UJEDINjENE! Aktivizam za zaustavljanje nasilja prema ženama i devojčicama

UJEDINjENE! Aktivizam za zaustavljanje nasilja prema ženama i devojčicama

Danas obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama u okviru svetske Kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama» koja ove godine nosi slogan:

UJEDINjENE! Aktivizam za zaustavljanje nasilja prema ženama i devojčicama

Svake godine u periodu od 25. novembra do 10. decembra kampanju širom sveta obeležava preko 5000 organizacija u više od 180 zemalja sa zahtevom za ukidanje svih oblika nasilja prema ženama. Kampanja, kroz svoje aktivnosti treba da ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja prema ženama.

Zavod za ravnopravnost polova želi da podseti javnost da je od početka godine u porodično-partnerskom nasilju ubijeno 25 žena*. Najčešće učinilac je suprug ili vanbračni partner, emotivni partner, sin ili drugi član porodice. Ubistvo žena u porodičnom kontekstu najčešće se događa kada žena napusti partnera ili njen partner percipira (osnovano ili ne) da mu je neverna.  Ubistvo je najčešće  izvršeno u zajedničkom stanu ili kući žrtve i učinioca, dakle tamo gde bi žena trebalo da je najbezbednija – u porodici.

Ovaj podatak nam govori da u našoj javnosti još uvek postoji raširena svest o tome da je nasilje privatna i porodična stvar i da će komšija pre pozvati policiju zbog buke koju proizvodi glasna muzika nego zbog porodičnog nasilja. Istraživanja takođe ukazuju na to da je gotovo svaki femicid mogao da bude sprečen jer mu je prethodilo dugogodišnje nasilje, a često i otvorene pretnje ubistvom.

U tom kontekstu Zavod za ravnopravnost polova apeluje na građanke i građane da na svaku situaciju nasilja reaguju odmah i efikasno.

Autorka: Jelena Zubović

Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Brojne organizacije civilnog društva i državne ustanove ujedinjeni su u donošenju posebnih protokola o postupanju nadležnih organa i instutucija u procesuiranju femicida, zatim u sprovođenju istraživanja o rodno zasnovanim motivima femicida, kao i  uvođenja ograničenja vlasništva i posedovanja vatrenog oružja tamo gde je bilo zabeleženo nasilje prema ženama. Takođe postoje preporuke i inicijative da se razviju programi za rad sa učiniocima nasilja i uspostave efikasni mehanizmi za praćenje femicida.

Kampanja je prilika da rodni pokrajinski mehanizmi, ali i druge nadležne institucije UJEDINjENI u borbi protiv nasilja prema ženama predstave svoje aktivnosti u oblasti prevencije nasilja ali i druge konkretne mere i akcije koje sprovode.

Zavod za ravnopravnost polova je kao član radne grupe za izradu pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine i kao član koordinacionog tima Mreže „Život bez nasilja“ kojom koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, u proteklom periodu aktivno učestvovao u kreiranju strategija i mera kada je u pitanju borba protiv nasilja prema ženama, i u tom kontekstu je izrađen plan aktivnosti kada je u pitanju ova tema.

Jedna od zajedničkih aktivnosti pokrajinskih organa svakako će biti rad na unapređenju opštih usluga za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici kroz definisanje standarda rada i obezbeđivanje dostupnosti usluga ženama iz osetljivih grupa. Plan je prikupiti i analizirati podatke i informacije o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju  psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici i unaprediti te usluge.

U kontekstu primene pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine  biće organizovan rad i edukacija sa predstavnicima lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine kako da u svoje Lokalne akcione planove za rodnu ravnopravnost uključe i aktivnosti za promociju nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.

I na kraju, Zavod za ravnopravnost polova koristi priliku da podseti medije o etičkom kodeksu u izveštavanju o nasilju, naročito o rodno zasnovanom nasilju i da izbegavaju stereotipno i senzacionalističko izveštavanje javnosti jer ono doprinosi produbljivanju patrijarhalnog obrasca ponašanja i negiranju nasilja i zločina.

