Narodna radinost – vez, tkanje, heklanje, pustovanje – negovana je u multietničkoj Vojvodini još u 19. veku, a sa njom su još tada bile upoznate i evropska i svetska javnost. Prepoznata kao potencijalna, unosna nova privredna grana, domaća radinost postala je državni projekat. Bila je to prilika za afirmaciju čitave nacije, a u mnogobrojnim vojvođanskim gradovima održavale su se izložbe gde su se prikupljali i birali „eksponati” za državne i evropske posete i delegacije. Na ovim izložbama vodeći proizvođači bile su žene sa sela, tkalje i vezilje, čiji su radovi osiguravali stalan rad i novčanu dobit.
Udruženje žena “Medela” (Beočin)
Ali vojvođansko žensko stvaralaštvo nikada nije bilo samo vez i tkanje. Uz njih su oduvek išle i one stvari koje se ne mogu izložiti u vitrini, ali se pamte po ukusu – domaći prehrambeni proizvodi i tradicionalna jela pripremljena po starim recepturama. Cipovka, hleb koji se u Omoljici mesi već više od tri stotine godina i čije je ime Vuk Stefanović Karadžić zabeležio u svom rečniku, samo je jedan od tih simbola. Tu su i ajvar, domaći džemovi, sušeni čeri, sir od dunja, slatka od voća, pite razvučene rukom. Sve su to proizvodi koji nose isti onaj pečat – žensku veštinu, strpljenje i znanje prenošeno sa kolena na koleno, ali i jedan veoma konkretan ekonomski potencijal koji je dugo ostajao neiskorišćen.
Doprinos žena razvoju seoskih zajednica i njihovo učešće u lokalnoj ekonomiji, ali i u turizmu, može biti veoma dragocen. Značaj seoskog turizma, između ostalog, ogleda se i u očuvanju kulture nekog mesta, ali i u poboljšanju opšte socio-ekonomske slike određenog ruralnog prostora. Upravo je to Zavod za ravnopravnost polova prepoznao kao priliku i prostor za delovanje.
Polazeći od tog uverenja, Zavod za ravnopravnost polova uspešno je realizovao program „Snaga ženskog brenda – podrška održivom ženskom preduzetništvu”, započet 2025. godine i sproveden u dve faze – tokom 2025. i 2026. godine. Program je osmišljen sa jasnim ciljem: da se udruženjima žena koja već imaju sopstvene proizvode – bilo da su u pitanju rukotvorine ili prehrambeni proizvodi – pruži finansijska i stručna podrška za brendiranje, digitalnu vidljivost i plasman na tržište.
Udruženje “Mitrovačka dobra bašta” (Grgurevci)
Prva faza: od znanja do brenda
Prvoj fazi prethodile su dve ključne pripremne aktivnosti. U aprilu 2025. godine u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu održan je Info-dan za udruženja žena sa teritorije AP Vojvodine, na kome su učesnice dobile detaljne informacije o kriterijumima i načinu apliciranja, upoznale se sa primerima dobre prakse u brendiranju i dobile stručne odgovore od predstavnika organizatora i saradnika iz oblasti marketinga i dizajna.
Udruženje ISKRA (Stari Slankamen)
U oktobru 2025. godine usledio je seminar „Registracija privredne delatnosti u okviru udruženja – preduslov za održivost i plasman ženskog stvaralaštva”, održan u Maloj sali Privredne komore Vojvodine. Na seminaru je prisustvovalo 17 žena iz 9 udruženja koja se bave proizvodnjom rukotvorina, prehrambenih proizvoda, starih zanata i drugih vidova ženskog stvaralaštva. Učesnice su se upoznale sa pravnim okvirom i koracima za registraciju privredne delatnosti, poreskim i računovodstvenim obavezama, iskustvima uspešnih udruženja, kao i sa značajem brendiranja i digitalne promocije za tržišni uspeh.
Na osnovu Javnog poziva koji je Zavod raspisao u novembru 2025. godine, bespovratna sredstva dobilo je 16 udruženja žena. Angažovana je marketinška agencija koja je za potrebe njihovih ideja i proizvoda realizovala: dizajn i izradu vizuelnog identiteta, izradu veb prezentacije, fotografisanje proizvoda i usluga, videografiju – izradu kratkih promotivnih videa, štampu promotivnog materijala (brošure, vizit karte, flajeri, promo table).
Među 16 udruženja koja su dobila podršku nalaze se:
- Udruženje žena „Omoljčanke” čuvaju hleb star više od tri veka – cipovku, čije ime je Vuk Karadžić zabeležio u Omoljici. Hleb koji se mesi ručno i traje celu nedelju.
