24.11.2025 | Актуелно
Заједничко саопштење Мреже “Живот без насиља“
Насиље над женама и даље представља једно од најраспрострањенијих и најтежих облика кршења људских права, на шта упозоравају најновије процене Светске здравствене организације да је скоро свака трећа жена – око 840 милиона широм света, током живота преживела партнерско или сексуално насиље, а тај број се од 2000. године готово не мења. Само у последњих 12 месеци, 316 милиона жена, односно 11% старијих од 15 година, било је изложено физичком или сексуалном насиљу од стране интимног партнера. Напредак је изузетно спор и износи свега 0,2% годишње у последње две деценије.
Међународни дан борбе против насиља над женама – 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и напоре који се предузимају за његово уклањање и стварање услова за безбедан живот свих жена и свих особа које су преживеле насиље у породици.
У оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје од 25. новембра до 10. децембра, широм света се спроводе активности које доприносе спречавању и сузбијању насиља.
Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору. Највише су изложене новинарке, активисткиње, политичарке, као и девојчице и младе жене активне на интернету.
Фото: Милена Ђорђевић / Новинарке против насиља / НПН
„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање јер:
- број пријава континуирано расте,
• постојећи закони недовољно штите жртве или се недовољно примењују,
• механизми брзе реакције и подршке нису довољно развијени,
• технолошке платформе често избегавају одговорност,
• злоупотреба вештачке интелигенције носи нове ризике и тежа кршења права.
Облици дигиталног насиља могу да обухвате:
- неовлашћено дељење интимних садржаја
• сексуално узнемиравање на интернету
• претње, троловање и говор мржње
• „deepfake“ порнографију
• злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање
За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.
Покрајински омбудсман подсећа да државни органи имају обавезу да спречавају и санкционишу насиље над женама, и да је заштита жртава делотворна само када је институционално повезана и доследно примењена. Због тога већ 20 година координира рад Мреже „Живот без насиља“, са циљем јачања сарадње и координације институција и ефикасније примене закона. Мрежа окупља институције у АП Војводини које се баве заштитом од породичног и родно заснованог насиља (центре за социјални рад, правосудне органе, полицију, здравствене и образовне установе, покрајинске институције и друге актере система заштите).
Завод за равноправност полова се као члан Мреже „Живот без насиља“ придружује глобалној иницијативи UNiTE и позива институције, организације и грађане да допринесу спречавању дигиталног и сваког другог облика насиља над женама и девојчицама.
Насловна фото: Ана Батричевић / Новинарке против насиља / НПН
18.11.2025 | Актуелно
У Привредној комори Војводине 17. новембра 2025. године обележен је Међународни дан женског предузетништва кроз конференцију која је окупила велики број предузетница из целе Војводине, представника институција и партнерских организација.
Конференцији је присуствовала Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова, која je подржала иницијативе усмерене на јачање женског предузетништва у АП Војводини.
Присутнима су се обратили Владимир Гак, председник Привредне коморе Војводине, Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам, Татјана Мацура, министарка без портфеља за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена
Министарка Мацура нагласила је да више од 30% малих бизниса у Србији воде жене, што је резултат системских политика које годинама јачају економски положај жена. Позвала је све предузетнице да храбро уђу у бизнис, уз поруку да „држава стоји уз њих“. Она је истакла нови конкурс Министарства привреде у вредности од 134 милиона динара, као и почетак националне кампање „Жене покрећу Србију“, чији први догађај почиње 19. новембра у Суботици.
Покрајински секретар Иванишевић подсетио је да је Покрајина у последњих пет година издвојила 700 милиона динара за подршку женама предузетницама и најавио први Сајам женског предузетништва који ће бити одржан 7. децембра на Новосадском сајму.
Председник ПКВ Владимир Гак нагласио је значај програма подршке, уз податак да је у Србији крајем 2023. године регистровано више од 108.000 предузетница, што је око 34% укупног броја предузетника, док се у Војводини процењује између 30.000 и 35.000 жена предузетница.
