Поводом 15. октобра Међународног дана сеоских жена Завод за равноправност полова користи прилику да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу.

Статус жена у руралним подручјима, а нарочито у привреди, неповољан је из године у годину и представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Жене на селу су преоптерећене пословима у домаћинству, немају услове за бригу о свом здрављу, неке од њих немају ни здравствено ни пензијско осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције јер су им пензије мале или их уопште и немају.

Жене чине више од половине радника у целој Европи, но њихов економски допринос је знатно мањи, а ситуација је једнака са женама у пољопривреди. На пример, више од једне трећине жена на простору Европске уније је укључено у производњу хране, те више од половине у услуге повезане с производњом хране, док међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29%, док у Србији оне чине 12%.

Жене својим радом чине велики постотак производње у пољопривреди, статистике показују да су оне уједно те које добијају много мање финансијске помоћи и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим пољопривредним газдинствима, образованији и  млађи, а то су обично мушкарци; док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.

Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.

Завод за равноправност полова обележио је ове године Међународни дан сеоских жена организовањем традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“. На Сајму у општини Шид представиле су се сеоске жене из  200 удружења жена са подручја читаве Војводине. Женска удружења су приказале своје рукотоворине и друге производе афирмишући на тај начин свој активизам, креативност и предузетнички потенцијал. Производња рукотворина се сматра другим извором прихода за пољопривредна газдинства након примарне пољопривреде, и она може бити перспективна грана која уз минимална улагања може да обезбеди самозапослење и извор прихода за преко хиљаду жена из свих крајева Војводине и допринесе туристичкој понуди и промоцији и земље и региона.  Користи које из тога произлазе су неспорне и из угла женских права и са становишта економског раста и продуктивности.

Манифестација је била прилика да се посетиоци али и локалне самоуправе и други представници институција, стручна јавност и медији упознају са богатим стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој пољопривреде, туризма али и локалних заједница уопште.

15. октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.