Sastanak predstavnica pokrajinskih i republičkih rodnih mehanizama

Sastanak predstavnica pokrajinskih i republičkih rodnih mehanizama

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović prisustvovale su danas konstitutivnoj sednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Pokrajinske vlade kojom je presedavala predsednica ovog tela Maja Gojković. Direktorka Zavoda predstavila je na sednici izveštaj o radu i poslovanju Zavoda za 2023. godinu i pružila sve neophodne informacije članovima i članica ovog radnog tela.

Nakon sednice Koordinacionog tela, u kabinetu predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković održan je sastanak sa ministarkom bez portfelja zaduženom za oblast rodne ravnopravnosti Tatjanom Macurom.
Kako su obe istakle, Vlada Republike Srbije i Pokrajinska vlada postavile su oblast rodne ravnopravnosti među prioritete sa namerom da pruže dodatni podsticaj i lokalnim samoupravama da, u okviru svojih nadležnosti, osiguraju rodnu ravnopravnost i postizanje jednakih mogućnosti na lokalnom nivou. Sagovornice su se složile da je za unapređenje rodne ravnopravnosti i bolji položaj žena u našoj zemlji neophodna primena jedinstvenih standarda na svim nivoima vlasti.

Predsednica Gojković i ministarka Macura osvrnule su se na odluku Ustavnog suda da se privremeno obustavi primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti zbog inicijative za ocenu njegove ustavnosti u delu koji se bavi rodno senzitivnim jezikom. Tim povodom istaknuto je da okolnosti vremena svakako ostavljaju posledice na jezik, ali da je značaj ovog zakona  mnogo veći jer uređuje široku lepezu pitanja i problema koja se tiču žena, te reguliše pozicije veće vidljivosti žena gde ranije nije bilo prilike za njihovo učešće.

Tokom susreta posebno je bilo reči o saradnji nadležnih pokrajinskih i republičkih institucija u ovoj oblasti na mogućnostima za ostvarivanje boljeg položaja žena i drugih posebno ranjivih kategorija građanki i građana, prevenciji vršnjačkog nasilja, sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, te preventivnoj zaštiti ženskog zdravlja i ženskom preduzetništvu.

Tekst: Zavod za ravnopravnost polova i Pokrajinska vlada
FOTO: Pokrajinska vlada


 

Analiza efekata dodele bespovratnih sredstava ženama preduzetnicama iz Vojvodine

Analiza efekata dodele bespovratnih sredstava ženama preduzetnicama iz Vojvodine

Imajući u vidu istraživačke podatke o položaju žena u preduzetništvu, rodnim nejednakostima u sferi ekonomije, posledicama izazvanim pandemijom Kovid-19 i generalno manjoj zastupljenošću preduzetnica u privredi, Zavod je u 2021. godini realizovao prvi Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva (u daljem tekstu: Konkurs) sa ciljem pružanja podrške ličnim inicijativama,  inovacijama i individualnosti jer su ovo upravo ključni rodni aspekti preduzetništva i uzroci rodno uslovljenih razlika u preduzetništvu (broju, tipu, veličini, sektoru biznisa koje vode žene). Budući da je Konkurs pokazao veliku zainteresovanost javnosti, Zavod je nastavio sa ovim programom i u 2022. i u 2023. godini.

U periodu 2021-2023. godine sredstva po Konkursu dobilo je ukupno 128 preduzetnica iako je broj zainteresovanih bio mnogo veći – čak 575 preduzetnica je apliciralo za dobijanje sredstva za kupovinu mašina, opreme, alata i repromaterijala, odnosno za sertifikaciju, standardizaciju i brendiranje svojih proizvoda ili usluga.

Želeći da dobijemo uvid u uticaj dodele bespovratnih sredstava na žensko preduzetništvo u AP Vojvodini, sa posebnim fokusom na strukturne karakteristike i trendove među preduzetnicama koje su učestvovale i bile uspešne u dobijanju ovih sredstava, Zavod je uradio analizu efekata sprovedenog Konkursa.

Analiza efekata dodele bespovratnih sredstava Zavoda za ravnopravnost polova ženama preduzetnicama za period 2021-2023. godine


 

11. jun – Dan rodne ravnopravnosti

11. jun – Dan rodne ravnopravnosti

Vlada Republike Srbije ustanovila je 2021. godine DAN RODNE RAVNOPRAVNOSTI sa ciljem podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti i unapređenja  položaja žena u Srbiji, kako bi i žene i muškarci, imali jednake mogućnosti da rade, napreduju i žive.
Koncept jednakih mogućnosti za sve preduslov je napretka celokupnog društva i jedan je od osnovnih vrednosti demokratske države.

Zavod za ravnopravnost polova obeležava Dan rodne ravnopravnosti promocijom i edukacijom žena koje se bave preduzetništvom.

U kongresnom centru Andrevlje na Fruškoj gori održana je obuka „Izgradnja uspešnih karijera: Program podrške ženama preduzetnicama“ za žene preduzetnice iz različitih delatnosti koje žele da steknu osnovna znanja iz preduzetništva, ali i da unaprede svoja postojeća znanja.
Cilj programa je  unapređenje rodne ravnopravnosti i smanjivanja rodnog jaza u oblasti ekonomije, a sa polaznicama su radili stručnjaci sa višegodišnjim iskustvom u oblasti preduzetništva, finasijskog upravljanja, upravljanja ljudskim resursima, sticanja soft veština, inovacija i marketinga.

“Žene kontinuirano pokazuju zainteresovanost za dodatnim edukacijama, stručnim usavršavanjima i razvijanjem dodatnih veština, te je u tom kontekstu organizovana obuka za dve grupe žena: one koje su početnice i koje žele da samostalno razvijaju svoju profesionalnu karijeru, i za one koje već posluju duže od 3 godine, ali su zainteresovane za dodatna učenja“, rekla je direktorka Zavoda Ivana Krsmanović.

Onim polaznicama koje razmišljaju da otpočnu svoj posao, predavači su dali informacije i savete o postupku registracije privrednog subjekta, o pravnim regulativama, informacije o porezima i doprinosima za preduzetnike, kako pripremiti poslovni plan i rukovoditi finansijama. Sa preduzetnicama koje imaju poslovno iskustvo više od tri godine, edukatori su radili na razvoju i unapređenju poslovnog plana, marketingu i digitalnoj promociji biznisa , kao i na upravljanju kadrovima.

Velika stavka u stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta za žene preduzetnice jeste i obrazovanje i obuka preduzetnica, a ekonomsko osnaživanje žena se pokazalo kao jedan od najvažnijih preduslova ravnopravnosti žena, poboljšanja njihovog materijalnog položaja i finansijske nezavisnosti.

“Rodnu ravnopravnost u kontekstu ženskog preduzetništva vidim kao izazov, ali i kao mogućnost da se mi žene međusobno osnažujemo. U dosadašnjem iskustvu imala sam priliku da sarađujem sa određenim poslodavcima koji su se prema meni ophodili kao prema nekom ko ne ume ili ne zna ništa o biznisu. Ali učim od snažnih i sposobnih žena. Prezadovoljna sam edukacijom koju je Zavod organizovao, predavači i teme su odlični“, rekla je Iva Bulatović, preduzetnica iz Novog Sada koja se već tri godine bavi proizvodnjom prirodne kozmetike.

 

__________________________________________________________________________________________________________________________

RODNA RAVNOPRAVNOST je koncept koji znači da sva ljudska bića imaju slobodu da razvijaju lične sposobnosti i prave izbore bez ograničenja nametnutih strogim rodnim ulogama, da se različito ponašanje, želje i potrebe žena i muškaraca u jednakoj meri uzimaju u obzir, vrednuju i podržavaju.

RODNA RAVNOPRAVNOST podrazumeva ravnopravnu vidljivost, osnaženost i učešće oba pola u svim sferama javnog i privatnog života. Rodna ravnopravnost je suprotna rodnoj neravnopravnosti, a ne rodnim razlikama i njen cilj je da promoviše puno učešće žena i muškaraca u društvu.

RODNA RAVNOPRAVNOST pretpostavlja da muškarci i žene imaju jednake preduslove za ostvarivanje ljudskih prava i da postoje jednake mogućnosti za muškarce i žene da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom, socijalnom i nacionalnom napretku, kao i da imaju identične mogućnosti da uživaju sve koristi i beneficije od napretka jedne zajednice.

Bez ravnopravnosti u političkom, ekonomskom i bilo kom drugom obliku odlučivanja, ne postoji mogućnost da rodna ravnopravnost bude integrisana u kreiranje politika vlade. Bez aktivnog učešća žena u procesu izgradnje našeg društva kao modernog, evropski profilisanog i demokratskog, nije moguće ostvarivanje demokratije, ravnopravnosti i napretka društva.

Rodna ravnopravnost regulisana je u našem zakonodavstvu usvajanjem i primenom kako međunarodnih dokumenata, tako i donošenjem zakona i drugih strategija na nacionalnom i pokrajinskom nivou:

Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama Ujedinjenih nacija,
Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici,
Pekinška deklaracija i Platforma za akciju,
Rezolucija o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom i regionalnom nivou,
Rezolucija Saveta bezbednosti – žene, mir i bezbednost 1325,
Zakon o rodnoj ravnopravnosti,
Zakon o zabrani diskriminacije,
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici,
Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine,
Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine,
Odluka o ravnopravnosti polova AP Vojvodine,
Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine.

Datum za obeležavanje Dana rodne ravnopravnost izabran je kao podsetnik na 11. jun, dan kada je 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić odobreno je da mogu da otvore školu za žensku decu rukovodeći se time da je pravo glasa i obrazovanje devojčica i žena siguran put ka boljem i kvalitetnijem životu.

Normativni okvir dostupan je na https://ravnopravnost.org.rs/dokumenti/#okvir


 

Poziv preduzetnicama za edukaciju „Izgradnja uspešnih karijera: Program podrške ženama preduzetnicama“

Poziv preduzetnicama za edukaciju „Izgradnja uspešnih karijera: Program podrške ženama preduzetnicama“

Zavod za ravnopravnost polova u okviru svojih programskih aktivnosti, koje se bave unapređenjem rodne ravnopravnosti i smanjivanjem rodnog jaza u oblasti ekonomije, raspisuje javni poziv za učešće u programu edukacije i unapređenja veština žena preduzetnica pod nazivom: „Izgradnja uspešnih karijera: Program podrške ženama preduzetnicama“.

Podaci o položaju žena preduzetnica ukazali su na činjenicu da se žene u preduzetništvu i dalje nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce i da se suočavaju sa raznim oblicima diskriminacije. Žene takođe izražavaju potrebu za kontinuiranim edukacijama, stručnim usavršavanjima i razvijanjem dodatnih veština s obzirom na specifičnosti ženskog preduzetništva.

Imajući ove podatke u vidu, Zavod za ravnopravnost polova osmislio je program edukacije tako da u formi dvodnevnog susreta zainteresovanim polaznicama pruži informacije na sledeće teme:

Žensko preduzetništvo – U okviru ove teme ukazaćemo na specifičnosti ženskog preduzetništva, i delatnosti u kojima se žene najviše ostvaruju, osvrnućemo se na njegov istorijat i analizirati trenutnu situaciju, kao i izazove koji ga prate. Takođe ćemo razmotriti neophodne kompetencije za uspešno vođenje posla, istražićemo izvore finansiranja i sagledati aktuelne trendove poslovanja. Ove teme će omogućiti učesnicama da steknu širi kontekst i perspektivu o ulozi žena u poslovnom svetu, da prepoznaju svoje snage i slabosti, kao i da predvide moguće prepreke na putu ka uspehu.

Pravna regulativa i finansijsko upravljanje – U okviru ove teme bavićemo se  zakonskim okvirom koji reguliše poslovanje preduzetnika, praktičnim aspektima pokretanja posla (proces registracije), poreskim sistemom i poreskim obavezama kao i finansijskim upravljanjem. Usvojena znanja će omogućiti preduzetnicama  da prepoznaju i reaguju na izazove koji se mogu pojaviti tokom vođenja sopstvenog posla, da usklade svoje poslovanje sa relevantnim zakonima i propisima kao i da iskoriste prilike za rast i razvoj svojih preduzeća. Takođe, preduzetnice će moći lakše da pravilno planiraju svoje finansije i izbegnu nepredviđene troškove kao i da pravilno analiziraju performanse svog poslovanja i identifikuju oblasti za poboljšanje.

Digitalni marketing – U okviru ovog modula obradićemo teme kao što su osnove digitalnog marketinga i njegova uloga u savremenom poslovanju, internet marketing strategije, marketing na društvenim mrežama (strategije, sadržaj i angažovanje publike), imejl marketing, praćenje i merenje efikasnosti marketinštkih aktivnosti. Razumevanje osnova digitalnog marketinga omogućiće preduzetnicama da koriste onlajn kanale kako bi efikasno komunicirale sa svojom ciljnom grupom i povećale vidljivost svog brenda na internetu.

Priprema poslovnog plana – u ovom delu radiće se na preciznom opisu poslovanja, proizvoda i usluga, kreiranju marketing plana, definisanju tržišta, ciljne grupe kupaca i/ili korisnika usluga, konkurencije, plan proizvodnje i finansijski plan-projekcija prihoda, rashoda, dobiti, keš flov i drugo). Razrada ovog dela poslovnog plana omogućava preduzetnicama da jasnije definišu svoje poslovne ciljeve i strategije za postizanje tih ciljeva kao i da bolje razumeju svoje tržište i konkurenciju i prilagode svoje proizvode/usluge potrebama tržišta. Takođe će im omogućiti da jasnije sagledaju finansijsku održivost svog poslovnog poduhvata i da identifikuju ključne tačke na kojima mogu unaprediti svoj plan. Kroz ovaj deo poslovnog plana, preduzetnice stiču dublje razumevanje finansijskih aspekata svog poslovanja i sposobnost da planiraju budžet, upravljaju troškovima i predvide prihode.

Cilj programa je pružiti institucionalnu podršku ženama koje su na početku bavljenja preduzetništvom, ali i onim koje već imaju iskustvo i koje žele da unapređuju svoja znanja. Cilj je podržati lične inicijative, inovacije i individualnost jer su upravo ovo ključni rodni aspekti preduzetništva i uzroci rodno uslovljenih razlika u preduzetništvu.

Pravo učešća ima žene i devojke preduzetnice sa teritorije AP Vojvodine koje žele da otpočnu svoj biznis ili se već bave preduzetništvom.

Broj prijava na edukaciju je ograničen. U slučaju velike zainteresovanosti, prednost pri odabiru imaće kandidatkinje koje se bave socijalnim preduzetništvom (odnosno one koje vode i/ili su osnivačice socijalnog preduzeća, preduzetnice iz ruralnih krajeva i start-up preduzetnice (one koje posluju do 3 godine).

Troškove prevoza, smeštaja, ishrane i edukativnog materijala za polaznice edukacije snosi Zavod za ravnopravnost polova.

Program će biti realizovan u formi dvodnevne obuke 10. i 11. juna 2024. godine (od 10-18 časova). O mestu održavanja biće obaveštene samo one kandidatkinje koji uđu u izbor.

Rok za podnošenje prijava: 3. jun 2024. godine.

Пријава се врши путем следећег линка:https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfCZU7gpqja3MN-YFYUradnNYydCQBt1s7j7EOUkuL5ESRj_w/viewform

За све додатне информације можете позвати на 021/66 15 177, 66 15 133 или писати на мејл: zavod@ravnopravnost.org.rs


 

Šta srednjoškolci misle o rodnoj ravnopravnosti?

