Održana info-sesija povodom kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost”

Održana info-sesija povodom kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost”

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović učestvovala je u ponedeljak 19. februara 2024. godine u Skupštini AP Vojvodine u info-sesiji povodom promocije kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost”, koju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sprovodi u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ), u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji”.
Kampanja se sprovodi sa ciljem da se u javnosti podigne svest o važnosti rodne ravnopravnosti u našem društvu, ali i da se ukaže na obaveze koje proističu iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, svi organi javne vlasti, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 radnika, sindikati, političke stranke i tela za rodnu ravnopravnost – obavezni su da Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dostave Godišnji izveštaj o rodnoj ravnopravnosti.

Budući da većina organa javne vlasti i preduzetnika, političkih organizacija i sindikalnih organizacija u Srbiji tokom 2021. i 2022. godine nije ispunila svoje zakonske obaveze i nije dostavila svoje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, Ministarstvo je smatralo da je važno sprovesti široku kampanju radi informisanja javnosti i svih nadležnih subjekata o obavezama koje proističu iz primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Na info-sesiji u Skupštini AP Vojvodine predstavljene su obaveze koje navedeni akteri treba da ispune, podzakonska akta kojima se bliže određuje način izveštavanja, kao i Smernice za primenu pomenutog zakona.

U tom kontekstu, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović predstavila je one aktivnosti ustanove koje su bile u direktnoj vezi sa promocijom i primenom Zakona o rodnoj ravnopravnosti – program koji se tiče izrade Lokalnih akcionih planova za unapređenje rodne ravnopravnosti na nivou lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine, kao i program finansijske podrške za organizacije civilnog sektora kojima je kroz konkurs dat uslov da svoje programe i projektne ideje usklađuju sa onim što nas i zakon i Strategija za unapređenje rodne ravnopravnosti obavezuju.

U uvodnom delu govorili su Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova APV, Tomislav Žogmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Mihael Engel, vođa tima projekat „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” (GIZ). U radnom delu obratile su se dr Biljana Stojković, rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, prof. dr Zorica Mršević, istraživačica i Danica Todorov, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost.

Kampanja „Unapredi rodnu ravnopravnost” započela je 5. februara 2024. godine u Užicu, a osim Novog Sada, biće sprovedena i u Kragujevcu, Nišu i Beogradu.
Više o Kampanji i podzakonskim aktima možete videti ovde


 

Predstavljeni rezultati projekta „Ostvarivanje prava žena u Srbiji kroz zagovaranje i aktivno učešće”

Predstavljeni rezultati projekta „Ostvarivanje prava žena u Srbiji kroz zagovaranje i aktivno učešće”

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović prisustvovale su 13. februara 2024. godine u Gradskoj upravi u Zrenjaninu, završnoj konferenciji projekta „Ostvarivanje prava žena u Srbiji kroz zagovaranje i aktivno učešće” na kojoj su predstavljeni ostvareni rezultati kroz aktivnosti, radionice i zagovaranje za unapređenje položaja žena na selu.

Projekat koji su realizovali Udruženje građanki FemPlatz i Zrenjaninski edukativni centar bio je posvećen poboljšanju položaja žena sa sela podsticanjem njihovog umrežavanja, unapređenjem znanja i veština, prepoznavanjem ključnih poteškoća i prepreka sa kojima se suočavaju u ostvarivanju svojih prava.

Konferenciju je otvorila Nevena Marčeta iz UN Women Srbija, Andrijana Čović, programska saradnica FemPlatz-a, koja je govorila o položaju žena na selu na osnovu godišnjeg izveštaja o rodnoj ravnopravnosti i položaju žena u Srbiji za 2023. godinu, i Radoslava Aralica iz Zrenjaninskog edukativnog centra koja je predstavila postignute rezultate i izazove u radu sa udruženjima žena sa sela i zagovaračkim aktivnostima usmerenim ka lokalnim samoupravama.

Zavod za ravnopravnost polova je već dugi niz godina posvećen ciljnoj grupi žena sa sela i kontinuirano učestvuje u praćenju njihovog položaja i rezultata koje ostvaruju i druge organizacije. Institucionalna podrška i saradnja sa civilnim sektorom jedan je od prioriteta i strateških ciljeva naše ustanove koji doprinose zajedničkoj borbi za unapređenje položaja žena.

