25.12.2025 | Aktuelno
Zavod za ravnopravnost polova je u 2025. godini objavio dve nove značajne publikacije: „Priručnik za žene socijalne preduzetnice“ i „Centar i periferija – prilog istoriji ženskih i rodnih studija u Srbiji (1991–2025)“, čime nastavlja svoju dugogodišnju i prepoznatljivu izdavačku praksu u oblasti rodne ravnopravnosti, obrazovanja i osnaživanja žena.
Publikacija „Priručnik za žene socijalne preduzetnice“ predstavlja stručan i praktično orijentisan vodič namenjen ženama koje žele da kroz preduzetništvo ostvare održiv ekonomski i društveni uticaj. Priručnik obrađuje ključne aspekte socijalnog preduzetništva sa fokusom na rodnu ravnopravnost i inkluzivnost, oslanjajući se na relevantne domaće i međunarodne izvore, važeći zakonodavni okvir i primere dobre prakse. Kombinovanjem teorijskog i praktičnog pristupa, publikacija nudi konkretne alate, strategije i preporuke za razvoj održivih poslovnih modela i osnaživanje žena u preduzetništvu.
Knjiga „Centar i periferija – prilog istoriji ženskih i rodnih studija u Srbiji (1991–2025)“, autorke prof. emeritus dr Svenke Savić, predstavlja izuzetno vredan istorijski i analitički pregled razvoja ženskih i rodnih studija u Srbiji. Publikacija svedoči o kontinuitetu ženskog obrazovanja i aktivizma, ali i dolazi u trenutku kada su rodne studije suočene sa izazovima opstanka i vidljivosti u akademskom prostoru. Autorka pokazuje kako se znanje iz ove oblasti gotovo istovremeno širilo od akademskog centra ka manjim univerzitetskim sredinama, zahvaljujući neformalnim mrežama koje su gradile znanje, poverenje i zajednicu rodno obrazovanih žena. Time se osvetljava do sada nedovoljno vidljiv proces razvoja jedne važne interdiscipline, značajne za budućnost ženskog pokreta i obrazovanja.
Izdavačka delatnost Zavoda za ravnopravnost polova, kao jedna od njegovih osnovnih aktivnosti, predstavlja trajno svedočanstvo o istoriji i iskustvima ženskog aktivizma, kao i o znanjima i rezultatima koji su doprineli razvoju progresivnih mera i politika za unapređenje jednakih mogućnosti. Uspostavljena 2006. godine, od samog osnivanja Zavoda, ova delatnost predstavlja jednu od njegovih najznačajnijih i prepoznatljivih aktivnosti i kao takva jedinstvena je u regionu.
Do danas je Zavod objavio ukupno 50 naslova, raspoređenih u šest izdavačkih edicija, namenjenih akademskoj zajednici, stručnoj i široj javnosti, telima za rodnu ravnopravnost, aktivistima i aktivistkinjama u nevladinim organizacijama, novinarima i novinarkama, prosvetnim radnicima i radnicama, zaposlenima u institucijama kulture, lokalnim zajednicama i svim drugim zainteresovanim osobama. Izdavačka politika Zavoda usmerena je na afirmaciju znanja o ženama i rodnoj ravnopravnosti, uz poseban naglasak na različitosti – uključujući žene sa invaliditetom, žene iz nacionalnih zajednica i druge nedovoljno vidljive grupe – čime se osvetljava bogatstvo empirijskih podataka i iskustava.
Od 2016. godine Zavod raspisuje Javni konkurs za publikovanje radova u oblasti rodne ravnopravnosti, čime se sistematski podstiče vidljivost akademskih i naučnoistraživačkih rezultata u oblasti studija roda. Objavljena znanja namenjena su kako neposrednoj praksi, posebno u obrazovnom sistemu na različitim nivoima, tako i afirmaciji autorki u oblastima nasleđa ženskih prava, životnih priča žena iz nacionalnih zajednica, umetnosti, obrazovanja i rada institucija.
U poslednjih nekoliko godina Zavod ostvaruje i značajnu međunarodnu vidljivost kroz saradnju sa distributivnim centrima i izvoznicima knjiga (Bookbridge, DATA status, Serbica Books). Na taj način je oko 23 naslova, u blizu 5.000 primeraka, dospelo u najznačajnije svetske biblioteke, slavističke centre, univerzitete i knjižare. Publikacije Zavoda nalaze se, između ostalog, u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, Britanskoj biblioteci u Londonu, na Univerzitetu Kornel u SAD, Univerzitetu u Hamburgu, kao i na brojnim univerzitetskim katedrama u zemlji i inostranstvu, sudovima, bibliotekama i nevladinim organizacijama.
