Institucije i civilni sektor kao partneri u primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Institucije i civilni sektor kao partneri u primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović potpisala je 29. juna 2022. godine ugovore sa predstavnicima udruženja građana sa teritorije AP Vojvodine kojima su odobrena bespovratna sredstva za realizaciju projekata u oblasti unapređenja položaja žena i rodne ravnopravnosti.

Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog konkursa za dodelu sredstava udruženjima za oblast ravnopravnosti polova u AP Vojvodini u 2022. godini, sa ciljem podsticanja politike jednakih mogućnosti kroz promovisanje i primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, zatim putem osnaživanja žena za participaciju u javnom životu lokalne zajednice, kao i zaštite i promovisanja politike jednakih mogućnosti kod mladih uzrasta od 16 do 19 godina.

Finansijsku podršku na osnovu konkursa, u ukupnom iznosu od 3.249.750,00 miliona dinara, dobilo je 26 udruženja građana kojima je na ovaj način omogućena realizacija aktivnosti u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti u svojim lokalnim zajednicama.

Prema rečima Gordane Adamov, izvršne direktorke Bečejskog udruženja mladih, cilj njihovih projektnih aktivnosti biće usmeren na promociju Zakona o rodnoj ravnopravnosti kod mladih i žena. “Specifičnost opštine Bečej jeste što se u našoj lokаlnoj samoupravi sprovodi mehanizam participativnog budžetiranja, tako da ćemo se kroz projekat fokusirati na edukaciju žena o njihovom većem učešću u javnom životu, ali i na edukaciju građana i građanki o tome zašto je rodno odgovoran budžet važan za život i napredak jedne lokalne zajednice”, istakla je ona.

Jedna od preporuka Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine odnosi se i na saradnju institucija i civilnog sektora, u smislu jačanja kapaciteta nevladinih organizacija koji se posmatraju kao partneri u sprovođenju politike jednakih mogućnosti i kreiranja novih javnih politika.


 

 

Dan rodne ravnopravnosti – 11. jun

Dan rodne ravnopravnosti – 11. jun

Predsednice Skupština opština i gradova u AP Vojvodini

Povodom 11. juna – Dana rodne ravnopravnosti, Zavod za ravnopravnost polova se priključio akciji „Žene u fokusu“ koja je osmišljena u saradnji sa mrežom „Život bez nasilja“ i drugim pokrajinskim organima, sa namerom da na današnji dan učini žene vidljivim u javnoj sferi i afirmiše njihove potencijale i uspehe.

Predsednice opština i gradova u AP Vojvodini

U tom kontekstu, Zavod za ravnopravnost polova je u fokus stavio žene u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti na teritoriji AP Vojvodine sa namerom da promoviše žene na rukovodećim pozicijama i na taj način utiče na uklanjanje rodnih stereotipa u društvu o tome da žene nisu dovoljno zainteresovane ili sposobne da se bave politikom i da je njima mesto samo u privatnoj sferi.

Prema podacima Zavoda, od 45 lokalnih samouprava u AP Vojvodini u zakonodavnoj vlasti na mestu gradonačelnice, odnosno predsednice opštine nalazi se 10 žena i to na čelu Alibunara, Apatina, Bačkog Petrovca, Beočina, Bele Crkve, Vršca, Sremske Mitrovice, Čoke, Kovina i Rume.

U izvršnoj vlasti na mestu predsednice Skupštine opštine tj. grada nalazi se 9 žena i to u Novoj Crnji, Novom Sadu, Pećincima, Senti, Sečnju, Srbobranu, Staroj Pazovi, Vrbasu i Žitištu.

Rezultat porasta broja žena u političkom životu direktna je posledica niza novih zakonskih odredbi i drugih usvojenih mera koje podržavaju veće učešće žena u javnom i političkom životu, ali i promene svesti javnosti da žene kao društvena grupa čini pola svetske populacije i da bez njihovog uključivanja ne možemo obezbediti ravnomernu zastupljenost potreba i interesa oba pola.

Povećano učešće žena u političkom i javnom životu ima višestruke koristi za svako društvo, jedan je od najvažnijih pokazatelja napretka i demokratije i jedan od najvažnijih prioriteta u postizanju suštinske ravnopravnosti polova. Veće učešće žena u politici i na mestima odlučivanja donosi ne samo novi aspekt i novi kvalitet u odlučivanje i upravljanje, već vodi ka efikasnijem, funkcionalnijem i organizovanijem društvenom poretku.

11. jun – Dan rodne ravnopravnosti proglasila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine, a navedeni dan je izabran jer je tog datuma 1842. godine ukazom kneza Mihaila Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić odobreno da mogu da otvore školu za žensku decu.

(Fotografije su preuzete sa službenih sajtova i opština)


 

Još 15 žena postalo vlasnica kuće u Vojvodini

Još 15 žena postalo vlasnica kuće u Vojvodini

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović potpisala je ugovore o dodeli bespovratnih sredstava bračnim parovima za kupovinu kuća na selu u Vojvodini čime je na taj način još 15 žena postalo vlasnica nepokretnosti zajedno sa svojim partnerom.

Konkurs za kupovinu kuća Zavoda za ravnopravnost polova realizuje se od 2015. godine, a osmišljen je sa ciljem da se poveća broj žena vlasnica nekretnine kako bi se na taj način one ekonomski osnažile, a njihovo imovinsko stanje unapredilo.

Do sada je 327 žena postalo suvlasnica kuće na selu u Vojvodini, a Pokrajinska vlada je za ovaj program iz budžeta izdvojila ukupno 323 miliona dinara.

Ove godine najviše kuća dodeljeno je na teritoriji grada Subotice, u selima Bajmok, Višnjevac, Čantavir, Bački Vinogradi i Hajdukovo, a zatim u Kikindi (u selima Bašaid i Nakovo), u Bačkoj Topoli (selo Tomislavci), Malom Iđošu (Lovćenac), Čoki (Padej), Bačkoj Palanci (Parage), Vrbasu (Savino Selo), Žablju (Đurđevo) i Pećincima (Sibač).

 


 

Sastanak tima Mreže “Život bez nasilja”

Sastanak tima Mreže “Život bez nasilja”

Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović učestvovale su kao članice koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“ u dvodnevnom seminaru 19. i 20. maja u Vršcu sa ciljem razmene znanja među profesionalcima o zaštiti i podršci ženama u situaciji nasilja i izrade akcionog plana Mreže za naredni period.

Predstavnice Zavoda za ravnopravnost polova su tom prilikom predstavile rezultate svog tima kada je u pitanju podrška lokalnim telima za rodnu ravnopravnost u delu koji se tiče zakonske obaveze lokalnih samouprava da osnuju rodne mehanizme na svim nivoima i informisale članove i članice koordinacionog tima Mreže o broju lokalnih samouprava koje su sredstvima Zavoda dobile podršku u izradi Lokalnog akcionog plana i u svoje ciljeve i aktivnosti uvrstile borbu protiv nasilja prema ženama u svojim zajednicama. Prema podacima Zavoda, u AP Vojvodini 16 lokalnih samouprava je izradilo strateški dokument za unapređenje rodne ravnopravnosti, a u 2022. godini biće podržano još deset opština.

Budući da je Zavod za ravnopravnost polova član radne grupe za izradu novog pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period 2022-2025. godine, ove aktivnosti naše ustanove doprineće širenju javne svesti kako o ličnoj tako i o društvenoj i institucionalnoj odgovornosti kada je u pitanju fenomen nasilja.

Mreža „Život bez nasilja” okuplja pokrajinske institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2004. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.


 

18. maj – Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici

18. maj – Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici

18. maj posvećen je sećanju na žene žrtve nasilja u porodici, kada je čak sedam žena 16, 17. i 18. maja 2015. godine ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju.

Na današnji dan želimo da skrenemo pažnju javnosti da nasilje nije privatan problem, već odgovornost čitavog društva. Smanjenju nasilja prema ženama najviše doprinosi podizanje društvene svesti o nultoj toleranciji na rodno zasnovano nasilje, kao i pravovremeno reagovanje nadležnih institucija. Budući da su aktivnosti Zavoda za ravnopravnost polova, pre svega, usmerene na prevenciju nasilja, iskustvo je pokazalo da su  riziku od rodno zasnovanog nasilja posebno izložene žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, samohrane majke, azilantkinje/migrantkinje, žene drugačije  seksualne orijentacije  i rodnog identiteta i dr.  Marginalizovane grupe žena, poput žena sa sela, često nemaju lak pristup informacijama i nadležnim organima, a njihov položaj dodatno otežava i život u manjim seoskim zajednicama koji je podložan tradicionalnom, patrijarhalnom obrascu ponašanja i široko rasprostanjenim rodnim stereotipima i predrasudama koji održavaju okruženje u kojem se nasilje prema ženama u velikom meri toleriše i opravdava.

Medijski izveštaji pokazuju da je od početka 2022. godine u Srbiji ubijeno 13 žena, od kojih osam u porodično-partnerskom kontekstu. Nažalost, precizan broj ubijenih žena teško je utvrditi jer ne postoji zvanična javno dostupna evidencija ubijenih žena, a moguće je i da nisu svi slučajevi dospeli u medije. Važno je napomenuti i da strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda.

Iako su u proteklom periodu u Republici Srbiji ostvareni značajni rezultati na planu suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ovi oblici nasilja još uvek su široko rasprostranjeni i u privatnoj i javnoj sferi života. Uz širenje mizoginih i sekstičkih poruka, senzacionalističko izveštavanje o nasilju prema ženama je i dalje dominantno u medijima, dok nedovoljan broj medijskih izveštaja pristupa fenomenu rodno zasnovanog nasilja iz edukativnog ugla.  Žene su dominantne žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, a ni broj femicida se ne smanjuje značajno.

Dan sećanja na žene žrtve nasilja obeležava se od 2017. godine na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije. Odluka je doneta na inicijativu Mreže „Žene protiv nasilja“, koju je potpisima podržalo 8000 građanki i građana u 25 gradova i na zvanični predlog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Jedinstveni SOS telefon u Vojvodini za prijavu nasilja je 0800 10 10 10.


 

Objavljen konkurs za udruženja u oblasti rodne ravnopravnosti

Objavljen konkurs za udruženja u oblasti rodne ravnopravnosti

Zavod za ravnopravnost polova objavio je u okviru svojih podsticajnih programa Javni konkurs za dodelu sredstava udruženjima za oblast ravnopravnosti polova u AP Vojvodini u 2022. godini.
Konkurs je namenjen udruženjima sa teritorije AP Vojvodine koja u svojim statutarnim odredbama kao ciljeve prepoznaju unapređenje i zaštitu rodne ravnopravnosti, a svojim aktivnostima doprineće podsticanju politike jednakih mogućnosti u cilju jačanja rodne ravnopravnosti kroz sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ciljevi konkursa  se pored promovisanja i primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti odnose i na osnaživanje žena za političku participaciju na lokalnom nivou, kao i na zaštitu i promovisanje politika jednakih mogućnosti kod mladih uzrasta između 16 i 19 godina.

Konkurs je otvoren do 11. maja 2022. godine.