Foto: FemPlatz


 

Raspisan konkurs za publikovanje radova u oblasti rodne ravnopravnosti

Raspisan konkurs za publikovanje radova u oblasti rodne ravnopravnosti

Zavod za ravnopravnost polova raspisao je Konkurs za publikovanje radova u oblasti rodne ravnopravnosti  u okviru svoje izdavačke delatnosti.

Konkurs je namenjen onima koji žele da predstave svoje rezultate u oblasti rodnih politika i tako prošire znanja o temi rodne ravnopravnosti i učine je vidljivom u svim oblastima društvenog života. Konkurs obuhvata objavljivanje doktorskih disertacija, magistarskih teza, specijalističkih radova, naučnih studija i drugih istraživačkih radova u oblasti rodne ravnopravnosti. Sprovođenjem konkursa Zavod za ravnopravnost polova je u poslednjih nekoliko godina obogatio fond literature o društvenim fenomenima i rodnim politikama i tako predstavio značajan korpus znanja i kapaciteta novih aktera i akterki na javnoj sceni.

Budući da su publikacije iz oblasti unapređenja rodnih politika i ženskih prava deficitarne na domaćoj izdavačkoj sceni, izdavačka produkcija Zavoda ima za cilj da obogati i proširi znanje potrebno za obrazovanje žena i o ženama u akademskoj zajednici, i pruži informacije i podršku obrazovnim institucijama, lokalnim telima za rodnu ravnopravnost na teritoriji AP Vojvodine, aktivistima u nevladinim ženskim i drugim organizacijama, novinarima i novinarkama, prosvetnim radnicima u školama i na fakultetima, zaposlenima u institucijama i ustanovama kulture, medijima, distributivnim izdavačkim centrima i najširoj javnosti.

Informacije o uslovima učešća, kao i obaveznoj dokumentaciji koju je potrebno priložiti možete pogledati ovde.

Rok za prijavu je 7. maj 2024. godine.


 

Finansijska podrška ženama preduzetnicama iz Vojvodine

Finansijska podrška ženama preduzetnicama iz Vojvodine

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović potpisala je u sredu, 27. decembra 2023. godine ugovore sa 42 žene preduzetnice kojima su odobrena sredstva za kupovinu opreme i repromaterijala u ukupnoj vrednosti od 13.550.000,00 dinara.

Zavod za ravnopravnost polova raspisao je početkom oktobra 2023. godine Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2023. godini za privredna društva i preduzetnice sa ciljem jačanja žena preduzetnika i privrednih društava, odnosno mikro i malih preduzeća u kojima su većinski vlasnici žene, a koje posluju na teritoriji AP Vojvodine. Na konkurs se javilo 242 žena preduzetnica što pokazuje zainteresovanost ove ciljne grupe za ovakvu vrstu podrške.

Konkurs je raspisan radi unapređenja poslovanja žena preduzetnica sa teritorije AP Vojvodine, odnosno pružanja institucionalne podrške razvoju poslovanja kojim upravljaju žene, i to putem investiranja u opremu koja će doprineti rastu prihoda, novom zapošljavanju i unapređenju tehnologije procesa proizvodnje ili pružanja usluge.

Bespovratna sredstva Zavoda za ravnopravnost polova ove godine dodeljena su preduzetnicama za kupovinu opreme i repromaterijala u različitim delatnostima, poput opreme za proizvodnju drveta, rogoza i kanapa, proizvodnje parfema, nakita, odeće, kolača, peciva do opreme potrebne u uslužnim delatnostima poput štamparija, arhitektonskih biroa, knjigovodstvenih agencija, igraonica, stomatoloških ordinacija, fitnes studija i drugih.

Preduzetnica Andrijana Radojičić je direktorka preduzetničke radnje Korporasana iz Novog Sada, koja se bavi obradom drveta.  Povodom dobijanja sredstava po konkursu, rekla je da je ova finansijska podrška ključna u realizaciji njenog poslovanja jer svaka mašina koju koristi u proizvodnji radi na bazi kompresora. „Sredstva ću iskoristiti za kupovinu kompresora koji će pokriti kapacitete moje proizvodnje, naročito jer sam tek godinu dana u preduzetništvu“.

