13.05.2025 | Актуелно, Издавачка делатност
Обавештавамо вас да је нови рок пријаву на Конкурс за публиковање радова у области родне равноправности продужен до 9. јуна 2025. године.
Јавни конкурс за публиковање радова у области родне равноправности расписан је са циљем избора и објављивања ауторских радова који доприносе унапређењу знања и свести о питањима родне равноправности.
Предмет конкурса обухвата радове који се баве темама из области родних студија и родне равноправности, укључујући:
- радове настале у оквиру истраживачких пројеката у Војводини, земљи или свету;
- радове настале у оквиру програмских активности Завода;
- преводе већ објављених научно верификованих публикација, нарочито из региона;
- радове који истражују наслеђе женског покрета и активизма у Војводини;
- радове из области савременог стваралаштва жена.
Циљ конкурса је:
- промоција родне равноправности као дела људских права;
- унапређење образовног и научног рада у овој области;
- подршка ауторкама и ауторима кроз објављивање њихових радова;
- повећање видљивости достигнућа жена у различитим областима друштвеног живота;
- афирмација младих истраживача и истраживачица, посебно студената и студенткиња родних студија.
Право учешћа имају сви заинтересовани аутори и ауторке који имају оригиналан рад на тему родне равноправности. Сваки кандидат/киња може конкурисати само са једним радом.
Рок за подношење пријава је понедељак, 9. јун 2025. године.
Све додатне информације могу се добити путем имејл адресе: konkursi@ravnopravnost.org.rs или на број телефона: 021/66 15 133 (радним данима од 10 до 14 часова).
Позивамо све заинтересоване да поднесу своје радове и на тај начин допринесу афирмацији родне равноправности у нашем друштву.
За више информација о конкурсу и обавезној документацији погледати ОВДЕ
6.02.2025 | Актуелно, Издавачка делатност
Завод за равноправност полова објавио је у оквиру своје издавачке делатности три нове публикације чиме је фонд литературе из области родних политика обогаћен новим темама.
Публикација „Родна анализа текстова у писаним медијима о композиторкама Србије крајем 20. и почетком 21. века“ др Наташе Костадиновић представља новину у погледу избора теме за истраживање јер се ауторка бавила питањем професије која је све до краја 19. века сматрана искључиво мушком.
Циљ истраживања ауторке је да систематизује, анализира и интерпретира податке о перцепцији композиторки у Србији у 20. и 21. веку на основу текстова у штампаним медијима и на основу сопствених изјава композиторки и тако истакне у чему је значај присутности композиторки у музичком, културном и јавном животу у земљи и свету. У резултатима анализе одабраног корпуса медијских текстова ауторка је показала да је укупна продукција озбиљне музике у Србији недовољно афирмисана чиме су и професионална достигнућа композиторки недовољно доступна јавности. Неке од одабраних композиторки веома су присутне у медијима, неке се помињу спорадично – углавном у вези са неким музичким догађајем којем су на неки начин допринеле, или чак у потпуности одсуствују из медија и када такве догађаје успешно приређују.
Други рад под називом „Родна стереотипизација ликова у дискурсу цртаних филмова за децу“ др Валентине Ђекић говори о начину репрезентације мушкараца и жена у одабраним краткометражним цртаним филмовима који су доступни деци на другом програму јавног сервиса РТС-а. Циљ рада је да деконструише стереотипе и предрасуде у кодовима филмске уметности којима се посредно имплементирају доминантне поруке деци.
Основна хипотеза од које је ауторка пошла јесте да су ликови у дечјим цртаним филмовима родно стереотипни и да имплицитно имплементирају стереотипне поруке које су у складу са патријархалном матрицом, тј. традиционалним друштвеним конструктима и представама о роду.
Стога је ово истраживање изузетно важно јер је указало на све сложене нивое идеја пласираних у анализираним, иначе најомиљенијим цртаним филмовима које емитује национални јавни сервис у Србији, па су доступни целој дечијој популацији, са посебним фокусом на родне стереотипе који често на први поглед и нису уочљиви. Њихова деконструкција је важна алатка за медијско описмењавање деце и одраслих.
У оквиру едиције “Милева Марић Ајнштајн” која бележи резултате истраживачких активности и препоруке неопходне за креирање нових практичних политика или иновирање афирмативних мера за одређену друштвену групу, објављена је „Анализа услуга психосоцијалне подршке за жртве родно заснованог насиља и насиља у породици“.
