zavod.ravnopravnost@vojvodina.gov.rs +381 21 66 15 133
Žene i muškarci na mestima odlučivanja u AP Vojvodini

Žene i muškarci na mestima odlučivanja u AP Vojvodini

Zavod za ravnopravnost polova započeo je prikupljanje podataka o zastupljenosti žena i muškaraca na mestima odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, kao i o radu i funkcionisanju lokalnih mehanizmima za ravnopravnost polova, u cilju praćenja stanja u oblasti rodne ravnopravnosti na teritoriji AP Vojvodine.

Budući da su navedene aktivnosti u skladu sa delatnošću Zavoda za ravnopravnost polova, kao i članovima 39 i 40 Zakona o ravnopravnosti polova kojima je regulisana obaveza organa jedinica lokalne samouprave na organizovanje stalnog radnog tela ili zaposlenog za rodnu ravnopravnost, odnosno vođenje statističke evidencije, namera je ažurirati podatke i utvrditi da li je i koliki napredak ostvaren kada je u pitanju položaj žena u jedinicama lokalne samouprave, kao i na koji način se sprovodi politika jednakih mogućnosti, ali istovremeno i ohrabriti predstavnike i predstavnice lokalnih vlasti da podstiču i razvijaju jednaka prava i mogućnosti za žene i muškarce.


 

Svetski put Zavodovih izdanja

Svetski put Zavodovih izdanja

Izdavačka delatnost Zavoda za ravnopravnost polova uspostavljena 2006. godine, od osnivanja predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti ustanove i kao takva jedinstvena je u regionu.

Cilj izdavanja knjiga je da obogati i proširi znanje potrebno za obrazovanje: žena i o ženama u akademskoj zajednici, stručne i šire javnosti, rodnih lokalnih mehanizama, aktivista u nevladinim ženskim i drugim organizacijama, novinara i novinarki, prosvetnog kadra u školama i na fakultetima, zaposlenih u institucijama i ustanovama kulture, lokalne zajednice i drugih zainteresovanih osoba.

Izdavačka delatnost Zavoda podeljena je u šest edicija i predstavlja trajno svedočanstvo o istoriji i iskustvima ženskog aktivizma, rezultatima i znanjima koji su proizveli progresivne mere i politike za unapređenje jednakih mogućnosti.
Od 2016. godine ustanovljen je Konkurs za publikovanje radova u oblasti rodne ravnopravnosti, kojim se omogućava vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda i naučnoistraživačkog rada na temu rodne ravnopravnosti.

Ta nova znanja namenjena su neposrednoj praksi pre svega u nastavi na raznim stupnjevima obrazovanja, s jedne strane, a sa druge, afirmaciji autorki u raznim domenima novih znanja: u oblasti nasleđa ženskih prava (AFŽ), životnih priča žena iz nacionalnih zajednica, umetnosti, u osnovnom obrazovanju ili u pojedinim institucijama. Zavod je svojom izdavačkom politikom nastojao da podjednako afirmiše znanja o različitostima (žene sa invaliditetom, žene iz nacionalnih zajednica) i time pokaže bogatstvo empirijskih podataka.

U poslednjih nekoliko godina, Zavod ostvaruje značajnu saradnju sa distributivnim centrima i izvoznicima knjiga (Bookbridge, DATA status, Serbica Books), pa je tako za potrebe internacionalnih i domaćih biblioteka, kao i naučnika i naučnica kojima je potrebna literatura iz oblasti rodne ravnopravnosti, u najpoznatije svetske biblioteke, slavističke centre, fakultete i inostrane knjižare prosleđeno 20 naslova odnosno blizu 5000 primeraka knjiga iz izdavačke produkcije Zavoda za ravnopravnost polova.

Publikacije naših autorki ustupljene su Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu (Library of Congress, Washington), Britanskoj biblioteci u Londonu (The British Library-London), Univerzitetu Kornel u Njujorku (Cornell Univetsity, Ithaca, New York), Univerzitetu u Hamburgu – Institutu za slavistiku (Universität Hamburg, Deutschland, Fakultät für Geisteswissenschaft, Institut für Slavistik), Univerzitetskim katedrama u Kanadi i Americi, Filozofskom i Pravnom fakultetu u Novom Sadu, Pravnom fakultetu u Nišu, Filološkom fakultetu u Beogradu, Pravnom fakultetu u Beogradu, Osnovnom sudu u Novom Sadu, kao i brojnim nevladinim organizacijama, udruženjima, bibliotekama, pojedincima i pojedinkama.

Spisak izdanja Zavoda za ravnopravnost polova u periodu 2006-2020.


 

Sastanak rodnih mehanizama Skupštine AP Vojvodine

Sastanak rodnih mehanizama Skupštine AP Vojvodine

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović sastala se 19. januara 2021. godine sa predsednicom Odbora za ravnopravnost polova Latinkom Vasiljković i koordinatorkom Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine Stojankom Lekić kako bi dogovorile zajednički plan aktivnosti i delovanja u narednom periodu.

Prema rečima direktorke Zavoda, institucionalna saradnja je veoma važna, a rodni mehanizmi moraju da sarađuju i zajedno učestvuju u planiranju i kreiranju mera, akcija i programa u oblasti ravnopravnosti polova koje sprovodi Pokrajinska vlada i njeni izvršni organi.

Odbor za ravnopravnost polova kao skupštinsko radno telo, Ženska parlametarna mreža kao neformalno telo Skupštine AP Vojvodine i Zavod za ravnopravnost polova kao ustanova koju je osnovala Skupština APV osim što imaju istog osnivača, imaju i zajednički cilj, a to je sistemsko i zakonsko unapređenje položaja žena u svim oblastima života, poštovanje načela rodne ravnopravnosti i ljudskih prava, pa je time ovakva saradnja neophodna.


