27.12.2024 | Aktuelno, Podsticajni programi
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović potpisala je u četvrtak 26. decembra 2024. godine ugovore sa 44 preduzetnice kojima su odobrena tražena sredstva za kupovinu mašina i opreme.
Zavod za ravnopravnost polova raspisao je početkom oktobra 2024. godine Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2024. godini u ukupnoj vrednosti od 19 miliona dinara, za žene preduzetnike i privredna društva, odnosno mikro i mala preduzeća u kojima su većinski vlasnici žene, a koji posluju na teritoriji AP Vojvodine. Na konkurs se javilo 700 žena preduzetnica što pokazuje njihovu zainteresovanost za ovakvu vrstu podrške.
Konkurs je raspisan radi unapređenja poslovanja žena preduzetnica sa teritorije AP Vojvodine, odnosno pružanja institucionalne podrške razvoju poslovanja kojim upravljaju žene, i to putem investiranja u mašine i opremu koje doprinose rastu prihoda, novom zapošljavanju i unapređenju tehnologije procesa proizvodnje ili pružanja usluge.
Prema rečima direktorke Zavoda Ivane Krsmanović, institucionalna podrška razvoju ženskog preduzetništva predstavlja ključni faktor u osnaživanju žena u društvu i ono nije samo pitanje ekonomske potrebe, već i socijalne pravde i ravnopravnosti. Preduzetništvo žena ima veliki potencijal jer ono donosi nove ideje, inovacije i konkurentnost na tržištu. Ženama često nedostaje pristup kapitalu i podršci, ali kada su podržane, one mogu značajno uticati na razvoj novih industrija i usluga“, istakla je ona.
Bespovratna sredstva ove godine dodeljena su preduzetnicama u dve kategorije – onim koje posluju do tri godine i onim koje posluju duže od tri godine. Sredstva su dodeljena za kupovinu mašina i opreme u oblasti prehrambene industrije, proizvodnje garderobe, usluga grafičkog dizajna i arhitekture, kozmetičkih usluga, knjigovodstva itd.
Oblast ekonomskog osnaživanja žena spada u jedne od prioritetnih programskih aktivnosti u okviru delatnosti Zavoda za ravnopravnost polova. Ekonomsko osnaživanje žena obuhvata kreiranje programa i mera koji imaju za cilj podršku ženama u poslovanju, a kojima se podstiče razvoj, zapošljavanje, samozapošljavanje i njihov bolji ekonomski položaj. Do sada je, putem konkursa, za afirmaciju ženskog preduzetništva izdvojeno preko 58 miliona dinara, a 172 preduzetnice je dobilo sredstva za razvoj svog biznisa.
25.12.2024 | Aktuelno, Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
Na osnovu Pravilnika o dodeli bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva i Odluke o raspisivanju javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva u 2024. godine, direktorka Zavoda je donela Odluku o dodeli sredstava koju možete pogledati ovde.
19.12.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnopravnost polova objavio je Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih privrednih subjekata na osnovu Javnog konkursa za razvoj i afirmaciju ženskog preduzetništva koju možete pronaći ovde.
Privredni subjekti koji su podneli zahtev, a ne nalaze se na listi, nisu bili predmet bodovanja u skladu sa Pravilnikom o dodeli bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva i Javnim konkursom.
25.11.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnoravnost polova i Mreža “Život bez nasilja” podsećaju javnost da danas, 25. novembra 2024. godine, obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i ujedno početak međunarodne kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama».
Nasilje nad ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 30 odsto žena u svetu pretrpelo nasilje od intimnog partnera ili članova porodice.
Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
Od početka 2024. godine, prema dostupnim podacima, u porodično-partnerskom kontekstu u Srbiji ubijeno je najmanje 17 žena. Femicid je često posledica dugotrajnog nasilja, i prema istraživanjima, većina slučajeva nasilja ostaje neprijavljena. Prepreke koje žene doživljavaju prilikom prijavljivanja nasilja uključuju nedostatak poverenja u institucije, društvenu stigmu, strah od odmazde, ekonomsku zavisnost i kulturu ćutanja.
