Расписан конкурс за развој и афирмацију женског предузетништва

Расписан конкурс за развој и афирмацију женског предузетништва

Покрајински завод за равноправност полова расписао је за привредна друштва и предузетнице Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2022. години са циљем јачања жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине.
Намера је унапредити њихово пословање, потпомоћи креирање нових радних места кроз инвестиције у опрему, раст прихода и унапређење технологија процеса производње односно пружања услуга.

Предмет јавног конкурса је финансирање куповине опреме, а право учешћа имају привредна друштва и предузетници са седиштем или регистрованом пословном јединицом на територији АП Војводине. Укупна средства која се додељују по конкурсу износе 13.350.250,00 динара, а висина тражених средстава, укључујући и ПДВ, не може бити мања од 150.000,00 динара, односно већа од 445.000,00 динара по појединачној пријави.

Област економског оснаживања жена спада у један од приоритетних задатака Завода за равноправност полова. Економско оснаживање жена обухвата креирање програма, акција, кампања и других активности којима се подстиче запошљавање, самозапошљавање и бољи економски положај жена у области економског развоја.

Конкурс је отворен до 4. новембра 2022. године, а све информације у вези са конкурсом као и начином за аплицирање можете погледати овде


 

Међународна конференција “Интеркултуралност и родна равноправност у образовању 2022”

Међународна конференција “Интеркултуралност и родна равноправност у образовању 2022”

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић учествовала је 1. октобра 2022. године на VIII Међународној научној конференцији „Интеркултуралност и родна равноправност у образовању 2022, на позив Педагошког завода Војводине, Одсека за румунистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Националног савета румунске националне мањине.
Конференција је организована са циљем да се укаже колико је интеркултуралност прожета у свим областима друштвеног живота, нарочито у мултикултуралној средини као што је АП Војводина. Намера је испитати колико смо као друштво толерантни према носиоцима различитих култура, колико их прихватамо и поштујемо.

Директорка Завода истакла је да неговање разноликости, мултикултуралности и родне равноправности представља једну од норми за изграђивање друштва које је способно да управо те различитости и специфичности појединаца и појединки претвори у добробит и дарове друштву и да је први корак ка изграђивању таквог друштва и неговању тих вредности добро осмишљено и утемељено знање које се стиче од најранијег узраста кроз образовну праксу и школску политику.

„Известан напредак на плану уродњавања образовања је ипак постигнут јер имамо планске документе попут Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Стратегије развоја образовања до 2030. године, као и кровни Закон о родној равноправности, али у целини посматрано, оно је још увек недовољно родно сензибилисано. Закони у области образовања и науке углавном су родно неутрални, иако има закона у које се постепено интегрише родна перспектива. У већини закона постоје одредбе о забрани дискриминације и употреби родно осетљиве терминологије, али је евидентан изостанак посебних мера намењених женама и девојчицама, како у вези са школовањем на различитим нивоима образовања, тако и у вези са радом у установама образовања, истакла је директорка Завода на научном скупу.

На конференцији су учествовали бројни угледни званичници и гости из иностранства, просветни радници, професори и професорке, представници локалних тела за родну равноправност, радници у култури и други који се баве темом интеркултуралности и родне равноправности.


 

Пријаве за XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини – 22. октобар 2022/Сомбор

Пријаве за XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини – 22. октобар 2022/Сомбор

XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини ове године биће одржан у граду Сомбору, 22. октобра у улици Краља Петра I у периоду од 10 до 15 часова.

Манифестација “Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини” је традиционални догађај Завода за равноправност полова која се сваке године одржава у другом граду Војводине а поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар), када земље широм света различитим активностима указују на посебан допринос жена на селу, на њихову кључну улогу на селу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу.

Сајам има за циљ да промовише жене са села, њихову креативност, ручну радиност и стваралаштво. У питању је једнодневна манифестација чији је централни догађај посвећен представљању рукотворина, хране, сувенира и других производа која праве удружења жена из Војводине. Догађај је изложбеног и продајног карактера са крајњим циљем да се најшира, како стручна, тако и остала јавност упозна са потенцијалима и вештинама ове друштвене групе. Право учешћа имају удружења жена и предузетнице са територије АП Војводине, а намера је промовисати њихове производе као могући туристички бренд Војводине и локалних заједница.

Начин пријаве: Заинтересоване учеснице манифестације попуњавају образац пријавеУколико је делатност удружења специфична и удружење успешно по нечему у својој локалној заједници и шире, потребно је попунити део у пријави који се односи на презентацију примера добре праксе удружења (тачка 9 Пријаве). Презентације ће чинити део програма манифестације у оквиру ког ће представнице удружења другим учесницима представити своје резултате у намери да едукују и охрабре друга удружења у својим подухватима и идејама.

Пријаву је потребно послати поштом на адресу Завода за равноправност полова или електронским путем на мејл sandra.backo@ravnopravnost.org.rs. Након пријаве свим учесницама ће бити послато упутство са информацијама о доласку на манифестацију, као и програм са сатницом.

Рок за пријаву је 03. октобар 2022. године.


 

Конкурс за локалне самоуправе са територије АП Војводине за израду Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности

Конкурс за локалне самоуправе са територије АП Војводине за израду Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности

Завод за равноправност полова објавио је у оквиру својих подстицајних програма Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава јединицама локалних самоуправа са територије АП Војводине за финансирање израде Локалних акционих планова и реализације активности из Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности у 2022. години.

Укупна средства која се додељују износе 6,5 милиона динара и биће расподељена за финансирање израде ЛАП-а јединица локалних самоуправа и за финансирање реализације активности предвиђених важећим ЛАП-ом.

Право учешћа на конкурсу имају јединице локалне самоуправе са територији АП Војводине са успостављеним телом за родну равноправност, у складу са процедуром прописаној у конкурсној документацији.

Циљеви конкурса проистичу из обавеза дефинисаних у Закону о родној равноправности које се односе на креирање јавних политика значајних за родну равноправност и унапређење политике једнаких могућности којом се обезбеђује равноправно учешће и заступљеност жена и мушкараца, посебно припадника осетљивих друштвених група у свим сферама живота, као и примену нормативних оквира и стратешких докумената из области родне равноправности на локалном нивоу.

Специфични циљеви конкурса односе се на обавезе локалних самоуправа дефинисаних у Закону о родној равноправности које се односе на  доношење планских аката у области родне равноправности ради развоја, унапређивања и остваривања родне равноправности.

Локални акциони план је инструмент  јавне политике на локалном нивоу који представља програм локалне самоуправе за решавање одређених проблема, односно реализацију одређених циљева. Локални акциони план за остваривање родне равноправности је документ који се усваја (за одређени период) у циљу унапређења родне равноправности на локалном нивоу, и он је у потпуности прилагођен потребама и приоритетима одређене општине, града или региона и односи се на активности локалне самоуправе али и других локалних актера.

У 2021. години Завод за равноправност полова финансирао је израду 10 Локалних акционих планова за унапређење родне равноправности и то за општине/градове Апатин, Чока, Кула, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Сента, Опово, Шид, Зрењанин и Житиште.

Намера Завода јесте да овим конкурсом подржи оне општине и градове које имају правни оквир за остваривање родне равноправности да направе и стратешки документ за његову примену и донесу Локалне акционе планове, али да пружи подршку и оним општинама и градовима који немају уређене документе из области родне равноправности да донесу правне акте и направе стратешки оквир за њихово спровођење у складу са Законом о родној равноправности.

Конкурс је отворен до 14. новембра 2022. године, а све информације о конкурсу можете погледати овде


 

Институције и цивилни сектор као партнери у примени Закона о родној равноправности

Институције и цивилни сектор као партнери у примени Закона о родној равноправности

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је 29. јуна 2022. године уговоре са представницима удружења грађана са територије АП Војводине којима су одобрена бесповратна средства за реализацију пројеката у области унапређења положаја жена и родне равноправности.

Средства су додељена на основу Јавног конкурса за доделу средстава удружењима за област равноправности полова у АП Војводини у 2022. години, са циљем подстицања политике једнаких могућности кроз промовисање и примену Закона о родној равноправности, затим путем оснаживања жена за партиципацију у јавном животу локалне заједнице, као и заштите и промовисања политике једнаких могућности код младих узраста од 16 до 19 година.

Финансијску подршку на основу конкурса, у укупном износу од 3.249.750,00 милиона динара, добило је 26 удружења грађана којима је на овај начин омогућена реализација активности у области унапређења родне равноправности у својим локалним заједницама.

Према речима Гордане Адамов, извршне директорке Бечејског удружења младих, циљ њихових пројектних активности биће усмерен на промоцију Закона о родној равноправности код младих и жена. “Специфичност општине Бечеј јесте што се у нашој локалној самоуправи спроводи механизам партиципативног буџетирања, тако да ћемо се кроз пројекат фокусирати на едукацију жена о њиховом већем учешћу у јавном животу, али и на едукацију грађана и грађанки о томе зашто је родно одговоран буџет важан за живот и напредак једне локалне заједнице”, истакла је она.

Једна од препорука Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године односи се и на сарадњу институција и цивилног сектора, у смислу јачања капацитета невладиних организација који се посматрају као партнери у спровођењу политике једнаких могућности и креирања нових јавних политика.


 

Дан родне равноправности – 11. јун

Дан родне равноправности – 11. јун

Поводом 11. јуна – Дана родне равноправности, Завод за равноправност полова се прикључио акцији „Жене у фокусу“ која је осмишљена у сарадњи  са мрежом „Живот без насиља“ и другим покрајинским органима, са намером да на данашњи дан учини жене видљивим у јавноj сфери и афирмише њихове потенцијале и успехе.

Председнице општина и градова у АП Војводини

У том контексту, Завод за равноправност полова је у фокус ставио жене у законодавној и у извршној власти на територији АП Војводине са намером да промовише жене на руководећим позицијама и на тај начин утиче на уклањање родних стереотипа у друштву о томе да жене нису довољно заинтересоване или способне да се баве политиком и да је њима место само у приватној сфери.

Према подацима Завода, од 45 локалних самоуправа у АП Војводини у законодавној власти на месту градоначелнице, односно председнице општине налази се 10 жена и то на челу Алибунара, Апатина, Бачког Петровца, Беочина, Беле Цркве, Вршца, Сремске Митровице, Чоке, Ковина и Руме.

Председнице Скупштина општина и градова у АП Војводини

У извршној власти на месту председнице Скупштине општине тј. града налази се 9 жена и то у Новој Црњи, Новом Саду, Пећинцима, Сенти, Сечњу, Србобрану, Старој Пазови, Врбасу и Житишту.

Резултат пораста броја жена у политичком животу директна је последица низа нових законских одредби и других усвојених мера које  подржавају веће учешће жена у јавном и политичком животу, али и промене свести јавности да жене као друштвена група чини пола светске популације и да без њиховог укључивања не можемо обезбедити равномерну заступљеност потреба и интереса оба пола.

Повећано учешће жена у политичком и јавном животу има вишеструке користи за свако друштво, један је од најважнијих показатеља напретка и демократије и један од најважнијих приоритета у постизању суштинске равноправности полова. Веће учешће жена у политици и на местима одлучивања доноси не само нови аспект и нови квалитет у одлучивање и управљање, већ води ка ефикаснијем, функционалнијем и организованијем друштвеном поретку.

11. јун – Дан родне равноправности прогласила је Влада Републике Србије 27. октобра 2021. године, а наведени дан је изабран јер је тог датума 1842. године указом кнеза Михаила Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић одобрено да могу да отворе школу за женску децу.

(Фотографије су преузете са службених сајтова општина и градова)


 

Још 15 жена постало власница куће у Војводини

Још 15 жена постало власница куће у Војводини

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је уговоре о додели бесповратних средстава брачним паровима за куповину кућа на селу у Војводини чиме је на тај начин још 15 жена постало власница непокретности заједно са својим партнером.

Конкурс за куповину кућа Завода за равноправност полова реализује се од 2015. године, а осмишљен је са циљем да се повећа број жена власница некретнине како би се на тај начин оне економски оснажиле, а њихово имовинско стање унапредило.

До сада је 327 жена постало сувласница куће на селу у Војводини, а Покрајинска влада је за овај програм из буџета издвојила укупно 323 милиона динара.

Ове године највише кућа додељено је на територији града Суботице, у селима Бајмок, Вишњевац, Чантавир, Бачки Виногради и Хајдуково, а затим у Кикинди (у селима Башаид и Наково), у Бачкој Тополи (село Томиславци), Малом Иђошу (Ловћенац), Чоки (Падеј), Бачкој Паланци (Параге), Врбасу (Савино Село), Жабљу (Ђурђево) и Пећинцима (Сибач).

 

 


 

Састанак тима Мреже “Живот без насиља”

Састанак тима Мреже “Живот без насиља”

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић учествовале су као чланице координационог тима мреже „Живот без насиља“ у дводневном семинару 19. и 20. маја у Вршцу са циљем размене знања међу професионалцима о заштити и подршци женама у ситуацији насиља и израде акционог плана Мреже за наредни период.

Представнице Завода за равноправност полова су том приликом представиле резултате свог тима када је у питању подршка локалним телима за родну равноправност у делу који се тиче законске обавезе локалних самоуправа да оснују родне механизме на свим нивоима и информисале чланове и чланице координационог тима Мреже о броју локалних самоуправа које су средствима Завода добиле подршку у изради Локалног акционог плана и у своје циљеве и активности уврстиле борбу против насиља према женама у својим заједницама. Према подацима Завода, у АП Војводини 16 локалних самоуправа је израдило стратешки документ за унапређење родне равноправности, а у 2022. години биће подржано још десет општина.

Будући да је Завод за равноправност полова члан радне групе за израду новог покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период 2022-2025. године, ове активности наше установе допринеће ширењу јавне свести како о личној тако и о друштвеној и институционалној одговорности када је у питању феномен насиља.

Мрежа „Живот без насиља” окупља покрајинске институције и установе које се баве насиљем у породици, а настала је 2004. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.


 

 

18. мај – Дан сећања на жене жртве насиља у породици

18. мај – Дан сећања на жене жртве насиља у породици

18. мај посвећен је сећању на жене жртве насиља у породици, када је чак седам жена 16, 17. и 18. маја 2015. године убијено у породичном и партнерском насиљу.

На данашњи дан желимо да скренемо пажњу јавности да насиље није приватан проблем, већ одговорност читавог друштва. Смањењу насиља према женама највише доприноси подизање друштвене свести о нултој толеранцији на родно засновано насиље, као и правовремено реаговање надлежних институција. Будући да су активности Завода за равноправност полова, пре свега, усмерене на превенцију насиља, искуство је показало да су  ризику од родно заснованог насиља посебно изложене жене из осетљивих друштвених група, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, азиланткиње/мигранткиње, жене другачије  сексуалне оријентације  и родног идентитета и др.  Маргинализоване групе жена, попут жена са села, често немају лак приступ информацијама и надлежним органима, а њихов положај додатно отежава и живот у мањим сеоским заједницама који је подложан традиционалном, патријархалном обрасцу понашања и широко распростањеним родним стереотипима и предрасудама који одржавају окружење у којем се насиље према женама у великом мери толерише и оправдава.

Медијски извештаји показују да је од почетка 2022. године у Србији убијено 13 жена, од којих осам у породично-партнерском контексту. Нажалост, прецизан број убијених жена тешко је утврдити јер не постоји званична јавно доступна евиденција убијених жена, а могуће је и да нису сви случајеви доспели у медије. Важно је напоменути и да страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност, повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, које може довести и до трагичних исхода.

Иако су у протеклом периоду у Републици Србији остварени значајни резултати на плану сузбијања и спречавања родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, ови облици насиља још увек су широко распрострањени и у приватној и јавној сфери живота. Уз ширење мизогиних и секстичких порука, сензационалистичко извештавање о насиљу према женама је и даље доминантно у медијима, док недовољан број медијских извештаја приступа феномену родно заснованог насиља из едукативног угла.  Жене су доминантне жртве насиља у породици и у партнерским односима, а ни број фемицида се не смањује значајно.

Дан сећања на жене жртве насиља обележава се од 2017. године на основу Одлуке Владе Републике Србије. Одлука је донета на иницијативу Мреже „Жене против насиља“, коју је потписима подржало 8000 грађанки и грађана у 25 градова и на званични предлог Координационог тела за родну равноправност.

Јединствени СОС телефон у Војводини за пријаву насиља је 0800 10 10 10.


 

 

 

Објављен конкурс за удружења у области родне равноправности

Објављен конкурс за удружења у области родне равноправности

Завод за равноправност полова објавио је у оквиру својих подстицајних програма Јавни конкурс за доделу средстава удружењима за област равноправности полова у АП Војводини у 2022. години.
Конкурс је намењен удружењима са територије АП Војводине која у својим статутарним одредбама као циљеве препознају унапређење и заштиту родне равноправности, а својим активностима допринеће подстицању политике једнаких могућности у циљу јачања родне равноправности кроз спровођење Закона о родној равноправности.

Циљеви конкурса  се поред промовисања и примене Закона о родној равноправности односе и на оснаживање жена за политичку партиципацију на локалном нивоу, као и нa заштиту и промовисање политика једнаких могућности код младих узраста између 16 и 19 година.

Конкурс је отворен до 11. маја 2022. године.