Brankica Kenera je osnivačica i vlasnica firme Kenera NS iz Bukovca koje se bavi međunarodnim transportom i logistikom. Jedna je od retkih uspešnih žena u ovoj oblasti jer je on primarno muška profesija.
„Ova sredstva će mi značiti budući da firma ima dosta stvari koje ne može da skladišti, na primer gume, ulja itd. i ja sam konkurisala za kupovinu kontejnera koji će mi napraviti uštedu za iznajmljivanje prostora.“

Oblast ekonomskog osnaživanja žena spada u jedne od prioritetnih programskih aktivnosti u okviru delatnosti Zavoda za ravnopravnost polova. Ekonomsko osnaživanje žena obuhvata kreiranje programa i mera koji imaju za cilj podršku ženama u poslovanju, a kojima se podstiče razvoj, zapošljavanje, samozapošljavanje i bolji ekonomski položaj.


 

Objavljena lista vrednovanja i rangiranja prijava po konkursu za žensko preduzetništvo

Objavljena lista vrednovanja i rangiranja prijava po konkursu za žensko preduzetništvo

Komisija za procenu prijava za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2023. godini na osnovu člana 15, stav 9 Pravilnika o postupku i kriterijumima za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2023. godini, sačinila je Listu vrednovanja i rangiranja prijavnjenih privrednih subjekata sa predlogom odobrenih sredstava koju možete pogledati ovde


 

Dodeljena sredstva za Akcione planove u oblasti rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou

Dodeljena sredstva za Akcione planove u oblasti rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović potpisala je u četvrtak 21. decembra 2023. godine ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za finansiranje izrade Lokalnog akcionog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti (LAP), kao i za finansiranje realizacije aktivnosti iz aktuelnih LAP-ova gradova i opština sa teritorije AP Vojvodine.

Bespovratna sredstva dobilo je 15 lokalnih samouprava, i to opštine Odžaci, Bela Crkva, Šid, Pećinci i grad Vršac za izradu novog LAP-a u iznosu od 1.450.000,00 dinara, dok je 2.500.000,00 dinara dodeljeno opštinama Apatin, Opovo, Čoka, Bečej, Žabalj, Bačka Palanka, Titel i Kanjiža, odnosno gradovima Kikinda i Zrenjanin za realizaciju aktivnosti iz aktuelnih Lokalnih akcionih planova za unapređenje rodne ravnoprаvnosti.

Lokalni akcioni plan kao instrument javne politike na lokalnom nivou ima višestruke koristi za zajednicu jer ona, kao i njeni organi i drugi subjekti u zajednici projektuju, planiraju i predlažu posebne mere koje lokalna zajednica i drugi subjekti zajedno preduzimaju u skladu sa konkretnim potrebama svoje sredine, a sve u cilju otklanjanja nejednakosti među ženama i muškarcima i stvaranja jednakih mogućnosti za realizaciju njihovih prava. Sam proces planiranja u kome učestvuju različiti akteri i akterke doprinosi boljem funkcionisanju zajednice, unapređuje komunikaciju i koordinaciju institucija, saradnju sa civilnim sektorom, uključuje građanke i građane, i na taj način se povećava odgovornost za sprovođenje mera i aktivnosti i transparentnije izdvajanje i trošenje sredstava iz budžeta.

Grad Vršac je jedna od lokalnih samouprava koja je konkurisala za sredstva za izradu strateškog dokumenta u oblasti rodne ravnopravnosti.
„Zaposleni u našoj lokalnoj administraciji pristupili su izradi LAP-a za rodnu ravnopravnost zbog problema vezanih za socijalni, ekonomski i politički nivo. LAP za unapređenje rodne ravnopravnosti je ključni dokument za donošenje drugih normativnih akata, a i za unapređenje ili rešavanje problema i pitanja za rodnu ravnopravnost u lokalnoj zajednici i ovaj dokument će biti temelj za promociju pravednijeg, ravnopravnijeg i sigurnijeg društva za sve njegove građane i građanke, bez obzira na pol“ – rekao je Miroslav Stupar iz  Odeljenja za privredu, poljoprivredu i LER Gradske uprave Vršac.

