Danas obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama u okviru svetske Kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama» koja ove godine nosi slogan:

„UJEDINIMO SE! Investirajmo u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama“

U 2023. godini, tema kampanje fokusirana je na važnost finansiranja različitih strategija prevencije kako bi se sprečilo nasilje, i njena poruka i poziv građanima, građankama i vladama širom sveta jeste da pokažu koliko im je stalo do okončanja nasilja nad ženama i devojčicama. Svaki napor uložen u sprečavanje nasilja nad ženama je korak ka sigurnijem, ravnopravnijem i prosperitetnijem svetu.

Nasilje prema ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. I uprkos tome što mnoge zemlje donose zakone za borbu protiv nasilja nad ženama, slaba primena i diskriminatorne društvene norme ostaju i dalje značajan problem. Globalno, procenjuje se da je oko 736 miliona žena — skoro svaka treća — bilo izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju intimnog partnera, nepartnerskom seksualnom nasilju ili i jednom i drugom, barem jednom u životu.

Nasilje nad ženama je takođe pojačano u različitim okruženjima, uključujući radni i onlajn prostor. Pojedine studije pokazale su da je 38 odsto žena imalo lična iskustva sa nasiljem na društvenim mrežama, a 85 odsto žena koje provode vreme na mreži uočilo je digitalno nasilje nad drugim ženama. Globalna studija o ženama koje rade u tehnološkom sektoru pokazala je da je 44 odsto žena osnivača iskusilo neki oblik uznemiravanja na poslu 2020. godine, od čega je 41 odsto žena iskusilo seksualno uznemiravanje.

Nasilje negativno utiče na fizičko i mentalno zdravlje i dobrobit žena u svim fazama njenog života i utiče na njen profesionalni razvoj i ekonomsko osnaživanje. Nasilje nad ženama takođe ima šire društvene i ekonomske posledice po porodice, zajednice i društva i ometa postizanje održivog razvoja.

Svake godine u periodu od 25. novembra do 10. decembra kampanju širom sveta obeležava preko 5000 organizacija u više od 180 zemalja sa zahtevom za ukidanje svih oblika nasilja prema ženama. Kampanja, kroz svoje aktivnosti treba da ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja prema ženama.

Zavod za ravnopravnost polova podseća da je od početka 2023. godine 27 žena ubijeno u porodično-partnerskom nasilju. Najčešće učinilac je suprug ili vanbračni partner, emotivni partner, sin ili drugi član porodice. Ubistvo žena u porodičnom kontekstu najčešće se događa kada žena napusti partnera ili njen partner percipira (osnovano ili ne) da mu je neverna. Ubistvo je najčešće izvršeno u zajedničkom stanu ili kući žrtve i učinioca, dakle tamo gde bi žena trebalo da je najbezbednija – u porodici.
Ovaj podatak nam govori da u našoj javnosti još uvek postoji raširena svest o tome da je nasilje privatna i porodična stvar i da će komšija pre pozvati policiju zbog buke koju proizvodi glasna muzika nego zbog porodičnog nasilja. Istraživanja takođe ukazuju na to da je gotovo svaki femicid mogao da bude sprečen jer mu je prethodilo dugogodišnje nasilje, a često i otvorene pretnje ubistvom.

U tom kontekstu Zavod za ravnopravnost polova apeluje na građanke i građane da na svaku situaciju nasilja reaguju odmah i efikasno.

0800 10 10 10

Svakog radnog dana od 10 do 20 časova. Poziv na ovaj broj je besplatan iz fiksne i svih mreža mobilne telefonije.
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Brojne organizacije i državne ustanove ujedinjeni su u donošenju posebnih protokola o postupanju nadležnih organa i instutucija u procesuiranju femicida, zatim u sprovođenju istraživanja o rodno zasnovanim motivima femicida, kao i uvođenja ograničenja vlasništva i posedovanja vatrenog oružja tamo gde je bilo zabeleženo nasilje prema ženama. Takođe postoje preporuke i inicijative da se razviju programi za rad sa učiniocima nasilja i uspostave efikasni mehanizmi za praćenje femicida.

Kampanja je prilika da rodni pokrajinski mehanizmi, ali i druge nadležne institucije UJEDINjENE investiraju u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama kroz konkretne mere i akcije koje sprovode.

Zavod za ravnopravnost polova kao jedan od nosilaca mera u pokrajinskom Programu za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine i kao član koordinacionog tima Mreže „Život bez nasilja“ kojom koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, sprovodi aktivnost koja se tiče prikupljanja i analiziranja podataka i informacija o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici i unapređivanje takvih usluge.

U kontekstu primene pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine biće organizovan rad i edukacija sa predstavnicima lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine kako da u svoje Lokalne akcione planove za rodnu ravnopravnost uključe i aktivnosti za promociju nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.

Zavod za ravnopravnost polova koristi priliku da podseti medije o ETIČKOM KODEKSU U IZVEŠTAVANjU O NASILjU, naročito o rodno zasnovanom nasilju i da izbegavaju stereotipno i senzacionalističko izveštavanje javnosti jer ono doprinosi produbljivanju patrijarhalnog obrasca ponašanja i negiranju nasilja i zločina.

Preuzmi: Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama