13.02.2025 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић, учествовала је на шестом по реду Сајму завичаја који је ове године одржан 8. и 9. фебруара на Новосадском сајму, под слоганом Завичај кроз привреду, туризам и културу.
Директорка Завода учествовала је у разговору у оквиру првог панела, под називом „Деца нам се рађала“ заједно са другим истакнутим највишим представницима државних органа, јавним личностима и истакнутим интелектуалцима из Републике Србије и Републике Српске.
На панелу се дискутовало о сарадњи институција, о мерама које обе државе доносе када је реч о популационој политици и политици пронаталитета, о подршци младим паровима, а нарочито женама.
Директорка је говорила о подршци женама предузетницама, кроз четири конкурсна циклуса које је Завод за равноправност полова спровео у последње четири године, затим о едукацијама које је потребно организовати како за предузетнице ради њиховог усавршавања и умрежавања, тако и за удружења жена, посебно из руралних подручја, као и колико је битна синергија свих механизама и институција.
Директорка Завода је истакла да је Завод за равноправност полова кроз Јавни позив за доделу кућа са окућницом, пружао подршку младим паровима још од 2015. године и да је тај конкурс и даље актуелан у Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова, за територију Аутономне Покрајине Војводине.
“Женско предузетништво као једна специфична грана привреде, осетљива је и полако се развија и као таква има своје одређену повезаност са пронаталитетном политиком, те је треба посматрати из више социо-економских фактора. На крају, родно питање је питање једнакости оба пола, тако да је у перспективи потребно размишљати о једнаким могућностима и мањкавости професија у којима су мушкарци слабије заступљени”, рекла је директорка Крсмановић.
Закључак панела јесте сарадња између две државе, где је у плану оснивање фонда под истим називом, како би се пружила подршка планирању породице.
Манифестација је организована од стране Фонда за избегла и расељена лице путем сарадње Срба у региону.
6.02.2025 | Актуелно, Издавачка делатност
Завод за равноправност полова објавио је у оквиру своје издавачке делатности три нове публикације чиме је фонд литературе из области родних политика обогаћен новим темама.
Публикација „Родна анализа текстова у писаним медијима о композиторкама Србије крајем 20. и почетком 21. века“ др Наташе Костадиновић представља новину у погледу избора теме за истраживање јер се ауторка бавила питањем професије која је све до краја 19. века сматрана искључиво мушком.
Циљ истраживања ауторке је да систематизује, анализира и интерпретира податке о перцепцији композиторки у Србији у 20. и 21. веку на основу текстова у штампаним медијима и на основу сопствених изјава композиторки и тако истакне у чему је значај присутности композиторки у музичком, културном и јавном животу у земљи и свету. У резултатима анализе одабраног корпуса медијских текстова ауторка је показала да је укупна продукција озбиљне музике у Србији недовољно афирмисана чиме су и професионална достигнућа композиторки недовољно доступна јавности. Неке од одабраних композиторки веома су присутне у медијима, неке се помињу спорадично – углавном у вези са неким музичким догађајем којем су на неки начин допринеле, или чак у потпуности одсуствују из медија и када такве догађаје успешно приређују.
Други рад под називом „Родна стереотипизација ликова у дискурсу цртаних филмова за децу“ др Валентине Ђекић говори о начину репрезентације мушкараца и жена у одабраним краткометражним цртаним филмовима који су доступни деци на другом програму јавног сервиса РТС-а. Циљ рада је да деконструише стереотипе и предрасуде у кодовима филмске уметности којима се посредно имплементирају доминантне поруке деци.
Основна хипотеза од које је ауторка пошла јесте да су ликови у дечјим цртаним филмовима родно стереотипни и да имплицитно имплементирају стереотипне поруке које су у складу са патријархалном матрицом, тј. традиционалним друштвеним конструктима и представама о роду.
Стога је ово истраживање изузетно важно јер је указало на све сложене нивое идеја пласираних у анализираним, иначе најомиљенијим цртаним филмовима које емитује национални јавни сервис у Србији, па су доступни целој дечијој популацији, са посебним фокусом на родне стереотипе који често на први поглед и нису уочљиви. Њихова деконструкција је важна алатка за медијско описмењавање деце и одраслих.
У оквиру едиције “Милева Марић Ајнштајн” која бележи резултате истраживачких активности и препоруке неопходне за креирање нових практичних политика или иновирање афирмативних мера за одређену друштвену групу, објављена је „Анализа услуга психосоцијалне подршке за жртве родно заснованог насиља и насиља у породици“.
Анализа је спроведена у оквиру покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и другим облицима родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године, у оквиру ког је Завод задужен за спровођење мере 2.6. која се односи на обезбеђивање недостајућег обима и врсте (садржаја) услуга психосоцијалне подршке за жене и девојке у ситуацији насиља засновано на подацима.
Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче и истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера и актерки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.
До сада је у оквиру издавачке делатности наше установе објављено 48 наслова. Списак издања можете погледати овде.
27.12.2024 | Актуелно, Подстицајни програми
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић потписала је у четвртак 26. децембра 2024. године уговоре са 44 предузетнице којима су одобрена тражена средства за куповину машина и опреме.
Завод за равноправност полова расписао је почетком октобра 2024. године Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2024. години у укупној вредности од 19 милиона динара, за жене предузетнике и привредна друштва, односно микро и мала предузећа у којима су већински власници жене, а који послују на територији АП Војводине. На конкурс се јавило 700 жена предузетница што показује њихову заинтересованост за овакву врсту подршке.
Конкурс је расписан ради унапређења пословања жена предузетница са територије АП Војводине, односно пружања институционалне подршке развоју пословања којим управљају жене, и то путем инвестирања у машине и опрему које доприносе расту прихода, новом запошљавању и унапређењу технологије процеса производње или пружања услуге.
Према речима директорке Завода Иване Крсмановић, институционална подршка развоју женског предузетништва представља кључни фактор у оснаживању жена у друштву и оно није само питање економске потребе, већ и социјалне правде и равноправности. Предузетништво жена има велики потенцијал јер оно доноси нове идеје, иновације и конкурентност на тржишту. Женама често недостаје приступ капиталу и подршци, али када су подржане, оне могу значајно утицати на развој нових индустрија и услуга, истакла је директорка Завода.
Бесповратна средства ове године додељена су предузетницама у две категорије – оним које послују до три године и оним које послују дуже од три године. Средства су додељена за куповину машина и опреме у области прехрамбене индустрије, производње гардеробе, услуга графичког дизајна и архитектуре, козметичких услуга, књиговодства итд.
Област економског оснаживања жена спада у једне од приоритетних програмских активности у оквиру делатности Завода за равноправност полова. Економско оснаживање жена обухвата креирање програма и мера који имају за циљ подршку женама у пословању, а којима се подстиче развој, запошљавање, самозапошљавање и њихов бољи економски положај. До сада је, путем конкурса, за афирмацију женског предузетништва издвојено преко 58 милиона динара, а 172 предузетнице је добило средства за развој свог бизниса.
25.12.2024 | Актуелно, Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
На основу Правилника о додели бесповратних средстава за подршку развоју и афирмацији женског предузетништва и Одлуке о расписивању јавног конкурса за доделу бесповратних средстава за подршку развоју и афирмацији женског предузетништва у 2024. године, директорка Завода је донела Одлуку о додели средстава коју можете погледати овде.
19.12.2024 | Актуелно
Завод за равноправност полова објавио је Листу вредновања и рангирања пријављених привредних субјеката на основу Јавног конкурса за развој и афирмацију женског предузетништва коју можете пронаћи овде.
Привредни субјекти који су поднели захтев, а не налазе се на листи, нису били предмет бодовања у складу са Правилником о додели бесповратних средстава за подршку развоју и афирмацији женског предузетништва и Јавним конкурсом.
25.11.2024 | Актуелно
Завод за равноправност полова и Мрежа “Живот без насиља” подсећају јавност да данас, 25. новембра 2024. године, обележавамо Међународни дан борбе против насиља над женама и уједно почетак међународне кампање «16 дана активизма борбе против насиља над женама».
Насиље над женама и девојчицама једно је од најраспрострањенијих и најраширенијих кршења људских права у свету. Подаци Светске здравствене организације показују да је више од 30 одсто жена у свету претрпело насиље од интимног партнера или чланова породице.
Фото: Ана Батрићевић / Новинарке против насиља
Од почетка 2024. године, према доступним подацима, у породично-партнерском контексту у Србији убијено је најмање 17 жена. Фемицид је често последица дуготрајног насиља, и према истраживањима, већина случајева насиља остаје непријављена. Препреке које жене доживљавају приликом пријављивања насиља укључују недостатак поверења у институције, друштвену стигму, страх од одмазде, економску зависност и културу ћутања.
Завод за равноправност полова од почетка учествује у раду Мреже „Живот без насиља“, којом од оснивања координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Ова Мрежа окупља институције које се баве насиљем у породици са територије АП Војводине – центре за социјални рад, судове, тужилаштва, полицијске управе, здравствене установе, покрајинске институције и друге релевантне установе и организације у циљу побољшавања приступа проблему насиља над женама и насиља у породици, доприносећи на тај начин јачању њихових капацитета за спровођење прописа у овој области.
Координациони тим Мреже чине представнице и представници покрајинских секретаријата, Завода за равноправност полова и Завода за социјалну заштиту, а задатак овог тима је да организује и реализује образовне активности и кампање за подизање нивоа свести најшире јавности о насиљу према женама, односно у породици и родно заснованом насиљу.
У том контексту, Мрежа „Живот без насиља“ апелује на грађанке и грађане, као и на институције, да на сваку ситуацију насиља реагују одговорно и солидарно, јер насиље не сме бити прихваћено ни као облик решавања конфликата, ни као део породичних односа.
Важни бројеви:
ПОЛИЦИЈА:
Хитни позиви 192
Пријава насиља у породици 0800-100-600
(0-24 часова, бесплатан позив)
СОС ВОЈВОДИНА – ТЕЛЕФОН ЗА ЖЕНЕ У СИТУАЦИЈИ НАСИЉА:
0800 10 10 10
(Сваког радног дана од 10 дo 20 часова, бесплатан позив)
Или се обратити путем мејл адресе:
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Чланице Мреже такође подсећају да извештавање медија о насиљу над женама мора бити осетљиво, одговорно и етичко и истовремено позивају све медије да испуне ову друштвену одговорност тако што ће у свом извештавању ускладити своје активности са највишим етичким стандардима и принципима људских права.
Смернице за етичко извештавање медија о насиљу над женама: https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
Искорењивање насиља над женама и девојчицама је први корак ка глобалном миру и безбедности и чини окосницу Агенде за одрживи развој до 2030. То је предуслов за промоцију, заштиту и остваривање људских права, родне равноправности, демократије и привредног раста. Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Закони који се односе на насиље у породици и заштиту жена, попут Закона о спречавању насиља у породици, представљају важан корак, али кључна је њихова доследна и ефикасна примена. Институције морају бити брзе, одговорне и оснажене за реаговање на сваки случај насиља.
Међународни дан борбе против насиља над женама је позив на заједништво, солидарност и акцију. Ниједна жена не сме бити препуштена сама себи у суочавању са насиљем – само заједничким деловањем можемо створити сигурно и праведно друштво у којем ниједна жена неће бити препозната као жртва, већ као особа која је заштићена, поштована и равноправна.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља.
Кампања „16 дана активизма против насиља над женама“ је глобална иницијатива која се обележава сваке године од 25. новембра – Међународног дана борбе против насиља над женама, до 10. децембра – Међународног дана људских права. Ова кампања има за циљ да кроз реализацију различитих активности укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља над женама.
Овогодишња кампања под слоганом „Ка Пекингу +30: Ујединимо се за окончање насиља над женама и девојчицама“ посвећена је 30. годишњици ревизије спровођења Пекиншке декларације и Платформе за акцију, докумената који се сматрају кључним у глобалном настојању за остваривање родне равноправности и унапређења положаја жена у друштву. Ови документи нису само политичке изјаве, већ и конкретни водичи за деловање на националном и међународном нивоу.
Скупштина АП Војводине је у априлу 2023. године je донела Програм за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године, чиме је показала спремност и одлучност у промоцији нулте толеранције на насиље и активности за спречавање родно заснованог насиља према женама.
Завод за равноправност полова је, као један од носилаца мера у Програму, спровео анализу о капацитетима и потребама специјализованих женских организација и других установа у сектору социјалне заштите које пружају психосоцијалну подршку за жртве родно заснованог насиља и насиља у породици. Резултати анализе треба да утврде шта недостаје од постојећих услуга психосоцијалне подршке како би се успоставиле оне које су одговарајуће за специфичне потребе жртве, укључујући и њену децу, са циљем оснаживања и независности жена. Институационална подршка укључује и усмеравање активности на повећање стручних капацитета и људских ресурса у постојећим саветовалиштима за брак и породицу или младе у оквиру центара за социјални рад и домова здравља, али и за оснивање установа у складу са Законом о социјалној заштити, које ће у оквиру система за социјалну заштиту пружати психосоцијалну подршку жртвама насиља.
Насловна фото: Ана Батрићевић / Новинарке против насиља
26.10.2024 | Актуелно, Промотивни програми
У Оџацима је данас одржан 15. по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини, догађај који се сваке године поводом Међународног дана сеоских жена (15. октобар) одржава у другој општини Војводине. Манифестација промовише рад и активизам сеоских жена из Војводине, а ове године окупила је близу 200 удружења жена и предузетница која су представиле своје производе, пре свега колаче и зимницу, ручни рад, вез, сувенире, тканице и друго.
Учеснице манифестације поздравили су председница општине Исидора Ђаковић, Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова и Смиљка Јовановић, покрајинска секретарка за финансије у Покрајинској влади.
Директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић истакла је да је ова манифестација померила све границе женских манифестација и показале да више ниједан туристички и привредни догађај не може да се организује без жена који у њему имају кључну улогу и које су кључни актери.
“Посебан резулат ових изложби јесу локалне и сеоске манифестације и организације женских удружења којих сада већ има 400 на територији целе Војводине. Ова манифестација је посебна јер ангажује све локалне самоуправе и све туристичке организације са циљем промоције специфичности својих локалних средина.”
Покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић је отварајући манифестацију рекла да је континуитет одржавања ове манифестације доказ да је Сајам постао традиционално место сусрета жена из наше покрајине.
“Данас, овде у Оџацима, представљамо жене са села како бисмо указали на њихов често маргинализован положај, али и афирмисали њихова знања и вештине. Нажалост, неретко се заборавља и умањује улога коју жене са села могу имати у унапређењу развоја туризма, пољопривреде, безбедности хране и смањењу сиромаштва и развоја својих локалних заједница уопште. Управо то и јесте идеја водиља за овакве скупове и сајмове. На овај начин све жене из сеоских средина у нашој покрајини имају прилику да прикажу свој рад, оно што производе и оно око чега се окупљају.”
Говорећи о неповољном социоекономском положају жена са села, отежаном приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање и различитим облицима дискриминације, покрајинска секретарка је истакла да су политикама Покрајинске владе предвиђени посебни програми и мере за унапређење положаја жена и економског оснаживања рањивих група. Једна од мера јесте свакако родно одговорно буџетирање које се у АП Војводини примењује од 2015. године. Циљ овакве јавне политике јесте уграђивање родне перспективе у креирање буџета на свим нивоима власти, његову процену и анализу и реструктуирање прихода и расхода у циљу равномерне расподеле средстава, са циљем задовољавања потреба и жена и мушкараца, нарочито маргинализованих друштвених група као што су жене на селу.
Манифестацији су присуствовали и секретарка Покрајинске владе Душанка Голубовић, покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић и Снежана Кнежевић, заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману.
21.10.2024 | Актуелно
Поводом Међународног дана сеоских жена који се сваке године у свету обележава 15. октобра, Завод за равноправност полова ће у сарадњи са општином Оџаци одржати 15. по реду традиционалну манифестацију „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“.
Манифестација ће бити одржана на платоу Спортског центра Оџаци у суботу 26. октобра 2024. године у периоду од 10 до 15 часова.
Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини има за циљ да промовише друштвену групу жена са села са намером да их учини видљивијим у јавности и укаже на њихове бројне таленте и вештине, активности и капацитете.
Сваке године на Сајму учествује близу 200 удружења жена са села из скоро свих општина и градова Војводине промовишући на тај начин своју локалну заједницу и производе као потенцијалне туристичке брендове.
Иако се жене на селу сматрају чуваркама културне баштине и важним учесницама у развоју села, жене у пољопривреди заузимају и даље неповољнији социоекономски положај у поређењу са мушкарцима. Жене су власнице газдинстава у Србији само у 12 одсто случајева, и иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, добијају много мање финансијске помоћи, a више од половине жена са села формално је незапослено – чак 60 одсто њих нема право на пензију.
Четвртину светске популације чине сеоске жене чије преживљавање зависи од природних ресурса и пољопривреде. У земљама у развоју, оне чине 43 одсто радне снаге у пољопривреди док истовремено производе и прерађују скоро сву доступну храну на тржишту, тиме носећи примарну одговорност за прехрамбену сигурност.
Имајући у виду чињеницу да 76 одсто ектремно сиромашних живи у сеоским срединама, омогућити женана на селу приступ производним ресурсима доприноси смањењу глади и сиромаштва у свету, истовремено чинећи сеоске жене кључним за успех нове Агенде одрживог развоја до 2030.
Први међународни Дан сеоских жена обележен је 2008. године. Успостављен је од стране Уједињених нација са намером да укаже на „кључну улогу и допринос жена на селу за унапређење пољопривреде и руралног развоја, доприноса прехрамбеном суверенитету и искорењивању сиромаштва у сеоским областима“.
ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
17.10.2024 | Актуелно
Међународни дан сеоских жена (15. октобар) обележен је скупом у Шимановцима где су Завод за равноправност полова и Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовали сусрет са представницама 26 удружења жена са територије АП Војводине.
Циљ скупа „Економско оснаживање сеоских жена – потенцијали, изазови и могућности за подршку“ биo je размена информација и разговор са женама са села када су у питању потешкоће са којима се оне суочавају, највише у области пројектног финансирања, односно коришћења средстава која се издвајају за рад женских удружења.
У име покрајинских органа представницама удружења у уводном делу обратили су се покрајинска омбудсманка др Драгана Ћорић, директорка Завода за равноправност полова Ивана Крсмановић, Горан Пузић, в.д. помоћника покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Драган Трапарић, в.д. помоћника покрајинског секретара за културу и јавно информисање.
Сви саговорници су истакли да је рад и активизам удружења жена са села кључан у развоју локалне заједнице и друштва уопште и да је подршка институција, како локалних, тако и покрајинских неопходна како би предузетнички потенцијал жена са села био видљив најширој јавности.
У радном делу састанка удружењима жена су појашњене све недоумице у вези са аплицирањем на конкурсе које расписују покрајинске установе и секретаријати, па су тако сараднице из Завода за равноправност полова Катарина Крајновић и Владислава Игић представиле конкурс Завода намењеног удружењима грађана и жена.
Организацију догађаја помогла је општина Пећинци, МЗ Шимановци и Удружење жена „Шимановчанке“.
14.10.2024 | Актуелно
Сваке године, 15. октобра, обележавамо Међународни дан сеоских жена, када имамо прилику да одамо признање незаменљивој улози женa са села у унапређењу здравља и благостања својих заједница. Сеоске жене које чине око 22% глобалне популације, суочавају се, на свакодневном нивоу, са многим изазовима, укључујући сиромаштво, неједнак приступ образовању и здравственим услугама, као и родну дискриминацију.
Сеоске жене су кључни актери у системима производње хране, чинећи 36% радне снаге у пољопривреди. Њихова улога као чуварки биодиверзитета и носитељки традиционалног знања је непроцењива. Оне су такође кључне фигуре у пружању здравствене заштите, чинећи 67% здравственог кадра глобално и 70% радника у заједници. Ипак, многе од њих не примају праведну надокнаду за свој рад.
Тема овогодишњег обележавања Међународног дана сеоских жена гласи: Сеоске жене одржавају природу за нашу заједничку будућност: изградња отпорности на климатске промене, очување биодиверзитета и брига о земљи ка родној равноправности и оснаживању, наглашавајући кључну улогу коју сеоске жене играју у очувању природних ресурса и изградњи одрживих заједница.
Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, Завод са равноправност полова и Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи са Удружењем жена „Шимановчанке” одржаће 15. октобра 2024. године у Шимановцима скуп под називом “Економско оснаживање сеоских жена – потенцијали, изазови и могућности за подршку” у циљу промовисања и оснаживања женског сеоског активизма.
Имајући у виду кључну улогу коју жене на селу имају у опстанку и развоју руралних средина, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Завод за равноправност полова као покрајинске установе које се баве заштитом и унапређењем људских права теже да стекну увид у рад удружења жена са села, у изазове са којима се она суочавају, између осталог и у вези са финансирањем активности удружења. Скуп ће окупити удружења сеоских жена и представнике/це институција са покрајинског и локалног нивоа, а циљ је да се кроз размену праксе и искустава сагледају могућности за унапређење положаја жена на селу и ефикасније коришћење средстава која се издвајају за рад женских удружења.
Поводом овог дана, апелујемо на све да препознају виталну улогу жена са села у борби против сиромаштва, и подрже њихове доприносе својим локалним заједницама. Унапређење и јачање њихових капацитета кроз приступ финансијама, образовању, обукама и и праведним условима рада доприноси одрживости заједница и бенефит за све.
15. октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва на селу.
“Женско предузетништво као једна специфична грана привреде, осетљива је и полако се развија и као таква има своје одређену повезаност са пронаталитетном политиком, те је треба посматрати из више социо-економских фактора. На крају, родно питање је питање једнакости оба пола, тако да је у перспективи потребно размишљати о једнаким могућностима и мањкавости професија у којима су мушкарци слабије заступљени”, рекла је директорка Крсмановић.