Анализа је спроведена у оквиру покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и другим облицима родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године, у оквиру ког је Завод задужен за спровођење мере 2.6. која се односи на обезбеђивање недостајућег обима и врсте (садржаја) услуга психосоцијалне подршке за жене и девојке у ситуацији насиља засновано на подацима.
Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче и истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера и актерки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.
До сада је у оквиру издавачке делатности наше установе објављено 48 наслова. Списак издања можете погледати овде.
26.11.2019 | Актуелно, Издавачка делатност
Представљамо вам две нове публикације у издању наше установе под називом „Теоријски дискурси савремене женске културе“ ауторки Вере Копицл и Силвие Дражић и „Жене у ослободилачким ратовима (1912-1918)“ ауторке Милене Жикић.
Рукопис Милене Жикић „Жене у српским ослободилачким ратовима (1912-1918)“ представља допринос српској историографији јер пружа целовиту слику учешћа жена у ратовима од 1912. до 1918. године, што је до сада само фрагментарно обрађивано. Ауторка истиче да су ратне околности измениле улогу жене, и да је мноштву војних, национално-политичких, идеолошких и других научних проблема који се односе на историју ратова у том периоду, улога жене остала на маргинама истраживања.
Ауторка на један врло умешан начин представља ангажованост жена у току рата, затим њихово учествовање у ратној пропаганди, у хуманитарним организацијама, медицинским мисијама, али и њихово учешће у борби на фронту. Обављале су разноразне послове попут посла лекара, болничарке, дописнице, возача и у крајњој мери и борца. Многе активности жена током ослободилачких ратова биле су индиректно повезане са ратом, па су тако жене организовале концерте угледних уметника ради прикупљања помоћи српским војницима и рањеницима, затим су водиле рачуна о ратним сирочадима, стипендирале и помагале студенте и ђаке у иностранству, бавиле се пропагандом где су представљале српског војника и говориле о страхотама рата и о опустошеној и окупираној земљи и на тај начин прикупљале помоћ за свој народ.
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/zene-u-ratovima.pdf
“Теоријски дискурси савремене женске културе” – Силвиа Дражић и Вера Копицл
Зборник Теоријски дискурси савремене женске културе ауторки Силвие Дражић и Вере Копицл окупља текстове излагања/предавања која су се одржала током два издања програма Мултимедијалне платформе К.А.Т. (2017. и 2018. године), посвећеног истраживању, представљању и афирмацији женске културе, активизма и теорије. Публикација, дакле, представља својеврсну постпродукцију догађаја, конференција, панела и дебата који су били саставни део до сада одржаних програма СФО „(Ре)конекција“. Док уметнички пројекти, изложбе, акције, перформанси и слично, и поред своје привремености и ограниченог трајања настављају да живе и обнављају се у пољу уметности као уметничка документација која сведочи о томе да се нешто догодило, сам говорни програм, без обзира на то колико провокативан или узбудљив био, често остаје само као траг у не увек поузданом и увек интерпретативно пристрасном осећају. Отуд потреба да се и изговорене речи, управо због своје ефермерности, сачувају у неком трајнијем медију и публикују.
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/teorijski-diskursi.pdf
Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче/истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера/ки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.
28.12.2017 | Актуелно, Издавачка делатност
У оквиру издавачке делатности, Завод за равноправност полова објавио је књигу Јелене Стефановић “Свилена кожа и пилеће срце – родни стереотипи у романима из лектире за основну школу” као своје 32. самостално издање.
Ауторка књиге анализира шест романа из лектире за основну школу и своју истраживачку пажњу усмерава на трагање за родним стереотипима у различитим сегментима романа, пре свега у заступљености и конструкцији женских и мушких ликова, представљању њиховог изгледа, њихових особина, понашања, професија и вредности, осветљавању родних односа, као и односа ликова према задатима родним улогама. Рад указује на занемарене и често непрепознате аспекте образовног процеса који омогућавају да се родна неравноправност перпетуира, али истовремено нуди нове интерпретације романа из лектире и конкретне начине на који се они могу анализирати на часовима књижевности како би деца развила критички однос према родним стереотипима присутним у текстовима и родној неравноправности у друштву.
Рад “Свилена кожа и пилеће срце” је осма публикација објављена у оквиру едиције “Роза Луксембург” посвећене докторским и мастер радовима на тему родне равноправности која је покренута са циљем да представи и афирмише стручњаке и стручњакиње који се баве родним политикама.
Књигу у електронском формату можете преузети овде.