Ferenc Tot i direktorka Zavoda Ivana Krsmanović

Bečej je opština koja je zahvaljujući bespovratnim sredstvima Zavoda u 2022. godini izradila strateški dokument u oblasti unapređenja položaja žena u svojoj lokalnoj zajednici, a  opredeljenost da nastavi sa aktivnostima na ovom polju pokazala je učestvovanjem na konkursu Zavoda za realizaciju aktivnosti iz aktuelnog LAP-a.

„Opština Bečej će nastaviti na unapređenju politike jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti na teritoriji svoje opštine kroz edukaciju mladih. U saradnji sa Kancelarijom za mlade opštine Bečej, nastavićemo da putem Forum teatra razbijamo stereotipe i predrasude o rodnoj ravnopravnosti i promovišemo ženska ljudska prava. Anketa koju smo sproveli, a u koju su bile uključene sve generacije oba pola, pokazala je da mladi jako malo znaju o temi rodne ravnopravnosti i da je neophodno raditi na njihovoj edukaciji. Dakle, mi smo izabrali da se bavimo obrazovanjem stanovništva o ovoj temi“
– izjavio je  prilikom potpisivanja ugovora Tot Ferenc, član kabineta predsednika opštine za demografiju, populacionu politiku i socijalna pitanja.

Snežana Vučurević, pomoćnica gradonačelnika za obrazovanje i rodnu ravnopravnost grada Zrenjanina rekla je da njihova lokalna samouprava mnogo radi na unapređenju rodne ravnopravnosti, i da je u 2023. godini iz budžeta grada izdvojeno preko 8 miliona za ekonomsko osnaživanje žena, posebno žena u seoskim sredinama.

Od 2021. godine, od kada Zavod za ravnopravnost polova realizuje ovaj konkurs, 29 opština u AP Vojvodini izradilo je Lokalni akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti na teritoriji svoje lokalne samouprave, dok je 19 opština dobilo bespovratna sredstva za realizaciju aktivnosti iz aktuelnih LAP-ova.

Na ovaj način Zavod u skladu sa svojom delatnošću i misijom, nastavlja da pruža podršku lokalnim telima za rodnu ravnopravnost sa teritorije AP Vojvodine u cilju primene politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce i Zakona o rodnoj ravnopravnosti u praksi.


 

Promocija knjige “Prilog istoriji ženskih studija u Vojvodini: ženske studije u Subotici”

Promocija knjige “Prilog istoriji ženskih studija u Vojvodini: ženske studije u Subotici”

U četvrtak, 7. decembra 2023. godine sa početkom u 15:30 časova u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu (Zorana Đinđića 1, sala u prizemlju) biće održana promocija knjige Prilog istoriji ženskih studija u Vojvodini: ženske studije u Subotici priređivačice dr Margarete Bašaragin.

Na promociji će govoriti:

  • dr Margareta Bašaragin, autorka
  • dr Silvia Dražić, recenzentkinja
  • dr Milena Žikić, recenzentkinja
  • Katarina Krajnović, urednica izdavačke delatnosti Zavoda za ravnopravnost polova
  • Polaznice Ženskih studija

Moderira: prof dr Svenka Savić    


   Knjiga Prilog istoriji ženskih studija u Vojvodini: ženske studije u Subotici priređivačice dr Margarete Bašaragin poslednja je u nizu publikovanih radova u okviru izdavačke produkcije Zavoda za ravnopravnost polova. Rad je izašao u okviru Edicije “Klara Cetkin” koja promoviše edukativne programe, seminare i kurseve u oblasti rodne ravnopravnosti i namenjena je obrazovanju najšire javnosti zainteresovane za ovu oblast.

