15.10.2022 | Актуелно
Поводом 15. октобра Међународног дана сеоских жена Завод за равноправност полова користи прилику да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу.
Жене из руралних подручја сматрају се рањивом групом становништва, а њихов неповољан социоекономски положај, у поређењу са мушкарцима, огледа се у тежем приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање и различитим облицима дискриминације. Жене са села не учествују равноправно на позицијама власти и у доношењу одлука на свим нивоима. Кућни послови и брига о деци скоро су искључиво послови којима се баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању. У Србији, већину лица чији су главни извори прихода од зарада и приходи од имовине чине мушкарци, док жене чине већину лица чији су главни извори приходи пензија и социјална давања.
Поред мањег власништва над приватним ресурсима попут земље, обрадивог земљишта и непокретности( жене на селу власнице су газдинстава у Србији у само 12 одсто случајева), утиче и неадекватан приступ услугама у заједници које би повећале њихове шансе на тржишту рада (услуге неге и бриге о деци, болеснима и старијима), превоз, приступ информацијама о правима и доступним видовима подршке, приступ информационим технологијама, приступ знањима и програмима доживотног учења, који би створили шансе за одрживо запошљавање, самозапошљавање, задругарство и социјално предузетништво.
Иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, истраживања су показала да жене на селу добијају много мање финансијске помоћи, и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим фармама, образованији и млађи, а то су обично мушкарци, док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.
Више од половине жена са села формално је незапослено, неке од њих немају ни здравствено осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције. Од почетка пандемије корона вируса додатно су маргинализоване тиме што је повећан обим неплаћеног кућног рада и послова старања о породици, што их је довело у ситуацију од повећаног ризика од насиља у породици.
Постојећа подршка женама у пољопривреди и у руралном развоју је још увек недовољна и неопходно је да се замени системском подршком која доприноси одрживим променама и побољшању квалитета свакодневног живота на селу.
Политикама Покрајинске владе предвиђени су посебни програми и мере за унапређење положаја жена и економског оснаживања рањивих група. Једна од мера јесте свакако родно одговорно буџетирање које се у АП Војводини примењује од 2015. године. Циљ овакве јавне политике јесте уграђивање родне перспективе у креирање буџета на свим нивоима власти, његову процену и анализу и реструктуирање прихода и расхода у циљу равномерне расподеле средстава, са циљем задовољавања потреба и жена и мушкараца, нарочито маргинализованих друштвених група као што су жене на селу.
Завод за равноправност полова од свог оснивања ради на видљивости жена са села и путем конкурса, едукација и промоције ове друштвене групе у јавности ради на унапређењу њиховог положаја. Један од програма економског оснаживања жена који је показао највидљивије резултате свакако јесте конкурс за куповину кућа на селу на основу ког је од 2015. године до данас 327 жена постало сувласница некретнине.
Завод за равноправност полова ће ове године Међународни дан сеоских жена обележити организовањем традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“ 22. октобра 2022. године у граду Сомбору. На Сајму ће се представити сеоске жене из 180 удружења жена са подручја читаве Војводине. Женска удружења приказаће своје рукотворине и друге производе афирмишући на тај начин свој активизам, креативност и предузетнички потенцијал.
Манифестација је прилика да се посетиоци али и локалне самоуправе и други представници институција, стручна јавност и медији упознају са стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој привреде, туризма али и локалних заједница уопште.
15. октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.
13.10.2022 | Актуелно
Покрајински завод за равноправност полова расписао је за привредна друштва и предузетнице Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2022. години са циљем јачања жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине.
Намера је унапредити њихово пословање, потпомоћи креирање нових радних места кроз инвестиције у опрему, раст прихода и унапређење технологија процеса производње односно пружања услуга.
Предмет јавног конкурса је финансирање куповине опреме, а право учешћа имају привредна друштва и предузетници са седиштем или регистрованом пословном јединицом на територији АП Војводине. Укупна средства која се додељују по конкурсу износе 13.350.250,00 динара, а висина тражених средстава, укључујући и ПДВ, не може бити мања од 150.000,00 динара, односно већа од 445.000,00 динара по појединачној пријави.
