25.11.2022 | Актуелно
Данас обележавамо Међународни дан борбе против насиља према женама у оквиру светске Кампање «16 дана активизма борбе против насиља према женама» која ове године носи слоган:
УЈЕДИЊЕНЕ! Aктивизам за заустављање насиља према женама и девојчицама
Сваке године у периоду од 25. новембра до 10. децембра кампању широм света обележава преко 5000 организација у више од 180 земаља са захтевом за укидање свих облика насиља према женама. Кампања, кроз своје активности треба да укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља према женама.
Завод за равноправност полова жели да подсети јавност да је од почетка године у породично-партнерском насиљу убијено 25 жена*. Најчешће учинилац је супруг или ванбрачни партнер, емотивни партнер, син или други члан породице. Убиство жена у породичном контексту најчешће се догађа када жена напусти партнера или њен партнер перципира (основано или не) да му је неверна. Убиство је најчешће извршено у заједничком стану или кући жртве и учиниоца, дакле тамо где би жена требало да је најбезбеднија – у породици.
Овај податак нам говори да у нашој јавности још увек постоји раширена свест о томе да је насиље приватна и породична ствар и да ће комшија пре позвати полицију због буке коју производи гласна музика него због породичног насиља. Истраживања такође указују на то да је готово сваки фемицид могао да буде спречен јер му је претходило дугогодишње насиље, а често и отворене претње убиством.
У том контексту Завод за равноправност полова апелује на грађанке и грађане да на сваку ситуацију насиља реагују одмах и ефикасно.
Aуторка Јелена Зубовић
Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Бројне организације цивилног друштва и државне установе уједињени су у доношењу посебних протокола о поступању надлежних органа и инстутуција у процесуирању фемицида, затим у спровођењу истраживања о родно заснованим мотивима фемицида, као и увођења ограничења власништва и поседовања ватреног оружја тамо где је било забележено насиље према женама. Такође постоје препоруке и иницијативе да се развију програми за рад са учиниоцима насиља и успоставе ефикасни механизми за праћење фемицида.
Кампања је прилика да родни покрајински механизми, али и друге надлежне институције УЈЕДИЊЕНИ у борби против насиља према женама представе своје активности у области превенције насиља али и друге конкретне мере и акције које спроводе.
Завод за равноправност полова је као члан радне групе за израду покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године и као члан координационог тима Мреже „Живот без насиља“ којом координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у протеклом периоду активно учествовао у креирању стратегија и мера када је у питању борба против насиља према женама, и у том контексту је израђен план активности када је у питању ова тема.
Једна од заједничких активности покрајинских органа свакако ће бити рад на унапређењу општих услуга за жене жртве родно заснованог насиља према женама и насиља у породици кроз дефинисање стандарда рада и обезбеђивање доступности услуга женама из осетљивих група. План је прикупити и анализирати податке и информације о капацитетима и потребама специјализованих женских организација и других установа у сектору социјалне заштите које пружају психосоцијалну подршку за жртве родно заснованог насиља и насиља у породици и унапредити те услуге.
У контексту примене покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године биће организован рад и едукација са представницима локалних самоуправа са територије АП Војводине како да у своје Локалне акционе планове за родну равноправност укључе и активности за промоцију нулте толеранције на насиље и активности за спречавање родно заснованог насиља према женама.
И на крају, Завод за равноправност полова користи прилику да подсети медије о етичком кодексу у извештавању о насиљу, нарочито о родно заснованом насиљу и да избегавају стереотипно и сензационалистичко извештавање јавности јер оно доприноси продубљивању патријархалног обрасца понашања и негирању насиља и злочина.
*Званична статистика о броју фемицида или убистава жена у Србији још увек не постоји. Подаци се прикупљају из медијских извештаја.
22.11.2022 | Актуелно
У оквиру издавачке делатности Завода за равноправност полова у овој години објављени су радови ауторки др Драгане Пејовић и др Кристине Јоргић Степановић чиме је фонд литературе из едиције „Роза Луксембург“ која промовише докторске и мастер радове у области родне равноправности, обогаћен са две нове теме из области положаја и људских права жена.
Aуторка књиге др Драгана Пејовић са директорком Завода Станиславом Малић-Гостовић
Публикација Положај жена у проституцији у Републици Србији ауторке др Драгане Пејовић резултат је теоријско-емпиријског истраживања које је спроведено са циљем да се на основу резултата критичке анализе правне регулативе и судске праксе из родне перспективе, сагледа положај жена у проституцији и понуде предлози за делотворно спречавање и сузбијање проституције. Намера ауторке је била да преиспита прохибиционистички модел правног регулисања проституције у Републици Србији, његов утицај на правни и друштвени положај жена у проституцији, као и његове усклађености са савременим међународним стандардима у домену људских права жена.
Истраживање је показало да је проституција „женска професија” услед неједнаког друштвеног положаја жена и мушкараца, а не део „женске природе”. Неповољан друштвени положај жена, који је последица структуралних родних неравноправности, а која за резултат има лош економски положаја жена, разлог је што је проституција наметнута, а не „намењена” женама као „животни позив”.
Други научно-истраживачки рад објављен у оквиру издавачке делатности Завода је монографија Питање еманципације жена у Краљевини Југославији (1918-1941) др Кристине Јоргић Степановић.
Рукопис је резултат вишегодишњег рада ауторке на теми чија обрада представља значајан допринос не само разумевању положаја и улоге жена у, пре свега, политичким процесима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, већ и значајан допринос разумевању политичких пракси елита државе која ни у новој држави није успела да се „ослободи“ старих правила. У намери да анализира и осветли процес еманципације жена у Југославији, ауторка полази од законских оквира новонастале државе. Анализирајући их ауторка јасно осветљава „законску утемељеност“ хроничне обесправљености жена чиме указује на немогућност не само еманципације жена већ и друштва у целини.
Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче/истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера/ки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.
Завод за равноправност полова од 2016. године спроводи јавни конкурс за публиковање докторских дисертација, магистарских теза, научних студија и истраживачких радова у области родне равноправности дајући на тај начин прилику истраживачицама и истраживачима, али и свима који се баве темом родне равноправности да објаве своје радове и научноистраживачке резултате.
21.11.2022 | Актуелно
У понедељак, 21.11.2022. године у Привредној комори Војводине, одржана је свечана конференција под називом „Наука и привреда на истом задатку“, поводом годину дана постојања и рада Удружења научница Србије „СРНА“.
Том приликом Заводу за равноправност полова уручена је захвалница за подршку активностима Удружења „СРНА“ током 2022. године коју је у име установе примила Катарина Крајновић, службеница за односе са јавношћу и маркетинг.
Завод за равноправност полова од почетка прати и подржава рад ове организације која је основана са циљем промоције родне равноправности у науци и образовању са намером да унапреди положај жена и девојчица у науци и повећа њихову видљивост у широј друштвеној заједници.
Председница Удружења „СРНА“, проф. др Сања Подунавац Кузмановић, истакла је значај успешног повезивања представника академске заједнице и јавних институција, који разбијају родне предрасуде у занимањима и професијама, и истакла да је један од кључних циљева удружења оснаживање ученица и студенткиња за бављење науком и иновационим предузетништвом, као и охрабривање жена да се покажу као лидерке на руководећим пословима.
Сарадња владиног и цивилног сектора је од изузетног значаја за остваривање циљева Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. године до 2030. године нарочито у областима које се тичу уродњавање јавних политика и законодавства у области образовања и науке, смањивања јаза у науци и просвети, као и успостављања системске подршке за подстицање учешћа жена у друштвеним и технолошким иновацијама као предуслова и подстицаја социо-економског развоја друштва.
Фото: Соња Бабић-Вејновић
9.11.2022 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић учествовале су на дводневном семинару ФЕМИЦИД И ПРИПРЕМА АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА 16 ДАНА АКТИВИЗМА ПРОТИВ НАСИЉА ПРЕМА ЖЕНАМА 7. и 8. новембра 2022. године у Врднику.
Семинар је одржан за чланове и чланице тима Мреже „Живот без насиља“ коју чине представници и представнице покрајинских органа, установа и завода са циљем планирања активности у оквиру обележавања међународне кампање „16 дана активизма против насиља према женама“ и подизања друштвене свести јавности о проблему насиља према женама.
У оквиру семинара представљена је и улога Основног јавног тужилаштва у Новом Саду у заштити од насиља, изазовима у раду и значају међусекторске сарадње. Представнице Центра за социјални рад из Кикинде представиле су своје активности и процедуре у поступању када се ради о насиљу у породици, као и све препреке и потешкоће са којима се свакодневно сусрећу у раду.
Ово је трећи састанак координационог тима од почетка 2022. године и након израђеног Стратешког плана Мреже у јуну 2022. године, креиран је и Акциони план за период 2022-2023. године који предвиђа низ активности у унапређењу капацитета саме мреже, али и активности на превенцији и борби против родно заснованог насиља.
Семинар je одржан под покровитељством UN Women, а предавања и радионице одржале су консултанткиње Биљана Јањић и др Косана Бекер које су овом приликом представиле резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“.
Мрежа „Живот без насиља” окупља различите покрајинске институције које се баве насиљем у породици, а настала је 2004. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.
25.10.2022 | Актуелно, Промотивни програми
Поводом Међународног дана сеоских жена, у Сомбору је 22. октобра 2022. године одржана традиционална манифестација Завода за равноправност полова – Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.
Манифестација је одржана по 13. пут, а ове године домаћини догађаја били су град Сомбор и Туристичка организација града Сомбора под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.
Манифестацију су отворили градоначелник града Сомбора Антонио Ратковић, директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и Зденка Митић, представница локалних удружења и активисткиња.
Сајам се сваке године одржава у другом граду Војводине, а поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар). Циљ је промовисати жена из руралних подручја, њихов активизам и богато стваралаштво, али и указати на њихов често неповољан положај.
Отварајући манифестацију директорка Завода Станислава Малић-Гостовић рекла је да према подацима које Завод редовно води и ажурира, на територији Војводине делује преко 450 удружења жена и да се оне претежно баве домаћом радиношћу – ручним радовима и производњом хране.
„Жене са села би сва своја права требало лако и брзо да реализују јер оне играју кључну улогу у руралним економијама како у развијеним, тако и у земљама у развоју. Међутим, шира јавност то често заборавља, нарочито чињеницу да радни дан жене на селу траје и до 15 сати и да он укључује и обраду земље, и негу стоке, и производњу хране, и учествовање у активностима и ван пољопривредних газдинстава и фарми, а поред свега тога, и бригу о деци, старијим особама и болеснима. Жене на селу су дефинитивно те које чувају традицију, културу, идентитет, вредности и језик сваког народа, и слободно, нескромно, можемо рећи да без сеоских жена не би било нити локалне заједнице нити друштва у целини.“ – истакла је директорка Завода.
Покрајинска влада континуирано, не само кроз активности као што је Сајам, преко покрајинског Завода спроводи политику једнаких могућности и родне равноправности, како кроз своје конкурсе и кроз подстицање женског активизма, тако и кроз омогућавање једнаког приступа ресурсима, закључила је Станислава Маловић-Гостовић.
Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић изразио је велико задовољство што се манифестација одржава у овом западнобачком граду и нагласио да је за локалну самоуправу од велике важности да оснажи женско предузетништво, а посебно жене у руралним подручјима и да ће се подршка путем градских конкурса наставити и у наредном периоду.
„Оно на шта је Град Сомбор поносан, у овој години, поред свих конкурса које смо имали за манифестације, за културно-уметничка друштва, за удружења, имали смо Јавни позив за помоћ женском предузетништву, а од ове године први пут је био и Конкурс за очување културног наслеђа, где смо издвојили одређена средства у буџету Града, која планирамо свакако и у наредној години“, истакао је Ратковић.
Представница локалних удружења и активисткиња Зденка Митић истакла је да су удружења жена значајан корак ка економском оснаживању жена јер су сеоске жене често неоправдано у сенци и са отежаним приступом ресурсима. Њихово ангажовање и удруживање, уз тако карактеристичну солидарност, пут су ка јачању наших руралних средина.
„Стога желим да вам поручим да наставите да мењате своју околину и заједницу, да будете гласне и да се борите, да константно учите и унапређујете своје вештине и знања, да будете упорне јер имате снагу да промените оно што није добро и унапредите оно што може да представља добробит за целу вашу заједницу.“ – поручила је на крају Зденка Митић.
На Сајму је учествовало преко 180 удружења жена са територије целе Војводине. Жене су на штандовима представиле своје рукотворине и производе и још једном показале да представљају велики потенцијал својих локалних заједница и ресурс на који се може рачунати.
У пратећем програму манифестације у Свечаној сали Градске куће одржана је презентација девет удружења жена из управних округа Војводине, где су чланице представиле примере добре праксе и резултате које су постигле у оквиру својих активности. Презентацији су присуствовале представнице родних механизама са покрајинског нивоа – Савета за родну равноправност Покрајинске владе, Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине, Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и родну равноправност, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за родну равноправност и други, које су на тај начин показале подршку институција у ангажовању и континуираној комуникацији покрајинских органа са удружењима жена када је у питању праћење и подстицање њиховог рада, планирање и иницирање нових корака.
ПРИЛОГ РТС 1
ПРИЛОГ Радио-телевизије Војводине
18.10.2022 | Актуелно
Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, у суботу 22. октобра 2022. године у Сомбору ће бити одржана традиционална манифестација Завода за равноправност полова „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини”.
Манифестација се сваке године одржава у другом граду Војводине поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана сеоских жена, када земље широм света различитим активностима указују на посебан допринос жена на селу, на њихову кључну улогу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу. Ове године дан се обележава под слоганом „Сеоске жене се уздижу и траже основна права на одрживи развој“.
Манифестацију ће у 11 часова свечано отворити градоначелник Сомбора Антонио Ратковић, директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и Зденка Митић, представница локалних удружења и активисткиња.
Град Сомбор је домаћин тринаесте по реду манифестације која ће ове године окупити преко 180 удружења жена са села са територије целе Војводине. Посетиоци ће имати прилику да виде производe из домаће радиности, пре свега рукотворинe, вез, тканице, сувенире, али и да пробају традиционалну војвођанску храну припремљену по старинским рецептима.
Манифестација има за циљ да промовише жене из руралних подручја Војводине, њихово стваралаштво, потенцијале и предузетнички дух, али и друштвени активизам када је у питању развој и промоција својих локалних заједница. У том контексту, 8 удружења жена из седам управних округа Војводине представиће у Свечаној сали Градске куће своје примере добре праксе и резултате које су постигле у оквиру својих активности.
Манифестација је прилика да се посетиоци, али и представници институција, стручна јавност и медији упознају са богатим стваралаштвом и активизмом сеоских жена које могу бити значајан ресурс за развој пољопривреде, туризма али и локалних заједница уопште.
Сајам је изложбено-продајног карактера и траје од 10 до 15 часова.
Догађај се одржава у организацији града Сомбора и Туристичке организације Сомбора под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.
АГЕНДА манифестације
15.10.2022 | Актуелно
Поводом 15. октобра Међународног дана сеоских жена Завод за равноправност полова користи прилику да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу.
Жене из руралних подручја сматрају се рањивом групом становништва, а њихов неповољан социоекономски положај, у поређењу са мушкарцима, огледа се у тежем приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање и различитим облицима дискриминације. Жене са села не учествују равноправно на позицијама власти и у доношењу одлука на свим нивоима. Кућни послови и брига о деци скоро су искључиво послови којима се баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању. У Србији, већину лица чији су главни извори прихода од зарада и приходи од имовине чине мушкарци, док жене чине већину лица чији су главни извори приходи пензија и социјална давања.
Поред мањег власништва над приватним ресурсима попут земље, обрадивог земљишта и непокретности( жене на селу власнице су газдинстава у Србији у само 12 одсто случајева), утиче и неадекватан приступ услугама у заједници које би повећале њихове шансе на тржишту рада (услуге неге и бриге о деци, болеснима и старијима), превоз, приступ информацијама о правима и доступним видовима подршке, приступ информационим технологијама, приступ знањима и програмима доживотног учења, који би створили шансе за одрживо запошљавање, самозапошљавање, задругарство и социјално предузетништво.
Иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, истраживања су показала да жене на селу добијају много мање финансијске помоћи, и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим фармама, образованији и млађи, а то су обично мушкарци, док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.
Више од половине жена са села формално је незапослено, неке од њих немају ни здравствено осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције. Од почетка пандемије корона вируса додатно су маргинализоване тиме што је повећан обим неплаћеног кућног рада и послова старања о породици, што их је довело у ситуацију од повећаног ризика од насиља у породици.
Постојећа подршка женама у пољопривреди и у руралном развоју је још увек недовољна и неопходно је да се замени системском подршком која доприноси одрживим променама и побољшању квалитета свакодневног живота на селу.
Политикама Покрајинске владе предвиђени су посебни програми и мере за унапређење положаја жена и економског оснаживања рањивих група. Једна од мера јесте свакако родно одговорно буџетирање које се у АП Војводини примењује од 2015. године. Циљ овакве јавне политике јесте уграђивање родне перспективе у креирање буџета на свим нивоима власти, његову процену и анализу и реструктуирање прихода и расхода у циљу равномерне расподеле средстава, са циљем задовољавања потреба и жена и мушкараца, нарочито маргинализованих друштвених група као што су жене на селу.
Завод за равноправност полова од свог оснивања ради на видљивости жена са села и путем конкурса, едукација и промоције ове друштвене групе у јавности ради на унапређењу њиховог положаја. Један од програма економског оснаживања жена који је показао највидљивије резултате свакако јесте конкурс за куповину кућа на селу на основу ког је од 2015. године до данас 327 жена постало сувласница некретнине.
Завод за равноправност полова ће ове године Међународни дан сеоских жена обележити организовањем традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“ 22. октобра 2022. године у граду Сомбору. На Сајму ће се представити сеоске жене из 180 удружења жена са подручја читаве Војводине. Женска удружења приказаће своје рукотворине и друге производе афирмишући на тај начин свој активизам, креативност и предузетнички потенцијал.
Манифестација је прилика да се посетиоци али и локалне самоуправе и други представници институција, стручна јавност и медији упознају са стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој привреде, туризма али и локалних заједница уопште.
15. октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.
13.10.2022 | Актуелно
Покрајински завод за равноправност полова расписао је за привредна друштва и предузетнице Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2022. години са циљем јачања жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине.
Намера је унапредити њихово пословање, потпомоћи креирање нових радних места кроз инвестиције у опрему, раст прихода и унапређење технологија процеса производње односно пружања услуга.
Предмет јавног конкурса је финансирање куповине опреме, а право учешћа имају привредна друштва и предузетници са седиштем или регистрованом пословном јединицом на територији АП Војводине. Укупна средства која се додељују по конкурсу износе 13.350.250,00 динара, а висина тражених средстава, укључујући и ПДВ, не може бити мања од 150.000,00 динара, односно већа од 445.000,00 динара по појединачној пријави.
Област економског оснаживања жена спада у један од приоритетних задатака Завода за равноправност полова. Економско оснаживање жена обухвата креирање програма, акција, кампања и других активности којима се подстиче запошљавање, самозапошљавање и бољи економски положај жена у области економског развоја.
Конкурс је отворен до 4. новембра 2022. године, а све информације у вези са конкурсом као и начином за аплицирање можете погледати овде
3.10.2022 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић учествовала је 1. октобра 2022. године на VIII Међународној научној конференцији „Интеркултуралност и родна равноправност у образовању 2022“, на позив Педагошког завода Војводине, Одсека за румунистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Националног савета румунске националне мањине.
Конференција је организована са циљем да се укаже колико је интеркултуралност прожета у свим областима друштвеног живота, нарочито у мултикултуралној средини као што је АП Војводина. Намера је испитати колико смо као друштво толерантни према носиоцима различитих култура, колико их прихватамо и поштујемо.
Директорка Завода истакла је да неговање разноликости, мултикултуралности и родне равноправности представља једну од норми за изграђивање друштва које је способно да управо те различитости и специфичности појединаца и појединки претвори у добробит и дарове друштву и да је први корак ка изграђивању таквог друштва и неговању тих вредности добро осмишљено и утемељено знање које се стиче од најранијег узраста кроз образовну праксу и школску политику.
„Известан напредак на плану уродњавања образовања је ипак постигнут јер имамо планске документе попут Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Стратегије развоја образовања до 2030. године, као и кровни Закон о родној равноправности, али у целини посматрано, оно је још увек недовољно родно сензибилисано. Закони у области образовања и науке углавном су родно неутрални, иако има закона у које се постепено интегрише родна перспектива. У већини закона постоје одредбе о забрани дискриминације и употреби родно осетљиве терминологије, али је евидентан изостанак посебних мера намењених женама и девојчицама, како у вези са школовањем на различитим нивоима образовања, тако и у вези са радом у установама образовања“, истакла је директорка Завода на научном скупу.
На конференцији су учествовали бројни угледни званичници и гости из иностранства, просветни радници, професори и професорке, представници локалних тела за родну равноправност, радници у култури и други који се баве темом интеркултуралности и родне равноправности.
27.09.2022 | Актуелно
XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини ове године биће одржан у граду Сомбору, 22. октобра у улици Краља Петра I у периоду од 10 до 15 часова.
Манифестација “Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини” је традиционални догађај Завода за равноправност полова која се сваке године одржава у другом граду Војводине а поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар), када земље широм света различитим активностима указују на посебан допринос жена на селу, на њихову кључну улогу на селу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу.
Сајам има за циљ да промовише жене са села, њихову креативност, ручну радиност и стваралаштво. У питању је једнодневна манифестација чији је централни догађај посвећен представљању рукотворина, хране, сувенира и других производа која праве удружења жена из Војводине. Догађај је изложбеног и продајног карактера са крајњим циљем да се најшира, како стручна, тако и остала јавност упозна са потенцијалима и вештинама ове друштвене групе. Право учешћа имају удружења жена и предузетнице са територије АП Војводине, а намера је промовисати њихове производе као могући туристички бренд Војводине и локалних заједница.
Начин пријаве: Заинтересоване учеснице манифестације попуњавају образац пријаве. Уколико је делатност удружења специфична и удружење успешно по нечему у својој локалној заједници и шире, потребно је попунити део у пријави који се односи на презентацију примера добре праксе удружења (тачка 9 Пријаве). Презентације ће чинити део програма манифестације у оквиру ког ће представнице удружења другим учесницима представити своје резултате у намери да едукују и охрабре друга удружења у својим подухватима и идејама.
Пријаву је потребно послати поштом на адресу Завода за равноправност полова или електронским путем на мејл sandra.backo@ravnopravnost.org.rs. Након пријаве свим учесницама ће бити послато упутство са информацијама о доласку на манифестацију, као и програм са сатницом.
Рок за пријаву је 03. октобар 2022. године.
