У оквиру издавачке делатности Завода за равноправност полова у овој години објављени су радови ауторки др Драгане Пејовић и др Кристине Јоргић Степановић чиме је фонд литературе из едиције „Роза Луксембург“ која промовише докторске и мастер радове у области родне равноправности, обогаћен са две нове теме из области положаја и људских права жена.
Aуторка књиге др Драгана Пејовић са директорком Завода Станиславом Малић-Гостовић
Публикација Положај жена у проституцији у Републици Србији ауторке др Драгане Пејовић резултат је теоријско-емпиријског истраживања које је спроведено са циљем да се на основу резултата критичке анализе правне регулативе и судске праксе из родне перспективе, сагледа положај жена у проституцији и понуде предлози за делотворно спречавање и сузбијање проституције. Намера ауторке је била да преиспита прохибиционистички модел правног регулисања проституције у Републици Србији, његов утицај на правни и друштвени положај жена у проституцији, као и његове усклађености са савременим међународним стандардима у домену људских права жена.
Истраживање је показало да је проституција „женска професија” услед неједнаког друштвеног положаја жена и мушкараца, а не део „женске природе”. Неповољан друштвени положај жена, који је последица структуралних родних неравноправности, а која за резултат има лош економски положаја жена, разлог је што је проституција наметнута, а не „намењена” женама као „животни позив”.
Други научно-истраживачки рад објављен у оквиру издавачке делатности Завода је монографија Питање еманципације жена у Краљевини Југославији (1918-1941) др Кристине Јоргић Степановић.
Рукопис је резултат вишегодишњег рада ауторке на теми чија обрада представља значајан допринос не само разумевању положаја и улоге жена у, пре свега, политичким процесима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, већ и значајан допринос разумевању политичких пракси елита државе која ни у новој држави није успела да се „ослободи“ старих правила. У намери да анализира и осветли процес еманципације жена у Југославији, ауторка полази од законских оквира новонастале државе. Анализирајући их ауторка јасно осветљава „законску утемељеност“ хроничне обесправљености жена чиме указује на немогућност не само еманципације жена већ и друштва у целини.
Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче/истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера/ки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.
Завод за равноправност полова од 2016. године спроводи јавни конкурс за публиковање докторских дисертација, магистарских теза, научних студија и истраживачких радова у области родне равноправности дајући на тај начин прилику истраживачицама и истраживачима, али и свима који се баве темом родне равноправности да објаве своје радове и научноистраживачке резултате.