Кoнфeрeнциja зa мeдиje – 8. Сajaм ствaрaлaштвa сeoских жeнa Вojвoдини

Кoнфeрeнциja зa мeдиje – 8. Сajaм ствaрaлaштвa сeoских жeнa Вojвoдини

Дирeктoркa Пoкрajинскoг зaвoдa зa рaвнoпрaвнoст пoлoвa Диaнa Mилoвић, пoкрajински сeкрeтaр зa сoциjaлну пoлитику, дeмoгрaфиjу и рaвнoпрaвнoст пoлoвa Прeдрaг Вулeтић и грaдoнaчeлник Зрeњaнинa Чeдoмир Jaњић, oдржaли су у чeтвртaк 13. oктoбрa 2016. гoдинe у Грaдскoj кући у Зрeњaнину кoнфeрeнциjу зa мeдиje пoвoдoм 8. Сajмa ствaрaлaштвa сeoских жeнa Вojвoдини.1414

Зрeњaнин je oсми грaд дoмaћин кojи ћe oвe гoдинe угoстити близу 2000 сeoских жeнa из 37 oпштинa и грaдoвa Вojвoдинe. У oквиру oвoгoдишњeг Сajмa прeкo 200 жeнских сeoских удружeњa прeдстaвићe сe крoз чeтири тeмaтскe цeлинe: Tкaњe и рукoтвoринe, Стaрински и трaдициoнaлни кoлaчи, Сувeнири и Oргaнскa хрaнa.

“Maнифeстaциja Сajaм ствaрaлaштвa сeoских жeнa у Вojвoдини je трaдициoнaлнa мaнифeстaциja кoja сe свaкe гoдинe oдржaвa пoвoдoм oбeлeжaвaњa Meђунaрoднoг дaнa сeoских жeнa.

Циљ je прeдстaвити жeнски сeoски aктивизaм нa лoкaлнoм нивoу и њихoв мoгући дoпринoс лoкaлним зajeдницaмa и рaзвojу. Рaзвиjaти сeлo, знaчи рaзвиjaти Вojвoдину и jaчaти eкoнoмски и приврeдни пoтeнциjaл Вojвoдинe”, истaклa je дирeктoркa Зaвoдa.

Смисao oбeлeжaвaњa oвoг дaтумa je дa пoдсeти друштвo кoликo дугуje сeoским жeнaмa и врeднуje њихoв рaд, дa oбeзбeди рaвнoпрaвaн приступ и пoтпунo учeшћe у oдлучивaњу и крeирaњу рaзвojних пoлитикa нa сeлу кoje ћe признaти њихoву улoгу у унaпрeђeњу рaзвoja пoљoприврeдe и сeлa, бeзбeднoсти хрaнe и смaњeњу сирoмaштвa, нaпoмeнулa je дирeктoркa.

Пoкрajински сeкрeтaр зa сoциjaлну пoлитику, дeмoгрaфиjу и рaвнoпрaвнoст пoлoвa Прeдрaг Вулeтић пoдсeтиo je нa oбaвeзe држaвe у oвoj oблaсти и Рeзoлуциjу Гeнeрaлнe скупштинe УН из 2007. гoдинe, кoja je дoнeтa сa нaмeрoм дa сe скрeнe пaжњa нa кључну улoгу жeнa нa сeлу у унaпрeђeњу пoљoприврeдe и рурaлнoг рaзвoja, унaпрeђeњу квaлитeтa хрaнe и eлиминисaњу сирoмaштвa нa сeлу.

“Плaнирaмo дa oдржимo jeдaн oкругли стo сa прeдстaвницaмa и лидeркaмa жeнских сeoскихудружeњa нa кojoj ћe тeмa бити прaвљeњe зajeдничкe стрaтeгиje рaзвoja сeoских зajeдницa.

У Вojвoдини je рeгистрoвaнo близу 400 жeнских сeoских oргaнизaциja штo свeдoчи o трaдициoнaлнoм oргaнизoвaњу жeнa. Њих смaтрaмo пaртнeримa и oчeкуjeмo дa и oнe нaс eдукуjу”, изjaвиo je пoкрajински сeкрeтaр прeдрaг Вулeтић.

Maнифeстaциja ћe бити oдржaнa у субoту, 15. oктoбрa 2016. гoдинe нa глaвнoм тргу у цeнтру Зрeњaнинa oд 11-16 чaсoвa.

Улaз je слoбoдaн, a мaнифeстaциja je прoдajнoг кaрaктeрa.

 


 

САЈАМ СТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХ ЖЕНА У ВОЈВОДИНИ – Зрењанин, Трг слободе 15. октобар 2016. године

САЈАМ СТВАРАЛАШТВА СЕОСКИХ ЖЕНА У ВОЈВОДИНИ – Зрењанин, Трг слободе 15. октобар 2016. године

Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар), Завод за равноправност полова, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова АП Војводине и град Зрењанин организују ВИИИ Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“ у суботу, 15. октобра 2016. године, у Зрењанину (Трг слободе) са почетком у 12 часова.

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини је препознатљива манифестација јединствених занатских и уметничких производа сеоских жена у Војводини, колоритних рукотворина, кулинарских и колачарских специјалитета, органског воћа и поврћа, која има за циљ да представи сеоске жене као најдоследније чуварке историјског и културног наслеђа вишенационалне Војводине.

Након Новог Сада, Сомбора, Инђије, Суботице, Кикинде, Апатина и Бачке Паланке, Зрењанин је осми град домаћин манифестације, који ће ове године угостити преко 200 женских сеоских удружења из 37 општина и градова Војводине.

У оквиру манифестације женска сеоска удружења представиће се кроз четири тематске целине: Ткање и рукотворине, Старински и традиционални колачи, Сувенири и Органска храна.

Пратећи програм манифестације обухватиће Изложбу „Знамените жене Великог Бечкерека – Петровграда – Зрењанина у периоду 19. век – прва половина 20. века“ која ће бити отворена дан раније, 14. октобра у 17 часова на Тргу слободе у Зрењанину.

Рад са сеоским женама представља једну од водећих и најважнијих делатности Завода за равноправност полова. Сарадњом са преко 300 удружења жена на селу кроз едукативни и истраживачки рад, информатичке обуке и обуке за унапређење пословних вештина, Завод је настојао да допринесе побољшању положаја и квалитета свакодневног живота жена у сеоским срединама. Организовањем Сајма стваралаштва сеоских жена промовише се женски активизам на локалном нивоу и могући допринос сеоских жена локалним заједницама и развоју, односно повећава се видљивост ове друштвене групе и њихови многобројни доприноси очувању културе и живота сеоских заједница Војводине.

Међународни дан сеоских жена установљен је Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, са намером да се скрене пажња на кључну улогу жена на селу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу.

Ратификовањем одређених докумената и конвенција наша држава је преузела међународну обавезу да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.

 


 

Завод за равноправност полова у оквиру XIII Ноћи музеја у Новом Саду учествује са изложбом ЧАРОБНА ПОЗОРНИЦА

Завод за равноправност полова у оквиру XIII Ноћи музеја у Новом Саду учествује са изложбом ЧАРОБНА ПОЗОРНИЦА

Завод за равноправност полова у оквиру XIII Ноћи музеја у Новом Саду учествује са изложбом

ЧАРОБНА ПОЗОРНИЦА

Булевар Михајла Пупина 16, Хол зграде Владе АПВ

Субота, 21.05.2016, 18-24 часова

Изложбени програм Завода за равноправност полова под називом “Чаробна позорница” покушаће да дочара свет магијских ликова у изведби сеоских удружења жена у Војводини.

Посетиоци изложбе имаће прилику да виде ручно прављена страшила, вештице, анђеле и виле из колекција 22 удружења жена.

Учествују удружења жена из Пећинаца, Српског Итебеја, Гргуреваца, Голубинаца, Пивница, Степановићева, Паноније, Бездана, Банатског Вишњићева, Лединац, Добринаца, Бикића До, Пригревице, Торка, Деча, Бачког Маглића, Банатског Новог Села, Раковца, Станишића, Белог Блата, Чалме и Шашинаца.

Завод за равноправност полова четврти пут учествује у манифестацији Ноћ музеја са намером да ове године у контексту теме Вечита снага смеха, као моћног покретача и инспирације за дела која су обележила светску књижевност и уметност, представи и промовише друштвену групу жена са села, њихово стваралаштво, капацитете и домете. Од свог оснивања Завод посвећено ради на оснаживању и едукацији жена на селу у Војводини, и промоцији значаја њиховог активног учешћа у јавном животу и развојним политикама заједница.