Šta srednjoškolci misle o rodnoj ravnopravnosti?

U utorak, 21. maja u Domu učenika srednjih škola “Brankovo kolo” u Novom Sadu održana je radionica na temu Rodne ravnopravnosti. Sa srednjoškolcima је u okviru sekcije Kult-ture podstaknuta diskusija na ovu temu, a cilj je bio čuti devojčice i mladiće kako razmišljaju i razumeju rodnu ravnopravnost.

U ime Zavoda za ravnopravnost polova radionici je prisustvovala Katarina Krajnović, saradnica za odnose sa javnošću, koja je predstavila rad ustanove i objasnila učenicima i učenicama šta zapravo znači pojam rodne ravnopravnosti i pomogla im da razumeju razliku između kategorija pola i roda.

Učenici i učenice su kroz vežbu, koristeći rodnu perspektivu i “rodne naočare”, imali  zadatak da uoče u kojim sve oblastima društva postoji neravnopravni položaj žena i da li postoje rodne razlike kada pričamo o položaju žena i devojčica u obrazovanju, sportu, politici, privatnom okruženju, medijima, kao i da li postoje razlike u očekivanjima društva kada je u pitanju odnos prema zdravlju, starenju i lepoti žena i muškaraca.

Rad sa dečacima i devojčicama na temu rodne ravnopravnosti veoma je važan jer osnaživanjem mladih da prepoznaju štetne društvene norme i da im se efektivno suprotstave, razvijamo kritičnu masu mladih koji, koristeći stečeno znanje i veštine, donose odluke koje doprinose zdravlju, nenasilnom rešavanju problema u odnosima među njima i stvaramo društvo jednakih i ravnopravnih.

 


 

18. MAJ – NACIONALNI DAN SEĆANjA NA ŽENE ŽRTVE NASILjA

18. MAJ – NACIONALNI DAN SEĆANjA NA ŽENE ŽRTVE NASILjA

U povodu obeležavanja Dana sećanja na žene žrtve nasilja podsećamo javnost da je od početka ove godine u Srbiji u porodično-partnerskom kontekstu učinjeno 9 femicida.

Dan sećanja na žene žrtve nasilja ove godine se u Srbiji obeležava po sedmi put. Vlada Republike Srbije je 2017. godine 18. maj proglasila Danom sećanja na žene žrtve nasilja nakon što je, na inicijativu Mreže „Žene protiv nasilja” i uz podršku 32 organizacije civilnog društva, peticiju potpisalo više od 8.000 građanki i građana Srbije tokom akcije sprovedene u 25 gradova i opština.
Akcija zagovaranja ideje da se jedan ovakav dan proglasi organizovana je kako bi se javnost, ali i nadležne institucije, stalno podsećale na rizik od femicida i njegove posledice, naročito nakon što je u periodu od 16. do 18. maja 2015. godine tokom 72 sata u Srbiji ubijeno sedam žena.

Sećanje na žene koje više nisu među nama ujedno je i opomena da nepostupanje ili pogrešno postupanje nadležnih institucija u slučajevima rodno zasnovanog nasilja žene plaćaju svojim životima.

Zavod za ravnopravnost polova u okviru svoje programske delatnosti kontinuirano radi na podizanju svesti javnosti o fenomenu porodičnog i partnerskog nasilja,  a u toku 2024. godine biće završena analiza podataka o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih NVO i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite za pružanje usluga psihosocijalne podrške za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici.

Skupština AP Vojvodine donela je Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine u okviru kog se ova mera i sprovodi.

PRIJAVI NASILjE!

JEDINSTVENI SOS TELEFON ZA ŽENE ŽRTVE NASILjA: 0800-10-10-10
(besplatan poziv, radnim danima 10-20 časova)

 

Naslovna fotografija: Anđela Petrovski/Novinarke protiv nasilja/NPN