Margareta Bašaragin je priredila knjigu Prilog istoriji ženskih studija u Vojvodini: Ženske studije u Subotici, sa namerom da predstavi i afirmiše delatnosti novosadskog Udruženja za ženske studije i istraživanja u Subotici. Ženske studije kao alternativni visokoškolski obrazovni program objedinjuju nastavu, istraživanje, izdavaštvo i dokumentaciju o ženama u jedinstveni program za žene (i muškarce). U praksi se realizuju kao mreža obrazovnih programa u nekoliko gradova unutar jugoslovenskog prostora i u Republici Srbiji, koju su tokom tri decenije aktivno gradile predavačice zajedno sa polaznicama u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i Subotici. Autorka pokazuje da je upravo dokumentovanje istorije o akademskom aktivizmu žena (na lokalnom nivou – u gradu Subotici) jedan od neizostavnih načina da se ukaže na put institucionalizacije znanja o ženama i o rodnoj ravnopravnosti, kao i na njegovo prelivanje u zakone i direktan uticaj na formiranje raznih mehanizama za rodnu ravnopravost kod nas.

Danas radom Ženskih studija u Subotici rukovodi dr Margareta Bašaragin, a u radu aktivno učestvuju i dr Mirjana Dokmanović i dr Jasminka Dulić, uz nesebičnu podršku i pomoć prof. emerite Svenke Savić. Oko podružnice Ženskih studija u Subotici okuplja se veliki broj aktivistkinja koje doprinose afirmisanju raznih tematskih oblasti s ciljem unapređenja položaja žene u društvu i ravnopravnom tretmanu, ali i kulturi sećanja.

Promociju zajednički organizuju Zavod za ravnopravnost polova i Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ Novi Sad.


 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objavljena lista vrednovanja i rangiranja prijava po konkursu za žensko preduzetništvo

OBAVEŠTENJE O PRISTIGLOJ DOKUMENTACIJI

Poštovane učesnice Konkursa za žensko preduzetništvo,

Obaveštavamo vas da se u dnu ovog obaveštanja nalazi TABELA sa spiskom pristiglih prijava na konkurs. Molimo vas da proverite da li se nalazite u tabeli, ukoliko se ne nalazite na spisku a poslali ste dokumentaciju u roku, molimo vas da nas do utorka, 5.12.2023. obavestite mejlom o tome i ostavite kontakt telefon.

Mejl adresa je konkursi@ravnopravnost.org.rs

Hvala na razumevanju.

SPISAK PRIJAVA_ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO 2023


 

OBAVEŠTENJE za učesniсe Konkursa za žensko preduzetništvo

OBAVEŠTENJE za učesniсe Konkursa za žensko preduzetništvo

Usled štajka Pošte Srbije i kašnjenja prijema dokumentacije na konkurs za razvoj i afirmaciju ženskog preduzetništva, Komisija za procenu prijava NEĆE doneti Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih privrednih subjekata u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, kako je predviđeno Pravilnikom o postupku i kriterijumima za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva.

Lista će biti doneta i objavljena na sajtu Zavoda u što kraćem roku.

Hvala na razumevanju.


 

UJEDINIMO SE! Investirajmo u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama

UJEDINIMO SE! Investirajmo u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama

Danas obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama u okviru svetske Kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama» koja ove godine nosi slogan:

„UJEDINIMO SE! Investirajmo u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama“

U 2023. godini, tema kampanje fokusirana je na važnost finansiranja različitih strategija prevencije kako bi se sprečilo nasilje, i njena poruka i poziv građanima, građankama i vladama širom sveta jeste da pokažu koliko im je stalo do okončanja nasilja nad ženama i devojčicama. Svaki napor uložen u sprečavanje nasilja nad ženama je korak ka sigurnijem, ravnopravnijem i prosperitetnijem svetu.

Nasilje prema ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. I uprkos tome što mnoge zemlje donose zakone za borbu protiv nasilja nad ženama, slaba primena i diskriminatorne društvene norme ostaju i dalje značajan problem. Globalno, procenjuje se da je oko 736 miliona žena — skoro svaka treća — bilo izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju intimnog partnera, nepartnerskom seksualnom nasilju ili i jednom i drugom, barem jednom u životu.

Nasilje nad ženama je takođe pojačano u različitim okruženjima, uključujući radni i onlajn prostor. Pojedine studije pokazale su da je 38 odsto žena imalo lična iskustva sa nasiljem na društvenim mrežama, a 85 odsto žena koje provode vreme na mreži uočilo je digitalno nasilje nad drugim ženama. Globalna studija o ženama koje rade u tehnološkom sektoru pokazala je da je 44 odsto žena osnivača iskusilo neki oblik uznemiravanja na poslu 2020. godine, od čega je 41 odsto žena iskusilo seksualno uznemiravanje.

Nasilje negativno utiče na fizičko i mentalno zdravlje i dobrobit žena u svim fazama njenog života i utiče na njen profesionalni razvoj i ekonomsko osnaživanje. Nasilje nad ženama takođe ima šire društvene i ekonomske posledice po porodice, zajednice i društva i ometa postizanje održivog razvoja.

Svake godine u periodu od 25. novembra do 10. decembra kampanju širom sveta obeležava preko 5000 organizacija u više od 180 zemalja sa zahtevom za ukidanje svih oblika nasilja prema ženama. Kampanja, kroz svoje aktivnosti treba da ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja prema ženama.

Zavod za ravnopravnost polova podseća da je od početka 2023. godine 27 žena ubijeno u porodično-partnerskom nasilju. Najčešće učinilac je suprug ili vanbračni partner, emotivni partner, sin ili drugi član porodice. Ubistvo žena u porodičnom kontekstu najčešće se događa kada žena napusti partnera ili njen partner percipira (osnovano ili ne) da mu je neverna. Ubistvo je najčešće izvršeno u zajedničkom stanu ili kući žrtve i učinioca, dakle tamo gde bi žena trebalo da je najbezbednija – u porodici.
Ovaj podatak nam govori da u našoj javnosti još uvek postoji raširena svest o tome da je nasilje privatna i porodična stvar i da će komšija pre pozvati policiju zbog buke koju proizvodi glasna muzika nego zbog porodičnog nasilja. Istraživanja takođe ukazuju na to da je gotovo svaki femicid mogao da bude sprečen jer mu je prethodilo dugogodišnje nasilje, a često i otvorene pretnje ubistvom.

U tom kontekstu Zavod za ravnopravnost polova apeluje na građanke i građane da na svaku situaciju nasilja reaguju odmah i efikasno.

0800 10 10 10

Svakog radnog dana od 10 do 20 časova. Poziv na ovaj broj je besplatan iz fiksne i svih mreža mobilne telefonije.
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Brojne organizacije i državne ustanove ujedinjeni su u donošenju posebnih protokola o postupanju nadležnih organa i instutucija u procesuiranju femicida, zatim u sprovođenju istraživanja o rodno zasnovanim motivima femicida, kao i uvođenja ograničenja vlasništva i posedovanja vatrenog oružja tamo gde je bilo zabeleženo nasilje prema ženama. Takođe postoje preporuke i inicijative da se razviju programi za rad sa učiniocima nasilja i uspostave efikasni mehanizmi za praćenje femicida.

Kampanja je prilika da rodni pokrajinski mehanizmi, ali i druge nadležne institucije UJEDINjENE investiraju u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama kroz konkretne mere i akcije koje sprovode.

Zavod za ravnopravnost polova kao jedan od nosilaca mera u pokrajinskom Programu za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine i kao član koordinacionog tima Mreže „Život bez nasilja“ kojom koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, sprovodi aktivnost koja se tiče prikupljanja i analiziranja podataka i informacija o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici i unapređivanje takvih usluge.

U kontekstu primene pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine biće organizovan rad i edukacija sa predstavnicima lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine kako da u svoje Lokalne akcione planove za rodnu ravnopravnost uključe i aktivnosti za promociju nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.

Zavod za ravnopravnost polova koristi priliku da podseti medije o ETIČKOM KODEKSU U IZVEŠTAVANjU O NASILjU, naročito o rodno zasnovanom nasilju i da izbegavaju stereotipno i senzacionalističko izveštavanje javnosti jer ono doprinosi produbljivanju patrijarhalnog obrasca ponašanja i negiranju nasilja i zločina.

Preuzmi: Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama