanja i nauke, smanjivanja jaza u nauci i prosveti, kao i uspostavljanja sistemske podrške za podsticanje učešća žena u društvenim i tehnološkim inovacijama kao preduslova i podsticaja socio-ekonomskog razvoja društva.

Foto: Sonja Babić-Vejnović

 


 

Jačanje kapaciteta Mreže “Život bez nasilja”

Jačanje kapaciteta Mreže “Život bez nasilja”

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović učestvovale su na dvodnevnom seminaru FEMICID I PRIPREMA AKCIONOG PLANA ZA 16 DANA AKTIVIZMA PROTIV NASILjA PREMA ŽENAMA 7. i 8. novembra 2022. godine u Vrdniku.

Seminar je održan za članove i članice tima Mreže „Život bez nasilja“ koju čine predstavnici i predstavnice pokrajinskih organa, ustanova i zavoda sa ciljem planiranja aktivnosti u okviru obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ i podizanja društvene svesti javnosti o problemu nasilja prema ženama.

U okviru seminara predstavljena je i uloga Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu u zaštiti od nasilja, izazovima u radu i značaju međusektorske saradnje. Predstavnice Centra za socijalni rad iz Kikinde predstavile su svoje aktivnosti i procedure u postupanju kada se radi o nasilju u porodici, kao i sve prepreke i poteškoće sa kojima se svakodnevno susreću u radu.

Ovo je treći sastanak koordinacionog tima od početka 2022. godine i nakon izrađenog Strateškog plana Mreže u junu 2022. godine, kreiran je i Akcioni plan za period 2022-2023. godine koji predviđa niz aktivnosti u unapređenju  kapaciteta same mreže, ali i aktivnosti na prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

Seminar je održan pod pokroviteljstvom UN Women, a predavanja i radionice održale su konsultantkinje Biljana Janjić i dr Kosana Beker koje su ovom prilikom predstavile rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“.

Mreža „Život bez nasilja” okuplja različite pokrajinske institucije koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2004. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.


 

U Somboru održan XIII Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini

U Somboru održan XIII Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini

Povodom Međunarodnog dana seoskih žena, u Somboru je 22. oktobra 2022. godine održana tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova – Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini.
Manifestacija je održana po 13. put, a ove godine domaćini događaja bili su grad Sombor i Turistička organizacija grada Sombora pod pokroviteljstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.

Manifestaciju su otvorili gradonačelnik grada Sombora Antonio Ratković, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja.

Sajam se svake godine održava u drugom gradu Vojvodine, a povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar). Cilj je promovisati žena iz ruralnih područja, njihov aktivizam i bogato stvaralaštvo, ali i ukazati na njihov često nepovoljan položaj.

Otvarajući manifestaciju direktorka Zavoda Stanislava Malić-Gostović rekla je da prema podacima koje Zavod redovno vodi i ažurira, na teritoriji Vojvodine deluje preko 450 udruženja žena i da se one pretežno bave domaćom radinošću – ručnim radovima i proizvodnjom hrane.