Област економског оснаживања жена спада у један од приоритетних задатака Завода за равноправност полова. Економско оснаживање жена обухвата креирање програма, акција, кампања и других активности којима се подстиче запошљавање, самозапошљавање и бољи економски положај жена у области економског развоја.
Конкурс је отворен до 4. новембра 2022. године, а све информације у вези са конкурсом као и начином за аплицирање можете погледати овде
3.10.2022 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић учествовала је 1. октобра 2022. године на VIII Међународној научној конференцији „Интеркултуралност и родна равноправност у образовању 2022“, на позив Педагошког завода Војводине, Одсека за румунистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Националног савета румунске националне мањине.
Конференција је организована са циљем да се укаже колико је интеркултуралност прожета у свим областима друштвеног живота, нарочито у мултикултуралној средини као што је АП Војводина. Намера је испитати колико смо као друштво толерантни према носиоцима различитих култура, колико их прихватамо и поштујемо.
Директорка Завода истакла је да неговање разноликости, мултикултуралности и родне равноправности представља једну од норми за изграђивање друштва које је способно да управо те различитости и специфичности појединаца и појединки претвори у добробит и дарове друштву и да је први корак ка изграђивању таквог друштва и неговању тих вредности добро осмишљено и утемељено знање које се стиче од најранијег узраста кроз образовну праксу и школску политику.
„Известан напредак на плану уродњавања образовања је ипак постигнут јер имамо планске документе попут Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Стратегије развоја образовања до 2030. године, као и кровни Закон о родној равноправности, али у целини посматрано, оно је још увек недовољно родно сензибилисано. Закони у области образовања и науке углавном су родно неутрални, иако има закона у које се постепено интегрише родна перспектива. У већини закона постоје одредбе о забрани дискриминације и употреби родно осетљиве терминологије, али је евидентан изостанак посебних мера намењених женама и девојчицама, како у вези са школовањем на различитим нивоима образовања, тако и у вези са радом у установама образовања“, истакла је директорка Завода на научном скупу.
На конференцији су учествовали бројни угледни званичници и гости из иностранства, просветни радници, професори и професорке, представници локалних тела за родну равноправност, радници у култури и други који се баве темом интеркултуралности и родне равноправности.
27.09.2022 | Актуелно
XIII Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини ове године биће одржан у граду Сомбору, 22. октобра у улици Краља Петра I у периоду од 10 до 15 часова.
Манифестација “Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини” је традиционални догађај Завода за равноправност полова која се сваке године одржава у другом граду Војводине а поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар), када земље широм света различитим активностима указују на посебан допринос жена на селу, на њихову кључну улогу на селу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу.
Сајам има за циљ да промовише жене са села, њихову креативност, ручну радиност и стваралаштво. У питању је једнодневна манифестација чији је централни догађај посвећен представљању рукотворина, хране, сувенира и других производа која праве удружења жена из Војводине. Догађај је изложбеног и продајног карактера са крајњим циљем да се најшира, како стручна, тако и остала јавност упозна са потенцијалима и вештинама ове друштвене групе. Право учешћа имају удружења жена и предузетнице са територије АП Војводине, а намера је промовисати њихове производе као могући туристички бренд Војводине и локалних заједница.
Начин пријаве: Заинтересоване учеснице манифестације попуњавају образац пријаве. Уколико је делатност удружења специфична и удружење успешно по нечему у својој локалној заједници и шире, потребно је попунити део у пријави који се односи на презентацију примера добре праксе удружења (тачка 9 Пријаве). Презентације ће чинити део програма манифестације у оквиру ког ће представнице удружења другим учесницима представити своје резултате у намери да едукују и охрабре друга удружења у својим подухватима и идејама.
Пријаву је потребно послати поштом на адресу Завода за равноправност полова или електронским путем на мејл sandra.backo@ravnopravnost.org.rs. Након пријаве свим учесницама ће бити послато упутство са информацијама о доласку на манифестацију, као и програм са сатницом.
Рок за пријаву је 03. октобар 2022. године.
15.09.2022 | Актуелно
Завод за равноправност полова објавио је у оквиру својих подстицајних програма Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава јединицама локалних самоуправа са територије АП Војводине за финансирање израде Локалних акционих планова и реализације активности из Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности у 2022. години.
Укупна средства која се додељују износе 6,5 милиона динара и биће расподељена за финансирање израде ЛАП-а јединица локалних самоуправа и за финансирање реализације активности предвиђених важећим ЛАП-ом.
Право учешћа на конкурсу имају јединице локалне самоуправе са територији АП Војводине са успостављеним телом за родну равноправност, у складу са процедуром прописаној у конкурсној документацији.
Циљеви конкурса проистичу из обавеза дефинисаних у Закону о родној равноправности које се односе на креирање јавних политика значајних за родну равноправност и унапређење политике једнаких могућности којом се обезбеђује равноправно учешће и заступљеност жена и мушкараца, посебно припадника осетљивих друштвених група у свим сферама живота, као и примену нормативних оквира и стратешких докумената из области родне равноправности на локалном нивоу.
Специфични циљеви конкурса односе се на обавезе локалних самоуправа дефинисаних у Закону о родној равноправности које се односе на доношење планских аката у области родне равноправности ради развоја, унапређивања и остваривања родне равноправности.
Локални акциони план је инструмент јавне политике на локалном нивоу који представља програм локалне самоуправе за решавање одређених проблема, односно реализацију одређених циљева. Локални акциони план за остваривање родне равноправности је документ који се усваја (за одређени период) у циљу унапређења родне равноправности на локалном нивоу, и он је у потпуности прилагођен потребама и приоритетима одређене општине, града или региона и односи се на активности локалне самоуправе али и других локалних актера.
У 2021. години Завод за равноправност полова финансирао је израду 10 Локалних акционих планова за унапређење родне равноправности и то за општине/градове Апатин, Чока, Кула, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Сента, Опово, Шид, Зрењанин и Житиште.
Намера Завода јесте да овим конкурсом подржи оне општине и градове које имају правни оквир за остваривање родне равноправности да направе и стратешки документ за његову примену и донесу Локалне акционе планове, али да пружи подршку и оним општинама и градовима који немају уређене документе из области родне равноправности да донесу правне акте и направе стратешки оквир за њихово спровођење у складу са Законом о родној равноправности.
Конкурс је отворен до 14. новембра 2022. године, а све информације о конкурсу можете погледати овде
29.06.2022 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је 29. јуна 2022. године уговоре са представницима удружења грађана са територије АП Војводине којима су одобрена бесповратна средства за реализацију пројеката у области унапређења положаја жена и родне равноправности.
Средства су додељена на основу Јавног конкурса за доделу средстава удружењима за област равноправности полова у АП Војводини у 2022. години, са циљем подстицања политике једнаких могућности кроз промовисање и примену Закона о родној равноправности, затим путем оснаживања жена за партиципацију у јавном животу локалне заједнице, као и заштите и промовисања политике једнаких могућности код младих узраста од 16 до 19 година.
Финансијску подршку на основу конкурса, у укупном износу од 3.249.750,00 милиона динара, добило је 26 удружења грађана којима је на овај начин омогућена реализација активности у области унапређења родне равноправности у својим локалним заједницама.
Према речима Гордане Адамов, извршне директорке Бечејског удружења младих, циљ њихових пројектних активности биће усмерен на промоцију Закона о родној равноправности код младих и жена. “Специфичност општине Бечеј јесте што се у нашој локалној самоуправи спроводи механизам партиципативног буџетирања, тако да ћемо се кроз пројекат фокусирати на едукацију жена о њиховом већем учешћу у јавном животу, али и на едукацију грађана и грађанки о томе зашто је родно одговоран буџет важан за живот и напредак једне локалне заједнице”, истакла је она.
Једна од препорука Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године односи се и на сарадњу институција и цивилног сектора, у смислу јачања капацитета невладиних организација који се посматрају као партнери у спровођењу политике једнаких могућности и креирања нових јавних политика.
