Поводом 15. октобра Међународног дана сеоских жена Завод за равноправност полова користи прилику да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу.
Жене из руралних подручја сматрају се рањивом групом становништва, а њихов неповољан социоекономски положај, у поређењу са мушкарцима, огледа се у тежем приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање и различитим облицима дискриминације. Жене са села не учествују равноправно на позицијама власти и у доношењу одлука на свим нивоима. Кућни послови и брига о деци скоро су искључиво послови којима се баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању. У Србији, већину лица чији су главни извори прихода од зарада и приходи од имовине чине мушкарци, док жене чине већину лица чији су главни извори приходи пензија и социјална давања.
Поред мањег власништва над приватним ресурсима попут земље, обрадивог земљишта и непокретности( жене на селу власнице су газдинстава у Србији у само 12 одсто случајева), утиче и неадекватан приступ услугама у заједници које би повећале њихове шансе на тржишту рада (услуге неге и бриге о деци, болеснима и старијима), превоз, приступ информацијама о правима и доступним видовима подршке, приступ информационим технологијама, приступ знањима и програмима доживотног учења, који би створили шансе за одрживо запошљавање, самозапошљавање, задругарство и социјално предузетништво.
Иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, истраживања су показала да жене на селу добијају много мање финансијске помоћи, и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим фармама, образованији и млађи, а то су обично мушкарци, док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.
Више од половине жена са села формално је незапослено, неке од њих немају ни здравствено осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције. Од почетка пандемије корона вируса додатно су маргинализоване тиме што је повећан обим неплаћеног кућног рада и послова старања о породици, што их је довело у ситуацију од повећаног ризика од насиља у породици.
Постојећа подршка женама у пољопривреди и у руралном развоју је још увек недовољна и неопходно је да се замени системском подршком која доприноси одрживим променама и побољшању квалитета свакодневног живота на селу.
Политикама Покрајинске владе предвиђени су посебни програми и мере за унапређење положаја жена и економског оснаживања рањивих група. Једна од мера јесте свакако родно одговорно буџетирање које се у АП Војводини примењује од 2015. године. Циљ овакве јавне политике јесте уграђивање родне перспективе у креирање буџета на свим нивоима власти, његову процену и анализу и реструктуирање прихода и расхода у циљу равномерне расподеле средстава, са циљем задовољавања потреба и жена и мушкараца, нарочито маргинализованих друштвених група као што су жене на селу.
Завод за равноправност полова од свог оснивања ради на видљивости жена са села и путем конкурса, едукација и промоције ове друштвене групе у јавности ради на унапређењу њиховог положаја. Један од програма економског оснаживања жена који је показао највидљивије резултате свакако јесте конкурс за куповину кућа на селу на основу ког је од 2015. године до данас 327 жена постало сувласница некретнине.
Завод за равноправност полова ће ове године Међународни дан сеоских жена обележити организовањем традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“ 22. октобра 2022. године у граду Сомбору. На Сајму ће се представити сеоске жене из 180 удружења жена са подручја читаве Војводине. Женска удружења приказаће своје рукотворине и друге производе афирмишући на тај начин свој активизам, креативност и предузетнички потенцијал.
Манифестација је прилика да се посетиоци али и локалне самоуправе и други представници институција, стручна јавност и медији упознају са стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој привреде, туризма али и локалних заједница уопште.
15. октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.