У суботу 15. јуна 2019. испред платoа Месне заједнице у Новим Козарцима (Краља Петра I 74), од 10 до 16 часова, Завод за равноправност полова одржаће трећу по реду Изложбу предузетничких вештина жена на селу.
Догађај за посетиоце почиње у 10 часова, а изложбу ће у 11 часова свечано отворити директорка Завода за равноправност полова Дианa Миловић и покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић.
На изложби ће бити представљене активности удружења жена са територије града Кикинда, а циљ је скренути пажњу јавности на мање средине и промовисати туристичке потенцијале и вештине удружења жена, њихове рукотворине и друге производе.
Народна радиност – вез и ткање – негована је у мултиетничкој Војводини још у 19. веку и са њом су још тада биле упознате и европска и светска јавност. Препозната као потенцијална, уносна нова привредна грана, домаћа радиност је постала државни пројекат. Била је то прилика за афирмацију читаве нације, а у многобројним војвођанским градовима одржавале су се изложбе где су се прикупљали и бирали „експонати” за државне и европске посете и делегације. На овим изложбама водећи произвођачи су биле жене са села, ткаље и везиље, чији радови су им осигуравали сталан рад и новчану добит.
Производња рукотворина се данас сматра другим извором прихода за пољопривредна газдинства након примарне пољопривреде, и она може бити перспективна грана која уз минимална улагања може да обезбеди самозапослење и извор прихода за преко хиљаду жена из свих крајева Војводине и допринесе туристичкој понуди и промоцији и земље и региона. Користи које произлазе из самозапошљавања и развоја женског предузетништва су неспорне и из угла женских права и са становишта економског раста и продуктивности.
Завод за равноправност полова, као покрајински механизам за остваривање родне равноправности у Војводини, већ дуги низ година, уз подршку Покрајинске владе, својим програмима подстиче рад и видљивост жена са села, водећи се чињеницом да допринос жена сеоском туризму може бити веома драгоцен у смислу очувања културе неког места, али и побољшања опште социо-економске слике одређеног руралног простора.