„Žene sa sela bi sva svoja prava trebalo lako i brzo da realizuju jer one igraju ključnu ulogu u ruralnim ekonomijama kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Međutim, šira javnost to često zaboravlja, naročito činjenicu da radni dan žene na selu traje i do 15 sati i da on uključuje i obradu zemlje, i negu stoke, i proizvodnju hrane, i učestvovanje u aktivnostima i van poljoprivrednih gazdinstava i farmi, a pored svega toga, i brigu o deci, starijim osobama i bolesnima. Žene na selu su definitivno te koje čuvaju tradiciju, kulturu, identitet, vrednosti i jezik svakog naroda, i slobodno, neskromno, možemo reći da bez seoskih žena ne bi bilo niti lokalne zajednice niti društva u celini.“ – istakla je direktorka Zavoda.
Pokrajinska vlada kontinuirano, ne samo kroz aktivnosti kao što je Sajam, preko pokrajinskog Zavoda sprovodi politiku jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti, kako kroz svoje konkurse i kroz podsticanje ženskog aktivizma, tako i kroz omogućavanje jednakog pristupa resursima, rekla je Stanislava Malović-Gostović.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković izrazio je veliko zadovoljstvo što se manifestacija održava u ovom zapadnobačkom gradu i naglasio da je za lokalnu samoupravu od velike važnosti da osnaži žensko preduzetništvo, a posebno žene u ruralnim područjima i da će se podrška putem gradskih konkursa nastaviti i u narednom periodu.
„Ono na šta je Grad Sombor ponosan, u ovoj godini, pored svih konkursa koje smo imali za manifestacije, za kulturno-umetnička društva, za udruženja, imali smo Javni poziv za pomoć ženskom preduzetništvu, a od ove godine prvi put je bio i Konkurs za očuvanje kulturnog nasleđa, gde smo izdvojili određena sredstva u budžetu Grada, koja planiramo svakako i u narednoj godini“, istakao je Ratković.

Predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja Zdenka Mitić istakla je da su udruženja žena značajan korak ka ekonomskom osnaživanju žena jer su seoske žene često neopravdano u senci i sa otežanim pristupom resursima. Njihovo angažovanje i udruživanje, uz tako karakterističnu solidarnost, put su ka jačanju naših ruralnih sredina.
„Stoga želim da vam poručim da nastavite da menjate svoju okolinu i zajednicu, da budete glasne i da se borite, da konstantno učite i unapređujete svoje veštine i znanja, da budete uporne jer imate snagu da promenite ono što nije dobro i unapredite ono što može da predstavlja dobrobit za celu vašu zajednicu.“ – poručila je na kraju Zdenka Mitić.

Na Sajmu je učestvovalo preko 180 udruženja žena sa teritorije cele Vojvodine. Žene su na štandovima predstavile svoje rukotvorine i proizvode i još jednom pokazale da predstavljaju veliki potencijal svojih lokalnih zajednica i resurs na koji se može računati.

U pratećem programu manifestacije u Svečanoj sali Gradske kuće održana je prezentacija devet udruženja žena iz upravnih okruga Vojvodine, gde su članice predstavile primere dobre prakse i rezultate koje su postigle u okviru svojih aktivnosti. Prezentaciji su prisustvovale predstavnice rodnih mehanizama sa pokrajinskog nivoa – Saveta za rodnu ravnopravnost Pokrajinske vlade, Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine, Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za rodnu ravnopravnost i drugi, koje su na taj način pokazale podršku institucija u angažovanju i kontinuiranoj komunikaciji pokrajinskih organa sa udruženjima žena kada je u pitanju praćenje i podsticanje njihovog rada, planiranje i iniciranje novih koraka.

PRILOG RTS 1
PRILOG Radio-televizije Vojvodine


 

XIII Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini / Sombor / 22.10.2022.

XIII Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini / Sombor / 22.10.2022.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, u subotu 22. oktobra 2022. godine u Somboru će biti održana tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini”.

Manifestacija se svake godine održava u drugom gradu Vojvodine povodom obeležavanja 15. oktobra – Međunarodnog dana seoskih žena, kada zemlje širom sveta različitim aktivnostima ukazuju na poseban doprinos žena na selu, na njihovu ključnu ulogu u unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu. Ove godine dan se obeležava pod sloganom „Seoske žene se uzdižu i traže osnovna prava na održivi razvoj“.

Manifestaciju će u 11 časova svečano otvoriti gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja.

Grad Sombor je domaćin trinaeste po redu manifestacije koja će ove godine okupiti preko 180 udruženja žena sa sela sa teritorije cele Vojvodine. Posetioci će imati priliku da vide proizvode iz domaće radinosti, pre svega rukotvorine, vez, tkanice, suvenire, ali i da probaju tradicionalnu vojvođansku hranu pripremljenu po starinskim receptima.

