17.10.2024 | Актуелно
Међународни дан сеоских жена (15. октобар) обележен је скупом у Шимановцима где су Завод за равноправност полова и Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовали сусрет са представницама 26 удружења жена са територије АП Војводине.
Циљ скупа „Економско оснаживање сеоских жена – потенцијали, изазови и могућности за подршку“ биo je размена информација и разговор са женама са села када су у питању потешкоће са којима се оне суочавају, највише у области пројектног финансирања, односно коришћења средстава која се издвајају за рад женских удружења.
У име покрајинских органа представницама удружења у уводном делу обратили су се покрајинска омбудсманка др Драгана Ћорић, директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић, Горан Пузић, в.д. помоћника покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Драган Трапарић, в.д. помоћника покрајинског секретара за културу и јавно информисање.
Сви саговорници су истакли да је рад и активизам удружења жена са села кључан у развоју локалне заједнице и друштва уопште и да је подршка институција, како локалних, тако и покрајинских неопходна како би предузетнички потенцијал жена са села био видљив најширој јавности.
У радном делу састанка удружењима жена су појашњене све недоумице у вези са аплицирањем на конкурсе које расписују покрајинске установе и секретаријати, па су тако сараднице из Завода за равноправност полова Катарина Крајновић и Владислава Игић представиле конкурс Завода намењеног удружењима грађана и жена.
Организацију догађаја помогла је општина Пећинци, МЗ Шимановци и Удружење жена „Шимановчанке“.
14.10.2024 | Актуелно
Сваке године, 15. октобра, обележавамо Међународни дан сеоских жена, када имамо прилику да одамо признање незаменљивој улози женa са села у унапређењу здравља и благостања својих заједница. Сеоске жене које чине око 22% глобалне популације, суочавају се, на свакодневном нивоу, са многим изазовима, укључујући сиромаштво, неједнак приступ образовању и здравственим услугама, као и родну дискриминацију.
Сеоске жене су кључни актери у системима производње хране, чинећи 36% радне снаге у пољопривреди. Њихова улога као чуварки биодиверзитета и носитељки традиционалног знања је непроцењива. Оне су такође кључне фигуре у пружању здравствене заштите, чинећи 67% здравственог кадра глобално и 70% радника у заједници. Ипак, многе од њих не примају праведну надокнаду за свој рад.
Тема овогодишњег обележавања Међународног дана сеоских жена гласи: Сеоске жене одржавају природу за нашу заједничку будућност: изградња отпорности на климатске промене, очување биодиверзитета и брига о земљи ка родној равноправности и оснаживању, наглашавајући кључну улогу коју сеоске жене играју у очувању природних ресурса и изградњи одрживих заједница.
Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, Завод са равноправност полова и Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи са Удружењем жена „Шимановчанке” одржаће 15. октобра 2024. године у Шимановцима скуп под називом “Економско оснаживање сеоских жена – потенцијали, изазови и могућности за подршку” у циљу промовисања и оснаживања женског сеоског активизма.
Имајући у виду кључну улогу коју жене на селу имају у опстанку и развоју руралних средина, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Завод за равноправност полова као покрајинске установе које се баве заштитом и унапређењем људских права теже да стекну увид у рад удружења жена са села, у изазове са којима се она суочавају, између осталог и у вези са финансирањем активности удружења. Скуп ће окупити удружења сеоских жена и представнике/це институција са покрајинског и локалног нивоа, а циљ је да се кроз размену праксе и искустава сагледају могућности за унапређење положаја жена на селу и ефикасније коришћење средстава која се издвајају за рад женских удружења.
Поводом овог дана, апелујемо на све да препознају виталну улогу жена са села у борби против сиромаштва, и подрже њихове доприносе својим локалним заједницама. Унапређење и јачање њихових капацитета кроз приступ финансијама, образовању, обукама и и праведним условима рада доприноси одрживости заједница и бенефит за све.
15. октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва на селу.
11.10.2024 | Актуелно
Поводом Међународног дана девојчица, који се обележава 11. октобра, желимо да скренемо пажњу на значај подршке и оснаживања девојчица широм света. Овај дан посвећен је подизању свести о правима девојчица и њиховим потребама, као и о изазовима са којима се оне суочавају. Тема овогодишњег Међународног дана девојчица је „Девојчице и визија за будућност“.
У последњих неколико година, напори за унапређење образовања, здравља и сигурности девојчица постали су приоритет, међутим девојчице су и даље често суочене са дискриминацијом, насиљем и ограниченим могућностима, што их спречава да остваре свој пуни потенцијал.