 


 

Животна прича Мађарице са Телепа

Животна прича Мађарице са Телепа

Завод за равноправност полова и АЦИМСИ – Центар за родне студије УНС, организују промоцију књиге Анкице Драгин &qуот;Животна прича као метод бележења родних аспеката историје жена: Мађарица са Телепа&qуот; у четвртак, 19. маја 2016. године са почетком у 18 часова.

Промоција ће бити одржана у Мултимедијалној сали (ИИ спрат/13) у Централној згради Универзитета у Новом Саду (др Зорана Ђинђића 1).

О књизи ће говорити Весна Шијачки, директорка Завода, Свенка Савић, координаторка Центра за родне студије, Биљана Сикимић, рецензенткиња, Верона Уборњи, актерка животне приче у књизи и ауторка Анкица Драгин. ауторка.

Публикација је настала као део истраживања у оквиру пројекта прикупљања и публиковања животних прича жена из мањинских заједница на подручју Војводине и представља значајан и вредан допринос овом истраживању. Животна прича Мађарице с Телепа Вероне Уборњи, сагледава се и истражује са феминистичког становишта као сведочење о женском животу у мушком свету, као и његов шири социо-културни контекст који сачињавају распрострањеност и историја мађарске заједнице у Војводини и сажет приказ социо-културних одлика и историјске судбине новосадског насеља Телеп, као и особеност реформатске цркве којој испитаница припада.

Књига Анкице Драгин је седма публикација из едиције „Роза Луксембург“ коју је Завод за равноправност полова посветио докторским и мастер радовима на тему родне равноправности са циљем да представи и афирмише стручњаке и стручњакиње који/е се баве родним политикама.

Настала у сарадњи са Центром за родне студије Универзитета у Новом Саду, едиција је осмишљена са циљем да пружи подршку образовном капацитету акредитованог докторског и мастер програма у Србији и на тај начин буде доступна стручној и широј јавности.

У оквиру едиције „Роза Луксембург“ објављена су три докторска и четири мастер рада.

Издавачка делатност, као основна делатност Завода за равноправност полова, је трајни, аутентични запис програма и пројеката које креира и релизује. Основна намера издавачке делатаности је да промовише стручњаке и стручњакиње у области родне равноправности. Објављивање публикација из ове области има за циљ да понуди фонд литературе и знања о женама и попуни традиционалне празнине у образовању, као и да афирмише значајна достигнућа и доприносе жена у најразличитијим областима живота. Подељена је у неколико едиција.

Прва, под називом „Роза Швимер“ обухвата студије и радове који анализирају законе, стратегије и политике родне равноправности.

Друга значајна едиција под називом „Милева Марић Ајнштајн“ бележи резултате истраживачких активности и препоруке неопходне за креирање нових практичних политика или иновирање афирмативних мера за одређену друштвену групу.

Едиција „Клара Цеткин“ сведочи о едукативним програмима, и она обухвата приручнике, брошуре и збирке радова полазника и полазница семинара и курсева. На тај начин сензибилишемо академску заједницу, медије и ширу јавност за вредносни концепт родне равноправности.

Ценећи стваралачки потенцијал жена с једне стране, а са друге недовољну промоцију њихових радова и домета, покренута је и едиција „Милена Павловић Барили“ која сведочи о присуству жена савременица на друштвеној и уметничкој сцени, али и кроз историју цивилизације.

Интердисциплинарни постдипломски програм Центра за родне студије већ 12 година представља нуклеус ширења теоријских идеја и метода о потреби промене академске парадигме, а чији је циљ стварање академске елите за теоријско промишљање о родним питањима повезаним са другим компонентама идентитета (као што су етнички, национални, верски, сексуални и други). То је, за сада, једини академски програм у Србији на основу којег се стиче звање мастер и доктор родних студија, а на основу акредитованог мастер и докторског програма.

 


 

Награда за промоцију знања

Награда за промоцију знања

фото: Весна Шијачки

Покрајински завод за равноправност полова овогодишњи је добитник награде “Анђелка Милић” у категорији Подршка развоју стварања знања из области родних студија у Србији (теорија и истраживања) која се по први пут додељује за феминистичко стваралаштво у области науке и културе, као и за подршку том стваралаштву и примену феминистичких идеја у различитим областима друштвеног живота.

Награду је примила директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки, која је тим поводом изјавила: “Награда је веома лепа и важна из више разлога: пре свега зато што носи име Анђелке Милић и чува успомену на њен научни и феминистички проседе. Вредност награде је у томе што их је врло мало намењено за промоцију научног доприноса родним студијама. Посебност награде је та што ће и стручној и широј јавности показати ко се код нас бави феминистичким стваралаштвом у области науке и културе и који су то садржаји и домети. Награда свакако осавремењује и охрабрује будућу комуникацију између иницијатива и друштвених циљних група.

фото: Са Соњом Дрљевић (друга с десна)

Честитам на идеји о Посебним наградама за значајан допринос развоју феминистичког знања и феминистичког стваралаштва у Србији. Награда такође припада и свима онима који су прошли кроз Завод и оставили део знања, оригиналности и ентузијазма.”

Награда „Анђелка Милић“ за феминистичко стваралаштво у области науке и културе, као и за подршку том стваралаштву и примену феминистичких идеја у различитим областима друштвеног живота, додељена је ове године први пут у знак сећања на научно дело, научни допринос и феминистички активизам Анђелке Милић (1942­2014).

 

Са Анитом Беретић, помоћницом покрајинског секретара за област равноправности полова

Награду је установила Секција за феминистичка истраживања и критичке студије маскулинитета (СЕФЕМ) Српског социолошког друштва, чија је Анђелка Милић била прва председница, у жељи да препозна и означи вредности које су у друштвеном и интелектуалном животу Србије не само скрајнуте, већ и обесмишљене, изврнуте руглу и опасно угрожене. Истовремено, СЕФЕМ наградом “Анђелка Милић” жели да подржи континуитет и историјско памћење, који су неопходан елемент јачања родне равноправности, као и трансформације хијерархија заснованих на патријархалним привилегијама и превазиђеним родним конструктима.

Жири у саставу: др Марина Хјусон, др Дубравка Ђурић и др Ивана Кроња, једногласно је одлучио да награду “Анђелка Милић” у четири основне категорије додели:

• проф. др Биљани Дојчиновић за најбољи научни рад у области друштвених и хуманистичких наука (укључујући студије културе) и науке о уметности ­ за књигу ,,Право сунца: другачији модернизми” (Академска књига, Нови Сад, 2015),

• за подршку развоју стварања знања из области родних студија у Србији (теорија и истраживања) научном часопису “Темида” и Заводу за равноправност полова из Новог Сада,

• за увођење или подстицање пракси које значајно доприносе успостављању родне равноправности у организацијама, институцијама или у локалним заједницама ­директорки Института за стратегијска истраживања при Министарству одбране доц. др Јованки Шарановић,

 

Фото: Добитници и добитнице нагреде

• за креативни подухват из свих подручја стваралаштва који користи сазнања из области феминистичке теорије и истраживања, као и критичких студија маскулинитета ­ Милени

Богавац и Војкану Арсићу за представу ­ “Црвена – самоубиство нације” у продукцији Битеф театра (2015).

Посебне награде за значајан допринос развоју феминистичког знања и феминистичког стваралаштва у Србији додељене су Соњи Дрљевић, Зорици Јевремовић Мунитић, Надежди Радовић, Јасмини Тешановић и Слободанки Вилић Константиновић.

 


 

НАГРАДА ЗАВОДУ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА за подршку развоју стварања знања из области родних студија у Србији

НАГРАДА ЗАВОДУ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА за подршку развоју стварања знања из области родних студија у Србији

ЗАВОД ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА овогодишњи је добитник награде “Анђелка Милић” у категорији Подршка развоју стварања знања из области родних студија у Србији (теорија и истраживања) која се по први пут додељује за феминистичко стваралаштво у области науке и културе, као и за подршку том стваралаштву и примену феминистичких идеја у различитим областима друштвеног живота.

Награду ће примити директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки, а свечаност поводом уручења награде биће одржана у понедељак, 29. фебруара 2016. године на Филозофском факултету у Београду у 18