Zavod za ravnopravnost polova od početka učestvuje u radu Mreže „Život bez nasilja“, kojom od osnivanja koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Ova Mreža okuplja institucije koje se bave nasiljem u porodici sa teritorije AP Vojvodine – centre za socijalni rad, sudove, tužilaštva, policijske uprave, zdravstvene ustanove, pokrajinske institucije i druge relevantne ustanove i organizacije u cilju poboljšavanja pristupa problemu nasilja nad ženama i nasilja u porodici, doprinoseći na taj način jačanju njihovih kapaciteta za sprovođenje propisa u ovoj oblasti.
Koordinacioni tim Mreže čine predstavnice i predstavnici pokrajinskih sekretarijata, Zavoda za ravnopravnost polova i Zavoda za socijalnu zaštitu, a zadatak ovog tima je da organizuje i realizuje obrazovne aktivnosti i kampanje za podizanje nivoa svesti najšire javnosti o nasilju prema ženama, odnosno u porodici i rodno zasnovanom nasilju.
U tom kontekstu, Mreža „Život bez nasilja“ apeluje na građanke i građane, kao i na institucije, da na svaku situaciju nasilja reaguju odgovorno i solidarno, jer nasilje ne sme biti prihvaćeno ni kao oblik rešavanja konflikata, ni kao deo porodičnih odnosa.
Važni brojevi:
POLICIJA:
Hitni pozivi 192
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
(0-24 časova, besplatan poziv)
SOS VOJVODINA – TELEFON ZA ŽENE U SITUACIJI NASILjA:
0800 10 10 10
(Svakog radnog dana od 10 do 20 časova, besplatan poziv)
Ili se obratiti putem mejl adrese:
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Članice Mreže takođe podsećaju da izveštavanje medija o nasilju nad ženama mora biti osetljivo, odgovorno i etičko i istovremeno pozivaju sve medije da ispune ovu društvenu odgovornost tako što će u svom izveštavanju uskladiti svoje aktivnosti sa najvišim etičkim standardima i principima ljudskih prava.
Smernice za etičko izveštavanje medija o nasilju nad ženama:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
Iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama je prvi korak ka globalnom miru i bezbednosti i čini okosnicu Agende za održivi razvoj do 2030. To je preduslov za promociju, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, demokratije i privrednog rasta. Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Zakoni koji se odnose na nasilje u porodici i zaštitu žena, poput Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, predstavljaju važan korak, ali ključna je njihova dosledna i efikasna primena. Institucije moraju biti brze, odgovorne i osnažene za reagovanje na svaki slučaj nasilja.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama je poziv na zajedništvo, solidarnost i akciju. Nijedna žena ne sme biti prepuštena sama sebi u suočavanju sa nasiljem – samo zajedničkim delovanjem možemo stvoriti sigurno i pravedno društvo u kojem nijedna žena neće biti prepoznata kao žrtva, već kao osoba koja je zaštićena, poštovana i ravnopravna.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja.
Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna inicijativa koja se obeležava svake godine od 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, do 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava. Ova kampanja ima za cilj da kroz realizaciju različitih aktivnosti ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja nad ženama.
Ovogodišnja kampanja pod sloganom „Ka Pekingu +30: Ujedinimo se za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama“ posvećena je 30. godišnjici revizije sprovođenja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, dokumenata koji se smatraju ključnim u globalnom nastojanju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u društvu. Ovi dokumenti nisu samo političke izjave, već i konkretni vodiči za delovanje na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Skupština AP Vojvodine je u aprilu 2023. godine je donela “Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine”, čime je pokazala spremnost i odlučnost u promociji nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.
Zavod za ravnopravnost polova je, kao jedan od nosilaca mera u Programu, sproveo analizu o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. Rezultati analize treba da utvrde šta nedostaje od postojećih usluga psihosocijalne podrške kako bi se uspostavile one koje su odgovarajuće za specifične potrebe žrtve, uključujući i njenu decu, sa ciljem osnaživanja i nezavisnosti žena. Instituacionalna podrška uključuje i usmeravanje aktivnosti na povećanje stručnih kapaciteta i ljudskih resursa u postojećim savetovalištima za brak i porodicu ili mlade u okviru centara za socijalni rad i domova zdravlja, ali i za osnivanje ustanova u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, koje će u okviru sistema za socijalnu zaštitu pružati psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja.
Naslovna foto: Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
26.10.2024 | Aktuelno, Promotivni programi
U Odžacima je danas održan 15. po redu Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini, događaj koji se svake godine povodom Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar) održava u drugoj opštini Vojvodine. Manifestacija promoviše rad i aktivizam seoskih žena iz Vojvodine, a ove godine okupila je blizu 200 udruženja žena i preduzetnica koja su predstavile svoje proizvode, pre svega kolače i zimnicu, ručni rad, vez, suvenire, tkanice i drugo.
