15.10. Међународни дан сеоских жена – Подршка женама на селу кроз конкретне мере

15.10. Међународни дан сеоских жена – Подршка женама на селу кроз конкретне мере

Данас, када обележавамо Међународни дан сеоских жена, подсећамо се на кључну улогу жена у очувању села, у пољопривреди, породици и локалној заједници. Иако оне носе огроман терет и одговорност, њихова позиција је и даље неретко невидљива, а њихов глас недовољно заступљен.

Према подацима за Србију, жене чине само 12% власница пољопривредних газдинстава, а већина њих има ограничен приступ ресурсима, власништву, приходима и финансијској подршци. У АП Војводини, као и у остатку земље, жене са села често немају равноправан положај у домаћинству, или су у мањини  у доношењу одлука на локалном нивоу. Упркос овим изазовима, многе жене на селу показују изузетну иницијативу, креативност и истрајност. Њихова снага се огледа у раду, солидарности и жељи да обезбеде бољи живот за себе, своју породицу и заједницу. Управо због тога, Завод за равноправност полова у континуитету развија програме и активности који су усмерени на видљивост, оснаживање и подршку женама у руралним подручјима.

Ове године, посебан фокус стављен је на економску одрживост и тржишну препознатљивост женског стваралаштва:

У априлу 2025. године организовали смо Инфо дан за удружења жена са територије АП Војводине, како бисмо их информисали о могућностима у оквиру новог јавног позива за брендирање и дигитално оснаживање њихових производа и деловања. Ово је била прилика да жене добију конкретне савете од стручњака из области маркетинга и дизајна, као и да се повежу са другим удружењима и добрим праксама.

У октобру 2025. организујемо семинар под називом „Регистрација привредне делатности у оквиру удружења – предуслов за одрживост и пласман женског стваралаштва“, који је намењен чланицама удружења која се баве производњом рукотворина, прехрамбених производа, старим занатима и другим видовима женског стваралаштва. Циљ је да се жене информишу о корацима ка формализацији свог рада и повећању економске независности.

Од свог оснивања, Завод за равноправност полова континуирано развија и спроводи програме подршке женама са села, као што су:

  • Конкурс за куповину кућа на селу, захваљујући коме је у периоду од 2015. до 2023. године 338 жена постало сувласница некретнине;
  • Конкурс за афирмацију и развој женског предузетништва, који од 2021. године омогућава женама из руралних подручја да започну или унапреде свој бизнис;
  • Сајам стваралаштва жена са села, који већ годинама представља простор за видљивост, умрежавање и промоцију рада жена са села широј јавности.

Обележавајући овај дан, подсећамо да је оснаживање жена на селу не само питање равноправности, већ и кључ за одрживи развој села и друштва у целини. Жене са села нису само чуварке традиције – оне су покретачке снаге промена у својим заједницама. Наш је задатак да их чујемо, подржимо и препознамо као равноправне партнерке у креирању боље будућности за све нас.

 

 


 

16. Сајам стваралаштва сеоских жена у Инђији: Снага и креативност жена на селу

16. Сајам стваралаштва сеоских жена у Инђији: Снага и креативност жена на селу

Удружење жена Пчелица, Мол

У општини Инђија, 4. октобра 2025. године, одржан је 16. по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини. Ова манифестација је, као и сваке године, окупила стотине жена са села које су представиле своје производе – од ручно рађених сувенира, веза и тканина, до домаће зимнице и колача. Сајам се одржава у оквиру припрема за обележавање Међународног дана сеоских жена (15. октобар).

Мирјана Петровић, занатска радионица ткања “Небо тка”, Сремска Митровица

Циљ ове манифестације је не само да се представе производи које жена са села ствара својим рукама, већ и да се укаже на важност њихове улоге у развоју локалних заједница. Сајам је такође био одлична прилика за промоцију активизма и радног духа жена са села, које често, упркос бројним изазовима, успевају да развију своје пословне идеје и постигну успех у различитим сферама живота.