*Zvanična statistika o broju femicida ili ubistava žena u Srbiji još uvek ne postoji. Podaci se prikupljaju iz medijskih izveštaja.


 

Podrška devojčicama i ženama u nauci

Podrška devojčicama i ženama u nauci

U ponedeljak, 21.11.2022. godine u Privrednoj komori Vojvodine, održana je svečana konferencija pod nazivom „Nauka i privreda na istom zadatku“, povodom godinu dana postojanja i rada Udruženja naučnica Srbije „SRNA“.

Tom prilikom Zavodu za ravnopravnost polova uručena je zahvalnica za podršku aktivnostima Udruženja „SRNA“ tokom 2022. godine koju je u ime ustanove primila Katarina Krajnović, službenica za odnose sa javnošću i marketing.

Zavod za ravnopravnost polova od početka prati i podržava rad ove organizacije koja je osnovana sa ciljem promocije rodne ravnopravnosti u nauci i obrazovanju sa namerom da unapredi položaj žena i devojčica u nauci i poveća njihovu vidljivost u široj društvenoj zajednici.

Predsednica Udruženja „SRNA“, prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović, istakla je značaj uspešnog povezivanja predstavnika akademske zajednice i javnih institucija, koji razbijaju rodne predrasude u zanimanjima i profesijama, i istakla da je jedan od ključnih ciljeva udruženja osnaživanje učenica i studentkinja za bavljenje naukom i inovacionim preduzetništvom, kao i ohrabrivanje žena da se pokažu kao liderke na rukovodećim poslovima.

Saradnja vladinog i civilnog sektora je od izuzetnog značaja za ostvarivanje ciljeva Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. godine do 2030. godine naročito u oblastima koje se tiču urodnjavanje javnih politika i zakonodavstva u oblasti obrazovanja i nauke, smanjivanja jaza u nauci i prosveti, kao i uspostavljanja sistemske podrške za podsticanje učešća žena u društvenim i tehnološkim inovacijama kao preduslova i podsticaja socio-ekonomskog razvoja društva.

Foto: Sonja Babić-Vejnović

 


 

Jačanje kapaciteta Mreže “Život bez nasilja”

Jačanje kapaciteta Mreže “Život bez nasilja”

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović učestvovale su na dvodnevnom seminaru FEMICID I PRIPREMA AKCIONOG PLANA ZA 16 DANA AKTIVIZMA PROTIV NASILjA PREMA ŽENAMA 7. i 8. novembra 2022. godine u Vrdniku.

Seminar je održan za članove i članice tima Mreže „Život bez nasilja“ koju čine predstavnici i predstavnice pokrajinskih organa, ustanova i zavoda sa ciljem planiranja aktivnosti u okviru obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ i podizanja društvene svesti javnosti o problemu nasilja prema ženama.

U okviru seminara predstavljena je i uloga Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu u zaštiti od nasilja, izazovima u radu i značaju međusektorske saradnje. Predstavnice Centra za socijalni rad iz Kikinde predstavile su svoje aktivnosti i procedure u postupanju kada se radi o nasilju u porodici, kao i sve prepreke i poteškoće sa kojima se svakodnevno susreću u radu.

Ovo je treći sastanak koordinacionog tima od početka 2022. godine i nakon izrađenog Strateškog plana Mreže u junu 2022. godine, kreiran je i Akcioni plan za period 2022-2023. godine koji predviđa niz aktivnosti u unapređenju  kapaciteta same mreže, ali i aktivnosti na prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

Seminar je održan pod pokroviteljstvom UN Women, a predavanja i radionice održale su konsultantkinje Biljana Janjić i dr Kosana Beker koje su ovom prilikom predstavile rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“.

Mreža „Život bez nasilja” okuplja različite pokrajinske institucije koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2004. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.


