Поводом 11. јуна – Дана родне равноправности, Завод за равноправност полова жели да укаже на значај доследне примене принципа равноправности жена и мушкараца као темељног начела савременог и демократског друштва.
Дан родне равноправности установљен је у част народнe посланице Драге Љочић, прве жене лекарке у Србији и једне од првих феминисткиња која је 11. јуна 1927. године први пут говорила у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тиме је симболично означено учешће жена у политичком животу Србије, што је био важан корак ка постизању родне равноправности.
Овај дан, установљен одлуком Владе Републике Србије 2017. године, обележева са циљем промовисања једнаких права и могућности за жене и мушкарце, подизања свести о значају борбе против дискриминације по основу пола и рода и оснаживања жена у свим сферама друштва.
Родна равноправност представља стратешки циљ друштвеног развоја и предуслов је за остварење пуне социјалне правде, економског напретка и одрживе демократије. Република Србија је у протеклим годинама начинила значајне кораке у изградњи институционалног и законодавног оквира у овој области. Усвајањем новог Закона о родној равноправности 2021. године успостављени су јаснији механизми одговорности, мере за спречавање дискриминације и алати за системско извештавање о напретку.
У циљу подршке примени закона, од 1. јануара 2025. године у функцији је нова веб апликација за прикупљање података о родној равноправности, којом се унапређује процес извештавања органа јавне власти, послодаваца, установа, политичких странака и других субјеката.
Ипак, упркос законском напретку, подаци указују на значајне изазове. Према Извештају Светског економског форума за 2024. годину, Србија је пала на 23. место на глобалном индексу родне равноправности (са 19. места годину дана раније). Док је у областима образовања и здравља достигнут висок ниво равноправности, економско учешће жена, као и њихова заступљеност у процесима одлучивања и даље заостају. У погледу политичког учешћа, подаци указују да је на локалном нивоу само 13,3% председница општина и градоначелница, док жене чине 37% чланова локалних скупштина. У области рада и запошљавања, жене су у просеку мање плаћене, чешће запослене на несигурним или привременим пословима, а учешће у руководећим позицијама остаје ниско.
Такође, родно засновано насиље остаје један од највећих друштвених проблема. Свака трећа жена у Србији доживела је неки облик насиља од стране партнера. Превенција, правна заштита и подршка жртвама морају остати приоритетне области за све надлежне институције.
У овом контексту, Завод за равноправност полова, као јединствена покрајинска установа, активно доприноси промоцији родне равноправности у Аутономној покрајини Војводини – кроз едукацију, пројекте и политику која узима у обзир родну перспективу. Пример тога је недавна обука одржана у мају у Новом Саду, намењена женама предузетницама, с фокусом на економско оснаживање. Подржавамо и цивилни сектор, финансирамо иницијативе које унапређују положај жена у локалним заједницама.
Остваривање родне равноправности захтева дугорочну, системску и мултисекторску сарадњу. Потребно је да сви релевантни актери – државни органи, локалне самоуправе, образовне институције, цивилни сектор и медији – доследно примењују прописе и активно доприносе култури равноправности, поштовању различитости и укључености.
Обележавање Дана родне равноправности је прилика да обновимо институционалну посвећеност једнаким шансама за све грађанке и грађане Републике Србије. Настављамо да радимо на изградњи друштва у којем родна равноправност није само законски императив, већ стварност у свакодневном животу.