Један од кључних аспеката овог догађаја јесте и промоција ручног рада као важног начина за економско оснаживање жена на селу. Жене са села, које су вековима задужене за одржавање домаћинства и узгој пољопривредних култура, данас све чешће покрећу мале предузетничке активности које им омогућавају да финансијски допринесу својој породици и заједници. Њихова креативност у области ручног рада – било да је реч о везу, плетењу, ткању, или изради сувенира – не само да чини значајан део националног културног наслеђа, већ и пружа нове економске могућности. Овакви производи нису само уметнички вредни, већ и представљају начин да се осигура додатни приход, што у савременом друштву може бити од пресудне важности.

Подршка за економско оснаживање жена и њихову већу видљивост у друштву није ограничена само на промоцију ручног рада. Учеснице Сајма имале су прилику да чују поздравне говоре представника локалне и покрајинске власти. Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, истакла је важност улоге жена као стубова не само својих породица већ и целокупних заједница. Подсетила је да су активност и повезивање жена из сеоских средина неопходни за стварање већег друштвеног утицаја и повећање њихове видљивости.

Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова, нагласила је да жене са села играју виталну улогу у свим сферама живота – од пољопривреде до бриге о породици и заједници. Упркос свим изазовима с којима се суочавају, као што су ограничен приступ ресурсима и мање могућности за запошљавање, жене са села све више преузимају активну улогу у друштвеним и економским процесима. Тиме показују своју неопходност за локалне заједнице, али и за шире друштво.

Покрајински завод за равноправност полова већ дуги низ година пружа подршку овим женама, како би побољшао њихов положај, информирао их о правима и могућностима, као и подстакао их на активан друштвени ангажман. Од 2015. године у Војводини се спроводи и родно одговорно буџетирање, чиме се омогућава равномерна расподела средстава за подршку најрањивијим групама, укључујући жене са села. Одличан пример успеха у овој области јесте и конкурс за куповину кућа на селу, где је 338 жена постало сувласнице некретнине, чиме је обезбеђена додатна економска сигурност за жене са села.

Ова манифестација није само приказ локалних производних способности жена на селу, већ и платформа која подстиче веће учешће жена у економском и друштвеном животу, као и оснаживање њиховог положаја у свим аспектима живота.


 

XVI Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини – глас жена са села у срцу Инђије

XVI Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини – глас жена са села у срцу Инђије

Поводом Међународног дана сеоских жена, који се сваке године обележава 15. октобра, Завод за равноправност полова, у сарадњи са општином Инђија, организује XVI по реду манифестацију „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“, која ће се одржати у суботу, 4. октобра 2025. године, на Градском тргу у Инђији, од 10 до 15 часова.

Фото: Покрајинска влада

Ова јединствена смотра стваралаштва сваке године окупи близу 200 удружења жена са села из свих крајева Војводине, са циљем да се прикаже њихова разнолика и богата културна, гастрономска и занатска понуда. Сајам је прилика да сеоске жене представе своје производе, пренесу традицију и скрену пажњу јавности на своју улогу у очувању руралних заједница.

Жене на селу – невидљиве носитељке развоја

Архива: Завод за равноправност полова

Иако су жене са села ослонац породице, често главне носитељке пољопривредне производње и чуварке културне баштине, њихов социоекономски положај остаје неповољан. У Србији, само 12% жена су власнице пољопривредних газдинстава, а више од половине њих је формално незапослено. Око 60% нема право на пензију, док се њихов допринос пољопривреди и локалној заједници недовољно препознаје и вреднује. На глобалном нивоу, сеоске жене чине готово четвртину светске популације. У земљама у развоју, више од 40% радне снаге у пољопривреди чине управо жене. Ипак, приступ ресурсима као што су земља, кредити, обука и технологија за њих је и даље знатно ограничен. Отуда је оснаживање жена на селу кључно за борбу против сиромаштва, глади и економске нестабилности.

Подршка женском предузетништву и удруживању

Завод за равноправност полова активно ради на подршци женама у руралним подручјима. Током 2025. године, Завод је реализовао јавни конкурс намењен удружењима жена, пружајући финансијску и стручну подршку њиховим активностима. Такође, организован је и Инфо-дан на којем су удружења жена са територије Војводине добила конкретне информације о начинима за унапређење свог рада, умрежавање и приступ ресурсима. Сајам у Инђији није само прилика за изложбу производа – он је простор сусрета, размене искустава, подршке и солидарности међу женама које стварају и граде своје заједнице, често у тешким условима, али са великом енергијом и преданошћу.

Међународни дан сеоских жена, који је установљен од стране Уједињених нација 2008. године, скреће пажњу на допринос жена у руралним срединама пољопривреди, развоју села и борби против сиромаштва. Овај дан је прилика да се чује њихов глас, препознају њихови изазови, али и потенцијали.

Завод за равноправност полова позива све грађане и грађанке да нам се придруже у Инђији, да подрже жене са села, њихово стваралаштво и упорност. Ваша посета Сајму је више од геста – то је чин поштовања и охрабрења за жене које својим радом свакодневно доприносе развоју наше заједнице.

ПРОГРАМ XVI САЈМА СТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХ ЖЕНА У ВОЈВОДИНИ


 

Потписани уговори са 45 жена предузетница – Завод за равноправност полова доделио 18 милиона динара бесповратних средстава

Потписани уговори са 45 жена предузетница – Завод за равноправност полова доделио 18 милиона динара бесповратних средстава

Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић потписала је 1. септембра 2025. године, уговоре са 45 жена предузетница којима су одобрена бесповратна средства за куповину машина и опреме у циљу унапређења њиховог пословања.
Завод је у мају 2025. године расписао Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоју и афирмацији женског предузетништва у 2025. години, у укупној вредности од 18 милиона динара. Конкурс је био намењен женама предузетницама, као и микро и малим предузећима у већинском женском власништву, која послују на територији АП Војводине.

На конкурс се пријавило чак 400 жена предузетница, што сведочи о великом интересовању и потреби за оваквим видом институционалне подршке.

Циљ конкурса био је унапређење пословања жена на територији АП Војводине, кроз директна улагања у машине и опрему које доприносе: расту прихода, отварању нових радних места, унапређењу производних процеса или квалитета пружених услуга. Средства су додељена у две категорије: женама предузетницама чија предузећа послују до три године и женама предузетницама са више од три године пословног искуства.

Подршку су добила предузећа која се баве различитим делатностима, укључујући: прехрамбену индустрију, козметичке услуге, графички дизајн, архитектуру, књиговодство, стоматологију, дигитални маркетинг, образовање, консултантске услуге, рехабилитацију и друге.

Подршка економском оснаживању жена представља један од приоритетних програмских циљева Завода за равноправност полова. Кроз овакве програме подстичу се развој, запошљавање, самозапошљавање и унапређење економског положаја жена у друштву.

 

 


 

Директорка Завода у Темишвару: Почетак сарадње са Савезом Срба у Румунији

Директорка Завода у Темишвару: Почетак сарадње са Савезом Срба у Румунији

На позив Савеза Срба у Темишвару, директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић боравила је 16. и 17. јула 2025. у посети овом граду, где је остварила низ значајних састанака с циљем успостављања сарадње и дефинисања могућег учешћа Завода на манифестацији Дани српске културе у Темишвару, која је планирана за јесен 2025. године.

Савез Срба у Темишвару представља кровну организацију српске заједнице у Румунији и активан је у очувању националног идентитета и културне баштине. Са широком мрежом сарадника из различитих удружења, Савез активно делује у Темишвару, пограничном региону и Војводини, али и негује сарадњу са румунским удружењима у Србији.

Првог дана посете одржан је састанак са представницима Развојне агенције „Панонрег“, на коме је разговарано о могућностима заједничке сарадње у оквиру Дунавског транснационалног програма (Interreg Danube Region), са фокусом на прекограничне пројекте између Србије и Румуније.

Другог дана у просторијама Савеза Срба у Румунији одржан је радни састанак коме су присуствовали Радмила Драготоју, чланица Генералне скупштине и активна чланица Савеза, затим Златиборка Марков, секретарка Савеза, и Јавор Радованковић, значајна спона у активностима дијаспоре. Тема разговора била је сарадња на манифестацијама у области културе, као и могућност укључивања удружења жена из Војводине и удружења Румуна у Србији у програм Дана српске културе.

Удружења жена у Војводини, која чувају и промовишу народне обичаје и традицију, представљају важну карику у вези са дијаспором, те је постигнута сагласност да се у оквиру манифестације организују изложбе, представе, књижевне вечери и други садржаји у којима ће активно учествовати и Завод.

У наставку посете, делегација Завода посетила је и Генерални конзулат Републике Србије у Темишвару, где их је примила генерална конзулка госпођа Ивана Јакшић Матовић. Том приликом истакнута је подршка Заводу као јединственом стручном телу, као и значај даљег повезивања са дијаспором. Конзулат редовно подржава активности Савеза и изразио је спремност да подржи и ову иницијативу.

Ова посета представља први корак ка конкретној и континуираној сарадњи између Завода за равноправност полова и српске заједнице у Румунији.

 


 

 

11. јун – Дан родне равноправности

11. јун – Дан родне равноправности

Поводом 11. јуна – Дана родне равноправности, Завод за равноправност полова жели да укаже на значај доследне примене принципа равноправности жена и мушкараца као темељног начела савременог и демократског друштва.

Дан родне равноправности установљен је у част народнe посланице Драге Љочић, прве жене лекарке у Србији и једне од првих феминисткиња која је 11. јуна 1927. године први пут говорила у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тиме је симболично означено учешће жена у политичком животу Србије, што је био важан корак ка постизању родне равноправности.

Овај дан, установљен одлуком Владе Републике Србије 2017. године, обележева са циљем промовисања једнаких права и могућности за жене и мушкарце, подизања свести о значају борбе против дискриминације по основу пола и рода и оснаживања жена у свим сферама друштва.

Родна равноправност представља стратешки циљ друштвеног развоја и предуслов је за остварење пуне социјалне правде, економског напретка и одрживе демократије. Република Србија је у протеклим годинама начинила значајне кораке у изградњи институционалног и законодавног оквира у овој области. Усвајањем новог Закона о родној равноправности 2021. године успостављени су јаснији механизми одговорности, мере за спречавање дискриминације и алати за системско извештавање о напретку.

У циљу подршке примени закона, од 1. јануара 2025. године у функцији је нова веб апликација за прикупљање података о родној равноправности, којом се унапређује процес извештавања органа јавне власти, послодаваца, установа, политичких странака и других субјеката.

Ипак, упркос законском напретку, подаци указују на значајне изазове. Према Извештају Светског економског форума за 2024. годину, Србија је пала на 23. место на глобалном индексу родне равноправности (са 19. места годину дана раније). Док је у областима образовања и здравља достигнут висок ниво равноправности, економско учешће жена, као и њихова заступљеност у процесима одлучивања и даље заостају. У погледу политичког учешћа, подаци указују да је на локалном нивоу само 13,3% председница општина и градоначелница, док жене чине 37% чланова локалних скупштина. У области рада и запошљавања, жене су у просеку мање плаћене, чешће запослене на несигурним или привременим пословима, а учешће у руководећим позицијама остаје ниско.

Такође, родно засновано насиље остаје један од највећих друштвених проблема. Свака трећа жена у Србији доживела је неки облик насиља од стране партнера. Превенција, правна заштита и подршка жртвама морају остати приоритетне области за све надлежне институције.

У овом контексту, Завод за равноправност полова, као јединствена покрајинска установа, активно доприноси промоцији родне равноправности у Аутономној покрајини Војводини – кроз едукацију, пројекте и политику која узима у обзир родну перспективу. Пример тога је недавна обука одржана у мају у Новом Саду, намењена женама предузетницама, с фокусом на економско оснаживање. Подржавамо и цивилни сектор, финансирамо иницијативе које унапређују положај жена у локалним заједницама.

Остваривање родне равноправности захтева дугорочну, системску и мултисекторску сарадњу. Потребно је да сви релевантни актери – државни органи, локалне самоуправе, образовне институције, цивилни сектор и медији – доследно примењују прописе и активно доприносе култури равноправности, поштовању различитости и укључености.

Обележавање Дана родне равноправности је прилика да обновимо институционалну посвећеност једнаким шансама за све грађанке и грађане Републике Србије. Настављамо да радимо на изградњи друштва у којем родна равноправност није само законски императив, већ стварност у свакодневном животу.