17.02.2016 | Promotivni programi
Povodom Dana maternjeg jezika Zavod za ravnopravnost polova i Univerzitet u Novom Sadu – ACIMSI Centar za rodne studije promovisaće u subotu 20. februara 2016. godine knjigu “Rodni identiteti i interkulturalnost: Kritička analiza afirmativnih mera na visokoškolskim institucijama u Srbiji 2000-2013.” autorke dr Slavice Denić.
Promocija će biti održana u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu (čitaonica), dr Zorana Đinđića 1, od 12.00 do 13.30 časova.
U ime izdavača prisutnima će se obratiti Vesna Šijački, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, a o knjizi će govoriti recenzentkinja prof. dr Svenka Savić i autorka Slavica Denić.
Autorka knjige dr Slavica Denić iz ugla studija roda analizira rezultate Dekade Roma (2000–2013) u Republici Srbiji, sa posebnim osvrtom na rezultate afirmativne akcije u sistemu obrazovanja. Afirmativna akcija je analizirana kroz sve nivoe obrazovanja, a posebna pažnja je posvećena obrazovanju Roma i Romkinja u Pokrajini Vojvodini.
Pored statističkih podataka, u studiji su korišćeni i rezultati dobijeni terenskim istraživanjem putem upitnika i intervjua kojim su bili obuhvaćeni koordinatori i koordinatorke za romska pitanja, pedagoški asistenti i asistentkinje, studenti i studentkinje, kao i zdravstvene medijatorke u Srbiji u periodu 2013-2014. Rad Slavice Denić predstavlja značajan doprinos istraživanju socijalnog položaja Roma i Romkinja u savremenoj Srbiji, a budući da značajnu pažnju posvećuje položaju Romkinja u obrazovnom sistemu, ona je veoma dragocena i sa stanovišta studija roda.
Interdisciplinarni postdiplomski program Centra za rodne studije već 12 godina predstavlja nukleus širenja teorijskih ideja i metoda o potrebi promene akademske paradigme, a čiji je cilj stvaranje akademske elite za teorijsko promišljanje o rodnim pitanjima povezanim sa drugim komponentama identiteta (kao što su etnički, nacionalni, verski, seksualni i drugi). To je, za sada, jedini akademski program u Srbiji na osnovu kojeg se stiče zvanje master i doktor rodnih studija, a na osnovu akreditovanog master i doktorskog programa.
U okviru promocije knjige studentkinjama Škole romologije biće uručeni sertifikati.
Ovo je šesta knjiga iz edicije „Roza Luksemburg“ koju je Zavod za ravnopravnost polova posvetio doktorskim i master radovima na temu rodne ravnopravnosti sa ciljem da predstavi i afirmiše stručnjake i stručnjakinje koji/e se bave rodnim politikama.
9.10.2015 | Promotivni programi
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, u Bačkoj Palanci će 10. oktobra 2015. godine biti održana sedma po redu manifestacija „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini”. Nakon Novog Sada, Sombora, Inđije, Subotice, Kikinde i Apatina, Bačka Palanka je sedmi grad – domaćin manifestacije koja ima za cilj da, i ovog puta, predstavi izuzetne veštine i bogato stvaralaštvo žena sa sela, kao i njihovu spremnost i optimizam da revitalizuju selo, a Vojvodinu predstave kao ekonomski, privredni i turistički potencijal.
Tim povodom, u Đakonskom domu u Pivnicama, gde je i smešteno istoimeno i veoma aktivno udruženje žena iz ovog sela, održana je konferencija za novinare na kojoj su direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački, predsednik opštine Bačka Palanka Aleksandar Đedovac, pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretić i predsednica pivničkog udruženja žena Ana Valašek najavili predstojeću manifestaciju.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova, u saradnji sa gradom – domaćinom već sedmu godinu za redom organizuje ovu manifestaciju, kao jedan od oblika kroz koji se želi afirmisati stvaralaštvo seoskih žena u Vojvodini. Pokrajinska vlada već više godina kreira mere i programe koji su usmereni na selo i, posebno, na seoske žene, kao vrlo ranjivu grupu, kojoj je potrebna svaka vrsta podrške.
Anita Beretić je navela da u selima širom Vojvodine, da ironija bude veća – što je selo manje i siromašnije, tu je aktivizam udruženja seoskih žena sve veći i veći. I nije nepoznato da u velikom broju sela, kulturni i duhovni život vode i održavaju upravo udruženja žena.
Prema rečima Vesne Šijački, u definisanju programa podrške bilo je najvažnije da se predstavi snaga seoskih žena, koje su kao društvena grupa do 2008. godine bila potpuno nevidljiva, nepoznata i nepriznata na javnoj društvenoj i političkoj sceni, odnosno, nije bio programa osmišljenog za tu društvenu grupu.
Svake godine na sajmu učestvuje preko 1500 seoskih žena iz Vojvodine, a ove godine svojim proizvodima i rukotvorinama predstaviće se 170 ženskih seoskih udruženja iz 41 opštine i gradova Vojvodine. Po prvi put, na sajmu će se predstaviti žene koje se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom. U okviru predstojećeg sajma, ženska seoska udruženja predstaviće se u četiri tematske celine: Tkanje i rukotvorine, Starinski i tradicionalni kolači, Suveniri i Organska hrana.
U pratećim programima održaće se izložba fotoportreta seoskih žena u Vojvodini, video edukativna prezentacija o organskoj proizvodnji, predstavljanje projekata uspešnih žena graditeljki i kulturno-umetnički program.
8.06.2015 | Promotivni programi
5. juna 2015. predstavljen je magistarski rad Terminologija rodne ravnopravnosti u engleskom, srpskom i mađarskom jeziku: uporedna kritička analiza autorke Marine Ileš.
Zavod za ravnopravnost polova je objavio promovisani rad u okviru edicije doktorskih i master radova „Roza Luksemburg”. Edicija je pokrenuta pre tri godine sa idejom da objavljujemo stručnu literaturu i studije koje fokusiraju rodne teme i koncept kao i da afirmiše obrazovni kapacitet Centra za rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu kao jedinog akreditovanog doktorskog i master centra u Srbiji. Zavod i Centar objavili su do sada dva doktorska rada: „Rodna perspektiva u novinama Antifašističkog fronta žena (1945-1953)” Gordane Stojaković i „Globalizacija i razvoj zasnovan na ljudskim pravima iz rodne perspektive” Mirjane Dokmanović i master rad „Vantelesna oplodnja: rodne i društvene kontroverze” Ksenije Kričković Pele.
Prmociju „Terminologije rodne ravnopravnosti u engleskom, srpskom i mađarskom jeziku“ organizovali su Zavod za ravnopravnost polova, UNS – ACIMSI Centar za rodne studije i Filozofski fakultet – Odsek za anglistiku u Centralnoj zgradi Rektorata.
O knjizi su govorile: Vesna Šijački-direktorka Zavoda, Svenka Savić- koordinatorka Centra za rodne studije, Silvia Dražić- recenzentkinja, Sabina Halupka-Rešetar, mentorka i autorka Marina Ileš.
Na promociji je otvoreno vrlo značajno pitanje potrebe i mogućnosti standardizacije terminologije u oblasti rodne ravnopravnosti i rodno osetljivog jezika kao i budućeg angažovanja Zavoda i Centra upravo na izradi višejezičnog terminološkog rečnika kao prvog koraka ka standardizaciji. Tim pre što formulisanje terminologija u oblasti rodne ravnopravnosti nije samo jezičko nego i političko pitanje.
3.02.2015 | Promotivni programi
Zavod za ravnopravnost polova i UNS – ACIMSI Centar za rodne studije
pozivaju Vas na promociju knjige
Vantelesna oplodnja: rodne i društvene kontroverze
Subota, 7. februar 2015.
Univerzitet u Novom Sadu, zgrada Rektorata (sala u prizemlju)
12.00 – 13.30 časova
Govore:
- dr Silvia Dražić, recenzentkinja
- prof. dr Aleksandra Novakov Mikić, recenzentkinja
- Ksenija Kričković Pele, autorka
- prof. dr Marija Zotović, mentorka
“Pitanje vantelesne oplodnje u centar istraživanja stavlja telo žene. U postojećoj teorijskoj literaturi o telu, jedan od pravaca izučavanja jeste da telo postoji onoliko koliko u njega učitavamo naše ideološke i druge odrednice. Činjenica je da je telo žene u 21. veku postalo područje borbe za moć nad telom. Samo tako može opstati industrija lepote (žensko telo treba prekrajati u skladu sa ‘normama’ lepote), farmaceutska industrija (iz ženskog telo treba ‘izbaciti’ suvišno), medicine (u žensko telo treba ubaciti ono što je potencijalni ponos nacije), prehrambene industrije…
Potrebna nam je teorija prakse koja pomaže ženama da steknu znanje i vrednosti sopstvenog tela i da se odupru svim ovim industrijama i ne dozvole da ga prisvajaju ili menjaju.”
(Iz recenzije prof. dr Svenke Savić)