 

Saradnja Zavoda za ravnopravnost polova i Fonda “Evropski poslovi” AP Vojvodine

Saradnja Zavoda za ravnopravnost polova i Fonda “Evropski poslovi” AP Vojvodine

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović posetila je danas Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodin gde se sastala sa direktorom ove pokrajinske ustanove Aleksandrom Simurdićem i njegovim saradnicama.
Cilj sastanka je bio upoznavanje čelnika dve institucije čiji je osnivač Skupština AP Vojvodine i definisanje pravaca zajedničkog delovanja i saradnje budući da je rodna ravnopravnost deo evropskih principa.
Prema rečima direktorke Malić-Gostović koja je na sastanku predstavila dosadašnje aktivnosti Zavoda za ravnopravnost polova, njegove rezultate i buduće programe, Zavod kao pokrajinski rodni mehanizam želi da ovom saradnjom sa Fondom bude ravnopravan partner u evropskom razvoju Pokrajine.


 

Obuka „Rodno odgovorno budžetiranje u lokalnoj samoupravi“

Obuka „Rodno odgovorno budžetiranje u lokalnoj samoupravi“

Na osnovu rezultata analize Zavoda za ravnopravnost polova o primeni rodno odgovorno budžetiranja (ROB) u lokalnim samoupravama (koje je sprovedeno u 2018. godini), a u kontekstu obaveze svih korisnika javnih sredstava da se do 2020. godine uvede obaveza rodno odgovornog budžetiranja definisane dopunama i izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015, Zavod za ravnopravnost polova je tokom 2019. i 2020. godine realizovao obuku „Rodno odgovorno budžetiranje u lokalnoj samoupravi“. Glavni cilj obuke bio je upoznati predstavnike/ce lokalne samouprave sa suštinom pojma rodna ravnopravnost i brojnim aspektima u kojima delovanje budžetskih korisnika može da podstakne pozitivne promene i koristi za krajnje korisnike – građane i građanke Srbije.

Obuka je realizovana u 12 opština Vojvodine (Bačkom Petrovcu, Beočinu, Irigu, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu, Sečnju, Plandištu, Novom Miloševu, Žablju, Žitištu, Subotici i Malom Iđošu) u kojima je učestvovalo 46 žena i 11 muškaraca zaposlenih u lokalnim samoupravama na poslovima finansija i rodne ravnopravnosti. Edukacija zaposlenih imala je za cilj da objasni šta je rodno odgovorno budžetiranje, kako primena rodne analize utiče na javne budžete, odnosno kakav efekat raspodela sredstava iz budžeta ima na živote žena i muškaraca u lokalnoj zajednici, kao i intenziviranje znanja i uključivanje donosioca odluka i zaposlenih u lokalnim administracijama (odeljenja za budžet i finansije), lokalnih rodnih mehanizama i ženskih lokalnih odborničkih mreža u lokalnim skupštinama na teritoriji AP Vojvodine u kreiranje rodno-osetljivih programa i raspodelu budžetskih sredstava u njihovim lokalnim zajednicama.

Rad sa zaposlenima u lokalnim samoupravama ukazao je na potrebu da se organizuju dodatne edukacije koje se tiču uvođenja rodne perspektive u sva strateška dokumenta opštine, sprovede rodna analiza politika lokalnih samouprava, programa i mera koje one donose, kao i uvođenje rodno osetljive statistike i evidencije. Namera je takođe bila paralelno uspostaviti funkcionalne mehanizme za rodnu ravnopravnost na svim nivoima.

Diskusija i pitanja zaposlenih tokom obuke bila su usmerena na obaveze sektora finansija, pa je konstatovano da ROB zahteva i suštinsku izmenu u procesu budžetiranja i obaveze budžetskog korisnika na diskusiju i dijalog kako bi rodni jaz bio lakše prepoznat, a cilj definisan. Zaposleni su se saglasili da je uvođenje principa ravnopravnosti među polovima, na žene zaposlene u upravi prebacilo samo brigu, a da je odlučivanje i dalje ostalo u telima gde su većinski zastupljeni muškarci. Zaposleni u upravama i dalje očekuju konkretizaciju instrukcija procesa uvođenja ROB-a, u vidu jednostavnih i razumljivih smernica i struktuiranih dokumenata, i navode da bi im primeri iz dobre prakse ostalih samouprava i praktičan pristup tim podacima bio najkorisniji.

U budžetu svih samouprava je mimo plate, najveći deo sredstava usmeren na podršku obrazovanju, kulturi, sportu i socijalnoj pomoći, te je mišljenje da je rodna analiza dokumenata najpotrebnija u tim oblastima. Svi učesnici su imali nepodeljeno mišljenje da do obuke nisu dovoljno dobro razumeli suštinu ROB-a. Smatraju da bi mehaničko uvođenje ravnopravnosti, kao u slučaju izjednačavanja po polovima, moglo dodatno da iskomplikuje pokretanje diskusije o rodnom jazu.


 

Danas je Međunarodni dan seoskih žena

Danas je Međunarodni dan seoskih žena

Danas obeležavamo Međunarodni dan seoskih žena koji je 15. oktobra ustanovljen na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša država obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.

Zavod za ravnopravnost polova ovim povodom želi da skrene pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

Status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada. Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju.

Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi. Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29%, dok u Srbiji one čine 12%.

Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.

Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.