Institucije i civilni sektor kao partneri u primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Institucije i civilni sektor kao partneri u primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović potpisala je 29. juna 2022. godine ugovore sa predstavnicima udruženja građana sa teritorije AP Vojvodine kojima su odobrena bespovratna sredstva za realizaciju projekata u oblasti unapređenja položaja žena i rodne ravnopravnosti.

Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog konkursa za dodelu sredstava udruženjima za oblast ravnopravnosti polova u AP Vojvodini u 2022. godini, sa ciljem podsticanja politike jednakih mogućnosti kroz promovisanje i primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, zatim putem osnaživanja žena za participaciju u javnom životu lokalne zajednice, kao i zaštite i promovisanja politike jednakih mogućnosti kod mladih uzrasta od 16 do 19 godina.

Finansijsku podršku na osnovu konkursa, u ukupnom iznosu od 3.249.750,00 miliona dinara, dobilo je 26 udruženja građana kojima je na ovaj način omogućena realizacija aktivnosti u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti u svojim lokalnim zajednicama.

Prema rečima Gordane Adamov, izvršne direktorke Bečejskog udruženja mladih, cilj njihovih projektnih aktivnosti biće usmeren na promociju Zakona o rodnoj ravnopravnosti kod mladih i žena. “Specifičnost opštine Bečej jeste što se u našoj lokаlnoj samoupravi sprovodi mehanizam participativnog budžetiranja, tako da ćemo se kroz projekat fokusirati na edukaciju žena o njihovom većem učešću u javnom životu, ali i na edukaciju građana i građanki o tome zašto je rodno odgovoran budžet važan za život i napredak jedne lokalne zajednice”, istakla je ona.

Jedna od preporuka Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine odnosi se i na saradnju institucija i civilnog sektora, u smislu jačanja kapaciteta nevladinih organizacija koji se posmatraju kao partneri u sprovođenju politike jednakih mogućnosti i kreiranja novih javnih politika.


 

 

Dan rodne ravnopravnosti – 11. jun

Dan rodne ravnopravnosti – 11. jun

Predsednice Skupština opština i gradova u AP Vojvodini

Povodom 11. juna – Dana rodne ravnopravnosti, Zavod za ravnopravnost polova se priključio akciji „Žene u fokusu“ koja je osmišljena u saradnji sa mrežom „Život bez nasilja“ i drugim pokrajinskim organima, sa namerom da na današnji dan učini žene vidljivim u javnoj sferi i afirmiše njihove potencijale i uspehe.

Predsednice opština i gradova u AP Vojvodini

U tom kontekstu, Zavod za ravnopravnost polova je u fokus stavio žene u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti na teritoriji AP Vojvodine sa namerom da promoviše žene na rukovodećim pozicijama i na taj način utiče na uklanjanje rodnih stereotipa u društvu o tome da žene nisu dovoljno zainteresovane ili sposobne da se bave politikom i da je njima mesto samo u privatnoj sferi.

Prema podacima Zavoda, od 45 lokalnih samouprava u AP Vojvodini u zakonodavnoj vlasti na mestu gradonačelnice, odnosno predsednice opštine nalazi se 10 žena i to na čelu Alibunara, Apatina, Bačkog Petrovca, Beočina, Bele Crkve, Vršca, Sremske Mitrovice, Čoke, Kovina i Rume.

U izvršnoj vlasti na mestu predsednice Skupštine opštine tj. grada nalazi se 9 žena i to u Novoj Crnji, Novom Sadu, Pećincima, Senti, Sečnju, Srbobranu, Staroj Pazovi, Vrbasu i Žitištu.

Rezultat porasta broja žena u političkom životu direktna je posledica niza novih zakonskih odredbi i drugih usvojenih mera koje podržavaju veće učešće žena u javnom i političkom životu, ali i promene svesti javnosti da žene kao društvena grupa čini pola svetske populacije i da bez njihovog uključivanja ne možemo obezbediti ravnomernu zastupljenost potreba i interesa oba pola.

Povećano učešće žena u političkom i javnom životu ima višestruke koristi za svako društvo, jedan je od najvažnijih pokazatelja napretka i demokratije i jedan od najvažnijih prioriteta u postizanju suštinske ravnopravnosti polova. Veće učešće žena u politici i na mestima odlučivanja donosi ne samo novi aspekt i novi kvalitet u odlučivanje i upravljanje, već vodi ka efikasnijem, funkcionalnijem i organizovanijem društvenom poretku.

11. jun – Dan rodne ravnopravnosti proglasila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine, a navedeni dan je izabran jer je tog datuma 1842. godine ukazom kneza Mihaila Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić odobreno da mogu da otvore školu za žensku decu.

(Fotografije su preuzete sa službenih sajtova i opština)


 

Još 15 žena postalo vlasnica kuće u Vojvodini

Još 15 žena postalo vlasnica kuće u Vojvodini

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović potpisala je ugovore o dodeli bespovratnih sredstava bračnim parovima za kupovinu kuća na selu u Vojvodini čime je na taj način još 15 žena postalo vlasnica nepokretnosti zajedno sa svojim partnerom.

Konkurs za kupovinu kuća Zavoda za ravnopravnost polova realizuje se od 2015. godine, a osmišljen je sa ciljem da se poveća broj žena vlasnica nekretnine kako bi se na taj način one ekonomski osnažile, a njihovo imovinsko stanje unapredilo.

Do sada je 327 žena postalo suvlasnica kuće na selu u Vojvodini, a Pokrajinska vlada je za ovaj program iz budžeta izdvojila ukupno 323 miliona dinara.

Ove godine najviše kuća dodeljeno je na teritoriji grada Subotice, u selima Bajmok, Višnjevac, Čantavir, Bački Vinogradi i Hajdukovo, a zatim u Kikindi (u selima Bašaid i Nakovo), u Bačkoj Topoli (selo Tomislavci), Malom Iđošu (Lovćenac), Čoki (Padej), Bačkoj Palanci (Parage), Vrbasu (Savino Selo), Žablju (Đurđevo) i Pećincima (Sibač).

 


 

Sastanak tima Mreže “Život bez nasilja”

Sastanak tima Mreže “Život bez nasilja”

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović učestvovale su kao članice koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“ u dvodnevnom seminaru 19. i 20. maja u Vršcu sa ciljem razmene znanja među profesionalcima o zaštiti i podršci ženama u situaciji nasilja i izrade akcionog plana Mreže za naredni period.

Predstavnice Zavoda za ravnopravnost polova su tom prilikom predstavile rezultate svog tima kada je u pitanju podrška lokalnim telima za rodnu ravnopravnost u delu koji se tiče zakonske obaveze lokalnih samouprava da osnuju rodne mehanizme na svim nivoima i informisale članove i članice koordinacionog tima Mreže o broju lokalnih samouprava koje su sredstvima Zavoda dobile podršku u izradi Lokalnog akcionog plana i u svoje ciljeve i aktivnosti uvrstile borbu protiv nasilja prema ženama u svojim zajednicama. Prema podacima Zavoda, u AP Vojvodini 16 lokalnih samouprava je izradilo strateški dokument za unapređenje rodne ravnopravnosti, a u 2022. godini biće podržano još deset opština.

Budući da je Zavod za ravnopravnost polova član radne grupe za izradu novog pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period 2022-2025. godine, ove aktivnosti naše ustanove doprineće širenju javne svesti kako o ličnoj tako i o društvenoj i institucionalnoj odgovornosti kada je u pitanju fenomen nasilja.

Mreža „Život bez nasilja” okuplja pokrajinske institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2004. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.


 

18. maj – Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici

18. maj – Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici

18. maj posvećen je sećanju na žene žrtve nasilja u porodici, kada je čak sedam žena 16, 17. i 18. maja 2015. godine ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju.

Na današnji dan želimo da skrenemo pažnju javnosti da nasilje nije privatan problem, već odgovornost čitavog društva. Smanjenju nasilja prema ženama najviše doprinosi podizanje društvene svesti o nultoj toleranciji na rodno zasnovano nasilje, kao i pravovremeno reagovanje nadležnih institucija. Budući da su aktivnosti Zavoda za ravnopravnost polova, pre svega, usmerene na prevenciju nasilja, iskustvo je pokazalo da su  riziku od rodno zasnovanog nasilja posebno izložene žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, samohrane majke, azilantkinje/migrantkinje, žene drugačije  seksualne orijentacije  i rodnog identiteta i dr.  Marginalizovane grupe žena, poput žena sa sela, često nemaju lak pristup informacijama i nadležnim organima, a njihov položaj dodatno otežava i život u manjim seoskim zajednicama koji je podložan tradicionalnom, patrijarhalnom obrascu ponašanja i široko rasprostanjenim rodnim stereotipima i predrasudama koji održavaju okruženje u kojem se nasilje prema ženama u velikom meri toleriše i opravdava.

Medijski izveštaji pokazuju da je od početka 2022. godine u Srbiji ubijeno 13 žena, od kojih osam u porodično-partnerskom kontekstu. Nažalost, precizan broj ubijenih žena teško je utvrditi jer ne postoji zvanična javno dostupna evidencija ubijenih žena, a moguće je i da nisu svi slučajevi dospeli u medije. Važno je napomenuti i da strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda.

Iako su u proteklom periodu u Republici Srbiji ostvareni značajni rezultati na planu suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ovi oblici nasilja još uvek su široko rasprostranjeni i u privatnoj i javnoj sferi života. Uz širenje mizoginih i sekstičkih poruka, senzacionalističko izveštavanje o nasilju prema ženama je i dalje dominantno u medijima, dok nedovoljan broj medijskih izveštaja pristupa fenomenu rodno zasnovanog nasilja iz edukativnog ugla.  Žene su dominantne žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, a ni broj femicida se ne smanjuje značajno.

Dan sećanja na žene žrtve nasilja obeležava se od 2017. godine na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije. Odluka je doneta na inicijativu Mreže „Žene protiv nasilja“, koju je potpisima podržalo 8000 građanki i građana u 25 gradova i na zvanični predlog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Jedinstveni SOS telefon u Vojvodini za prijavu nasilja je 0800 10 10 10.


 

Objavljen konkurs za udruženja u oblasti rodne ravnopravnosti

Objavljen konkurs za udruženja u oblasti rodne ravnopravnosti

Zavod za ravnopravnost polova objavio je u okviru svojih podsticajnih programa Javni konkurs za dodelu sredstava udruženjima za oblast ravnopravnosti polova u AP Vojvodini u 2022. godini.
Konkurs je namenjen udruženjima sa teritorije AP Vojvodine koja u svojim statutarnim odredbama kao ciljeve prepoznaju unapređenje i zaštitu rodne ravnopravnosti, a svojim aktivnostima doprineće podsticanju politike jednakih mogućnosti u cilju jačanja rodne ravnopravnosti kroz sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ciljevi konkursa  se pored promovisanja i primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti odnose i na osnaživanje žena za političku participaciju na lokalnom nivou, kao i na zaštitu i promovisanje politika jednakih mogućnosti kod mladih uzrasta između 16 i 19 godina.

Konkurs je otvoren do 11. maja 2022. godine.


 

UKLJUČI SE I TI – Plan razvoja AP Vojvodine 2022-2030.

UKLJUČI SE I TI – Plan razvoja AP Vojvodine 2022-2030.

Početkom marta 2022. godine započela je nova faza izrade Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030. koja podrazumeva definisanje vizije i pravca razvoja, kao i aktivnosti koje će dovesti do postavljenih ciljeva Pokrajine u narednoj dekadi. Plan razvoja je najvažniji razvojni dokument, koji daje strateški okvir na osnovu koga se definišu konkretne aktivnosti i usmeravaju resursi. Na taj način će se značajno uticati na unapređenje uslova za život i rad u Vojvodini.

Shodno tome, Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, uključio je građane i građanke Vojvodine u ovu fazu izrade Plana razvoja AP Vojvodine kako bi time dali doprinos određivanju prioriteta i postavljanju realnih i održivih ciljeva razvoja koje oni smatraju najvažnijim za kvalitet života u Pokrajini u narednih devet godina. Bolji životni standard, kvalitet vazduha koji udišemo, čista i dostupna voda koju pijemo, bolje obrazovne i poslovne mogućnosti za mlade, kvalitetnije javne usluge, samo su neki od ciljeva koje mogu da označe kao važne i time utiču na njihovo ostvarivanje.

“Plan razvoja će nam omogućiti da donosimo i sprovodimo odluke koje su po mišljenju stanovnika Vojvodine najvažnije za njen razvoj. Zato su nam pomoć i aktivno učešće što više građana i građanki svih uzrasta, akademske i poslovne zajednice, organizacija civilnog društva i svih zainteresovanih strana u ovoj fazi veoma važni. U saradnji sa Razvojnom agencijom Vojvodine, omogućili smo svima da aktivno učestvuju u ovom procesu kroz jednostavne, dostupne i jasne alate, kako bi odgovor građana bio što masovniji”, kaže Aleksandar Sofić, Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine.

U cilju informisanja i uključivanja javnosti u definisanje vizije i ciljeva Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030. svim građanima je dostupna internet stranica planrazvojaapv.rs. Označavanjem tri od 19 ponuđenih oblasti u jednostavnom grafičkom prikazu u okviru rubrike “Uključi se i ti” na ovoj stranici, građani su do 24. marta mogli da biraju/glasaju za one oblasti koje smatraju najvažnijim za kvalitet njihovog života i u kojima žele da vide najveći napredak u razvoju Vojvodine do 2030. godine.

“Planom razvoja nećemo moći da rešimo sve izazove sa kojima se suočavamo, ali se možemo dogovoriti šta nam je najvažnije i u kom pravcu bi trebalo da se krećemo kako bi unapredili životni standard u Vojvodini“, zaključuje Sofić.

Proces izrade Plana razvoja podržavaju projekti Nemačko-srpske razvojne saradnje „Podrška reformi javne uprave u procesu pristupanja EU“ i „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“, koje sprovodi GIZ. Oba projekta finansira Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke, dok se drugi projekat sprovodi uz kofinansiranje Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

U svim aspektima izrade Plana razvoja AP Vojvodine integrisani su ciljevi Agende za održivi razvoj do 2030, koji predstavljaju održivi pristup razvoju društva. Sveobuhvatno načelo Agende 2030. je princip “Niko ne sme biti izostavljen”, koje se u 17 ciljeva održivog razvoja Agende 2030. konkretizuje kroz standarde poput dostupnih, pristupačnih, povoljnih i kvalitetnih javnih usluga za sve, demokratizaciju procesa planiranja, donošenja i sprovođenja odluka, partnersku i intersektorsku saradnju… Ovo načelo ukazuje da ciljevi Agende 2030. moraju biti ispunjeni na taj način da se u održivi razvoj uključe svi slojevi društva, a pre svega one grupe koje su najviše izostavljene. Ostvarivanje ciljeva održivog razvoja Agende 2030. kompatibilan je proces pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Na internet stranici planrazvojaapv.rs/ dostupni su i dokumenti iz oblasti društvenog razvoja, životne sredine, ekonomskog razvoja i infrastrukture, koji sadrže podatke i zaključke o stanju u ovim oblastima. Ove analize rezultat su višemesečnog rada eksperata u pripremnoj fazi izrade Plana razvoja, a verifikovane su kroz javne konsultacije. Istovremeno, ovi dokumenti biće osnova za definisanja ciljeva i mera Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030.

Osim na ovoj interenet stranici, aktivnosti na izradi Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030 građani mogu da prate i na fejsbuk stranici Plan razvoja AP Vojvodine 2022-2030.


 

Danas obeležavamo 8. mart – Međunarodni dan žena

Danas obeležavamo 8. mart – Međunarodni dan žena

Danas obeležavamo Međunarodni dan žena – 8. mart podsećajući se svih onih žena sa početka 20. veka koje su se borile za pravo glasa, pravo na imovinu i pravo na rad, za pravo da postanu vidljive u društvu koje grade zajedno sa muškarcima.

