14.12.2022 | Актуелно, Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је у среду, 14. децембра 2022. године уговоре са 38 жена предузетница којима су одобрена средства за куповину опреме у укупној вредности од 13.348.617,25 динара.
Конкурс је расписан са циљем унапређења пословања жена предузетница са територије АП Војводине, односно пружања институционалне подршке развоју пословања којим управљају жене, и то путем инвестирања у опрему која ће допринети расту прихода, новом запошљавању и унапређењу технологије процеса производње или пружања услуге.
Бесповратна средства Завода за равноправност полова ће ове године према пријавама предузетница бити утрошена на куповину опреме за различите делатности, од производњe производа од дрвета, плуте, сламе и прућа, прераде млека и производње сирева, дестилације, пречишћавање и мешања пића, производње путних и ручних торби, сарачких производа и каишева до опреме потребне у услужним делатностима попут ресторана, кројачких и фризерских салона, стоматолошких ординација, архитектонских бироа, књиговодствених агенција итд.
Жужана Бала, власница “Арт Студио пројекта” и директорка Завода
Предузетница Жужана Бала, архитекткиња и власница породичне фирме „Арт Студио пројект“ из Темерина, која нуди разне природне и креативне материјале за кућу и ентеријер, а у понуди имају резбарене лајсне и украсе, бамбус тапете, ролетне и друго, конкурисала је за струг за дрво који може да обради дугачке предмете попут гарнишни. Ова опрема ће проширити њихову понуду јер, према њеним речима, неки предмети често недостају у продаји, па се купци или мајстори окрећу страном тржишту и увозе их, а овако ће нова опрема проширити понуду фирме и омогућити веће приходе. Посматрајући односе мушкараца и жена у својој фирми, где ради заједно са братом и оцем, примећује разлике у приступу раду, али сматра да сарадња жена и мушкараца мора да постоји и да је она веома битна.
„Важно је повезати женско предузетништво са мушким јер оно додаје неки нов ниво креативности и другачије размишљање. Нама женама јесте теже због деце и породице и што све паралелно радимо, али кључ је у сарадњи.“
Фото: преузето са сајта “Мале млекаре ЋУК”
Истог мишљења је и Милена Ћук из Банатског Карађорђева, власница предузетничке радње „Мала млекара Ћук“ која се бави производњом сирева и намаза од 2008. године, а ове године је код Завода конкурисала за куповину анализатора млека. Према њеним речима ова опрема ће јој помоћи у контроли млека које откупљује од добављача, али и у процени од каквог млека се и када може правити одређена врста сира.
„Подршка државних институција је важна, женама треба много више помоћи у бизнису од мушкараца јер су разлике велике, жене нису довољно схваћене нарочито када је у питању подручје материнства и заснивања породице“.
Eмеши Б. Варга, власница “Студија 255”
Емеши Б. Варга из Темерина, поред архитектонске визуализације које јој је примарно занимање, од 2021. године се бави и дизајном предмета и играчка у оквиру фирме „Студио 255“. На основу конкурса Завода добила је средства за куповину осцилирајуће шмиргле и друге специјалне опреме која ће јој помоћи да убрза производњу јер тренутно све шмиргла ручно.
„Први пут конкуришем за средства код државних институција и било ми је изненађење да сам прошла на овом конкурсу. Машине које ћу купити су скупе и пуно ће ми значити ова новчана подршка. Примећујем да држава доста улаже у женско предузетништво и да постоје разни програми који помажу младе предузетнице.“
Ерика Фичор, власница самосталне занатске радње „PYTHON“ из Суботице конкурисала је за куповину шиваће машине неопходне за фину обраду ташни. Према њеним речима, за ове послове недостаје радна снага јер више не постоји школа за кожну галантерију, торбаре и сараче и она сама обучава своје раднике и раднице. У почетку, када је почињала да се бави овим послом, примећивала је да је околина другачије гледа јер је жена, било јој је тешко, али данас, после 32 године бављења овим послом, ова предузетница мисли да су жене равноправне са мушкарцима и да свако пружа свој квалитет и допринос у раду.
„Нема разлике у заинтересованости за овај занат када су у питању жене и мушкарци, код мене у радњи је равномерна заступљеност оба пола. Мушкарци су можда потребнији за послове где је потребна физичка снага, када је у питању рад са дебљом кожом јер они раде на изради каишева, моторашких торби и бисага, док су жене вештије у изради финијих женских торбица и новчаника“.
Добитница средстава Милана Миљић, власница дестилерије ORTODOX KOALAS
Милана Миљић је технолошкиња и власница дестилерије „ORTODOX KOALAS“ из Новог Сада. Од средстава добијених од Завода за равноправност полова купиће танкове, пунилице, етикетирке и пумпу са филтером јер је до сада већину послова обављала ручно и нова опрема ће јој у великој мери олакшати будуће пословање.
„Ова област није типична за жене, више је мушкараца јер ту има доста физичког рада, то знам из личног искуства јер сам након студија хтела да конкуришем у неким винаријама, па и за дестилерије, али тамо су увек тражили мушкарце технологе. Јако је тешко било пронаћи посао, нарочито ако виде да сте женско. Међутим, то се мења у последњих пет-шест година, све више имам колегиница технолога у овој области јер се показало да су оне у овим пословима детаљније и педантније.“
Фото: преузето са ФБ странице дестилерије “ORTODOX KOALAS”
Област економског оснаживања жена спада у једне од приоритетних програмских активности у оквиру делатности Завода за равноправност полова. Економско оснаживање жена обухвата креирање програма, мера, акција, кампања и других активности којима се подстиче развој, запошљавање, самозапошљавање и бољи економски положај ове друштвене групе у области економског развоја.
Покрајински завод за равноправност полова расписао је почетком октобра 2022. године Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за подршку развоја и афирмације женског предузетништва у 2022. години за привредна друштва и предузетнице са циљем јачања жена предузетника и привредних друштава, односно микро и малих предузећа у којима су већински власници жене, а које послују на територији АП Војводине. На конкурс се јавило 200 жена предузетница што показује заинтересованост ове циљне групе за овакву врсту подршке.
25.11.2022 | Актуелно
Данас обележавамо Међународни дан борбе против насиља према женама у оквиру светске Кампање «16 дана активизма борбе против насиља према женама» која ове године носи слоган:
УЈЕДИЊЕНЕ! Aктивизам за заустављање насиља према женама и девојчицама
Сваке године у периоду од 25. новембра до 10. децембра кампању широм света обележава преко 5000 организација у више од 180 земаља са захтевом за укидање свих облика насиља према женама. Кампања, кроз своје активности треба да укаже на чињеницу да је родно засновано насиље проблем људских права и искаже солидарност са женама широм света које се организовано боре против насиља према женама.
Завод за равноправност полова жели да подсети јавност да је од почетка године у породично-партнерском насиљу убијено 25 жена*. Најчешће учинилац је супруг или ванбрачни партнер, емотивни партнер, син или други члан породице. Убиство жена у породичном контексту најчешће се догађа када жена напусти партнера или њен партнер перципира (основано или не) да му је неверна. Убиство је најчешће извршено у заједничком стану или кући жртве и учиниоца, дакле тамо где би жена требало да је најбезбеднија – у породици.
Овај податак нам говори да у нашој јавности још увек постоји раширена свест о томе да је насиље приватна и породична ствар и да ће комшија пре позвати полицију због буке коју производи гласна музика него због породичног насиља. Истраживања такође указују на то да је готово сваки фемицид могао да буде спречен јер му је претходило дугогодишње насиље, а често и отворене претње убиством.
У том контексту Завод за равноправност полова апелује на грађанке и грађане да на сваку ситуацију насиља реагују одмах и ефикасно.
Aуторка Јелена Зубовић
Једини пут ка безбедном и сигурном друштву јесте нулта толеранција на насиље. Она је могућа променом друштвене свести јавности са једне стране и правовременом проценом ситуације насиља и реаговања надлежних органа и институција са друге стране. Бројне организације цивилног друштва и државне установе уједињени су у доношењу посебних протокола о поступању надлежних органа и инстутуција у процесуирању фемицида, затим у спровођењу истраживања о родно заснованим мотивима фемицида, као и увођења ограничења власништва и поседовања ватреног оружја тамо где је било забележено насиље према женама. Такође постоје препоруке и иницијативе да се развију програми за рад са учиниоцима насиља и успоставе ефикасни механизми за праћење фемицида.
Кампања је прилика да родни покрајински механизми, али и друге надлежне институције УЈЕДИЊЕНИ у борби против насиља према женама представе своје активности у области превенције насиља али и друге конкретне мере и акције које спроводе.
Завод за равноправност полова је као члан радне групе за израду покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године и као члан координационог тима Мреже „Живот без насиља“ којом координира Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у протеклом периоду активно учествовао у креирању стратегија и мера када је у питању борба против насиља према женама, и у том контексту је израђен план активности када је у питању ова тема.
Једна од заједничких активности покрајинских органа свакако ће бити рад на унапређењу општих услуга за жене жртве родно заснованог насиља према женама и насиља у породици кроз дефинисање стандарда рада и обезбеђивање доступности услуга женама из осетљивих група. План је прикупити и анализирати податке и информације о капацитетима и потребама специјализованих женских организација и других установа у сектору социјалне заштите које пружају психосоцијалну подршку за жртве родно заснованог насиља и насиља у породици и унапредити те услуге.
У контексту примене покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године биће организован рад и едукација са представницима локалних самоуправа са територије АП Војводине како да у своје Локалне акционе планове за родну равноправност укључе и активности за промоцију нулте толеранције на насиље и активности за спречавање родно заснованог насиља према женама.
И на крају, Завод за равноправност полова користи прилику да подсети медије о етичком кодексу у извештавању о насиљу, нарочито о родно заснованом насиљу и да избегавају стереотипно и сензационалистичко извештавање јавности јер оно доприноси продубљивању патријархалног обрасца понашања и негирању насиља и злочина.
