25.12.2024 | Актуелно, Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
На основу Правилника о додели бесповратних средстава за подршку развоју и афирмацији женског предузетништва и Одлуке о расписивању јавног конкурса за доделу бесповратних средстава за подршку развоју и афирмацији женског предузетништва у 2024. године, директорка Завода је донела Одлуку о додели средстава коју можете погледати овде.
19.12.2024 | Актуелно
Завод за равноправност полова објавио је Листу вредновања и рангирања пријављених привредних субјеката на основу Јавног конкурса за развој и афирмацију женског предузетништва коју можете пронаћи овде.
Привредни субјекти који су поднели захтев, а не налазе се на листи, нису били предмет бодовања у складу са Правилником о додели бесповратних средстава за подршку развоју и афирмацији женског предузетништва и Јавним конкурсом.
25.11.2024 | Актуелно
Завод за равноправност полова и Мрежа “Живот без насиља” подсећају јавност да данас, 25. новембра 2024. године, обележавамо Међународни дан борбе против насиља над женама и уједно почетак међународне кампање «16 дана активизма борбе против насиља над женама».
Насиље над женама и девојчицама једно је од најраспрострањенијих и најраширенијих кршења људских права у свету. Подаци Светске здравствене организације показују да је више од 30 одсто жена у свету претрпело насиље од интимног партнера или чланова породице.

Фото: Ана Батрићевић / Новинарке против насиља
Од почетка 2024. године, према доступним подацима, у породично-партнерском контексту у Србији убијено је најмање 17 жена. Фемицид је често последица дуготрајног насиља, и према истраживањима, већина случајева насиља остаје непријављена. Препреке које жене доживљавају приликом пријављивања насиља укључују недостатак поверења у институције, друштвену стигму, страх од одмазде, економску зависност и културу ћутања.
Завод за равноправност полова од почетка учествује у раду Мреже „Живот без насиља“, којом од оснивања координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Ова Мрежа окупља институције које се баве насиљем у породици са територије АП Војводине – центре за социјални рад, судове, тужилаштва, полицијске управе, здравствене установе, покрајинске институције и друге релевантне установе и организације у циљу побољшавања приступа проблему насиља над женама и насиља у породици, доприносећи на тај начин јачању њихових капацитета за спровођење прописа у овој области.
Координациони тим Мреже чине представнице и представници покрајинских секретаријата, Завода за равноправност полова и Завода за социјалну заштиту, а задатак овог тима је да организује и реализује образовне активности и кампање за подизање нивоа свести најшире јавности о насиљу према женама, односно у породици и родно заснованом насиљу.
У том контексту, Мрежа „Живот без насиља“ апелује на грађанке и грађане, као и на институције, да на сваку ситуацију насиља реагују одговорно и солидарно, јер насиље не сме бити прихваћено ни као облик решавања конфликата, ни као део породичних односа.
Важни бројеви:
ПОЛИЦИЈА:
Хитни позиви 192
Пријава насиља у породици 0800-100-600
(0-24 часова, бесплатан позив)
СОС ВОЈВОДИНА – ТЕЛЕФОН ЗА ЖЕНЕ У СИТУАЦИЈИ НАСИЉА:
0800 10 10 10
(Сваког радног дана од 10 дo 20 часова, бесплатан позив)
Или се обратити путем мејл адресе:
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Чланице Мреже такође подсећају да извештавање медија о насиљу над женама мора бити осетљиво, одговорно и етичко и истовремено позивају све медије да испуне ову друштвену одговорност тако што ће у свом извештавању ускладити своје активности са највишим етичким стандардима и принципима људских права.
Смернице за етичко извештавање медија о насиљу над женама: https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
Искорењивање насиља над женама и девојчицама је први корак ка глобалном миру и безбедности и чини окосницу Агенде за одрживи развој до 2030. То је предуслов за промоцију, заштиту и остваривање људских права, родне равноправности, демократије и привредног раста. Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Закони који се односе на насиље у породици и заштиту жена, попут Закона о спречавању насиља у породици, представљају важан корак, али кључна је њихова доследна и ефикасна примена. Институције морају бити брзе, одговорне и оснажене за реаговање на сваки случај насиља.
Међународни дан борбе против насиља над женама је позив на заједништво, солидарност и акцију. Ниједна жена не сме бити препуштена сама себи у суочавању са насиљем – само заједничким деловањем можемо створити сигурно и праведно друштво у којем ниједна жена неће бити препозната као жртва, већ као особа која је заштићена, поштована и равноправна.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља.
Кампања „16 дана активизма против насиља над женама“ је глобална иницијатива која се обележава сваке године од 25. новембра – Међународног дана борбе против насиља над женама, до 10. децембра – Међународног дана људских права. Ова кампања има за циљ да кроз реализацију различитих активности укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља над женама.
Овогодишња кампања под слоганом „Ка Пекингу +30: Ујединимо се за окончање насиља над женама и девојчицама“ посвећена је 30. годишњици ревизије спровођења Пекиншке декларације и Платформе за акцију, докумената који се сматрају кључним у глобалном настојању за остваривање родне равноправности и унапређења положаја жена у друштву. Ови документи нису само политичке изјаве, већ и конкретни водичи за деловање на националном и међународном нивоу.
Скупштина АП Војводине је у априлу 2023. године je донела Програм за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године, чиме је показала спремност и одлучност у промоцији нулте толеранције на насиље и активности за спречавање родно заснованог насиља према женама.
Завод за равноправност полова је, као један од носилаца мера у Програму, спровео анализу о капацитетима и потребама специјализованих женских организација и других установа у сектору социјалне заштите које пружају психосоцијалну подршку за жртве родно заснованог насиља и насиља у породици. Резултати анализе треба да утврде шта недостаје од постојећих услуга психосоцијалне подршке како би се успоставиле оне које су одговарајуће за специфичне потребе жртве, укључујући и њену децу, са циљем оснаживања и независности жена. Институационална подршка укључује и усмеравање активности на повећање стручних капацитета и људских ресурса у постојећим саветовалиштима за брак и породицу или младе у оквиру центара за социјални рад и домова здравља, али и за оснивање установа у складу са Законом о социјалној заштити, које ће у оквиру система за социјалну заштиту пружати психосоцијалну подршку жртвама насиља.
Насловна фото: Ана Батрићевић / Новинарке против насиља
26.10.2024 | Актуелно, Промотивни програми
У Оџацима је данас одржан 15. по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини, догађај који се сваке године поводом Међународног дана сеоских жена (15. октобар) одржава у другој општини Војводине. Манифестација промовише рад и активизам сеоских жена из Војводине, а ове године окупила је близу 200 удружења жена и предузетница која су представиле своје производе, пре свега колаче и зимницу, ручни рад, вез, сувенире, тканице и друго.
Учеснице манифестације поздравили су председница општине Исидора Ђаковић, Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова и Смиљка Јовановић, покрајинска секретарка за финансије у Покрајинској влади.
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић истакла је да је ова манифестација померила све границе женских манифестација и показале да више ниједан туристички и привредни догађај не може да се организује без жена који у њему имају кључну улогу и које су кључни актери.
“Посебан резулат ових изложби јесу локалне и сеоске манифестације и организације женских удружења којих сада већ има 400 на територији целе Војводине. Ова манифестација је посебна јер ангажује све локалне самоуправе и све туристичке организације са циљем промоције специфичности својих локалних средина.”
Покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић је отварајући манифестацију рекла да је континуитет одржавања ове манифестације доказ да је Сајам постао традиционално место сусрета жена из наше покрајине.
“Данас, овде у Оџацима, представљамо жене са села како бисмо указали на њихов често маргинализован положај, али и афирмисали њихова знања и вештине. Нажалост, неретко се заборавља и умањује улога коју жене са села могу имати у унапређењу развоја туризма, пољопривреде, безбедности хране и смањењу сиромаштва и развоја својих локалних заједница уопште. Управо то и јесте идеја водиља за овакве скупове и сајмове. На овај начин све жене из сеоских средина у нашој покрајини имају прилику да прикажу свој рад, оно што производе и оно око чега се окупљају.”