Objavljivanjem novih izdanja i kontinuiranim razvojem izdavačke delatnosti, Zavod za ravnopravnost polova nastavlja da dosledno doprinosi razvoju znanja, očuvanju istorije ženskog i feminističkog delovanja i unapređenju rodne ravnopravnosti u Srbiji i šire.
19.12.2025 | Aktuelno
Direktor Razvojne agencije Republike Srpske (RARS), Marinko Đukić, razgovarao je u utorak, 16. decembra 2025. godine u Banja Luci, sa delegacijom Zavoda za ravnopravnost polova iz Novog Sada, koju je predvodila direktorka Ivana Krsmanović.
Tokom sastanka razmatrani su konkretni modaliteti buduće saradnje u pružanju podrške ženskom preduzetništvu i udruženjima žena. Sagovornici su ocenili da postoji širok dijapazon aktivnosti kojima se može dodatno podstaći regionalno umrežavanje žena preduzetnica, te njihova intenzivnija prekogranična saradnja.
Ovaj susret predstavlja direktan nastavak uspešne saradnje započete na nedavno održanom prvom Sajmu ženskog preduzetništva AP Vojvodine i Republike Srpske. Podsećamo, sajam je održan 7. decembra 2025. godine u Master hali Novosadskog sajma, pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade, okupivši više od 200 preduzetnica.
Razvojna agencija Republike Srpske odigrala je ključnu ulogu u realizaciji sajma, organizujući učešće preduzetnica iz Srpske. Uz direktnu podršku RARS-a, u Novom Sadu se predstavilo devet preduzetnica, dok je ukupan broj učesnica iz Republike Srpske bio pedeset. Cilj tog nastupa bio je promocija proizvoda i usluga, jačanje vidljivosti ženskog biznisa, kao i postavljanje temelja za dugoročno regionalno povezivanje.
Susret direktora Đukića i direktorke Krsmanović potvrdio je zajedničko opredeljenje institucija Republike Srpske i Vojvodine da u 2026. godini pokrenu nove programe podrške koji će dodatno osnažiti preduzetnički duh žena i unaprediti njihovu tržišnu poziciju.
Foto: Razvojna agencija Republike Srpske (RARS)
9.12.2025 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović učestvovala je na obeležavanju jubileja – 20 godina rada Mreže „Život bez nasilja“, koje je održano u utorak, 9. decembra 2025. godine, u Kulturnoj stanici Eđšeg u Novom Sadu.
Mreža „Život bez nasilja“, osnovana 2005. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, predstavlja jedinstven mehanizam institucionalnog povezivanja subjekata sistema zaštite od porodičnog i rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini. Zavod za ravnopravnost polova je od osnivanja aktivni član Koordinacionog tima Mreže i kontinuirano doprinosi unapređenju saradnje, preventivnih politika i javnih politika zasnovanih na rodnoj ravnopravnosti.
U uvodnom delu skupa učesnicama i učesnicima se obratila predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, kao i predstavnici Pokrajinskog ombudsmana, Ministarstva pravde, resornih institucija, pravosudnih organa i međunarodnih organizacija. Direktorka Zavoda Ivana Krsmanović naglasila je značaj dugogodišnje koordinisane saradnje i istakla da je Mreža “Život bez nasilja” primer dobre prakse kako se sistemski, dosledno i multisektorski može graditi zaštita žrtava, uz stalno jačanje kapaciteta institucija i unapređivanje mehanizama prevencije.
Program obeležavanja nastavljen je projekcijom dokumentarnog filma o radu Mreže, kao i stručnim panelom posvećenom Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici u svetlu predstojećih izmena. Predstavnici tužilaštva, centara za socijalni rad, policije i Ministarstva pravde podelili su iskustva iz prakse i ukazali na ključne potrebe unapređenja sistema zaštite.
Zavod za ravnopravnost polova ostaje posvećen aktivnom radu u okviru Mreže „Život bez nasilja“, kao i jačanju institucionalnih mehanizama zaštite, rodne ravnopravnosti i prevencije nasilja nad ženama i u porodici.
8.12.2025 | Aktuelno
U nedelju, 7. decembra 2025. u Hali „Master” Novosadskog sajma svečano je otvoren Prvi sajam ženskog preduzetništva AP Vojvodine i Republike Srpske, manifestacija posvećena jačanju vidljivosti, umrežavanja i podrške ženama u biznisu. Događaj je organizovao Pokrajinski sekretarijat za privredu, dok je Zavod za ravnopravnost polova učestvovao kao suorganizator.
Sajam je otvorila predsednica Pokrajinske vlade, Maja Gojković, istakavši da žensko preduzetništvo predstavlja jedan od najznačajnijih pokretača inovacija i održivog razvoja, te da je inicijativa za organizovanje ovog događaja proistekla iz potrebe da se preduzetnicama pruži dodatna institucionalna podrška, edukacija i podsticaji za razvoj poslovanja.
Na sajmu je učestvovalo više od 200 preduzetnica iz Vojvodine i Republike Srpske, a događaj je okupio i brojne institucije, razvojne organizacije, privredne komore, udruženja zanatlija i organizacije koje se bave unapređenjem položaja žena i razvojem malih i srednjih preduzeća.
Tokom celodnevnog programa održane su stručne panel diskusije, predavanja i radionice namenjene unapređenju poslovnih veština i razmeni iskustava, kao i modne revije domaćih preduzetnica. Program je kreiran tako da omogući pristup znanju, resursima i kontaktima neophodnim za dalji rast i razvoj ženskog preduzetništva.
Zavod za ravnopravnost polova je učestvovao u organizaciji stručnog skupa na temu finansiranja ženskog preduzetništva, gde je govorila direktorka Ivana Krsmanović. Ona je napomenula da Zavod, kao jedinstveno stručno telo, nema izvršna ovlašćenja u sprovođenju mera, ali ima nadležnost da se bavi donošenjem preporuka, prikupljanjem i obradom podataka, a svoju ključnu ulogu u jačanju i, pre svega, ekonomskom osnaživanju žena realizuje kroz podsticajne programe koje sprovodi.
“Posebno ističem program jačanja i afirmacije ženskog preduzetništva, putem kojeg preduzetnice imaju mogućnost da apliciraju za nabavku mašina i opreme. Ovaj program sprovodimo u pet ciklusa, počev od 2021. godine, i do sada je 217 preduzetnica dobilo bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od oko 78 miliona dinara. Broj prijava, koji je samo u 2024. godini dostigao 700, pokazatelj je velike vidljivosti i potrebe za ovakvom vrstom podrške. Ipak, kao mala institucija sa ograničenim budžetom, suočavamo se sa izazovima u zadovoljavanju svih pristiglih aplikacija”, rekla je direktorka Krsmanović.
Direktorka je takođe istakla da je Zavod u periodu od 2015. do 2023. godine sprovodio program dodele kuća sa okućnicom u ruralnim područjima Vojvodine, čime je dodatno podržao ekonomsko osnaživanje žena u manje razvijenim sredinama.
Svečanom otvaranju prisustvovali su pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić, generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković, kao i predstavnici Fonda za izbegla i raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, Privredne komore Vojvodine i drugih institucija.
Učešće Republike Srpske organizovala je Razvojna agencija Republike Srpske, a posetiocima su se predstavile brojne preduzetnice iz Bijeljine, Šamca, Banjaluke, Istočnog Sarajeva, Pala i drugih gradova.
Namera je da ovaj sajam postane tradicionalna manifestacija i važna tačka okupljanja žena preduzetnica iz celog regiona, sa ciljem unapređenja ekonomskog osnaživanja žena i ravnopravnog učešća na tržištu rada.
26.11.2025 | Aktuelno
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam organizuje Prvi sajam ženskog preduzetništva AP Vojvodine i Republike Srpske, koji će biti održan 7. decembra 2025. godine, na Novosadskom sajmu, u periodu od 10 do 17 časova.
Sajam je namenjen svim preduzetnicama i udruženjima žena koja imaju svoje proizvode ili usluge i žele da ih predstave široj javnosti. Učešće na sajmu je potpuno besplatno, a sredstva za održavanje sajma obezbeđuje Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam. Izlagačima će biti dostupni besplatni štandovi i paviljoni, a proizvodi i usluge mogu biti namenjeni i prodaji.
Pored izložbenog dela, biće organizovan i stručni program, koji obuhvata panel i tematske diskusije, kao i modne revije koje mogu pripremiti sami izlagači.
Zavod za ravnopravnost polova vas poziva da uzmete učešće kao izlagači i predstavite svoje ideje, proizvode i usluge.
Rok za prijave je petak, 2. decembar 2025. godine.
Prijave se vrše putem mejla: natasa.hes@vojvodina.gov.rs
Molimo da u prijavi naznačite da li ste zainteresovani i za učešće u stručnom delu ili modnoj reviji.
Za dodatne informacije možete pozvati na 021/487-4613 ili 021/487-4861.
ОBRAZAC PRIJAVE
24.11.2025 | Aktuelno
Zajedničko saopštenje Mreže “Život bez nasilja”
Nasilje nad ženama i dalje predstavlja jedno od najrasprostranjenijih i najtežih oblika kršenja ljudskih prava, na šta upozoravaju najnovije procene Svetske zdravstvene organizacije da je skoro svaka treća žena – oko 840 miliona širom sveta, tokom života preživela partnersko ili seksualno nasilje, a taj broj se od 2000. godine gotovo ne menja. Samo u poslednjih 12 meseci, 316 miliona žena, odnosno 11% starijih od 15 godina, bilo je izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera. Napredak je izuzetno spor i iznosi svega 0,2% godišnje u poslednje dve decenije.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – 25. novembar, prilika je da se još jednom ukaže na problem nasilja prema ženama i napore koji se preduzimaju za njegovo uklanjanje i stvaranje uslova za bezbedan život svih žena i svih osoba koje su preživele nasilje u porodici.
U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja traje od 25. novembra do 10. decembra, širom sveta se sprovode aktivnosti koje doprinose sprečavanju i suzbijanju nasilja.
Razvoj tehnologije doneo je i nove oblike zlostavljanja, digitalno nasilje, koje postaje jedan od najčešćih načina napada na žene. Ono služi da utiša, zastraši i diskredituje žene u javnom prostoru. Najviše su izložene novinarke, aktivistkinje, političarke, kao i devojčice i mlade žene aktivne na internetu.
Foto: Milena Đorđević / Novinarke protiv nasilja / NPN
„UJEDINIMO SE da zaustavimo digitalno nasilje nad ženama i devojčicama“ tema je ovogodišnje globalne kampanje jer:
• broj prijava kontinuirano raste,
• postojeći zakoni nedovoljno štite žrtve ili se nedovoljno primenjuju,
• mehanizmi brze reakcije i podrške nisu dovoljno razvijeni,
• tehnološke platforme često izbegavaju odgovornost,
• zloupotreba veštačke inteligencije nosi nove rizike i teža kršenja prava.
Oblici digitalnog nasilja mogu da obuhvate:
• neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja
• seksualno uznemiravanje na internetu
• pretnje, trolovanje i govor mržnje
• „deepfake“ pornografiju
• zloupotrebu ličnih podataka, praćenje i lažno predstavljanje
Za efikasno sprečavanje i suzbijanje digitalnog nasilja neophodan je multidisciplinarni pristup i pravni okvir koji će jasno prepoznati i inkriminisati sve oblike nasilja u digitalnoj sferi i obezbediti njihovu sankciju. Žrtvama digitalnog nasilja treba obezbediti dostupne usluge podrške, a takođe su potrebne kampanje podizanja svesti koje će omogućiti prepoznavanje, razumevanje i ukazivanje na rasprostranjenost i štetnost digitalnog nasilja.
Pokrajinski ombudsman podseća da državni organi imaju obavezu da sprečavaju i sankcionišu nasilje nad ženama, i da je zaštita žrtava delotvorna samo kada je institucionalno povezana i dosledno primenjena. Zbog toga već 20 godina koordinira rad Mreže „Život bez nasilja“, sa ciljem jačanja saradnje i koordinacije institucija i efikasnije primene zakona. Mreža okuplja institucije u AP Vojvodini koje se bave zaštitom od porodičnog i rodno zasnovanog nasilja (centre za socijalni rad, pravosudne organe, policiju, zdravstvene i obrazovne ustanove, pokrajinske institucije i druge aktere sistema zaštite).
Zavod za ravnopravnost polova se kao član Mreže „Život bez nasilja“ pridružuje globalnoj inicijativi UNiTE i poziva institucije, organizacije i građane da doprinesu sprečavanju digitalnog i svakog drugog oblika nasilja nad ženama i devojčicama.
Naslovna foto: Ana Batričević / Novinarke protiv nasilja / NPN
Publikacija „Priručnik za žene socijalne preduzetnice“ predstavlja stručan i praktično orijentisan vodič namenjen ženama koje žele da kroz preduzetništvo ostvare održiv ekonomski i društveni uticaj. Priručnik obrađuje ključne aspekte socijalnog preduzetništva sa fokusom na rodnu ravnopravnost i inkluzivnost, oslanjajući se na relevantne domaće i međunarodne izvore, važeći zakonodavni okvir i primere dobre prakse. Kombinovanjem teorijskog i praktičnog pristupa, publikacija nudi konkretne alate, strategije i preporuke za razvoj održivih poslovnih modela i osnaživanje žena u preduzetništvu.
