Завод за равноправност полова у посети Уреду за равноправност сполова Републике Хрватске

Завод за равноправност полова у посети Уреду за равноправност сполова Републике Хрватске

Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић посетила је Загреб 10. новембра 2023. године где је присуствовала радном састанку са представницима Уреда за равноправност сполова Републике Хрватске.

Састанак је одржан на иницијативу Завода за равноправност полова са намером да се успостави партнерски однос будући да је подручје рада ове две установе слична. Размена примера добрих пракси и искуства је од обостраног интереса јер они могу допринети креирању нових програма за унапређење положаја жена у региону.

Радном састанку су у име Завода присуствовале директорка Ивана Крсмановић и сараднице Катарина Крајновић и Сандра Бачко, док су у име Уреда за равноправност сполова Републике Хрватске били присутни равнатељица Хелена Штимац Радин и саветници Никола Здунић и Маја Спорош.

Тема разговора биле су активности два институционална механизма за родну равноправност и могућност будуће сарадње. Директорка Завода и сараднице представиле су делатност и програмске активности Завода и истакле намеру да у наредном периоду дају акценат регионалној сарадњи јер је такво повезивање основ за одржање и повећање стабилности и промовисање свеукупне добросуседске сарадње. Сталан напредак и продубљивање регионалне сарадње, посебно кроз регионалне иницијативе, унапређује односе и убрзава европске интеграционе процесе у региону Југоисточне Европе и ствара услове за економски напредак и побољшање животног стандарда становништва.

Равнатељица Уреда је на састанку дала акценат на искуству Хрватске када је у питању процес приступања Европској унији у области поглавља која се тичу родне равноправности и истакла да су запослени спремни да пруже подршку на основу искуства које су и сами прошли.

На састанку је закључено и оцењено да је најзначајнији резултат сусрета успостављен контакт и да ће обе стране дати свој допринос у тражењу различитих извора финансирања развојних пројеката у области родне равноправности који могу повезати обе институције.


 

Потписан Меморандум о сарадњи између Гендер центра Републике Српске и Завода за равноправност полова

Потписан Меморандум о сарадњи између Гендер центра Републике Српске и Завода за равноправност полова

Гендер центар – Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске и Завод за равноправност полова потписали су 9. новембра 2023. године у Бања Луци Меморандум о сарадњи у циљу доприноса изградњи друштва једнаких прилика и могућности у Републици Српској и Републици Србији, кроз израду и спровођење специјалних мера за унапређење положаја жена у свим областима рада и живота.

Меморандум о сарадњи потписале су у име Завода за равноправност полова директорка Ивана Крсмановић и Мирјана Лукач, директорица Гендер центра из Бања Луке.

Овај документ биће основ за заједничке активности на подручју унапређења равноправности полова и политика једнаких могућности, а приоритетна подручја сарадње су области дефинисане стратешким документима Републике Српске и Републике Србије а посебно: родно одговорно буџетирање, економско оснаживање жена, спречавање и сузбијање насиља у породици и насиља над женама, акциони планови за равноправност полова, кампање за подизања свести јавности и друге.

Фото: Гендер центар за једнакост Републике Српске

Меморандумом се успоставља регионална сарадња два институционална механизма за равноправност полова и јача сарадња Републике Српске и Републике Србије кроз размену стручних ресурса, међусобних посета, пружање подршке у организовању регионалних конференција и других заједничких активности.

Фото: Гендер центар за једнакост Републике Српске

У оквиру посете Бања Луци, директорка Завода је са сарадницама присуствовала  конференцији „Како спријечити фемицид?“ одржаној 8.11.2023. године у Административном центру Владе Републике Српске, на којој је било речи о изазовима са којима се суочавају субјекти заштите, затим о проценама ризика од убиства како би се спречио фемицид, односно убиство жене, као и о Нацрту закона о заштити од насиља у породици и насиља над женама Републике Српске.

Скуп је окупио стручњаке и стручњакиње из различитих установа који су свако у свом домену дали своју перспективу овог друштвеног феномена и истакли колико је важна мултисекторска сарадња на локалном нивоу у превенцији фемицида, односно колике су могућности, капацитети и изазови у поступању при тежим облицима насиља у породици и насиља према женама.