 

U Somboru održan XIII Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini

U Somboru održan XIII Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini

Povodom Međunarodnog dana seoskih žena, u Somboru je 22. oktobra 2022. godine održana tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova – Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini.
Manifestacija je održana po 13. put, a ove godine domaćini događaja bili su grad Sombor i Turistička organizacija grada Sombora pod pokroviteljstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.

Manifestaciju su otvorili gradonačelnik grada Sombora Antonio Ratković, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja.

Sajam se svake godine održava u drugom gradu Vojvodine, a povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar). Cilj je promovisati žena iz ruralnih područja, njihov aktivizam i bogato stvaralaštvo, ali i ukazati na njihov često nepovoljan položaj.

Otvarajući manifestaciju direktorka Zavoda Stanislava Malić-Gostović rekla je da prema podacima koje Zavod redovno vodi i ažurira, na teritoriji Vojvodine deluje preko 450 udruženja žena i da se one pretežno bave domaćom radinošću – ručnim radovima i proizvodnjom hrane.

„Žene sa sela bi sva svoja prava trebalo lako i brzo da realizuju jer one igraju ključnu ulogu u ruralnim ekonomijama kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Međutim, šira javnost to često zaboravlja, naročito činjenicu da radni dan žene na selu traje i do 15 sati i da on uključuje i obradu zemlje, i negu stoke, i proizvodnju hrane, i učestvovanje u aktivnostima i van poljoprivrednih gazdinstava i farmi, a pored svega toga, i brigu o deci, starijim osobama i bolesnima. Žene na selu su definitivno te koje čuvaju tradiciju, kulturu, identitet, vrednosti i jezik svakog naroda, i slobodno, neskromno, možemo reći da bez seoskih žena ne bi bilo niti lokalne zajednice niti društva u celini.“ – istakla je direktorka Zavoda.
Pokrajinska vlada kontinuirano, ne samo kroz aktivnosti kao što je Sajam, preko pokrajinskog Zavoda sprovodi politiku jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti, kako kroz svoje konkurse i kroz podsticanje ženskog aktivizma, tako i kroz omogućavanje jednakog pristupa resursima, rekla je Stanislava Malović-Gostović.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković izrazio je veliko zadovoljstvo što se manifestacija održava u ovom zapadnobačkom gradu i naglasio da je za lokalnu samoupravu od velike važnosti da osnaži žensko preduzetništvo, a posebno žene u ruralnim područjima i da će se podrška putem gradskih konkursa nastaviti i u narednom periodu.
„Ono na šta je Grad Sombor ponosan, u ovoj godini, pored svih konkursa koje smo imali za manifestacije, za kulturno-umetnička društva, za udruženja, imali smo Javni poziv za pomoć ženskom preduzetništvu, a od ove godine prvi put je bio i Konkurs za očuvanje kulturnog nasleđa, gde smo izdvojili određena sredstva u budžetu Grada, koja planiramo svakako i u narednoj godini“, istakao je Ratković.

Predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja Zdenka Mitić istakla je da su udruženja žena značajan korak ka ekonomskom osnaživanju žena jer su seoske žene često neopravdano u senci i sa otežanim pristupom resursima. Njihovo angažovanje i udruživanje, uz tako karakterističnu solidarnost, put su ka jačanju naših ruralnih sredina.
„Stoga želim da vam poručim da nastavite da menjate svoju okolinu i zajednicu, da budete glasne i da se borite, da konstantno učite i unapređujete svoje veštine i znanja, da budete uporne jer imate snagu da promenite ono što nije dobro i unapredite ono što može da predstavlja dobrobit za celu vašu zajednicu.“ – poručila je na kraju Zdenka Mitić.

Na Sajmu je učestvovalo preko 180 udruženja žena sa teritorije cele Vojvodine. Žene su na štandovima predstavile svoje rukotvorine i proizvode i još jednom pokazale da predstavljaju veliki potencijal svojih lokalnih zajednica i resurs na koji se može računati.

