16.11.2026 | Актуелно, Програм економског оснаживања, Промотивни програми
У организацији општине Беочин, а под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе, у недељу, 15. новембра 2026. године, у Спортском центру у Беочину одржан је 17. Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини. Ова традиционална покрајинска манифестација, изложбено-продајног карактера, окупила је многобројна удружења жена из целе Војводине, а општина Беочин је ове године по први пут била домаћин овог догађаја.
Манифестацију је свечано отворила председница Покрајинске владе Маја Гојковић. Она је истакла да Сајам пружа прилику за представљање вредних рукотворина, традиционалних производа, старих заната и домаће радиности, али и указује на значајну улогу жена у породици, локалној заједници и друштву.
Гојковић је поручила да ће Покрајинска влада наставити да пружа конкретну подршку образовању, економском оснаживању и развоју женског предузетништва, нагласивши значај укључивања младих генерација. „Традиција ће наставити да живи само ако је будемо преносили, неговали и прилагођавали времену у којем живимо“, рекла је председница Гојковић.
На свечаном отварању присутнима су се обратиле и директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић и председница општине Беочин Биљана Јанковић.
„Сајам стваралаштва сеоских жена није само прилика да покажемо богатство традиције, већ и конкретан корак ка економском оснаживању и већој видљивости жена из руралних средина. Кроз наш програм Снага женског бренда, 16 жена је прошло пут од едукације до креирања препознатљивог визуелног идентитета, доказујући да традиционални производи имају своје место на савременом тржишту“, изјавила је директорка Крсмановић.
Председницa oпштине Беочин Биљане Јанковић рекла је да јој је велика част што је општина Беочин по први пут домаћин ове значајне покрајинске манифестације и да су са чак једанаест активних удружења жена на територији општине, поносни на њихов допринос очувању културног наслеђа и развоју локалне заједнице.
Посебан сегмент овогодишњег Сајма био је посвећен представљању 16 удружења жена која су прошла програм Завода за равноправност полова „Снага женског бренда – подршка одрживом женском предузетништву“.
Ова удружења су кроз финансијску и стручну подршку Завода унапредила своје пословање, брендирала аутентичне производе – од традиционалног хлеба циповке и домаће зимнице, до ручно осликане керамике и везених пешкира – и припремила их за пласман на тржиште.
9.11.2026 | Актуелно, Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
Народна радиност – вез, ткање, хеклање, пустовање – негована је у мултиетничкој Војводини још у 19. веку, а са њом су још тада биле упознате и европска и светска јавност. Препозната као потенцијална, уносна нова привредна грана, домаћа радиност постала је државни пројекат. Била је то прилика за афирмацију читаве нације, а у многобројним војвођанским градовима одржавале су се изложбе где су се прикупљали и бирали „експонати” за државне и европске посете и делегације. На овим изложбама водећи произвођачи биле су жене са села, ткаље и везиље, чији су радови осигуравали сталан рад и новчану добит.

Удружење жена “Медела” (Беочин)
Али војвођанско женско стваралаштво никада није било само вез и ткање. Уз њих су одувек ишле и оне ствари које се не могу изложити у витрини, али се памте по укусу – домаћи прехрамбени производи и традиционална јела припремљена по старим рецептурама. Циповка, хлеб који се у Омољици меси већ више од три стотине година и чије је име Вук Стефановић Караџић забележио у свом речнику, само је један од тих симбола. Ту су и ајвар, домаћи џемови, сушени чери, сир од дуња, слатка од воћа, пите развучене руком. Све су то производи који носе исти онај печат – женску вештину, стрпљење и знање преношено са колена на колено, али и један веома конкретан економски потенцијал који је дуго остајао неискоришћен.
Допринос жена развоју сеоских заједница и њихово учешће у локалној економији, али и у туризму, може бити веома драгоцен. Значај сеоског туризма, између осталог, огледа се и у очувању културе неког места, али и у побољшању опште социо-економске слике одређеног руралног простора. Управо је то Завод за равноправност полова препознао као прилику и простор за деловање.

Удружење УЗОР (Стари Сланкамен)
Полазећи од тог уверења, Завод за равноправност полова успешно је реализовао програм „Снага женског бренда – подршка одрживом женском предузетништву”, започет 2025. године и спроведен у две фазе – током 2025. и 2026. године. Програм је осмишљен са јасним циљем: да се удружењима жена која већ имају сопствене производе – било да су у питању рукотворине или прехрамбени производи – пружи финансијска и стручна подршка за брендирање, дигиталну видљивост и пласман на тржиште.
Прва фаза: од знања до бренда
Првој фази претходиле су две кључне припремне активности. У априлу 2025. године у Привредној комори Војводине у Новом Саду одржан је Инфо-дан за удружења жена са територије АП Војводине, на коме су учеснице добиле детаљне информације о критеријумима и начину аплицирања, упознале се са примерима добре праксе у брендирању и добиле стручне одговоре од представника организатора и сарадника из области маркетинга и дизајна.