 


 

ПРОДУЖЕН РОК за Конкурс за израду и реализацију активности из Локалног акционог плана

ПРОДУЖЕН РОК за Конкурс за израду и реализацију активности из Локалног акционог плана

У складу са одлуком директорке Завода за равноправност полова, рок за пријаву на Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава јединицама локалних самоуправа са територије АП Војводине за финасирање израде Локалних акционих планова и реализације активности из Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности продужен је до 1. новембра 2023. године.

Све информације у вези са правом и условима учешћа на конкурсу, могу се добити овде


 

15. октобaр – МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЕОСКИХ ЖЕНА

15. октобaр – МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЕОСКИХ ЖЕНА

Међународни дан сеоских жена установљен је Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, а идеја да се уведе посебан дан, када земље широм света указују на посебан допринос жена на селу, потекла је са Конференције жена УН, у Пекингу 1995. године. Његовим обележавањем се скреће пажња на кључну улогу жена на селу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу. Наша држава је ратификовањем одређених докумената и конвенција преузела међународну обавезу да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.

Жене у руралним подручјима сматрају се вишеструко маргинализованом и рањивом друштвеном групом. Њихов неповољан социоекономски положај, у поређењу са мушкарцима, огледа се у тежем приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање и различитим облицима дискриминације. Жене са села не учествују равноправно на позицијама власти и у доношењу одлука на свим нивоима. Кућни послови и брига о деци скоро су искључиво послови којима се баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању.

У Србији, већину лица чији су главни извори прихода зарада и приходи од имовине чине мушкарци, док жене чине већину лица чији су главни извори прихода пензија и социјална давања. Постоји знатно мања вероватноћа да жене буду носитељке или власнице пољопривредног газдинства и непокретности, и подаци показују да су (жене на селу власнице газдинстава у Србији у само 12 одсто случајева.

Иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, истраживања су показала да жене на селу добијају много мање финансијске помоћи, и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим фармама, образованији и  млађи, а то су обично мушкарци, док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.

Више од половине жена са села формално је незапослено, неке од њих немају ни здравствено осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције. Постојећа подршка женама у пољопривреди и у руралном развоју је још увек недовољна и неопходно је да се замени системском подршком која доприноси одрживим променама и побољшању квалитета свакодневног живота на селу.

Политикама Покрајинске владе предвиђени су посебни програми и мере за унапређење положаја жена и економског оснаживања рањивих група. Једна од мера јесте свакако родно одговорно буџетирање које се у АП Војводини примењује од 2015. године. Циљ овакве јавне политике јесте уграђивање родне перспективе у креирање буџета на свим нивоима власти, његову процену и анализу и реструктуирање прихода и расхода у циљу равномерне расподеле средстава, са циљем задовољавања потреба и жена и мушкараца, нарочито маргинализованих друштвених група као што су жене на селу.

Завод за равноправност полова од свог оснивања ради на видљивости жена са села и путем конкурса, едукација и промоције ове друштвене групе у јавности ради на унапређењу њиховог положаја. Један од програма економског оснаживања жена који је показао највидљивије резултате свакако јесте конкурс за куповину кућа на селу на основу ког је у периоду 2015-2023. године 338 жена постало сувласница некретнине. Од 2021. године Завод реализује и Конкурс за афирмацију и развој женског предузетништва чиме се на овај начин пружа подршка и женама из руралних подручја да започну или развијају свој бизнис.


 

Конкурс за израду Локалнoг акционог плана за унапређење родне равноправности на територији АП Војводине

Конкурс за израду Локалнoг акционог плана за унапређење родне равноправности на територији АП Војводине

Завод за равноправност полова расписао је конкурс за доделу бесповратних средстава локалним самоуправама са територије АП Војводине за израду Локалног акционог плана (ЛАП) за унапређење родне равноправности и реализацију активности предвиђених овим документом. Укупна средства која се додељују јединицама локалне самоуправе износе 5.500.000,00 динара и биће расподељена за финансирање израде ЛАП-а јединица локалних самоуправа и за финансирање реализације активности предвиђених важећим ЛАП-ом.

Право учешћа на конкурсу имају јединице локалне самоуправе са територији АП Војводине са успостављеним телом за родну равноправност, у складу са процедуром прописаној у конкурсној документацији.

Циљеви конкурса проистичу из обавеза дефинисаних у Закону о родној равноправности које се односе на креирање јавних политика значајних за родну равноправност и унапређење политике једнаких могућности којом се обезбеђује равноправно учешће и заступљеност жена и мушкараца, посебно припадника осетљивих друштвених група у свим сферама живота, као и примену нормативних оквира и стратешких докумената из области родне равноправности на локалном нивоу.
Специфични циљеви конкурса односе се на обавезе локалних самоуправа дефинисаних у Закону о родној равноправности које се односе на  доношење планских аката у области родне равноправности ради развоја, унапређивања и остваривања родне равноправности.

Локални акциони план је инструмент  јавне политике на локалном нивоу који представља програм локалне самоуправе за решавање одређених проблема, односно реализацију одређених циљева. Локални акциони план за остваривање родне равноправности је документ који се усваја (за одређени период) у циљу унапређења родне равноправности на локалном нивоу, и он је у потпуности прилагођен потребама и приоритетима одређене општине, града или региона и односи се на активности локалне самоуправе али и других локалних актера.

Завод за равноправност полова је у претходне две године (2021/2022) финансирао израду 20 Локалних акционих планова за унапређење родне равноправности и то за следеће локалне самоуправе: Апатин, Бач, Беочин, Бечеј, Чока, Инђија, Кикинда, Кула, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Сента, Опово, Сомбор, Србобран, Сремски Карловци, Шид, Тител, Зрењанин, Жабаљ и Житиште.

Рок за  пријаву је 27. октобар 2023. године, а све информације о конкурсу налазе се овде


 

Конкурс за жене предузетнице са територије АП Војводине

Конкурс за жене предузетнице са територије АП Војводине

Покрајински завод за равноправност полова расписао је за привредна друштва и предузетнице Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2023. години са циљем подстицања развоја жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине.

Намера је унапредити пословање и процес производње односно пружања услуга путем инвестиција у опрему и набавку репроматеријала. Дугорочно циљ је оснажити жене које су на почетку бављења предузетништвом дa истрају на свом путу каријере и остваре своје таленте, креативност и иницијативе.

Предмет јавног конкурса је финансирање набавке опреме или набавке опреме и репроматеријала, а право учешћа имају привредна друштва и предузетнице са седиштем или регистрованом пословном јединицом на територији АП Војводине. Укупна средства која се додељују по конкурсу износе 12.000.000,00 динара, а висина тражених средстава, укључујући и ПДВ, не може бити мања од 150.000,00 динара, односно већа од 400.000,00 динара по појединачној пријави.

Област економског оснаживања жена спада у један од приоритетних задатака Завода за равноправност полова, јер је оно основ за постизање родне равноправности али и одрживи развој и остваривање циљева постављених Агендом 2030 Уједињених нација. Продор жена у сферу предузетништва представља значајан корак на путу еманципације и стицања економске независности као првог предуслова за родну равноправност.

Конкурс је отворен до 1. новембра 2023. године, а све информације у вези са конкурсом као и начином за аплицирање можете погледати овде


 

Одржан 14. по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

Одржан 14. по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

У суботу, 23. септембра 2023. године у селу Банатски Карловац одржана је четрнаеста по реду традиционална манифестација Завода за равноправност полова – Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.
Ове године домаћин сајма били су општина Алибунар и Туристичка организација општине Алибунар под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.

Манифестацију су отворили потпредседник Владе Републике Србије и министар одбране Милош Вучевић и саветница председника Републике Србије Верица Лазић.

„Поносан сам на све жене и удружења која данас учествују. Ово је мали део, мали колаж онога што вредне руке наших жена у удружењима широм Војводине, у овом делу Србије праве, производе, стварају током целе године, годинама уназад. Посебно ми је драго кад видим да и локалне самоуправе помажу своја удружења, да су сви заједно и то је прави рецепт. Желим да се захвалим и истакнем да ме је импресионирао тај ниво хуманитарног активизма  од бројних удружења. Није само питање да неко чува занате, или нека звања, или уметност, или рукотворине, способности, него многа удружења су показала да су врло активна на хуманитарном пољу и да помажу свима којима је помоћ потребна.– рекао је министар Вучевић.

Обраћајући се присутнима, саветница председника Републике Србије Верица Лазић истакла је да јој је велика част и задовољство што присуствује сајму који указује на посебан допринос жена на селу, које су „наше мајке, баке и сестре, живе слике нашег порекла и основа нашег опстанка.
Свакако да ни овај сајам не би био могућ без вредних женских руку и умећа која се преносе с генерације на генерацију. С друге стране, иако играју важну улогу у економском напретку своје породице и друштва, њихов положај не одговара увек њиховим заслугама. Стога не смемо заборавити на нашу колективну одговорност када је реч о одржавању једнакости, не само у формалном смислу како би убудуће статус жена које живе и раде на нашим селима био бар приближно упоредив са оним што оне дају. – истакла је саветница председника.

Сајам стваралаштва сеоских жена се сваке године одржава у другом граду Војводине, а поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар). Циљ ове манифестације је промовисати жене из руралних подручја, њихов активизам и богато стваралаштво, али и указати на њихов социоекономски положај.
Покрајинска влада континуирано, не само кроз активности као што је Сајам, преко покрајинског Завода спроводи политику једнаких могућности и родне равноправности, како кроз своје конкурсе и кроз подстицање женског активизма и предузетништва, тако и кроз омогућавање једнаког приступа ресурсима.

На Сајму је учествовало близу 200 удружења жена са територије целе Војводине. Жене су на штандовима представиле својe рукотворине и прехрамбене производе. У пратећем програму манифестације одржан је тим билдинг за жене и интерактивна радионица на тему Бити предузетница није лако, маркетинг не зна свако“ на којој су жене имале задатак да покажу своју креативност и осмисле пласман и продају производа.

2023. година је проглашена годином женског предузетништва и важно је да укажемо да и жене на селу својим производима и вештинама итекако могу бити конкурентне на тржишту. Зато је неопходна институционална подршка. Тренутно је у току конкурс Министарства привреде  Влада Републике Србије за који је намењено 600 милиона динара бесповратних средстава за подршку женском предузетништву, а конкурс Завода за равноправност полова за развој и афирмацију женског предузетништва биће веома ускоро расписан.“ – истакла је директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић.

 У такмичарском делу манифестације представнице удружења жена су се надметале у брзом везу. Изабран је најлепши штанд и најбољи слаткиш Војводине по традиционалној рецептури.

 

Фото: Завод за равноправност полова


 

14. Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини – Банатски Карловац / 23.09.2023.

14. Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини – Банатски Карловац / 23.09.2023.

У суботу 23септембра 2023. године у излетишту Девојачки бунар (Банатски Карловац, општина Алибунар) од 11 до 17 часова биће одржан 14. по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини је традиционална манифестација Завода за равноправност полова која се сваке године одржава у другом граду Војводине а поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана сеоских жена, када земље широм света различитим активностима указују на посебан допринос жена на селу, на њихову кључну улогу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу.

Први Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржан је у Новом Саду 2009. године на коме су изложенe рукотворине и производи женских сеоских организација са територије Војводине, промовисани су њихови пројекти и резултати, а јавности је представљено и прво свеобухватно истраживање о положају жена на селу које је спровео Завод за равноправност полова.

Идеја о организовању овакве врсте манифестације проистекла је на основу резултата истраживања а циљ је био представити јавности женe које живе на селу, указати на њихов често маргинализован положај, афирмисати њихова знања и вештине, као и улогу коју жене са села могу имати у унапређењу развоја туризма, пољопривреде, безбедности хране, смањењу сиромаштва и развоја својих локалних заједница уопште.
Сваке године манифестација се организује у другом граду како би се женама са села омогућило да посете и друге крајеве Војводине, стекну нова искуства и упознају се са примерима добре праксе других организација. До сада је Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржан у Новом Саду, Сомбору, Инђији, Суботици, Кикинди, Апатину, Бачкој Паланци, Зрењанину, Шиду и Панчеву.

Општина Алибунар је домаћин 14. по реду манифестације која ће ове године окупити преко 170 удружења жена са села са територије целе Војводине. Посетиоци ће имати прилику да виде производe из домаће радиности, пре свега рукотворинe, вез, тканице, сувенире, али и да пробају традиционалну војвођанску храну припремљену по старинским рецептима. Манифестација има за циљ да промовише жене из руралних подручја Војводине, њихово стваралаштво, потенцијале и предузетнички дух, али и друштвени активизам када је у питању развој и промоција својих локалних заједница.

Сајам је изложбено-продајног карактера и траје од 11 до 17 часова.

Догађај се одржава у организацији општине Алибунар и Туристичке организације општине Алибунар под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.

 

 


 

11. јун – Дан родне равноправности

11. јун – Дан родне равноправности

Влада Републике Србије установила је 2021. године ДАН РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ са циљем подизања свести о важности родне равноправности и унапређења  положаја жена у Србији, како би и жене и мушкарци, имали једнаке могућности да раде, напредују и живе. Концепт једнаких могућности за све предуслов је напретка целокупног друштва и један је од основних вредности демократске државе.

Датум за обележавање Дана родне равноправност изабран је као подсетник на 11. јун, дан када је 1842. године одобрено школовање жена у Србији. Указом кнеза Михаила Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић одобрено је да могу да отворе школу за женску децу руководећи се тиме да је право гласа и образовање девојчица и жена сигуран пут ка бољем и квалитетнијем животу.

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ је концепт који значи да сва људска бића имају слободу да развијају личне способности и праве изборе без ограничења наметнутих строгим родним улогама, да се различито понашање, жеље и потребе жена и мушкараца у једнакој мери узимају у обзир, вреднују и подржавају.

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ подразумева равноправну видљивост, оснаженост и учешће оба пола у свим сферама јавног и приватног живота. Родна равноправност је супротна родној неравноправности, а не родним разликама и њен циљ је да промовише пуно учешће жена и мушкараца у друштву.

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ претпоставља да мушкарци и жене имају једнаке предуслове за остваривање људских права и да постоје једнаке могућности за мушкарце и жене да допринесу културном, политичком, економском, социјалном и националном напретку, као и да имају идентичне могућности да уживају све користи и бенефиције од напретка једне заједнице.

Без равноправности у политичком, економском и било ком другом облику одлучивања, не постоји могућност да родна равноправност буде интегрисана у креирање политика владе. Без активног учешћа жена у процесу изградње нашег друштва као модерног, европски профилисаног и демократског, није могуће остваривање демократије, равноправности и напретка друштва.

Родна равноправност регулисана је у нашем законодавству усвајањем и применом како међународних докумената, тако и доношењем закона и других стратегија на националном и покрајинском нивоу:

  • Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације над женама Уједињених нација,
  • Закон о потврђивању Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици,
  • Пекиншка декларација и Платформа за акцију,
  • Резолуција о родној равноправности на локалном и регионалном нивоу,
  • Резолуција Савета безбедности – жене, мир и безбедност 1325,
  • Закон о родној равноправности,
  • Закон о забрани дискриминације,
  • Закон о спречавању насиља у породици,
  • Национална стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године,
  • Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025. године,
  • Одлука о равноправности полова АП Војводине,
  • Програм за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период oд 2023. дo 2026. године.

Нормативни оквир доступан је овде

НАСЛОВНА: Фотографија из монографије „Педесето-годишњица 1863-1913, Виша женска школа у Београду”, која се чува у Завичајном одељењу Библиотеке града Београда, као и у дигиталној библиотеци ове установе https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebBrowseCollections.jsp


 

Још 11 жена постале сувласнице некретнине у Војводини

Још 11 жена постале сувласнице некретнине у Војводини

Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је данас уговоре о додели бесповратних средстава брачним паровима за куповину кућа на селу у Војводини.
Средства је добило 11 брачних парова, а ове године некретнине су купљене у општинама Бач, Кикинда, Ковин, Србобран, Бачка Паланка и градовима Сомбор и Суботица.

Конкурс за куповину кућа реализује се као мера подршке Покрајнске владе са циљем да се утиче на имовинско стање жена које ће на тај начин унапредити и њихов економски положај.

Статистика о власништву над некретнинама један је од најбољих показатеља у домену економије, а бројке кажу да су жене на територији АП Војводине власнице некретнина у 14 одсто, а сувласнице у 12 одсто случајева.

Жене без власништва над станом или кућом теже остварују економску независност, а забрињава и то што је у селима и даље присутна свест да нису део родитељског дома, па се жене и саме одричу права на удео или наследство у корист браће и синова. Власништво над непокретности је за њих важан предуслов да буду самосталније и да, примера ради, на основу те некретнине подигну кредит и започну сопствени посао.

Завод за равноправност полова активно ради на оснаживању жена и женског предузетништва у руралним срединама, посебно кроз подстицајне програме и конкурсе на основу којих је у периоду од 2015. до 2023. године 338 жена постало сувласница куће на селу у Војводини, а Покрајинска влада је за овај програм из буџета издвојила укупно 341 милион динара.