Međunarodni dan seoskih žena ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine, a ideja da se uvede poseban dan, kada zemlje širom sveta ukazuju na poseban doprinos žena na selu, potekla je sa Konferencije žena UN, u Pekingu 1995. godine. Njegovim obeležavanjem se skreće pažnja na ključnu ulogu žena na selu u unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu. Naša država je ratifikovanjem određenih dokumenata i konvencija preuzela međunarodnu obavezu da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.
Žene u ruralnim područjima smatraju se višestruko marginalizovanom i ranjivom društvenom grupom. Njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije. Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju.
U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihoda penzija i socijalna davanja. Postoji znatno manja verovatnoća da žene budu nositeljke ili vlasnice poljoprivrednog gazdinstva i nepokretnosti, i podaci pokazuju da su (žene na selu vlasnice gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva.
Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.
Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.
Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.
Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je u periodu 2015-2023. godine 338 žena postalo suvlasnica nekretnine.
Od 2021. godine Zavod realizuje i Konkurs za afirmaciju i razvoj ženskog preduzetništva čime se na ovaj način pruža podrška i ženama iz ruralnih područja da započnu ili razvijaju svoj biznis.