Удружење “Митровачка добра башта” (Гргуревци)
У октобру 2025. године уследио је семинар „Регистрација привредне делатности у оквиру удружења – предуслов за одрживост и пласман женског стваралаштва”, одржан у Малој сали Привредне коморе Војводине. На семинару је присуствовало 17 жена из 9 удружења која се баве производњом рукотворина, прехрамбених производа, старих заната и других видова женског стваралаштва. Учеснице су се упознале са правним оквиром и корацима за регистрацију привредне делатности, пореским и рачуноводственим обавезама, искуствима успешних удружења, као и са значајем брендирања и дигиталне промоције за тржишни успех.
На основу Јавног позива који је Завод расписао у новембру 2025. године, бесповратна средства добило је 16 удружења жена. Ангажована је маркетиншка агенција која је за потребе њихових идеја и производа реализовала: дизајн и израду визуелног идентитета, израду веб презентације, фотографисање производа и услуга, видеографију – израду кратких промотивних видеа, штампу промотивног материјала (брошуре, визит карте, флајери, промо табле).
Међу 16 удружења која су добила подршку налазе се:
- Удружење жена „Омољчанке” чувају хлеб стар више од три века – циповку, чије име је Вук Караџић забележио у Омољици. Хлеб који се меси ручно и траје целу недељу.
- Жене из удружења „Велико Срце” развлаче пите руком, онако како се то радило у војвођанским кућама генерацијама.
- Удружење жена „Сунчев цвет” из Доњег Товарника доноси мирисе детињства – ситне колаче и слана пецива по рецептима мајки и бака, са посебном посластицом коју у Срему зову „колач на курузовину”.
- Српски културни центар „Аксиос” прави корпоративне медењаке са логотипом – слатки сувенир који се не заборавља.
- Удружење жена „Медела” уз хеклане играчке нуди и медењаке, али и аксесоаре који се носе: торбе, новчанике, рукавице, капе и шалове.
- Удружење „Митровачка добра башта” прави џем од дивљег шипурка – онај прави, који мирише на јесен.
- Жене из удружења „Банатско јагње” праве сир од дуња, старински слаткиш који данас ретко где можете пробати.
- Удружење жена Банстолка спрема слатко од белих трешања – укус који враћа у нека давна лета.
- УЖ „Удахни живот” из Станишића доноси праву домаћу зимницу: сушени чери у уљу са зачинским биљем, љути сок од парадајза, пасту од паприке и пекмез од шљива без шећера.
- УЖ „Хајдучица” прави природну козметику ручно, по провереној рецептури од лековитог биља – без конзерванса, са тинктурама, екстрактима, хидролатима и етарским уљима.
- Удружење за органски развој „УЗОР” из Старог Сланкамена хекла торбе, пустоване слике и лопте, везe златовезом мотиве из Мирослављевог јеванђеља и израђује реплике јелека са старих народних ношњи.
- УЖ „Панонске добре виле” ручно осликавају керамичке шоље, фигуре, саксије и магнете – сваки комад је уникат.
- УЖ „Сремица” чува везене уникатне пешкире, оне које су красиле најлепше војвођанске собе.
- Удружење жена МЗ „Шимановчанке” из Шимановаца праве домаћу зимницу „Љути бисери” – бело грожђе са љутом папричицом, слатко-љути специјалитет који кад једном пробате, тешко заборављате.
- Локална акциона група „Срце Бачке” из Куле прави ручно рађене торбе које су и практичне и лепе.
- УЖ „Искра” ствара персонализоване модне лутке и минијатуре венчаница – тимски рад настао из пројекта „Венчанице кроз векове”, који плени пажњу и на изложбама и на поклонима.
Друга фаза: регионално умрежавање и сарадња
Друга фаза програма имала је за циљ да прошири домет подршке кроз регионално повезивање, размену искустава и успостављање сарадње са удружењима која су успешно комерцијализовала своје рукотворине и традиционалне производе. Кључни циљеви били су умрежавање са сличним иницијативама у региону, размена знања кроз студијске посете, трибине, радионице и панеле, промоција локалне средине, подстицање заједничких пројеката, као и оснаживање жена као носиоца локалног економског развоја кроз повезивање са секторима туризма, угоститељства и културе.

Удружење жена “Банстолка”
Као један од најзначајнијих резултата друге фазе, производи 16 удружења изложени су на манифестацији „Маратон српског фолклора” у Темишвару у септембру 2026. године. Овим је читав процес – од информисања, едукације и регистрације делатности, преко брендирања и дигиталне промоције, до представљања на међународној сцени – успешно заокружен у јединствену, одрживу целину. Управо је то била суштина програма: да се жене не зауставе на добијеним средствима, већ да им се омогући да своје производе представе тржишту и прошире производњу.
Очекивани резултати и значај програма
Програм је допринео повећаној видљивости удружења и њихових производа на регионалном нивоу, отворио нове тржишне могућности и сарадње, створио мрежу која ће функционисати и по завршетку програма, ојачао капацитете удружења у области брендирања, промоције и пословног развоја, и афирмисао културни идентитет и локално наслеђе као ресурс за економски развој.
7.09.2026 | Актуелно, Програм економског оснаживања
Завод за равноправност полова, на челу са директорком Иваном Крсмановић, учествовао је 5. септембра 2026. године на јубиларном 30. издању манифестације „Маратон српског фолклора“ у Темишвару.
Ова манифестација већ три деценије представља један од најзначајнијих културних догађаја српске заједнице у Румунији, посвећен очувању фолклора, народне игре, песме, традиције и националног идентитета. Манифестација је ове године имала посебан значај јер је била посвећена и великом јубилеју – 70 година постојања Радио Темишвара и његовог програма на српском језику.

Извор: https://www.facebook.com/MilicevicDjordje/
На централном Тргу слободе у Темишвару организована је богата изложба српске народне радиности, а догађај је окупио и бројне званице и делегације из Србије и региона.
На позив Савеза Срба из Румуније, Завод за равноправност полова успешно је организовао и суфинансирао учешће 16 удружења жена из Војводине и 3 удружења из Републике Српске. Ова вредна удружења препознатљива су по свом посвећеном рада на очувању традиционалних вредности, изради уникатних рукотворина, природне козметике, сувенира и аутохтоних прехрамбених производа, као и по значајном хуманитарном ангажману.
Током манифестације, представнице удружења имале су прилику да на сопственим штандовима промовишу и пласирају своје производе који су професионално брендирани захваљујући средствима која им је обезбедио Завод за равноправност полова. Поред изложбеног и продајног дела, учеснице су обишле и културне и верске објекте српске заједнице у Темишвару.
Ова активност осмишљена је као директна институционална подршка мобилности и промоцији сеоских удружења жена. Како је истакла директорка Завода Ивана Крсмановић, главни циљ оваквог регионалног окупљања и улагања у визуелни идентитет њихових производа јесте дугорочно економско оснаживање жена на селу, промоција туристичких и привредних потенцијала руралних средина, као и њихово ефикасно тржишно умрежавање са сродним организацијама, локалним акционим групама, туристичким организацијама и дистрибутерима широм региона.
Кроз организовани наступ на међународним и регионалним фестивалима, Завод наставља да пружа подршку учесницама за успостављање дугорочне сарадње, размену добре праксе и директно повезивање са новим купцима и партнерима у региону.




30.12.2025 | Актуелно, Програм економског оснаживања
У просторијама Завода за равноправност полова данас су потписани уговори са 16 удружења жена којима су, на основу спроведеног “Јавног позива за доделу средстава за подршку брендирању и дигиталној видљивости удружења жена са територије АП Војводине”, одобрена средства за реализацију пројеката.
Укупна вредност Јавног позива износи 4.200.000 динара, док је максималан износ средстава који је могао бити додељен по појединачном удружењу износио 280.000 динара. Одлуком о додели средстава дефинисани су производи женског стваралаштва који ће у оквиру овог програма бити брендирани и унапређени кроз професионалне маркетиншке и дигиталне алате.
Реч је о разноврсним производима који обухватају персонализоване лутке у дизајнерским венчаницама, хеклане торбе и хеклане играчке, корпоративне медењаке, етарска уља, сир од дуња, сушени чери парадајз у уљу са зачинским биљем, везени уникатни пешкири, керамичке шоље, као и слатко од белих трешања.
Како је истакла директорка Завода Ивана Крсмановић, овај програм посебно истиче значај очувања традиционалних знања и вештина кроз савремени дизајн и тржишно прилагођене производе, препознајући жене са села као важан, често невидљив ресурс локалних заједница и носитељке одрживог економског и културног развоја.
“Подршка је усмерена на јачање тржишне препознатљивости производа које стварају жене, унапређење капацитета удружења жена и повећање њихове дигиталне видљивости кроз савремене облике промоције”, рекла је директорка Крсмановић.
Потписивањем уговора започиње реализација активности које доприносе економском оснаживању жена, афирмацији женског предузетништва и промоцији родне равноправности, у складу са програмским циљевима Покрајинског завода за равноправност полова.
6.10.2025 | Актуелно, Програм економског оснаживања, Промотивни програми

Удружење жена Пчелица, Мол
У општини Инђија, 4. октобра 2025. године, одржан је 16. по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини. Ова манифестација је, као и сваке године, окупила стотине жена са села које су представиле своје производе – од ручно рађених сувенира, веза и тканина, до домаће зимнице и колача. Сајам се одржава у оквиру припрема за обележавање Међународног дана сеоских жена (15. октобар).

Мирјана Петровић, занатска радионица ткања “Небо тка”, Сремска Митровица
Циљ ове манифестације је не само да се представе производи које жена са села ствара својим рукама, већ и да се укаже на важност њихове улоге у развоју локалних заједница. Сајам је такође био одлична прилика за промоцију активизма и радног духа жена са села, које често, упркос бројним изазовима, успевају да развију своје пословне идеје и постигну успех у различитим сферама живота.
Један од кључних аспеката овог догађаја јесте и промоција ручног рада као важног начина за економско оснаживање жена на селу. Жене са села, које су вековима задужене за одржавање домаћинства и узгој пољопривредних култура, данас све чешће покрећу мале предузетничке активности које им омогућавају да финансијски допринесу својој породици и заједници. Њихова креативност у области ручног рада – било да је реч о везу, плетењу, ткању, или изради сувенира – не само да чини значајан део националног културног наслеђа, већ и пружа нове економске могућности. Овакви производи нису само уметнички вредни, већ и представљају начин да се осигура додатни приход, што у савременом друштву може бити од пресудне важности.
Подршка за економско оснаживање жена и њихову већу видљивост у друштву није ограничена само на промоцију ручног рада. Учеснице Сајма имале су прилику да чују поздравне говоре представника локалне и покрајинске власти. Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, истакла је важност улоге жена као стубова не само својих породица већ и целокупних заједница. Подсетила је да су активност и повезивање жена из сеоских средина неопходни за стварање већег друштвеног утицаја и повећање њихове видљивости.
Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова, нагласила је да жене са села играју виталну улогу у свим сферама живота – од пољопривреде до бриге о породици и заједници. Упркос свим изазовима с којима се суочавају, као што су ограничен приступ ресурсима и мање могућности за запошљавање, жене са села све више преузимају активну улогу у друштвеним и економским процесима. Тиме показују своју неопходност за локалне заједнице, али и за шире друштво.
Покрајински завод за равноправност полова већ дуги низ година пружа подршку овим женама, како би побољшао њихов положај, информирао их о правима и могућностима, као и подстакао их на активан друштвени ангажман. Од 2015. године у Војводини се спроводи и родно одговорно буџетирање, чиме се омогућава равномерна расподела средстава за подршку најрањивијим групама, укључујући жене са села. Одличан пример успеха у овој области јесте и конкурс за куповину кућа на селу, где је 338 жена постало сувласнице некретнине, чиме је обезбеђена додатна економска сигурност за жене са села.
Ова манифестација није само приказ локалних производних способности жена на селу, већ и платформа која подстиче веће учешће жена у економском и друштвеном животу, као и оснаживање њиховог положаја у свим аспектима живота.
1.09.2025 | Актуелно, Програм економског оснаживања

Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић потписала је 1. септембра 2025. године, уговоре са 45 жена предузетница којима су одобрена бесповратна средства за куповину машина и опреме у циљу унапређења њиховог пословања.
Завод је у мају 2025. године расписао Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоју и афирмацији женског предузетништва у 2025. години, у укупној вредности од 18 милиона динара. Конкурс је био намењен женама предузетницама, као и микро и малим предузећима у већинском женском власништву, која послују на територији АП Војводине.
На конкурс се пријавило чак 400 жена предузетница, што сведочи о великом интересовању и потреби за оваквим видом институционалне подршке.
Циљ конкурса био је унапређење пословања жена на територији АП Војводине, кроз директна улагања у машине и опрему које доприносе: расту прихода, отварању нових радних места, унапређењу производних процеса или квалитета пружених услуга. Средства су додељена у две категорије: женама предузетницама чија предузећа послују до три године и женама предузетницама са више од три године пословног искуства.
Подршку су добила предузећа која се баве различитим делатностима, укључујући: прехрамбену индустрију, козметичке услуге, графички дизајн, архитектуру, књиговодство, стоматологију, дигитални маркетинг, образовање, консултантске услуге, рехабилитацију и друге.
Подршка економском оснаживању жена представља један од приоритетних програмских циљева Завода за равноправност полова. Кроз овакве програме подстичу се развој, запошљавање, самозапошљавање и унапређење економског положаја жена у друштву.