Народна радиност – вез, ткање, хеклање, пустовање – негована је у мултиетничкој Војводини још у 19. веку, а са њом су још тада биле упознате и европска и светска јавност. Препозната као потенцијална, уносна нова привредна грана, домаћа радиност постала је државни пројекат. Била је то прилика за афирмацију читаве нације, а у многобројним војвођанским градовима одржавале су се изложбе где су се прикупљали и бирали „експонати” за државне и европске посете и делегације. На овим изложбама водећи произвођачи биле су жене са села, ткаље и везиље, чији су радови осигуравали сталан рад и новчану добит.
Удружење жена “Медела” (Беочин)
Али војвођанско женско стваралаштво никада није било само вез и ткање. Уз њих су одувек ишле и оне ствари које се не могу изложити у витрини, али се памте по укусу – домаћи прехрамбени производи и традиционална јела припремљена по старим рецептурама. Циповка, хлеб који се у Омољици меси већ више од три стотине година и чије је име Вук Стефановић Караџић забележио у свом речнику, само је један од тих симбола. Ту су и ајвар, домаћи џемови, сушени чери, сир од дуња, слатка од воћа, пите развучене руком. Све су то производи који носе исти онај печат – женску вештину, стрпљење и знање преношено са колена на колено, али и један веома конкретан економски потенцијал који је дуго остајао неискоришћен.
Допринос жена развоју сеоских заједница и њихово учешће у локалној економији, али и у туризму, може бити веома драгоцен. Значај сеоског туризма, између осталог, огледа се и у очувању културе неког места, али и у побољшању опште социо-економске слике одређеног руралног простора. Управо је то Завод за равноправност полова препознао као прилику и простор за деловање.
Удружење УЗОР (Стари Сланкамен)
Полазећи од тог уверења, Завод за равноправност полова успешно је реализовао програм „Снага женског бренда – подршка одрживом женском предузетништву”, започет 2025. године и спроведен у две фазе – током 2025. и 2026. године. Програм је осмишљен са јасним циљем: да се удружењима жена која већ имају сопствене производе – било да су у питању рукотворине или прехрамбени производи – пружи финансијска и стручна подршка за брендирање, дигиталну видљивост и пласман на тржиште.
Прва фаза: од знања до бренда
Првој фази претходиле су две кључне припремне активности. У априлу 2025. године у Привредној комори Војводине у Новом Саду одржан је Инфо-дан за удружења жена са територије АП Војводине, на коме су учеснице добиле детаљне информације о критеријумима и начину аплицирања, упознале се са примерима добре праксе у брендирању и добиле стручне одговоре од представника организатора и сарадника из области маркетинга и дизајна.
Удружење “Митровачка добра башта” (Гргуревци)
У октобру 2025. године уследио је семинар „Регистрација привредне делатности у оквиру удружења – предуслов за одрживост и пласман женског стваралаштва”, одржан у Малој сали Привредне коморе Војводине. На семинару је присуствовало 17 жена из 9 удружења која се баве производњом рукотворина, прехрамбених производа, старих заната и других видова женског стваралаштва. Учеснице су се упознале са правним оквиром и корацима за регистрацију привредне делатности, пореским и рачуноводственим обавезама, искуствима успешних удружења, као и са значајем брендирања и дигиталне промоције за тржишни успех.
На основу Јавног позива који је Завод расписао у новембру 2025. године, бесповратна средства добило је 16 удружења жена. Ангажована је маркетиншка агенција која је за потребе њихових идеја и производа реализовала: дизајн и израду визуелног идентитета, израду веб презентације, фотографисање производа и услуга, видеографију – израду кратких промотивних видеа, штампу промотивног материјала (брошуре, визит карте, флајери, промо табле).
Међу 16 удружења која су добила подршку налазе се:
- Удружење жена „Омољчанке” чувају хлеб стар више од три века – циповку, чије име је Вук Караџић забележио у Омољици. Хлеб који се меси ручно и траје целу недељу.
- Жене из удружења „Велико Срце” развлаче пите руком, онако како се то радило у војвођанским кућама генерацијама.
- Удружење жена „Сунчев цвет” из Доњег Товарника доноси мирисе детињства – ситне колаче и слана пецива по рецептима мајки и бака, са посебном посластицом коју у Срему зову „колач на курузовину”.
- Српски културни центар „Аксиос” прави корпоративне медењаке са логотипом – слатки сувенир који се не заборавља.
- Удружење жена „Медела” уз хеклане играчке нуди и медењаке, али и аксесоаре који се носе: торбе, новчанике, рукавице, капе и шалове.
- Удружење „Митровачка добра башта” прави џем од дивљег шипурка – онај прави, који мирише на јесен.
- Жене из удружења „Банатско јагње” праве сир од дуња, старински слаткиш који данас ретко где можете пробати.
- Удружење жена Банстолка спрема слатко од белих трешања – укус који враћа у нека давна лета.
- УЖ „Удахни живот” из Станишића доноси праву домаћу зимницу: сушени чери у уљу са зачинским биљем, љути сок од парадајза, пасту од паприке и пекмез од шљива без шећера.
- УЖ „Хајдучица” прави природну козметику ручно, по провереној рецептури од лековитог биља – без конзерванса, са тинктурама, екстрактима, хидролатима и етарским уљима.
- Удружење за органски развој „УЗОР” из Старог Сланкамена хекла торбе, пустоване слике и лопте, везe златовезом мотиве из Мирослављевог јеванђеља и израђује реплике јелека са старих народних ношњи.
- УЖ „Панонске добре виле” ручно осликавају керамичке шоље, фигуре, саксије и магнете – сваки комад је уникат.
- УЖ „Сремица” чува везене уникатне пешкире, оне које су красиле најлепше војвођанске собе.
- Удружење жена МЗ „Шимановчанке” из Шимановаца праве домаћу зимницу „Љути бисери” – бело грожђе са љутом папричицом, слатко-љути специјалитет који кад једном пробате, тешко заборављате.
- Локална акциона група „Срце Бачке” из Куле прави ручно рађене торбе које су и практичне и лепе.
- УЖ „Искра” ствара персонализоване модне лутке и минијатуре венчаница – тимски рад настао из пројекта „Венчанице кроз векове”, који плени пажњу и на изложбама и на поклонима.
Друга фаза: регионално умрежавање и сарадња
Друга фаза програма имала је за циљ да прошири домет подршке кроз регионално повезивање, размену искустава и успостављање сарадње са удружењима која су успешно комерцијализовала своје рукотворине и традиционалне производе. Кључни циљеви били су умрежавање са сличним иницијативама у региону, размена знања кроз студијске посете, трибине, радионице и панеле, промоција локалне средине, подстицање заједничких пројеката, као и оснаживање жена као носиоца локалног економског развоја кроз повезивање са секторима туризма, угоститељства и културе.
Удружење жена “Банстолка”
Као један од најзначајнијих резултата друге фазе, производи 16 удружења изложени су на манифестацији „Маратон српског фолклора” у Темишвару у септембру 2026. године. Овим је читав процес – од информисања, едукације и регистрације делатности, преко брендирања и дигиталне промоције, до представљања на међународној сцени – успешно заокружен у јединствену, одрживу целину. Управо је то била суштина програма: да се жене не зауставе на добијеним средствима, већ да им се омогући да своје производе представе тржишту и прошире производњу.
Очекивани резултати и значај програма
Програм је допринео повећаној видљивости удружења и њихових производа на регионалном нивоу, отворио нове тржишне могућности и сарадње, створио мрежу која ће функционисати и по завршетку програма, ојачао капацитете удружења у области брендирања, промоције и пословног развоја, и афирмисао културни идентитет и локално наслеђе као ресурс за економски развој.