zavod.ravnopravnost@vojvodina.gov.rs +381 21 66 15 133
Нове публикације у издању Завода за равноправност полова

Нове публикације у издању Завода за равноправност полова

Представљамо вам две нове публикације у издању наше установе под називом „Теоријски дискурси савремене женске културе“ ауторки Вере Копицл и Силвие Дражић и „Жене у ослободилачким ратовима (1912-1918)“ ауторке Милене Жикић.

Рукопис Милене Жикић „Жене у српским ослободилачким ратовима (1912-1918)“ представља допринос српској историографији јер пружа целовиту слику учешћа жена у ратовима од 1912. до 1918. године, што је до сада само фрагментарно обрађивано. Ауторка истиче да су ратне околности измениле улогу жене, и да је мноштву војних, национално-политичких, идеолошких и других научних проблема који се односе на историју ратова у том периоду, улога жене остала на маргинама истраживања.
Ауторка на један врло умешан начин представља ангажованост жена у току рата, затим њихово учествовање у ратној пропаганди, у хуманитарним организацијама, медицинским мисијама, али и њихово учешће у борби на фронту. Обављале су разноразне послове попут посла лекара, болничарке, дописнице, возача и у крајњој мери и борца. Многе активности жена током ослободилачких ратова биле су индиректно повезане са ратом, па су тако жене организовале концерте угледних уметника ради прикупљања помоћи српским војницима и рањеницима, затим су водиле рачуна о ратним сирочадима, стипендирале и помагале студенте и ђаке у иностранству, бавиле се пропагандом где су представљале српског војника и говориле о страхотама рата и о опустошеној и окупираној земљи и на тај начин прикупљале помоћ за свој народ.
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/zene-u-ratovima.pdf

“Теоријски дискурси савремене женске културе” – Силвиа Дражић и Вера Копицл

Зборник Теоријски дискурси савремене женске културе ауторки Силвие Дражић и Вере Копицл окупља текстове излагања/предавања која су се одржала током два издања програма Мултимедијалне платформе К.А.Т. (2017. и 2018. године), посвећеног истраживању, представљању и афирмацији женске културе, активизма и теорије. Публикација, дакле, представља својеврсну постпродукцију догађаја, конференција, панела и дебата који су били саставни део до сада одржаних програма СФО „(Ре)конекција“. Док уметнички пројекти, изложбе, акције, перформанси и слично, и поред своје привремености и ограниченог трајања настављају да живе и обнављају се у пољу уметности као уметничка документација која сведочи о томе да се нешто догодило, сам говорни програм, без обзира на то колико провокативан или узбудљив био, често остаје само као траг у не увек поузданом и увек интерпретативно пристрасном осећају. Отуд потреба да се и изговорене речи, управо због своје ефермерности, сачувају у неком трајнијем медију и публикују.
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/teorijski-diskursi.pdf

Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче/истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера/ки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.


 

15. октобар – Међународни дан сеоских жена

15. октобар – Међународни дан сеоских жена

Поводом 15. октобра Међународног дана сеоских жена Завод за равноправност полова користи прилику да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу.

Статус жена у руралним подручјима, а нарочито у привреди, неповољан је из године у годину и представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Жене на селу су преоптерећене пословима у домаћинству, немају услове за бригу о свом здрављу, неке од њих немају ни здравствено ни пензијско осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције јер су им пензије мале или их уопште и немају.

Жене чине више од половине радника у целој Европи, но њихов економски допринос је знатно мањи, а ситуација је једнака са женама у пољопривреди. На пример, више од једне трећине жена на простору Европске уније је укључено у производњу хране, те више од половине у услуге повезане с производњом хране, док међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29%, док у Србији оне чине 12%.

Жене својим радом чине велики постотак производње у пољопривреди, статистике показују да су оне уједно те које добијају много мање финансијске помоћи и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим пољопривредним газдинствима, образованији и  млађи, а то су обично мушкарци; док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.

Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.

Завод за равноправност полова обележио је ове године Међународни дан сеоских жена организовањем традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“. На Сајму у општини Шид представиле су се сеоске жене из  200 удружења жена са подручја читаве Војводине. Женска удружења су приказале своје рукотоворине и друге производе афирмишући на тај начин свој активизам, креативност и предузетнички потенцијал. Производња рукотворина се сматра другим извором прихода за пољопривредна газдинства након примарне пољопривреде, и она може бити перспективна грана која уз минимална улагања може да обезбеди самозапослење и извор прихода за преко хиљаду жена из свих крајева Војводине и допринесе туристичкој понуди и промоцији и земље и региона.  Користи које из тога произлазе су неспорне и из угла женских права и са становишта економског раста и продуктивности.

Манифестација је била прилика да се посетиоци али и локалне самоуправе и други представници институција, стручна јавност и медији упознају са богатим стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој пољопривреде, туризма али и локалних заједница уопште.

15. октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.

Расписан нови конкурс за куће

Расписан нови конкурс за куће

Завод за равноправност полова расписао је 01. октобра 2019. године “Конкурс за доделу бесповратних средстава брачним паровима на територији АП Војводине за куповину сеоских кућа са окућницом”. Ово је седми конкурс Завода за који је у овом циклусу опредељено 20 милиона динара из покрајинског буџета.

Конкурс је отворен до 15. новембра 2019. године. 

Више информација о Конкурсу и условима учешћа можете погледати ОВДЕ

У Шиду одржан XI традиционални Сајам стваралаштва сеоских жена из Војводине

У Шиду одржан XI традиционални Сајам стваралаштва сеоских жена из Војводине

У суботу, 28. септембра 2019. године у општини Шид одржан је једанаести по реду Сајам стваралаштва сеоских жена из Војводине на коме је учествовало близу 200 удружења жена из 38 општина Војводине.

Манифестација којом Завод за равноправност полова обележава Међународни дан сеоских жена (15. октобар) имала је за циљ да представи богато стваралаштво сеоских жена и мултикултуралност Војводине, промовише друштвену групу жена из руралних подручјаи и укаже на могући допринос жена локалној заједници и развоју друштва.
Сајам су отворили председник општине Предраг Вуковић, директорка Завода за равноправност полова Диана Миловић, потпредседница Скупштине АП Војводине Снежана Седлар и покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић.

ПРИЛОГ РТВ-а

 


 

XI САЈАМ СТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХ ЖЕНА У ШИДУ

XI САЈАМ СТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХ ЖЕНА У ШИДУ

У суботу 28. септембра 2019. година у општини Шид, на платоу испред Културно-образовног центра општине Шид од 10-17 часова биће одржан једанаести по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.
Манифестацију ће у 11 часова отворити председник општине Шид Предраг Вуковић, директорка Завода за равноправност полова Диана Миловић, потпредседница Скупштине АПВ и чланица Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине Снежана Седлар и покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић.

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини је манифестација која се сваке године одржава у другом граду Војводине а поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар), када земље широм света различитим активностима указују на посебан допринос жена на селу, на њихову кључну улогу на селу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу.
Изложба стваралаштва сеоских жена има за циљ да промовише друштвену групу жена из руралних подручја Војводине, њихов активизам, креативност и предузетнички дух. Ово је прилика да се посетиоци, али и представници институција, стручна јавност и медији упознају са богатим стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој пољопривреде, туризма али и локалних заједница уопште.

Сваке године својe производe из домаће радиности, пре свега рукотворинe, вез, тканице, сувенире и традиционалну војвођанску храну припремљену по старинским рецептима, представи близу 200 сеоских удружења жена из свих општина и градова Војводине. Посетиоци ће ове године имати прилику да виде рукотворине од сламе, љуштике, лутке  крпењче, ткане шалове, крпаре, слике од сламе, вез и игру са концем, и пробају роловани сир, стапарску листару, ајвар и пинџур, компоте, салате и друге посластице из кухиње војвођанских жена.

Догађај се одржава у организацији општине Шид под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.

Манифестација је изложбено-продајног карактера, а улаз је бесплатан.

Агенду програма можете преузети овде

 


 

 

 

Трибина о медијском извештавању о родно заснованом насиљу и злоупотреби жена у медијима

Трибина о медијском извештавању о родно заснованом насиљу и злоупотреби жена у медијима

Директорка Завода за равноправност полова Диана Миловић учествовала је 3. септембра 2019. године у Сомбору на трибини о медијском извештавању о родно заснованом насиљу и злоупотреби жена у медијима.
Уочивши проблем негативне медијске кампање и подстицања стереотипа у односу на жене, као фактора који подстиче насиље према женама, као и непрофесионално и сексистичко извештавање које доводи до креирања мишљења јавности о жени као објекту, те доприноси сатанизацији жене од стране медија и читалаца, Удружење жена „Удахни живот“ из Станишића одржало је трибину „Што је тражила то је и добила“.

Обраћајући се присутнима, директорка Завода Диана Миловић истакла је да таблоиди највише угрожавају квалитетно новинарство и извештавање и доприносе родним стереотипима који додатно јачају status quо поделе друштвене моћи између жена и мушкараца.

„Проблем родних стереотипа, родних неравноправности је друштвени проблем који се тиче свих нас, и мушкараца и жена, и посебно је важно укључити и мушкарце у тему насиља према женама јер је без њих проблем немогуће решити. Таблоидни медији посебно доприносе дискриминацији жена, а сензационалистичко извештавање правдају публиком која тражи такве вести и чињеницом да то продаје новине или утиче на гледаност. Међутим, проблем је и у нама који то читамо, гледамо или слушамо и на тај начин шаљемо поруку да то „волимо“. Ипак, важно је да сви заједно ширимо свест о томе да је насиље према женама неприхватљиво“, нагласила је директорка Миловић.

На трибини је учествовао велики број говорника и говорница који су покушали да из различитих углова одговоре на питања колико медији доприносе истрази у случајевима родно заснованог насиља, како њихово извештавање утиче на област социјалне заштите, као и колико извештавање медија утиче на дискриминацију жена у средствима јавног информисања.