Предузетница Миа Костић Страјин, оснивачица бренда Puerra, одржала је мотивационо предавање „Од идеје до бренда – мој предузетнички пут“, говорећи о кључним корацима развоја аутентичног бренда и изазовима на том путу.
Уследио је панел „Лични бренд и дигитални алати – Нова економија женског предузетништва“ на ком су учествовале власница и директорка једне од водећих компанија у аутомобилском сектору, оснивачица стартапа и експерт за иновације и вештачку интелигенцију, професорка дигиталног маркетинга и предузетница која стоји иза једне од најпрепознатљивијих локалних тржишних иницијатива. Панелисткиње су поделиле практична искуства о значају аутентичности, личног бренда, као и о коришћењу дигиталних алата и вештачке интелигенције у развоју успешног савременог бизниса.
Догађај је протекао у атмосфери подршке и умрежавања, уз јединствену поруку да је неопходно наставити са системском и свеобухватном подршком женском предузетништву. Конференција је показала да жене у Србији и Војводини имају снажан потенцијал, визију и предузимљивост, које значајно утичу на развој националне економије.
Конференцију су организовали Привредна комора Војводине и Колпинг Друштво Србије, са циљем јачања видљивости, умрежавања и економског оснаживања жена у бизнису.
16.11.2025 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић учествовала је 14. новембра 2025. године на радном састанку Мреже „Живот без насиља“ који је одржан у Градској кући у Сомбору.
Састанак је организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман, коме су поред директорке Завода Иване Крсмановић присуствовали и представници локалних самоуправа, центара за социјални рад и домова здравља из Сомбора, Куле, Оџака, Апатина, као и болнице, основног и вишег суда, тужилаштва, Полицијске управе и локални омбудсман. Састанак је водила покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић, са сарадницима и начелником Западнобачког управног округа Гораном Нонковићем.
Учесници састанка разговарали су о сарадњи институција у борби против насиља у породици, заштити и подршци жртава, као и досадашњим резултатима Мреже „Живот без насиља“.
Састанак у Сомбору представља још један у низу округлих столова који се током ове године организују у свим окрузима Аутономне покрајине Војводине, у оквиру обележавања 20 година рада Мреже „Живот без насиља“, коју координише Покрајински заштитник грађана – омбудсман.
Завод за равноправност полова од самог оснивања активно учествује у раду Мреже „Живот без насиља“, пружајући стручну и институционалну подршку у развоју политика и мера које доприносе унапређењу система заштите жртава насиља и промоцији родне равноправности.
(Фотографија преузета са сајта града Сомбора: https://www.sombor.rs/u-somboru-odrzan-sastanak-mreze-zivot-bez-nasilja/)
15.11.2025 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић потписала је 14. 11. 2025. године уговоре о додели бесповратних средстава за финансирање израде Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности (ЛАП), као и за финансирање реализације активности из актуелних ЛАП-ова градова и општина са територије АП Војводине.
Бесповратна средства добило је укупно 8 локалних самоуправа – општине Шид, Бач, Житиште, Бечеј, Србобран, Кањижа, Кнежевац и Темерин.
Локални акциони план за унапређење родне равноправности, као инструмент јавне политике на локалном нивоу, има вишеструке користи за заједницу јер она, као и њени органи и други субјекти у заједници пројектују, планирају и предлажу посебне мере које локална заједница и други субјекти заједно предузимају у складу са конкретним потребама своје средине, а све у циљу отклањања неједнакости међу женама и мушкарцима и стварања једнаких могућности за реализацију њихових права.
Сам процес планирања у коме учествују различити актери и актерке доприноси бољем функционисању заједнице, унапређује комуникацију и координацију институција, сарадњу са цивилним сектором, укључује грађанке и грађане, и на тај начин се повећава одговорност за спровођење мера и активности и транспарентније издвајање и трошење средстава из буџета.
Од 2021. године, од када Завод за равноправност полова реализује овај конкурс, свих 45 општинa у АП Војводини израдило је Локални акциони план за унапређење родне равноправности на територији своје локалне самоуправе и добило средства за реализацију његових активности.
На овај начин Завод у складу са својом делатношћу и мисијом, наставља да пружа подршку локалним телима за родну равноправност са територије АП Војводине у циљу примене политике једнаких могућности за жене и мушкарце и Закона о родној равноправности у пракси.
10.11.2025 | Актуелно
Директорка Завода Ивана Крсмановић са кустоскињом др Кристином Јоргић Степановић
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић присуствовала је у четвртак, 7. новембра 2025. године, у Музеју Војводине отварању изложбе „Победа је женског рода – жене Војводине у борби против фашизма“, настале у сарадњи Музеја Војводине и Музеја савремене уметности Војводине.
Изложба доноси уметнички и историјски приказ храбрости, истрајности и доприноса жена Војводине у борби против фашизма, кроз спој архивских материјала, уметничких радова и савремених интерпретација.
Отварању изложбе претходило је предавање кустоскиње др Кристине Јоргић Степановић из Спомен-парка „Крагујевачки октобар“ под називом “Пут ка отпору: положај жена у Југославији између два светска рата”.
Ауторски тим изложбе чине др Сања Којић Младенов, Војислава Мартинов, Кристина Менеши и др Александар Кораћ, док су за ликовно и архитектонско решење, као и дизајн каталога и плаката, заслужне проф. др Маја Ђурић и Катарина Кети Захаријев. Свој допринос изложби дале су уметнице Милица Дучић, Јелена Јуреша, Милица Ракић и Милица Томић, чији радови кроз различите уметничке форме отварају питања идентитета, сећања и женске солидарности у историјским превирањима.
Изложба представља омаж свим женама које су својом храброшћу, визијом и деловањем допринеле борби за слободу и једнакост, и позива савремену публику да њихова прича и даље живи – као инспирација и подсећање на снагу женског гласа кроз историју.
Пројекат је реализован уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као и великог броја стручних сарадника из области музејске едукације, конзервације, филма, фотографије и дизајна.
5.11.2025 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић учествовала је 30. октобра 2025. године на састанку Мреже „Живот без насиља“ који је одржан у Градској кући у Зрењанину. Састанак је организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман, уз подршку Града Зрењанина, а окупио је представнике релевантних институција које се баве заштитом и подршком жртвама породичног и родно заснованог насиља у Средњобанатском округу.
Завод за равноправност полова од самог оснивања активно учествује у раду Мреже „Живот без насиља“, пружајући стручну и институционалну подршку у развоју политика и мера које доприносе унапређењу система заштите жртава насиља и промоцији родне равноправности.
Састанак је отворио председник Скупштине града Зрењанина Чедомир Јањић, након чега су се присутнима обратили заменице покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке, Снежана Кнежевић и Слађана Мандић Миљанић.
Поред директорке Завода Иване Крсмановић, на скупу су учествовали и Горан Пузић, в.д. помоћника покрајинског секретара за равноправност полова и унапређење положаја Рома, Мирјана Јанузовић из Покрајинског секретаријата за здравство, као и представници центара за социјални рад, домова здравља, општих болница, судова, тужилаштава, полиције и локалних омбудсмана Зрењанина и Житишта.
Фото: Покрајински заштитник грађана – омбудсман
Током састанка разматрана је важност размене информација и успостављања боље сарадње између институција, као и рад група за координацију и сарадњу. Учесници су разговарали о изазовима у борби против насиља у породици, могућностима унапређења међусекторске сарадње и јачању капацитета система подршке жртвама породичног и родно заснованог насиља.
Посебно је истакнута потреба за континуираним унапређењем међуинституционалне сарадње и јачањем стручних капацитета професионалаца који раде на превенцији и заштити жртава.
Састанак у Зрењанину представља један у низу округлих столова који се током ове године организују у свим окрузима Аутономне покрајине Војводине, у оквиру обележавања 20 година рада Мреже „Живот без насиља“, коју координише Покрајински заштитник грађана – омбудсман.
Насловна фотографија: Покрајински заштитник грађана – омбудсман
3.11.2025 | Актуелно
Општина Ириг, радионица пројекат ELEVATE 20.09.2025.
Покрајински завод за равноправност полова активно учествује у спровођењу међународног трогодишњег пројекта “DanubeCare”, који има за циљ развој инклузивних и одрживих модела социјалне заштите у земљама Дунавског региона. Пројекат окупља 17 партнера из 11 подунавских земаља и 13 придружених партнера, међу којима су из Србије општина Ириг као партнер и Покрајински завод за равноправност полова и РЕБТ центар из Новог Сада као придружени партнери. Водећи партнер је Развојни центар Срце Словеније.
Циљ пројекта је јачање сарадње између јавног, приватног и цивилног сектора ради стварања инклузивнијих и отпорнијих заједница. Посебна пажња посвећена је активном учешћу старијих особа и особа са инвалидитетом у животу заједнице, чиме се доприноси смањењу притиска на системе социјалне заштите који се суочавају са изазовима старења становништва, миграција и климатских промена. Пројекат промовише принципе праведне транзиције, под мотом „Ништа нама без нас“, укључујући грађане и грађанке у заједничко стварање решења која директно утичу на квалитет њиховог живота.
Покрајински завод за равноправност полова учествује у пројекту кроз сарадњу са локалним удружењима, нарочито са женским организацијама из Срема, које имају кључну улогу у развоју локалне заједнице. Њихов допринос видљив је кроз активности које унапређују економски, друштвени и културни живот заједнице, чиме се истовремено промовишу оснаживање жена и родна равноправност.
До сада су у оквиру пројекта у Иригу одржане две радионице – 20. септембра и 31. октобра 2025. године – које су окупиле представнике локалних институција, организација и удружења грађана. Циљ радионица био је да се кроз разговор са чланицама удружења и другим локалним актерима идентификују потребе и могућности за јачање сарадње, мотивацију за волонтерски рад и развој модела подршке који би подстакли активно укључивање грађана у друштвене процесе.
Општина Ириг, радионица пројекат ELEVATE 20.09.2025.
Директорка Завода, Ивана Крсмановић, учествовала је у обе радионице у Иригу, као и на састанку пројектног тима одржаном у Банској Бистрици и Кремници у Словачкој, где су партнери разменили искуства и дефинисали наредне кораке у спровођењу активности.
Пројекат „DanubeCare“ доприноси остваривању циљева Европске уније у области социјалне инклузије, одрживог развоја и равноправности, кроз јачање локалних капацитета и стварање модела који обезбеђују једнак приступ услугама социјалне заштите, посебно у руралним и периферним подручјима.
Општина Ириг, радионица ЕLEVATE 31.10.2025.
Више информација о пројекту доступно је на званичној страници:
https://interreg-danube.eu/projects/elevate
као и путем званичне Фацебоок странице пројекта.
28.10.2025 | Актуелно
У петак, 24. октобра 2025. године, у Малој сали Привредне коморе Војводине у Новом Саду одржан је семинар под називом „Регистрација привредне делатности у оквиру удружења – предуслов за одрживост и пласман женског стваралаштва“, у организацији Завода за равноправност полова АП Војводине.
На семинару је присуствовало 17 жена из 9 удружења, која се баве производњом рукотворина, прехрамбених производа, старим занатима и другим видовима женског стваралаштва.
Учеснице је поздравила Катарина Крајновић из Завода за равноправност полова, која је истакла да Завод већ дуги низ година прати и подржава рад удружења жена широм Војводине:„Видели смо колико је посвећености, труда и креативности уложено у сваки производ који настаје у вашим радионицама и кухињама. Али, такође знамо да без формалног оквира и без јасно постављених корака ка економском оснаживању, ти производи често остају невидљиви широј јавности и не долазе до својих купаца.Зато је данашњи семинар посвећен управо томе – да вам пружимо јасне, конкретне и применљиве информације о томе како можете регистровати привредну делатност у оквиру вашег удружења, како да то урадите законито, безбедно и у складу са вашим могућностима, и шта вам то отвара као нове прилике за даљи развој. Ово је уједно и увод у један шири процес – у наредним месецима Завод ће расписати Јавни позив намењен подршци брендирању и дигиталној видљивости ваших производа, јер верујемо да удружене, едуковане и економски оснажене жене представљају једну од кључних снага наше заједнице.“
Семинар је имао за циљ да пружи практична знања и смернице о регистрацији привредне делатности у оквиру удружења, као и о начинима за повећање видљивости и одрживости производа на тржишту.
Током програма, учеснице су имале прилику да чују више о правном оквиру и корацима за регистрацију привредне делатности у удружењу, пореским и рачуноводственим обавезама, искуствима успешних удружења, као и о значају брендирања и дигиталне промоције за тржишни успех.
Предавачице на семинару биле су Марија Прокопић, руководитељка пројеката за развој малих и средњих предузећа у Регионалној развојној агенцији Бачка и Александра Ђуровић, предузетница и власница књиговодствене агенције.
Семинар је реализован као део припремних активности за предстојећи Јавни позив за подршку брендирању и дигиталној видљивости удружења жена са територије АП Војводине, који Завод за равноправност полова планира да распише до краја 2025. године.
15.10.2025 | Актуелно
Данас, када обележавамо Међународни дан сеоских жена, подсећамо се на кључну улогу жена у очувању села, у пољопривреди, породици и локалној заједници. Иако оне носе огроман терет и одговорност, њихова позиција је и даље неретко невидљива, а њихов глас недовољно заступљен.
Према подацима за Србију, жене чине само 12% власница пољопривредних газдинстава, а већина њих има ограничен приступ ресурсима, власништву, приходима и финансијској подршци. У АП Војводини, као и у остатку земље, жене са села често немају равноправан положај у домаћинству, или су у мањини у доношењу одлука на локалном нивоу. Упркос овим изазовима, многе жене на селу показују изузетну иницијативу, креативност и истрајност. Њихова снага се огледа у раду, солидарности и жељи да обезбеде бољи живот за себе, своју породицу и заједницу. Управо због тога, Завод за равноправност полова у континуитету развија програме и активности који су усмерени на видљивост, оснаживање и подршку женама у руралним подручјима.
Ове године, посебан фокус стављен је на економску одрживост и тржишну препознатљивост женског стваралаштва:
У априлу 2025. године организовали смо Инфо дан за удружења жена са територије АП Војводине, како бисмо их информисали о могућностима у оквиру новог јавног позива за брендирање и дигитално оснаживање њихових производа и деловања. Ово је била прилика да жене добију конкретне савете од стручњака из области маркетинга и дизајна, као и да се повежу са другим удружењима и добрим праксама.
У октобру 2025. организујемо семинар под називом „Регистрација привредне делатности у оквиру удружења – предуслов за одрживост и пласман женског стваралаштва“, који је намењен чланицама удружења која се баве производњом рукотворина, прехрамбених производа, старим занатима и другим видовима женског стваралаштва. Циљ је да се жене информишу о корацима ка формализацији свог рада и повећању економске независности.
Од свог оснивања, Завод за равноправност полова континуирано развија и спроводи програме подршке женама са села, као што су:
- Конкурс за куповину кућа на селу, захваљујући коме је у периоду од 2015. до 2023. године 338 жена постало сувласница некретнине;
- Конкурс за афирмацију и развој женског предузетништва, који од 2021. године омогућава женама из руралних подручја да започну или унапреде свој бизнис;
- Сајам стваралаштва жена са села, који већ годинама представља простор за видљивост, умрежавање и промоцију рада жена са села широј јавности.
Обележавајући овај дан, подсећамо да је оснаживање жена на селу не само питање равноправности, већ и кључ за одрживи развој села и друштва у целини. Жене са села нису само чуварке традиције – оне су покретачке снаге промена у својим заједницама. Наш је задатак да их чујемо, подржимо и препознамо као равноправне партнерке у креирању боље будућности за све нас.
6.10.2025 | Актуелно, Програм економског оснаживања, Промотивни програми
Удружење жена Пчелица, Мол
У општини Инђија, 4. октобра 2025. године, одржан је 16. по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини. Ова манифестација је, као и сваке године, окупила стотине жена са села које су представиле своје производе – од ручно рађених сувенира, веза и тканина, до домаће зимнице и колача. Сајам се одржава у оквиру припрема за обележавање Међународног дана сеоских жена (15. октобар).
Мирјана Петровић, занатска радионица ткања “Небо тка”, Сремска Митровица
Циљ ове манифестације је не само да се представе производи које жена са села ствара својим рукама, већ и да се укаже на важност њихове улоге у развоју локалних заједница. Сајам је такође био одлична прилика за промоцију активизма и радног духа жена са села, које често, упркос бројним изазовима, успевају да развију своје пословне идеје и постигну успех у различитим сферама живота.
Један од кључних аспеката овог догађаја јесте и промоција ручног рада као важног начина за економско оснаживање жена на селу. Жене са села, које су вековима задужене за одржавање домаћинства и узгој пољопривредних култура, данас све чешће покрећу мале предузетничке активности које им омогућавају да финансијски допринесу својој породици и заједници. Њихова креативност у области ручног рада – било да је реч о везу, плетењу, ткању, или изради сувенира – не само да чини значајан део националног културног наслеђа, већ и пружа нове економске могућности. Овакви производи нису само уметнички вредни, већ и представљају начин да се осигура додатни приход, што у савременом друштву може бити од пресудне важности.
Подршка за економско оснаживање жена и њихову већу видљивост у друштву није ограничена само на промоцију ручног рада. Учеснице Сајма имале су прилику да чују поздравне говоре представника локалне и покрајинске власти. Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, истакла је важност улоге жена као стубова не само својих породица већ и целокупних заједница. Подсетила је да су активност и повезивање жена из сеоских средина неопходни за стварање већег друштвеног утицаја и повећање њихове видљивости.
Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова, нагласила је да жене са села играју виталну улогу у свим сферама живота – од пољопривреде до бриге о породици и заједници. Упркос свим изазовима с којима се суочавају, као што су ограничен приступ ресурсима и мање могућности за запошљавање, жене са села све више преузимају активну улогу у друштвеним и економским процесима. Тиме показују своју неопходност за локалне заједнице, али и за шире друштво.
Покрајински завод за равноправност полова већ дуги низ година пружа подршку овим женама, како би побољшао њихов положај, информирао их о правима и могућностима, као и подстакао их на активан друштвени ангажман. Од 2015. године у Војводини се спроводи и родно одговорно буџетирање, чиме се омогућава равномерна расподела средстава за подршку најрањивијим групама, укључујући жене са села. Одличан пример успеха у овој области јесте и конкурс за куповину кућа на селу, где је 338 жена постало сувласнице некретнине, чиме је обезбеђена додатна економска сигурност за жене са села.
Ова манифестација није само приказ локалних производних способности жена на селу, већ и платформа која подстиче веће учешће жена у економском и друштвеном животу, као и оснаживање њиховог положаја у свим аспектима живота.