Говорећи о неповољном социоекономском положају жена са села, отежаном приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање и различитим облицима дискриминације, покрајинска секретарка је истакла да су политикама Покрајинске владе предвиђени посебни програми и мере за унапређење положаја жена и економског оснаживања рањивих група. Једна од мера јесте свакако родно одговорно буџетирање које се у АП Војводини примењује од 2015. године. Циљ овакве јавне политике јесте уграђивање родне перспективе у креирање буџета на свим нивоима власти, његову процену и анализу и реструктуирање прихода и расхода у циљу равномерне расподеле средстава, са циљем задовољавања потреба и жена и мушкараца, нарочито маргинализованих друштвених група као што су жене на селу.
Манифестацији су присуствовали и секретарка Покрајинске владе Душанка Голубовић, покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић и Снежана Кнежевић, заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману.
21.10.2024 | Актуелно
Поводом Међународног дана сеоских жена који се сваке године у свету обележава 15. октобра, Завод за равноправност полова ће у сарадњи са општином Оџаци одржати 15. по реду традиционалну манифестацију „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“.
Манифестација ће бити одржана на платоу Спортског центра Оџаци у суботу 26. октобра 2024. године у периоду од 10 до 15 часова.
Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини има за циљ да промовише друштвену групу жена са села са намером да их учини видљивијим у јавности и укаже на њихове бројне таленте и вештине, активности и капацитете.
Сваке године на Сајму учествује близу 200 удружења жена са села из скоро свих општина и градова Војводине промовишући на тај начин своју локалну заједницу и производе као потенцијалне туристичке брендове.
Иако се жене на селу сматрају чуваркама културне баштине и важним учесницама у развоју села, жене у пољопривреди заузимају и даље неповољнији социоекономски положај у поређењу са мушкарцима. Жене су власнице газдинстава у Србији само у 12 одсто случајева, и иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, добијају много мање финансијске помоћи, a више од половине жена са села формално је незапослено – чак 60 одсто њих нема право на пензију.
Четвртину светске популације чине сеоске жене чије преживљавање зависи од природних ресурса и пољопривреде. У земљама у развоју, оне чине 43 одсто радне снаге у пољопривреди док истовремено производе и прерађују скоро сву доступну храну на тржишту, тиме носећи примарну одговорност за прехрамбену сигурност.
Имајући у виду чињеницу да 76 одсто ектремно сиромашних живи у сеоским срединама, омогућити женана на селу приступ производним ресурсима доприноси смањењу глади и сиромаштва у свету, истовремено чинећи сеоске жене кључним за успех нове Агенде одрживог развоја до 2030.
Први међународни Дан сеоских жена обележен је 2008. године. Успостављен је од стране Уједињених нација са намером да укаже на „кључну улогу и допринос жена на селу за унапређење пољопривреде и руралног развоја, доприноса прехрамбеном суверенитету и искорењивању сиромаштва у сеоским областима“.
ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
17.10.2024 | Актуелно
Међународни дан сеоских жена (15. октобар) обележен је скупом у Шимановцима где су Завод за равноправност полова и Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовали сусрет са представницама 26 удружења жена са територије АП Војводине.
Циљ скупа „Економско оснаживање сеоских жена – потенцијали, изазови и могућности за подршку“ биo je размена информација и разговор са женама са села када су у питању потешкоће са којима се оне суочавају, највише у области пројектног финансирања, односно коришћења средстава која се издвајају за рад женских удружења.
У име покрајинских органа представницама удружења у уводном делу обратили су се покрајинска омбудсманка др Драгана Ћорић, директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић, Горан Пузић, в.д. помоћника покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Драган Трапарић, в.д. помоћника покрајинског секретара за културу и јавно информисање.
Сви саговорници су истакли да је рад и активизам удружења жена са села кључан у развоју локалне заједнице и друштва уопште и да је подршка институција, како локалних, тако и покрајинских неопходна како би предузетнички потенцијал жена са села био видљив најширој јавности.
У радном делу састанка удружењима жена су појашњене све недоумице у вези са аплицирањем на конкурсе које расписују покрајинске установе и секретаријати, па су тако сараднице из Завода за равноправност полова Катарина Крајновић и Владислава Игић представиле конкурс Завода намењеног удружењима грађана и жена.
Организацију догађаја помогла је општина Пећинци, МЗ Шимановци и Удружење жена „Шимановчанке“.
