На основу резултата анализе Завода за равноправност полова о примени родно одговорно буџетирања (РОБ) у локалним самоуправама (које је спроведено у 2018. години), а у контексту обавезе свих корисника јавних средстава да се до 2020. године уведе обавеза родно одговорног буџетирања дефинисане допунама и изменама Закона о буџетском систему из децембра 2015, Завод за равноправност полова је током 2019. и 2020. године реализовао обуку „Родно одговорно буџетирање у локалној самоуправи“.
Главни циљ обуке био је упознати представнике/це локалне самоуправе са суштином појма родна равноправност и бројним аспектима у којима деловање буџетских корисника може да подстакне позитивне промене и користи за крајње кориснике – грађане и грађанке Србије.
Обука је реализована у 12 општина Војводине (Бачком Петровцу, Беочину, Иригу, Сремској Митровици, Врбасу, Сечњу, Пландишту, Новом Милошеву, Жабљу, Житишту, Суботици и Малом Иђошу) у којима је учествовало 46 жена и 11 мушкараца запослених у локалним самоуправамa на пословима финансија и родне равноправности. Едукација запослених имала је за циљ да објасни шта је родно одговорно буџетирање, како примена родне анализе утиче на јавне буџете, односно какав ефекат расподела средстава из буџета има на животе жена и мушкараца у локалној заједници, као и интензивирање знања и укључивање доносиоца одлука и запослених у локалним администрацијама (одељења за буџет и финансије), локалних родних механизама и женских локалних одборничких мрежа у локалним скупштинама на територији АП Војводине у креирање родно-осетљивих програма и расподелу буџетских средстава у њиховим локалним заједницама.
Рад са запосленима у локалним самоуправама указао је на потребу да се организују додатне едукације које се тичу увођења родне перспективе у сва стратешка документа општине, спроведе родна анализа политика локалних самоуправа, програма и мера које оне доносе, као и увођење родно осетљиве статистике и евиденције. Намера је такође била паралелно успоставити функционалне механизме за родну равноправност на свим нивоима.
Дискусија и питања запослених током обуке била су усмерена на обавезе сектора финансија, па је констатовано да РОБ захтева и суштинску измену у процесу буџетирања и обавезе буџетског корисника на дискусију и дијалог како би родни јаз био лакше препознат, а циљ дефинисан. Запослени су се сагласили да је увођење принципа равноправности међу половима, на жене запослене у управи пребацило само бригу, а да је одлучивање и даље остало у телима где су већински заступљени мушкарци. Запослени у управама и даље очекују конкретизацију инструкција процеса увођења РОБ-а, у виду једноставних и разумљивих смерница и структуираних докумената, и наводе да би им примери из добре праксе осталих самоуправа и практичан приступ тим подацима био најкориснији.
У буџету свих самоуправа је мимо плате, највећи део средстава усмерен на подршку образовању, култури, спорту и социјалној помоћи, те је мишљење да је родна анализа докумената најпотребнија у тим областима. Сви учесници су имали неподељено мишљење да до обуке нису довољно добро разумели суштину РОБ-а. Сматрају да би механичко увођење равноправности, као у случају изједначавања по половима, могло додатно да искомпликује покретање дискусије о родном јазу.