Manifestacija ima za cilj da promoviše žene iz ruralnih područja Vojvodine, njihovo stvaralaštvo, potencijale i preduzetnički duh, ali i društveni aktivizam kada je u pitanju razvoj i promocija svojih lokalnih zajednica.  U tom kontekstu, 8 udruženja žena iz sedam upravnih okruga Vojvodine predstaviće u Svečanoj sali Gradske kuće svoje primere dobre prakse i rezultate koje su postigle u okviru svojih aktivnosti.

Manifestacija je prilika da se posetioci, ali i predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa bogatim stvaralaštvom i aktivizmom seoskih žena koje mogu biti značajan resurs za razvoj poljoprivrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.

Sajam je izložbeno-prodajnog karaktera i traje od 10 do 15 časova.

Događaj se održava u organizaciji grada Sombora i Turističke organizacije Sombora pod pokroviteljstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.

AGENDA manifestacije


 

15. oktobar – Međunarodni dan seoskih žena

15. oktobar – Međunarodni dan seoskih žena

Povodom 15. oktobra Međunarodnog dana seoskih žena Zavod za ravnopravnost polova koristi priliku da skrene pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

Žene iz ruralnih područja smatraju se ranjivom grupom stanovništva, a njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije. Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda od zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihodi penzija i socijalna davanja.

Pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti (žene na selu vlasnice su gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva), utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada (usluge nege i brige o deci, bolesnima i starijima), prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške, pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja, koji bi stvorili šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo.

Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.

Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Od početka pandemije korona virusa dodatno su marginalizovane time što je povećan obim neplaćenog kućnog rada i poslova staranja o porodici, što ih je dovelo u situaciju od povećanog rizika od nasilja u porodici.

Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.
Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.

Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je od 2015. godine do danas 327 žena postalo suvlasnica nekretnine.

Zavod za ravnopravnost polova će ove godine Međunarodni dan seoskih žena obeležiti organizovanjem tradicionalne manifestacije „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ 22. oktobra 2022. godine u gradu Somboru. Na Sajmu će se predstaviti seoske žene iz 180 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja prikazaće svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal.

Manifestacija je prilika da se posetioci ali i lokalne samouprave i drugi predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa stvaralaštvom seoskih žena koje predstavljaju značajan resurs za razvoj privrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.

15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.


 

Raspisan konkurs za razvoj i afirmaciju ženskog preduzetništva

Raspisan konkurs za razvoj i afirmaciju ženskog preduzetništva

Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova raspisao je za privredna društva i preduzetnice Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2022. godini sa ciljem jačanja žena preduzetnika i privrednih društava, odnosno mikro i malih preduzeća u kojima su većinski vlasnici žene, a koje posluju na teritoriji AP Vojvodine.
Namera je unaprediti njihovo poslovanje, potpomoći kreiranje novih radnih mesta kroz investicije u opremu, rast prihoda i unapređenje tehnologija procesa proizvodnje odnosno pružanja usluga.

Predmet javnog konkursa je finansiranje kupovine opreme, a pravo učešća imaju privredna društva i preduzetnici sa sedištem ili registrovanom poslovnom jedinicom na teritoriji AP Vojvodine. Ukupna sredstva koja se dodeljuju po konkursu iznose 13.350.250,00 dinara, a visina traženih sredstava, uključujući i PDV, ne može biti manja od 150.000,00 dinara, odnosno veća od 445.000,00 dinara po pojedinačnoj prijavi.

Oblast ekonomskog osnaživanja žena spada u jedan od prioritetnih zadataka Zavoda za ravnopravnost polova. Ekonomsko osnaživanje žena obuhvata kreiranje programa, akcija, kampanja i drugih aktivnosti kojima se podstiče zapošljavanje, samozapošljavanje i bolji ekonomski položaj žena u oblasti ekonomskog razvoja.

Konkurs je otvoren do 4. novembra 2022. godine, a sve informacije u vezi sa konkursom kao i načinom za apliciranje možete pogledati ovde