Влада Републике Србије установила је 2021. године ДАН РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ са циљем подизања свести о важности родне равноправности и унапређења положаја жена у Србији, како би и жене и мушкарци, имали једнаке могућности да раде, напредују и живе. Концепт једнаких могућности за све предуслов је напретка целокупног друштва и један је од основних вредности демократске државе.
Датум за обележавање Дана родне равноправност изабран је као подсетник на 11. јун, дан када је 1842. године одобрено школовање жена у Србији. Указом кнеза Михаила Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић одобрено је да могу да отворе школу за женску децу руководећи се тиме да је право гласа и образовање девојчица и жена сигуран пут ка бољем и квалитетнијем животу.
РОДНА РАВНОПРАВНОСТ је концепт који значи да сва људска бића имају слободу да развијају личне способности и праве изборе без ограничења наметнутих строгим родним улогама, да се различито понашање, жеље и потребе жена и мушкараца у једнакој мери узимају у обзир, вреднују и подржавају.
РОДНА РАВНОПРАВНОСТ подразумева равноправну видљивост, оснаженост и учешће оба пола у свим сферама јавног и приватног живота. Родна равноправност је супротна родној неравноправности, а не родним разликама и њен циљ је да промовише пуно учешће жена и мушкараца у друштву.
РОДНА РАВНОПРАВНОСТ претпоставља да мушкарци и жене имају једнаке предуслове за остваривање људских права и да постоје једнаке могућности за мушкарце и жене да допринесу културном, политичком, економском, социјалном и националном напретку, као и да имају идентичне могућности да уживају све користи и бенефиције од напретка једне заједнице.
Без равноправности у политичком, економском и било ком другом облику одлучивања, не постоји могућност да родна равноправност буде интегрисана у креирање политика владе. Без активног учешћа жена у процесу изградње нашег друштва као модерног, европски профилисаног и демократског, није могуће остваривање демократије, равноправности и напретка друштва.
Родна равноправност регулисана је у нашем законодавству усвајањем и применом како међународних докумената, тако и доношењем закона и других стратегија на националном и покрајинском нивоу:
- Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације над женама Уједињених нација,
- Закон о потврђивању Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици,
- Пекиншка декларација и Платформа за акцију,
- Резолуција о родној равноправности на локалном и регионалном нивоу,
- Резолуција Савета безбедности – жене, мир и безбедност 1325,
- Закон о родној равноправности,
- Закон о забрани дискриминације,
- Закон о спречавању насиља у породици,
- Национална стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године,
- Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025. године,
- Одлука о равноправности полова АП Војводине,
- Програм за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период oд 2023. дo 2026. године.
Нормативни оквир доступан је овде
НАСЛОВНА: Фотографија из монографије „Педесето-годишњица 1863-1913, Виша женска школа у Београду”, која се чува у Завичајном одељењу Библиотеке града Београда, као и у дигиталној библиотеци ове установе https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebBrowseCollections.jsp