U međuvremenu, ženska perspektiva je prepoznata kao važno političko pitanje koje je postalo preduslov za ispunjavanje socijalne pravde i stvaranje humanog okruženja kome teži i naše društvo i današnji dan je prilika da ukažemo na izvorno značenje ovog datuma i ekonomska, politička i društvena dostignuća žena i poručimo da borba za stečena prava nikada ne prestaje.

11. februar – Međunarodni dan žena i devojaka u nauci

11. februar – Međunarodni dan žena i devojaka u nauci

Povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci – 11. februara, Zavod za ravnopravnost podseća javnost da iako žene danas čine manje od 30 odsto istraživača širom sveta, one često predvode zahtevna i revolucionarna istraživanja koja imaju ogroman uticaj na razvoj čovečanstva i društva uopšte. U Srbiji podaci govore da među zaposlenima u oblasti istraživanja i razvoja dominiraju žene sa 51%, i da je najveće učešće istraživačica u medicinskim naukama (58,6%), dok ih je najmanje u inženjeringu i tehnologiji (40%). Ovakvi podaci govore da u našem društvu i dalje postoje rodni stereotipi kada je u pitanju izbor profesije i zanimanja, te je u tom smislu važno promovisati uspešne žene u nauci, a devojčice podsticati da od najranijeg uzrasta razvijaju svoja interesovanja.

Zavod za ravnopravnost polova od 2006. godine u okviru svoje izdavačke delatnosti objavljuje doktorske i master radove koji promovišu naučnoistraživački rad i postignuća žena, sa ciljem da predstavi žene iz akademske zajednice i afirmiše studentkinje, naučnice i druge stručnjakinje koje se bave rodnim politikama. Na ovaj način Zavod pruža svoj doprinos širenju vidljivosti žena u nauci predstavljajući njihove obrazovne i istraživačke kapacitete.

Povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, direktorka Zavoda Stanislava Malić-Gostović prisustvovala je svečanosti na temu “Naučnice govore” u organizaciji novoosnovanog Udruženja naučnica Srbije “Srna”, koje je tom prilikom predstavilo svoj rad i mlade naučnice koje su za svoj istraživački rad i druge poduhvate dobile priznanja kako domaćih institcija i fondacija, tako i međunarodnih kompanija.

Direktorka Zavoda je ovom prilikom izrazila nadu u buduću saradnju Zavoda i Udruženja “Srna” kroz nove projekte i poduhvate koji će afirmisati naučnice i uspešne istraživačice.

 

 


 

Dodeljeni ugovori vojvođanskim preduzetnicama

Dodeljeni ugovori vojvođanskim preduzetnicama

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović uručila je u utorak, 28. decembra 2021. godine 48 ugovora u vrednosti od 14.051.250,00 dinara za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva na teritoriji AP Vojvodine.

Na konkurs Zavoda za ravnopravnost polova prijavilo se 144 preduzetnica iz cele Vojvodine, dok je bespovratna sredstva dobilo 48 privrednih subjekata i to za podršku unapređenja poslovnih kapaciteta, inovacija i projekata u start-up fazi kroz kupovinu mašina, opreme, alata i repromaterijala, kao i za sertifikaciju, standardizaciju i brendiranje proizvoda i usluga.

„Žensko preduzetništvo je svakako značajna tema kojoj će Zavod za ravnopravnost polova u budućnosti posvetiti punu pažnju, a prioritet u narednom periodu će nam biti i žene iz marginalizovanih grupa, kao i one koje otpočinju privatan biznis. Verujemo da će ova mera Pokrajinske vlade imati pozitivne efekte na ekonomsko osnaživanje žena, i njihovo ohrabrivanje da pokrenu sopstveni posao ili dodatno ojačaju, ali i na otklanjanje rodnih stereotipa u društvu da biznis sektor vode samo muškarci.“ – istakla je direktorka Zavoda.

Prema rečima preduzetnice Sandre Kondić iz Futoga koja ima krojačku radionicu, sredstva koja je dobila od Zavoda puno će joj značiti jer se ovim poslom bavi već 17 godina i od tada nije bila u mogućnosti da sebi priušti novu opremu, ali nakon ovakve finansijske podrške narednih dvadeset godina će sigurno moći da radi na dobrim i pravim mašinama.