U pratećem programu manifestacije u Svečanoj sali Gradske kuće održana je prezentacija devet udruženja žena iz upravnih okruga Vojvodine, gde su članice predstavile primere dobre prakse i rezultate koje su postigle u okviru svojih aktivnosti. Prezentaciji su prisustvovale predstavnice rodnih mehanizama sa pokrajinskog nivoa – Saveta za rodnu ravnopravnost Pokrajinske vlade, Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine, Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za rodnu ravnopravnost i drugi, koje su na taj način pokazale podršku institucija u angažovanju i kontinuiranoj komunikaciji pokrajinskih organa sa udruženjima žena kada je u pitanju praćenje i podsticanje njihovog rada, planiranje i iniciranje novih koraka.

PRILOG RTS 1
PRILOG Radio-televizije Vojvodine


 

XIII Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini / Sombor / 22.10.2022.

XIII Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini / Sombor / 22.10.2022.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, u subotu 22. oktobra 2022. godine u Somboru će biti održana tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini”.

Manifestacija se svake godine održava u drugom gradu Vojvodine povodom obeležavanja 15. oktobra – Međunarodnog dana seoskih žena, kada zemlje širom sveta različitim aktivnostima ukazuju na poseban doprinos žena na selu, na njihovu ključnu ulogu u unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu. Ove godine dan se obeležava pod sloganom „Seoske žene se uzdižu i traže osnovna prava na održivi razvoj“.

Manifestaciju će u 11 časova svečano otvoriti gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja.

Grad Sombor je domaćin trinaeste po redu manifestacije koja će ove godine okupiti preko 180 udruženja žena sa sela sa teritorije cele Vojvodine. Posetioci će imati priliku da vide proizvode iz domaće radinosti, pre svega rukotvorine, vez, tkanice, suvenire, ali i da probaju tradicionalnu vojvođansku hranu pripremljenu po starinskim receptima.

Manifestacija ima za cilj da promoviše žene iz ruralnih područja Vojvodine, njihovo stvaralaštvo, potencijale i preduzetnički duh, ali i društveni aktivizam kada je u pitanju razvoj i promocija svojih lokalnih zajednica.  U tom kontekstu, 8 udruženja žena iz sedam upravnih okruga Vojvodine predstaviće u Svečanoj sali Gradske kuće svoje primere dobre prakse i rezultate koje su postigle u okviru svojih aktivnosti.

Manifestacija je prilika da se posetioci, ali i predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa bogatim stvaralaštvom i aktivizmom seoskih žena koje mogu biti značajan resurs za razvoj poljoprivrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.

Sajam je izložbeno-prodajnog karaktera i traje od 10 do 15 časova.

Događaj se održava u organizaciji grada Sombora i Turističke organizacije Sombora pod pokroviteljstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.

AGENDA manifestacije


 

15. oktobar – Međunarodni dan seoskih žena

15. oktobar – Međunarodni dan seoskih žena

Povodom 15. oktobra Međunarodnog dana seoskih žena Zavod za ravnopravnost polova koristi priliku da skrene pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

Žene iz ruralnih područja smatraju se ranjivom grupom stanovništva, a njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije. Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda od zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihodi penzija i socijalna davanja.

Pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti (žene na selu vlasnice su gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva), utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada (usluge nege i brige o deci, bolesnima i starijima), prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške, pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja, koji bi stvorili šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo.

Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.

Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Od početka pandemije korona virusa dodatno su marginalizovane time što je povećan obim neplaćenog kućnog rada i poslova staranja o porodici, što ih je dovelo u situaciju od povećanog rizika od nasilja u porodici.

Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.
Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.

Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je od 2015. godine do danas 327 žena postalo suvlasnica nekretnine.

Zavod za ravnopravnost polova će ove godine Međunarodni dan seoskih žena obeležiti organizovanjem tradicionalne manifestacije „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ 22. oktobra 2022. godine u gradu Somboru. Na Sajmu će se predstaviti seoske žene iz 180 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja prikazaće svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal.

Manifestacija je prilika da se posetioci ali i lokalne samouprave i drugi predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa stvaralaštvom seoskih žena koje predstavljaju značajan resurs za razvoj privrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.

15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.