Učesnice manifestacije pozdravili su predsednica opštine Isidora Đaković, Ivana Krsmanović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova i Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije u Pokrajinskoj vladi.
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović istakla je da je ova manifestacija pomerila sve granice ženskih manifestacija i pokazale da više nijedan turistički i privredni događaj ne može da se organizuje bez žena koji u njemu imaju ključnu ulogu i koje su ključni akteri.
“Poseban rezulat ovih izložbi jesu lokalne i seoske manifestacije i organizacije ženskih udruženja kojih sada već ima 400 na teritoriji cele Vojvodine. Ova manifestacija je posebna jer angažuje sve lokalne samouprave i sve turističke organizacije sa ciljem promocije specifičnosti svojih lokalnih sredina.”
Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović je otvarajući manifestaciju rekla da je kontinuitet održavanja ove manifestacije dokaz da je Sajam postao tradicionalno mesto susreta žena iz naše pokrajine.
“Danas, ovde u Odžacima, predstavljamo žene sa sela kako bismo ukazali na njihov često marginalizovan položaj, ali i afirmisali njihova znanja i veštine. Nažalost, neretko se zaboravlja i umanjuje uloga koju žene sa sela mogu imati u unapređenju razvoja turizma, poljoprivrede, bezbednosti hrane i smanjenju siromaštva i razvoja svojih lokalnih zajednica uopšte. Upravo to i jeste ideja vodilja za ovakve skupove i sajmove. Na ovaj način sve žene iz seoskih sredina u našoj pokrajini imaju priliku da prikažu svoj rad, ono što proizvode i ono oko čega se okupljaju.”
Govoreći o nepovoljnom socioekonomskom položaju žena sa sela, otežanom pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije, pokrajinska sekretarka je istakla da su politikama Pokrajinske vlade predviđeni posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.
Manifestaciji su prisustvovali i sekretarka Pokrajinske vlade Dušanka Golubović, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić i Snežana Knežević, zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.
21.10.2024 | Aktuelno
Povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se svake godine u svetu obeležava 15. oktobra, Zavod za ravnopravnost polova će u saradnji sa opštinom Odžaci održati 15. po redu tradicionalnu manifestaciju „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“.
Manifestacija će biti održana na platou Sportskog centra Odžaci u subotu 26. oktobra 2024. godine u periodu od 10 do 15 časova.
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini ima za cilj da promoviše društvenu grupu žena sa sela sa namerom da ih učini vidljivijim u javnosti i ukaže na njihove brojne talente i veštine, aktivnosti i kapacitete.
Svake godine na Sajmu učestvuje blizu 200 udruženja žena sa sela iz skoro svih opština i gradova Vojvodine promovišući na taj način svoju lokalnu zajednicu i proizvode kao potencijalne turističke brendove.
Iako se žene na selu smatraju čuvarkama kulturne baštine i važnim učesnicama u razvoju sela, žene u poljoprivredi zauzimaju i dalje nepovoljniji socioekonomski položaj u poređenju sa muškarcima. Žene su vlasnice gazdinstava u Srbiji samo u 12 odsto slučajeva, iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, a više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, čak 60 odsto njih nema pravo na penziju.
Četvrtinu svetske populacije čine seoske žene čije preživljavanje zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede. U zemljama u razvoju, one čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi dok istovremeno proizvode i prerađuju skoro svu dostupnu hranu na tržištu, time noseći primarnu odgovornost za prehrambenu sigurnost.
Imajući u vidu činjenicu da 76 odsto ektremno siromašnih živi u seoskim sredinama, omogućiti ženana na selu pristup proizvodnim resursima doprinosi smanjenju gladi i siromaštva u svetu, istovremeno čineći seoske žene ključnim za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030.
Prvi međunarodni Dan seoskih žena obeležen je 2008. godine. Uspostavljen je od strane Ujedinjenih nacija sa namerom da ukaže na „ključnu ulogu i doprinos žena na selu za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja, doprinosa prehrambenom suverenitetu i iskorenjivanju siromaštva u seoskim oblastima“.
PROGRAM MANIFESTACIJE
