zavod.ravnopravnost@vojvodina.gov.rs +381 21 66 15 133
Жене и мушкарци на местима одлучивања у АП Војводини

Жене и мушкарци на местима одлучивања у АП Војводини

Завод за равноправност полова започео је прикупљање података о заступљености жена и мушкараца на местима одлучивања у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине, као и о раду и функционисању локалних механизмима за равноправност полова, у циљу праћења стања у области родне равноправности на територији АП Војводине.

Будући да су наведене активности у складу са делатношћу Завода за равноправност полова, као и члановима 39 и 40 Закона о равноправности полова којима је регулисана обавеза органа јединица локалне самоуправе на организовање сталног радног тела или запосленог за родну равноправност, односно вођење статистичке евиденције, намера је ажурирати податке и утврдити да ли је и колики напредак остварен када је у питању  положај жена у јединицама локалне самоуправе,  као и на који начин се спроводи политика једнаких могућности, али истовремено и охрабрити представнике и представнице локалних власти да подстичу и развијају једнака права и могућности за жене и мушкарце.


 

Светски пут Заводових издања

Светски пут Заводових издања

Издавачка делатност Завода за равноправност полова успостављена 2006. године, од оснивања представља једну од најзначајнијих активности установе и као таква јединствена је у региону.

Циљ издавања књига је да обогати и прошири знање потребно за образовање: жена и о женама  у академској заједници, стручне и шире јавности, родних локалних механизама, активиста у невладиним женским и другим организацијама, новинара и новинарки, просветног кадра у школама и на факултетима, запослених у институцијама и установама културе, локалне заједнице и других заинтересованих особа.

Издавачка делатност Завода подељена је у шест едиција и представља трајно сведочанство о историји и искуствима женског активизма, резултатима и знањима који су произвели прогресивне мере и политике за унапређење једнаких могућности.

Од 2016. године установљен је Конкурс за публиковање радова у области родне равноправности, којим се омогућава видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.

Та нова знања намењена су непосредној пракси пре свега у настави на разним ступњевима образовања, с једне стране, а са друге, афирмацији ауторки у разним доменима нових знања: у области  наслеђа женских права (АФЖ), животних прича жена из националних заједница, уметности, у основном образовању или у појединим институцијама. Завод је својом издавачком политиком настојао да подједнако афирмише знања о различитостима (жене са инвалидитетом, жене из националних заједница) и тиме покаже богатство емпиријских података.

У последњих неколико година, Завод остварује значајну сарадњу са дистрибутивним центрима  и извозницима књига (Bookbridge, DATA status, Serbica Books), па је тако за потребе интернационалних и домаћих библиотека, као и научника и научница којима је потребна литература из области родне равноправности, у најпознатије светске библиотеке, славистичке центре, факултете и иностране књижаре прослеђено 20 наслова односно близу 5000 примерака књига из издавачке продукције Завода за равноправност полова.

Публикације наших ауторки уступљене су Конгресној библиотеци у Вашингтону (Library of Congress, Washington), Британској библиотеци у Лондону (The British Library-London), Универзитету Корнел у Њујорку (Cornell Univetsity, Ithaca, New York),  Универзитету у Хамбургу – Институту за славистику (Universität Hamburg, Deutschland, Fakultät für Geisteswissenschaft, Institut für Slavistik), Универзитетским катедрама у Канади и Америци, Филозофском и Правном факултету у Новом Саду, Правном факултету у Нишу, Филолошком факултету у Београду, Правном факултету у Београду, Основном суду у Новом Саду, као и бројним невладиним организацијама, удружењима, библиотекама, појединцима и појединкама.

Списак издања Завода за равноправност полова у периоду 2006-2020.


 

Састанак родних механизама Скупштине АП Војводине

Састанак родних механизама Скупштине АП Војводине

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић састала се 19. јануара 2021. године са председницом Одбора за равноправност полова Латинком Васиљковић и координаторком Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине Стојанком Лекић како би договориле заједнички план активности и деловања у наредном периоду.

Према речима директорке Завода, институционална сарадња је веома важна, а родни механизми морају да сарађују и заједно учествују у планирању и креирању мера, акција и програма у области равноправности полова које спроводи Покрајинска влада и њени извршни органи.

Одбор за равноправност полова као скупштинско радно тело, Женска парламетарна мрежа као неформално тело Скупштине АП Војводине и Завод за равноправност полова као установа коју је основала Скупштина АПВ осим што имају истог оснивача, имају и заједнички циљ, а то је системско и законско унапређење положаја жена у свим областима живота, поштовање начела родне равноправности и људских права, па је тиме оваква сарадња неопходна.


 

Сарадња Завода за равноправност полова и Фонда “Европски послови” АП Војводине

Сарадња Завода за равноправност полова и Фонда “Европски послови” АП Војводине

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић посетила је данас Фонд „Европски послови“ АП Војводине где се састала са директором ове покрајинске установе Александром Симурдићем и његовим сарадницама.
Циљ састанка је био упознавање челника две институације чији је оснивач Скупштина АП Војводине и дефинисање праваца заједничког деловања и сарадње будући да је родна равноправност део европских принципа.
Према речима директорке Малић-Гостовић, која је на састанку представила досадашње активности Завода за равноправност полова, његове резултате и будуће програме, Завод као покрајински родни механизам жели да овом сарадњом са Фондом буде равноправан партнер у европском развоју Покрајине.


 

Обука „Родно одговорно буџетирање у локалној самоуправи“

Обука „Родно одговорно буџетирање у локалној самоуправи“

На основу резултата анализе Завода за равноправност полова о примени родно одговорно буџетирања (РОБ) у локалним самоуправама (које је спроведено у 2018. години), а у контексту обавезе свих корисника јавних средстава да се до 2020. године уведе обавеза родно одговорног буџетирања дефинисане допунама и изменама Закона о буџетском систему из децембра 2015, Завод за равноправност полова је током 2019. и 2020. године реализовао обуку „Родно одговорно буџетирање у локалној самоуправи“.
Главни циљ обуке био је упознати представнике/це локалне самоуправе са суштином појма родна равноправност и бројним аспектима у којима деловање буџетских корисника може да подстакне позитивне промене и користи за крајње кориснике – грађане и грађанке Србије.

 Обука је реализована у 12 општина Војводине (Бачком Петровцу, Беочину, Иригу, Сремској Митровици, Врбасу, Сечњу, Пландишту, Новом Милошеву, Жабљу, Житишту, Суботици и Малом Иђошу) у којима је учествовало 46 жена и 11 мушкараца запослених у локалним самоуправамa на пословима финансија и родне равноправности. Едукација запослених имала је за циљ да објасни шта је родно одговорно буџетирање, како примена родне анализе утиче на јавне буџете, односно какав ефекат расподела средстава из буџета има на животе жена и мушкараца у локалној заједници, као и интензивирање знања и укључивање доносиоца одлука и запослених у локалним администрацијама (одељења за буџет и финансије), локалних родних механизама и женских локалних одборничких мрежа у локалним скупштинама на територији АП Војводине у креирање родно-осетљивих програма и расподелу буџетских средстава у њиховим локалним заједницама.

Рад са запосленима у локалним самоуправама указао је на потребу да се организују додатне едукације које се тичу увођења родне перспективе у сва стратешка документа општине, спроведе родна анализа политика локалних самоуправа, програма и мера које оне доносе, као и увођење родно осетљиве статистике и евиденције. Намера је такође била паралелно успоставити функционалне механизме за родну равноправност на свим нивоима.

Дискусија и питања запослених током обуке била су усмерена на обавезе сектора финансија, па је констатовано да РОБ захтева и суштинску измену у процесу буџетирања и обавезе буџетског корисника на дискусију и дијалог како би родни јаз био лакше препознат, а циљ дефинисан. Запослени су се сагласили да је увођење принципа равноправности међу половима, на жене запослене у управи пребацило само бригу, а да је одлучивање и даље остало у телима где су већински заступљени мушкарци. Запослени у управама и даље очекују конкретизацију инструкција процеса увођења РОБ-а, у виду једноставних и разумљивих смерница и структуираних докумената, и наводе да би им примери из добре праксе осталих самоуправа и практичан приступ тим подацима био најкориснији.

У буџету свих самоуправа је мимо плате, највећи део средстава усмерен на подршку образовању, култури, спорту и социјалној помоћи, те је мишљење да је родна анализа докумената најпотребнија у тим областима. Сви учесници су имали неподељено мишљење да до обуке нису довољно добро разумели суштину РОБ-а. Сматрају да би механичко увођење равноправности, као у случају изједначавања по половима, могло додатно да искомпликује покретање дискусије о родном јазу.


 

Данас је Међународни дан сеоских жена

Данас је Међународни дан сеоских жена

Данас обележавамо Међународни дан сеоских жена који је 15. октобра установљен на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша држава обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.

Завод за равноправност полова овим поводом жели да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу.

Статус жена у руралним подручјима, а нарочито у привреди, неповољан је из године у годину и представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Жене на селу су преоптерећене пословима у домаћинству, немају услове за бригу о свом здрављу, неке од њих немају ни здравствено ни пензијско осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције јер су им пензије мале или их уопште и немају.

Жене чине више од половине радника у целој Европи, но њихов економски допринос је знатно мањи, а ситуација је једнака са женама у пољопривреди. На пример, више од једне трећине жена на простору Европске уније је укључено у производњу хране, те више од половине у услуге повезане с производњом хране, док међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29%, док у Србији оне чине 12%.

Жене својим радом чине велики постотак производње у пољопривреди, статистике показују да су оне уједно те које добијају много мање финансијске помоћи и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим пољопривредним газдинствима, образованији и  млађи, а то су обично мушкарци; док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.

Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.