24.11.2025 | Актуелно
Заједничко саопштење Мреже “Живот без насиља“
Насиље над женама и даље представља једно од најраспрострањенијих и најтежих облика кршења људских права, на шта упозоравају најновије процене Светске здравствене организације да је скоро свака трећа жена – око 840 милиона широм света, током живота преживела партнерско или сексуално насиље, а тај број се од 2000. године готово не мења. Само у последњих 12 месеци, 316 милиона жена, односно 11% старијих од 15 година, било је изложено физичком или сексуалном насиљу од стране интимног партнера. Напредак је изузетно спор и износи свега 0,2% годишње у последње две деценије.
Међународни дан борбе против насиља над женама – 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и напоре који се предузимају за његово уклањање и стварање услова за безбедан живот свих жена и свих особа које су преживеле насиље у породици.
У оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје од 25. новембра до 10. децембра, широм света се спроводе активности које доприносе спречавању и сузбијању насиља.
Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору. Највише су изложене новинарке, активисткиње, политичарке, као и девојчице и младе жене активне на интернету.
Фото: Милена Ђорђевић / Новинарке против насиља / НПН
„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање јер:
- број пријава континуирано расте,
• постојећи закони недовољно штите жртве или се недовољно примењују,
• механизми брзе реакције и подршке нису довољно развијени,
• технолошке платформе често избегавају одговорност,
• злоупотреба вештачке интелигенције носи нове ризике и тежа кршења права.
Облици дигиталног насиља могу да обухвате:
- неовлашћено дељење интимних садржаја
• сексуално узнемиравање на интернету
• претње, троловање и говор мржње
• „deepfake“ порнографију
• злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање
За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.
Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље над женама, и да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње и координације институција и ефикасније примене закона. Мрежа окупља институције у АП Војводини које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља (центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске институције и друге актере система заштите).
Завод за равноправност полова се као члан Мреже „Живот без насиља“ придружује глобалној иницијативи UNiTE и позива институције, организације и грађане да допринесу спречавању дигиталног и сваког другог облика насиља над женама и девојчицама.
Насловна фото: Ана Батричевић / Новинарке против насиља / НПН
18.11.2025 | Актуелно
У Привредној комори Војводине 17. новембра 2025. године обележен је Међународни дан женског предузетништва кроз конференцију која је окупила велики број предузетница из целе Војводине, представника институција и партнерских организација.
Конференцији је присуствовала Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова, која je подржала иницијативе усмерене на јачање женског предузетништва у АП Војводини.
Присутнима су се обратили Владимир Гак, председник Привредне коморе Војводине, Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам, Татјана Мацура, министарка без портфеља за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена
Министарка Мацура нагласила је да више од 30% малих бизниса у Србији воде жене, што је резултат системских политика које годинама јачају економски положај жена. Позвала је све предузетнице да храбро уђу у бизнис, уз поруку да „држава стоји уз њих“. Она је истакла нови конкурс Министарства привреде у вредности од 134 милиона динара, као и почетак националне кампање „Жене покрећу Србију“, чији први догађај почиње 19. новембра у Суботици.
Покрајински секретар Иванишевић подсетио је да је Покрајина у последњих пет година издвојила 700 милиона динара за подршку женама предузетницама и најавио први Сајам женског предузетништва који ће бити одржан 7. децембра на Новосадском сајму.
Председник ПКВ Владимир Гак нагласио је значај програма подршке, уз податак да је у Србији крајем 2023. године регистровано више од 108.000 предузетница, што је око 34% укупног броја предузетника, док се у Војводини процењује између 30.000 и 35.000 жена предузетница.
Предузетница Миа Костић Страјин, оснивачица бренда Puerra, одржала је мотивационо предавање „Од идеје до бренда – мој предузетнички пут“, говорећи о кључним корацима развоја аутентичног бренда и изазовима на том путу.
Уследио је панел „Лични бренд и дигитални алати – Нова економија женског предузетништва“ на ком су учествовале власница и директорка једне од водећих компанија у аутомобилском сектору, оснивачица стартапа и експерт за иновације и вештачку интелигенцију, професорка дигиталног маркетинга и предузетница која стоји иза једне од најпрепознатљивијих локалних тржишних иницијатива. Панелисткиње су поделиле практична искуства о значају аутентичности, личног бренда, као и о коришћењу дигиталних алата и вештачке интелигенције у развоју успешног савременог бизниса.
Догађај је протекао у атмосфери подршке и умрежавања, уз јединствену поруку да је неопходно наставити са системском и свеобухватном подршком женском предузетништву. Конференција је показала да жене у Србији и Војводини имају снажан потенцијал, визију и предузимљивост, које значајно утичу на развој националне економије.
Конференцију су организовали Привредна комора Војводине и Колпинг Друштво Србије, са циљем јачања видљивости, умрежавања и економског оснаживања жена у бизнису.
16.11.2025 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић учествовала је 14. новембра 2025. године на радном састанку Мреже „Живот без насиља“ који је одржан у Градској кући у Сомбору.
Састанак је организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман, коме су поред директорке Завода Иване Крсмановић присуствовали и представници локалних самоуправа, центара за социјални рад и домова здравља из Сомбора, Куле, Оџака, Апатина, као и болнице, основног и вишег суда, тужилаштва, Полицијске управе и локални омбудсман. Састанак је водила покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић, са сарадницима и начелником Западнобачког управног округа Гораном Нонковићем.
Учесници састанка разговарали су о сарадњи институција у борби против насиља у породици, заштити и подршци жртава, као и досадашњим резултатима Мреже „Живот без насиља“.
Састанак у Сомбору представља још један у низу округлих столова који се током ове године организују у свим окрузима Аутономне покрајине Војводине, у оквиру обележавања 20 година рада Мреже „Живот без насиља“, коју координише Покрајински заштитник грађана – омбудсман.
Завод за равноправност полова од самог оснивања активно учествује у раду Мреже „Живот без насиља“, пружајући стручну и институционалну подршку у развоју политика и мера које доприносе унапређењу система заштите жртава насиља и промоцији родне равноправности.
(Фотографија преузета са сајта града Сомбора: https://www.sombor.rs/u-somboru-odrzan-sastanak-mreze-zivot-bez-nasilja/)
15.11.2025 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић потписала је 14. 11. 2025. године уговоре о додели бесповратних средстава за финансирање израде Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности (ЛАП), као и за финансирање реализације активности из актуелних ЛАП-ова градова и општина са територије АП Војводине.
Бесповратна средства добило је укупно 8 локалних самоуправа – општине Шид, Бач, Житиште, Бечеј, Србобран, Кањижа, Кнежевац и Темерин.
Локални акциони план за унапређење родне равноправности, као инструмент јавне политике на локалном нивоу, има вишеструке користи за заједницу јер она, као и њени органи и други субјекти у заједници пројектују, планирају и предлажу посебне мере које локална заједница и други субјекти заједно предузимају у складу са конкретним потребама своје средине, а све у циљу отклањања неједнакости међу женама и мушкарцима и стварања једнаких могућности за реализацију њихових права.
Сам процес планирања у коме учествују различити актери и актерке доприноси бољем функционисању заједнице, унапређује комуникацију и координацију институција, сарадњу са цивилним сектором, укључује грађанке и грађане, и на тај начин се повећава одговорност за спровођење мера и активности и транспарентније издвајање и трошење средстава из буџета.
Од 2021. године, од када Завод за равноправност полова реализује овај конкурс, свих 45 општинa у АП Војводини израдило је Локални акциони план за унапређење родне равноправности на територији своје локалне самоуправе и добило средства за реализацију његових активности.
На овај начин Завод у складу са својом делатношћу и мисијом, наставља да пружа подршку локалним телима за родну равноправност са територије АП Војводине у циљу примене политике једнаких могућности за жене и мушкарце и Закона о родној равноправности у пракси.
10.11.2025 | Актуелно
Директорка Завода Ивана Крсмановић са кустоскињом др Кристином Јоргић Степановић
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић присуствовала је у четвртак, 7. новембра 2025. године, у Музеју Војводине отварању изложбе „Победа је женског рода – жене Војводине у борби против фашизма“, настале у сарадњи Музеја Војводине и Музеја савремене уметности Војводине.
Изложба доноси уметнички и историјски приказ храбрости, истрајности и доприноса жена Војводине у борби против фашизма, кроз спој архивских материјала, уметничких радова и савремених интерпретација.
Отварању изложбе претходило је предавање кустоскиње др Кристине Јоргић Степановић из Спомен-парка „Крагујевачки октобар“ под називом “Пут ка отпору: положај жена у Југославији између два светска рата”.
Ауторски тим изложбе чине др Сања Којић Младенов, Војислава Мартинов, Кристина Менеши и др Александар Кораћ, док су за ликовно и архитектонско решење, као и дизајн каталога и плаката, заслужне проф. др Маја Ђурић и Катарина Кети Захаријев. Свој допринос изложби дале су уметнице Милица Дучић, Јелена Јуреша, Милица Ракић и Милица Томић, чији радови кроз различите уметничке форме отварају питања идентитета, сећања и женске солидарности у историјским превирањима.
Изложба представља омаж свим женама које су својом храброшћу, визијом и деловањем допринеле борби за слободу и једнакост, и позива савремену публику да њихова прича и даље живи – као инспирација и подсећање на снагу женског гласа кроз историју.
Пројекат је реализован уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као и великог броја стручних сарадника из области музејске едукације, конзервације, филма, фотографије и дизајна.
5.11.2025 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић учествовала је 30. октобра 2025. године на састанку Мреже „Живот без насиља“ који је одржан у Градској кући у Зрењанину. Састанак је организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман, уз подршку Града Зрењанина, а окупио је представнике релевантних институција које се баве заштитом и подршком жртвама породичног и родно заснованог насиља у Средњобанатском округу.
Завод за равноправност полова од самог оснивања активно учествује у раду Мреже „Живот без насиља“, пружајући стручну и институционалну подршку у развоју политика и мера које доприносе унапређењу система заштите жртава насиља и промоцији родне равноправности.
Састанак је отворио председник Скупштине града Зрењанина Чедомир Јањић, након чега су се присутнима обратили заменице покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке, Снежана Кнежевић и Слађана Мандић Миљанић.
Поред директорке Завода Иване Крсмановић, на скупу су учествовали и Горан Пузић, в.д. помоћника покрајинског секретара за равноправност полова и унапређење положаја Рома, Мирјана Јанузовић из Покрајинског секретаријата за здравство, као и представници центара за социјални рад, домова здравља, општих болница, судова, тужилаштава, полиције и локалних омбудсмана Зрењанина и Житишта.
Фото: Покрајински заштитник грађана – омбудсман
Током састанка разматрана је важност размене информација и успостављања боље сарадње између институција, као и рад група за координацију и сарадњу. Учесници су разговарали о изазовима у борби против насиља у породици, могућностима унапређења међусекторске сарадње и јачању капацитета система подршке жртвама породичног и родно заснованог насиља.
Посебно је истакнута потреба за континуираним унапређењем међуинституционалне сарадње и јачањем стручних капацитета професионалаца који раде на превенцији и заштити жртава.
Састанак у Зрењанину представља један у низу округлих столова који се током ове године организују у свим окрузима Аутономне покрајине Војводине, у оквиру обележавања 20 година рада Мреже „Живот без насиља“, коју координише Покрајински заштитник грађана – омбудсман.
Насловна фотографија: Покрајински заштитник грађана – омбудсман