14.10.2024 | Актуелно
Сваке године, 15. октобра, обележавамо Међународни дан сеоских жена, када имамо прилику да одамо признање незаменљивој улози женa са села у унапређењу здравља и благостања својих заједница. Сеоске жене које чине око 22% глобалне популације, суочавају се, на свакодневном нивоу, са многим изазовима, укључујући сиромаштво, неједнак приступ образовању и здравственим услугама, као и родну дискриминацију.
Сеоске жене су кључни актери у системима производње хране, чинећи 36% радне снаге у пољопривреди. Њихова улога као чуварки биодиверзитета и носитељки традиционалног знања је непроцењива. Оне су такође кључне фигуре у пружању здравствене заштите, чинећи 67% здравственог кадра глобално и 70% радника у заједници. Ипак, многе од њих не примају праведну надокнаду за свој рад.
Тема овогодишњег обележавања Међународног дана сеоских жена гласи: Сеоске жене одржавају природу за нашу заједничку будућност: изградња отпорности на климатске промене, очување биодиверзитета и брига о земљи ка родној равноправности и оснаживању, наглашавајући кључну улогу коју сеоске жене играју у очувању природних ресурса и изградњи одрживих заједница.
Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, Завод са равноправност полова и Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи са Удружењем жена „Шимановчанке” одржаће 15. октобра 2024. године у Шимановцима скуп под називом “Економско оснаживање сеоских жена – потенцијали, изазови и могућности за подршку” у циљу промовисања и оснаживања женског сеоског активизма.
Имајући у виду кључну улогу коју жене на селу имају у опстанку и развоју руралних средина, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Завод за равноправност полова као покрајинске установе које се баве заштитом и унапређењем људских права теже да стекну увид у рад удружења жена са села, у изазове са којима се она суочавају, између осталог и у вези са финансирањем активности удружења. Скуп ће окупити удружења сеоских жена и представнике/це институција са покрајинског и локалног нивоа, а циљ је да се кроз размену праксе и искустава сагледају могућности за унапређење положаја жена на селу и ефикасније коришћење средстава која се издвајају за рад женских удружења.
Поводом овог дана, апелујемо на све да препознају виталну улогу жена са села у борби против сиромаштва, и подрже њихове доприносе својим локалним заједницама. Унапређење и јачање њихових капацитета кроз приступ финансијама, образовању, обукама и и праведним условима рада доприноси одрживости заједница и бенефит за све.
15. октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва на селу.
11.10.2024 | Актуелно
Поводом Међународног дана девојчица, који се обележава 11. октобра, желимо да скренемо пажњу на значај подршке и оснаживања девојчица широм света. Овај дан посвећен је подизању свести о правима девојчица и њиховим потребама, као и о изазовима са којима се оне суочавају. Тема овогодишњег Међународног дана девојчица је „Девојчице и визија за будућност“.
У последњих неколико година, напори за унапређење образовања, здравља и сигурности девојчица постали су приоритет, међутим девојчице су и даље често суочене са дискриминацијом, насиљем и ограниченим могућностима, што их спречава да остваре свој пуни потенцијал.
Ове године, фокус је на гласовима девојчица и њиховој визији будућности. Данашња генерација девојчица непропорционално је погођена глобалним кризама, попут климатских промена, сукоба, сиромаштва и повратка на тешко стечена права људских права и родне равноправности. Превише девојчица је и даље лишено својих права, што ограничава њихове изборе и будућност.
Ипак, неке анализе показују да девојчице нису само храбре у суочавању са кризама, већ су и пуне наде за будућност. Сваког дана предузимају кораке ка остварењу визије света у којем су све девојчице заштићене, поштоване и оснажене. Међутим, девојчице не могу саме остварити ову визију. Потребни су им савезници који ће слушати и одговарати на њихове потребе.
Уз праву подршку, ресурсе и прилике, потенцијал више од 1,1 милијарде девојчица широм света је неограничен. Када девојчице воде, утицај је одмах видљив и далекосежан: породице, заједнице и економије постају јаче, а будућност светлија.
Према подацима УНЕСЦО-а, око 129 милиона девојчица широм света није у школама, а више од 30 милиона њих никада неће имати прилику да похађају основну школу. Око 12 милиона девојчица годишње је присиљено на брак пре него што напуне 18 година, што представља озбиљан проблем, посебно у земљама у развоју.
Једна од сваке три девојчице или жене доживела је физичко или сексуално насиље током свог живота, што указује на широку распрострањеност родно заснованог насиља. У земљама са ниским и средњим дохотком, адолесценткиње су често изложене високим стопама нежељених трудноћа, што додатно отежава приступ образовању и економским приликама.
У Србији се девојчице у основним и средњим школама уписују у једнаком броју као и дечаци, али се често суочавају с препрекама у избору каријере у СТЕМ областима. Према индексу родне равноправности ЕУ, Србија се налази испод европског просека, са посебно израженим проблемима у економском оснаживању и политичком учешћу жена.
Истраживања показују да је око 25% жена у Србији доживело неки облик физичког или сексуалног насиља, што указује на потребу за већим фокусом на заштиту права девојчица и жена. Младе девојке у Србији се суочавају с изазовима везаним за репродуктивно здравље, укључујући недовољну едукацију о контрацепцији и сексуалном здрављу.
Ови подаци осветљавају значајне изазове с којима се девојчице данас суочавају и наглашавају потребу за хитним деловањем и променама на глобалном и локалном нивоу.
4.10.2024 | Актуелно
Покрајински завод за равноправност полова расписао је за привредна друштва и предузетнице Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2024. години са циљем подстицања развоја жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине.
Циљ конкурса је подршка пословању женама предузетницама у процесу производње односно пружања услуга путем инвестиција у опрему и машина за рад. Дугорочно циљ је оснажити жене које су на почетку бављења предузетништвом дa истрају на свом путу каријере и остваре своје таленте, креативност и иницијативе.
Предмет јавног конкурса је финансирање набавке опреме и машина, а право учешћа имају привредна друштва и предузетнице са седиштем или регистрованом пословном јединицом на територији АП Војводине. Укупна средства која се додељују по конкурсу износе 19.000.000,00 динара, а висина тражених средстава, укључујући и ПДВ, не може бити мања од 150.000,00 динара, односно већа од 500.000,00 динара по појединачној пријави.
Област економског оснаживања жена спада у један од приоритетних задатака Завода за равноправност полова, јер је оно основ за постизање родне равноправности али и одрживи развој и остваривање циљева постављених Агендом 2030 Уједињених нација. Продор жена у сферу предузетништва представља значајан корак на путу еманципације и стицања економске независности као првог предуслова за родну равноправност.
Конкурс је отворен до 25. октобра 2024. године, а све информације у вези са конкурсом као и начином за аплицирање можете погледати овде
26.09.2024 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић и сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић учествовале су 23. и 24. септембра 2024. године у Врднику у Стратешкој радионици Координационог тима Мреже “Живот без насиља”.
Mрeжa „Живот без насиља” пoвeзуje рaзличитe институциje (цeнтре зa сoциjaлни рaд, здрaвствeнe и oбрaзoвнe институциje, пoлициjу, тужилaштвo, судoве, као и oргaнизaциjе цивилнoг друштвa) и oмoгућaвa бoљу сaрaдњу и рaзмeну инфoрмaциja (нa oснoву пoтписaнoг мeмoрaндумa) у циљу спречавања насиља према женама и насиља у породици.
У оквиру Мреже функционише Координациони тим који чине пoкрajински oргaни, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман као координатор мреже нaстojи дa крoз eдукaтивнe aктивнoсти oмoгући рaзмeну искустaвa и дoбрe прaксe у пoступaњу, а у циљу успостављања нулте толеранције на насиље према женама у породици и у партнерским односима у АП Војводини.
У јуну месецу 2022. године ревидиран је Стратешки план Мреже и креиран је Акциони план за период 2022-2023. године на основу којег су спроведене активности по стратешким циљевима и чији је рок за реализацију продужен до друге половине 2024. године. Будући да је Акциони план истекао, циљ организовања ове радионице био је евалуација примене претходног Стратешког плана и планирање активности које ће бити реализоване у оквиру новог Стратешког плана Мреже.
На радионици је направљен план активности обележавања важних датума када је у питању тема родно заснованог насиља, као и план обележавања међународне Кампање „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ у којој учествују сви покрајински родни механизми са територије Војводине, а која се сваке године одржава у периоду од 25. новембра до 10. децембра.
Завод за равноправност полова члан је Мреже „Живот без насиља од њеног оснивања 2005. године и активно учествује у њеном раду.