- Žene iz udruženja „Veliko Srce” razvlače pite rukom, onako kako se to radilo u vojvođanskim kućama generacijama.
- Udruženje žena „Sunčev cvet” iz Donjeg Tovarnika donosi mirise detinjstva – sitne kolače i slana peciva po receptima majki i baka, sa posebnom poslasticom koju u Sremu zovu „kolač na kuruzovinu”.
- Srpski kulturni centar „Aksios” pravi korporativne medenjake sa logotipom – slatki suvenir koji se ne zaboravlja.
- Udruženje žena „Medela” uz heklane igračke nudi i medenjake, ali i aksesoare koji se nose: torbe, novčanike, rukavice, kape i šalove.
- Udruženje „Mitrovačka dobra bašta” pravi džem od divljeg šipurka – onaj pravi, koji miriše na jesen.
- Žene iz udruženja „Banatsko jagnje” prave sir od dunja, starinski slatkiš koji danas retko gde možete probati.
- Udruženje žena Banstolka sprema slatko od belih trešanja – ukus koji vraća u neka davna leta.
- UŽ „Udahni život” iz Stanišića donosi pravu domaću zimnicu: sušeni čeri u ulju sa začinskim biljem, ljuti sok od paradajza, pastu od paprike i pekmez od šljiva bez šećera.
- UŽ „Hajdučica” pravi prirodnu kozmetiku ručno, po proverenoj recepturi od lekovitog bilja – bez konzervansa, sa tinkturama, ekstraktima, hidrolatima i etarskim uljima.
- Udruženje za organski razvoj „UZOR” iz Starog Slankamena hekla torbe, pustovane slike i lopte, veze zlatovezom motive iz Miroslavljevog jevanđelja i izrađuje replike jeleka sa starih narodnih nošnji.
- UŽ „Panonske dobre vile” ručno oslikavaju keramičke šolje, figure, saksije i magnete – svaki komad je unikat.
- UŽ „Sremica” čuva vezene unikatne peškire, one koje su krasile najlepše vojvođanske sobe.
- Udruženje žena MZ „Šimanovčanke” iz Šimanovaca prave domaću zimnicu „Ljuti biseri” – belo grožđe sa ljutom papričicom, slatko-ljuti specijalitet koji kad jednom probate, teško zaboravljate.
- Lokalna akciona grupa „Srce Bačke” iz Kule pravi ručno rađene torbe koje su i praktične i lepe.
- UŽ „Iskra” stvara personalizovane modne lutke i minijature venčanica – timski rad nastao iz projekta „Venčanice kroz vekove”, koji pleni pažnju i na izložbama i na poklonima.
Druga faza: regionalno umrežavanje i saradnja
Druga faza programa imala je za cilj da proširi domet podrške kroz regionalno povezivanje, razmenu iskustava i uspostavljanje saradnje sa udruženjima koja su uspešno komercijalizovala svoje rukotvorine i tradicionalne proizvode. Ključni ciljevi bili su umrežavanje sa sličnim inicijativama u regionu, razmena znanja kroz studijske posete, tribine, radionice i panele, promocija lokalne sredine, podsticanje zajedničkih projekata, kao i osnaživanje žena kao nosioca lokalnog ekonomskog razvoja kroz povezivanje sa sektorima turizma, ugostiteljstva i kulture.
Udruženje “Banstolka”
Kao jedan od najznačajnijih rezultata druge faze, proizvodi 16 udruženja izloženi su na manifestaciji „Maraton srpskog folklora” u Temišvaru u septembru 2026. godine. Ovim je čitav proces – od informisanja, edukacije i registracije delatnosti, preko brendiranja i digitalne promocije, do predstavljanja na međunarodnoj sceni – uspešno zaokružen u jedinstvenu, održivu celinu. Upravo je to bila suština programa: da se žene ne zaustave na dobijenim sredstvima, već da im se omogući da svoje proizvode predstave tržištu i prošire proizvodnju.
Očekivani rezultati i značaj programa
Program je doprineo povećanoj vidljivosti udruženja i njihovih proizvoda na regionalnom nivou, otvorio nove tržišne mogućnosti i saradnje, stvorio mrežu koja će funkcionisati i po završetku programa, ojačao kapacitete udruženja u oblasti brendiranja, promocije i poslovnog razvoja, i afirmisao kulturni identitet i lokalno nasleđe kao resurs za ekonomski razvoj.