Ове године, фокус је на гласовима девојчица и њиховој визији будућности. Данашња генерација девојчица непропорционално је погођена глобалним кризама, попут климатских промена, сукоба, сиромаштва и повратка на тешко стечена права људских права и родне равноправности. Превише девојчица је и даље лишено својих права, што ограничава њихове изборе и будућност.
Ипак, неке анализе показују да девојчице нису само храбре у суочавању са кризама, већ су и пуне наде за будућност. Сваког дана предузимају кораке ка остварењу визије света у којем су све девојчице заштићене, поштоване и оснажене. Међутим, девојчице не могу саме остварити ову визију. Потребни су им савезници који ће слушати и одговарати на њихове потребе.
Уз праву подршку, ресурсе и прилике, потенцијал више од 1,1 милијарде девојчица широм света је неограничен. Када девојчице воде, утицај је одмах видљив и далекосежан: породице, заједнице и економије постају јаче, а будућност светлија.
Према подацима УНЕСЦО-а, око 129 милиона девојчица широм света није у школама, а више од 30 милиона њих никада неће имати прилику да похађају основну школу. Око 12 милиона девојчица годишње је присиљено на брак пре него што напуне 18 година, што представља озбиљан проблем, посебно у земљама у развоју.
Једна од сваке три девојчице или жене доживела је физичко или сексуално насиље током свог живота, што указује на широку распрострањеност родно заснованог насиља. У земљама са ниским и средњим дохотком, адолесценткиње су често изложене високим стопама нежељених трудноћа, што додатно отежава приступ образовању и економским приликама.
У Србији се девојчице у основним и средњим школама уписују у једнаком броју као и дечаци, али се често суочавају с препрекама у избору каријере у СТЕМ областима. Према индексу родне равноправности ЕУ, Србија се налази испод европског просека, са посебно израженим проблемима у економском оснаживању и политичком учешћу жена.
Истраживања показују да је око 25% жена у Србији доживело неки облик физичког или сексуалног насиља, што указује на потребу за већим фокусом на заштиту права девојчица и жена. Младе девојке у Србији се суочавају с изазовима везаним за репродуктивно здравље, укључујући недовољну едукацију о контрацепцији и сексуалном здрављу.
Ови подаци осветљавају значајне изазове с којима се девојчице данас суочавају и наглашавају потребу за хитним деловањем и променама на глобалном и локалном нивоу.
4.10.2024 | Актуелно
Покрајински завод за равноправност полова расписао је за привредна друштва и предузетнице Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2024. години са циљем подстицања развоја жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине.
Циљ конкурса је подршка пословању женама предузетницама у процесу производње односно пружања услуга путем инвестиција у опрему и машина за рад. Дугорочно циљ је оснажити жене које су на почетку бављења предузетништвом дa истрају на свом путу каријере и остваре своје таленте, креативност и иницијативе.
Предмет јавног конкурса је финансирање набавке опреме и машина, а право учешћа имају привредна друштва и предузетнице са седиштем или регистрованом пословном јединицом на територији АП Војводине. Укупна средства која се додељују по конкурсу износе 19.000.000,00 динара, а висина тражених средстава, укључујући и ПДВ, не може бити мања од 150.000,00 динара, односно већа од 500.000,00 динара по појединачној пријави.
Област економског оснаживања жена спада у један од приоритетних задатака Завода за равноправност полова, јер је оно основ за постизање родне равноправности али и одрживи развој и остваривање циљева постављених Агендом 2030 Уједињених нација. Продор жена у сферу предузетништва представља значајан корак на путу еманципације и стицања економске независности као првог предуслова за родну равноправност.
Конкурс је отворен до 25. октобра 2024. године, а све информације у вези са конкурсом као и начином за аплицирање можете погледати овде
26.09.2024 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић и сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић учествовале су 23. и 24. септембра 2024. године у Врднику у Стратешкој радионици Координационог тима Мреже “Живот без насиља”.
Mрeжa „Живот без насиља” пoвeзуje рaзличитe институциje (цeнтре зa сoциjaлни рaд, здрaвствeнe и oбрaзoвнe институциje, пoлициjу, тужилaштвo, судoве, као и oргaнизaциjе цивилнoг друштвa) и oмoгућaвa бoљу сaрaдњу и рaзмeну инфoрмaциja (нa oснoву пoтписaнoг мeмoрaндумa) у циљу спречавања насиља према женама и насиља у породици.
У оквиру Мреже функционише Координациони тим који чине пoкрajински oргaни, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман као координатор мреже нaстojи дa крoз eдукaтивнe aктивнoсти oмoгући рaзмeну искустaвa и дoбрe прaксe у пoступaњу, а у циљу успостављања нулте толеранције на насиље према женама у породици и у партнерским односима у АП Војводини.
У јуну месецу 2022. године ревидиран је Стратешки план Мреже и креиран је Акциони план за период 2022-2023. године на основу којег су спроведене активности по стратешким циљевима и чији је рок за реализацију продужен до друге половине 2024. године. Будући да је Акциони план истекао, циљ организовања ове радионице био је евалуација примене претходног Стратешког плана и планирање активности које ће бити реализоване у оквиру новог Стратешког плана Мреже.
На радионици је направљен план активности обележавања важних датума када је у питању тема родно заснованог насиља, као и план обележавања међународне Кампање „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ у којој учествују сви покрајински родни механизми са територије Војводине, а која се сваке године одржава у периоду од 25. новембра до 10. децембра.
Завод за равноправност полова члан је Мреже „Живот без насиља од њеног оснивања 2005. године и активно учествује у њеном раду.
25.09.2024 | Актуелно
Завод за равноправност полова обележио је 20. септембра 2024. године у Културној станици Еђшег у Новом Саду 20 година од оснивања. Јубилеју покрајинске установе присуствовали су високи представници Скупштине АП Војводине и Покрајинске владе, као и представници са републичког нивоа и бројни сарадници како из земље тако и из региона.
Почеци оснивања Завода за равноправност полова везани су за велику трансформацију односа полова у контексту европских интеграција и идеја за оснивањем установе овог типа на почетку двехиљадитих година била је авангардна и визионарска. Велику подршку на том путу пружила је и Скупштина АП Војводине која је 2004. године донела Одлуку о оснивању Покрајинског завода за равноправност полова дајући на тај начин институционалну и законску подршку начелима родне равноправности и унапређењу политике једнаких могућности на територији АП Војводине.
У име оснивача Завода на свечаности се обратио председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас који је истакао да је Војводина била претеча у изградњи родне демократије, и подсетио на то да је Скупштина АП Војводине пет година пре доношења првог Закона о равноправности полова 2009. године, основала Покрајински завод за равноправност полова и донела Одлуку којом су по први пут у нашем норамативно-правном оквиру предвиђене казнене одредбе у случају кршења права на родну равноправност.
„У наредне две деценије, Скупштина АПВ се у процесу доношењу бројних докумената, у сарадњи са Покрајинском владом, држала кључног принципа: да су женска права људска права и да су људска права увек и без изузетка женска права“, рекао је председник Скупштине АПВ.
Јухас је такође нагласио и стратешки значај пројеката Завода за равноправност полова у афирмацији женског предузетништва, који чине жене видљивим и који помажу и подржавају њихово економско осамостаљивање. Истакао је да је институционална подршка Завода веома важна за предузетнице како кроз пројекте инвестирања у производни процес, тако и кроз едукацију и посебно кроз пословно повезивање жена у прекограничним регионима.
У име Покрајинске владе гостима се обратила Смиљка Јовановић, покрајинска секретарка за финансије, која је подсетила да је оснивањем Завода за равноправност полова 2004. године Србија добила први институционални механизам за промовисање концепта родне равноправности, а да је 12 година касније уведен систем родног буџетирања, и да је Секретаријат за финансије, као носилац увођења родне перспективе у буџетски процес, препознат као ревностан у свом послу, као и да је такав приступ био могућ захваљујући добрим темељима.
„Захваљујући раду и иницијативама Завода, ми смо увођење родног буџетирања дочекали веома спремни, а свака година доносила је унапређење“, рекла је покрајинска секретарка Јовановић.
Она је истакла и да истраживачки рад и менторска подршка коју Завод за равноправност полова реализује, јесу драгоцена помоћ и подршка покрајинским органима али и локалним самоуправама у Војводини.
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић захвалила се на крају свима који су 20 година уназад били део пута Завода за равноправност полова и напоменула да преданост, ентузијазам и вера у заједничку визију установе јесу оно што је довело до значајних резултата. Она је истакла да Завод за равноправност полова данас представља установу у којој се реализују и истраживачки, едукативни, подстицајни и промотивним програми намењени различитим циљним групама жена.
„Наш највећи успех представљају кориснице програма са којима заједно градимо свет у којем су жене поштоване, подржане и имају једнаке могућности као и мушкарци. И иако данас на неки начин обележавамо прошлост, такође гледамо и према будућности с надом и оптимизмом. Овај јубилеј нам је подстицај да наставимо да радимо заједно и планирамо многе друге заједничке пројекте“, закључила је на крају директока Крсмановић.
На крају свечаности емитован је филм о 20 година рада Завода за равноправност полова.