*Званична статистика о броју фемицида или убистава жена у Србији још увек не постоји. Подаци се прикупљају из медијских извештаја.
22.11.2022 | Актуелно
У оквиру издавачке делатности Завода за равноправност полова у овој години објављени су радови ауторки др Драгане Пејовић и др Кристине Јоргић Степановић чиме је фонд литературе из едиције „Роза Луксембург“ која промовише докторске и мастер радове у области родне равноправности, обогаћен са две нове теме из области положаја и људских права жена.
Aуторка књиге др Драгана Пејовић са директорком Завода Станиславом Малић-Гостовић
Публикација Положај жена у проституцији у Републици Србији ауторке др Драгане Пејовић резултат је теоријско-емпиријског истраживања које је спроведено са циљем да се на основу резултата критичке анализе правне регулативе и судске праксе из родне перспективе, сагледа положај жена у проституцији и понуде предлози за делотворно спречавање и сузбијање проституције. Намера ауторке је била да преиспита прохибиционистички модел правног регулисања проституције у Републици Србији, његов утицај на правни и друштвени положај жена у проституцији, као и његове усклађености са савременим међународним стандардима у домену људских права жена.
Истраживање је показало да је проституција „женска професија” услед неједнаког друштвеног положаја жена и мушкараца, а не део „женске природе”. Неповољан друштвени положај жена, који је последица структуралних родних неравноправности, а која за резултат има лош економски положаја жена, разлог је што је проституција наметнута, а не „намењена” женама као „животни позив”.
Други научно-истраживачки рад објављен у оквиру издавачке делатности Завода је монографија Питање еманципације жена у Краљевини Југославији (1918-1941) др Кристине Јоргић Степановић.
Рукопис је резултат вишегодишњег рада ауторке на теми чија обрада представља значајан допринос не само разумевању положаја и улоге жена у, пре свега, политичким процесима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, већ и значајан допринос разумевању политичких пракси елита државе која ни у новој држави није успела да се „ослободи“ старих правила. У намери да анализира и осветли процес еманципације жена у Југославији, ауторка полази од законских оквира новонастале државе. Анализирајући их ауторка јасно осветљава „законску утемељеност“ хроничне обесправљености жена чиме указује на немогућност не само еманципације жена већ и друштва у целини.
Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче/истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера/ки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.
Завод за равноправност полова од 2016. године спроводи јавни конкурс за публиковање докторских дисертација, магистарских теза, научних студија и истраживачких радова у области родне равноправности дајући на тај начин прилику истраживачицама и истраживачима, али и свима који се баве темом родне равноправности да објаве своје радове и научноистраживачке резултате.
21.11.2022 | Актуелно
У понедељак, 21.11.2022. године у Привредној комори Војводине, одржана је свечана конференција под називом „Наука и привреда на истом задатку“, поводом годину дана постојања и рада Удружења научница Србије „СРНА“.
Том приликом Заводу за равноправност полова уручена је захвалница за подршку активностима Удружења „СРНА“ током 2022. године коју је у име установе примила Катарина Крајновић, службеница за односе са јавношћу и маркетинг.
Завод за равноправност полова од почетка прати и подржава рад ове организације која је основана са циљем промоције родне равноправности у науци и образовању са намером да унапреди положај жена и девојчица у науци и повећа њихову видљивост у широј друштвеној заједници.
Председница Удружења „СРНА“, проф. др Сања Подунавац Кузмановић, истакла је значај успешног повезивања представника академске заједнице и јавних институција, који разбијају родне предрасуде у занимањима и професијама, и истакла да је један од кључних циљева удружења оснаживање ученица и студенткиња за бављење науком и иновационим предузетништвом, као и охрабривање жена да се покажу као лидерке на руководећим пословима.
Сарадња владиног и цивилног сектора је од изузетног значаја за остваривање циљева Националне стратегије за родну равноправност за период од 2021. године до 2030. године нарочито у областима које се тичу уродњавање јавних политика и законодавства у области образовања и науке, смањивања јаза у науци и просвети, као и успостављања системске подршке за подстицање учешћа жена у друштвеним и технолошким иновацијама као предуслова и подстицаја социо-економског развоја друштва.
Фото: Соња Бабић-Вејновић
9.11.2022 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић учествовале су на дводневном семинару ФЕМИЦИД И ПРИПРЕМА АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА 16 ДАНА АКТИВИЗМА ПРОТИВ НАСИЉА ПРЕМА ЖЕНАМА 7. и 8. новембра 2022. године у Врднику.
Семинар је одржан за чланове и чланице тима Мреже „Живот без насиља“ коју чине представници и представнице покрајинских органа, установа и завода са циљем планирања активности у оквиру обележавања међународне кампање „16 дана активизма против насиља према женама“ и подизања друштвене свести јавности о проблему насиља према женама.
У оквиру семинара представљена је и улога Основног јавног тужилаштва у Новом Саду у заштити од насиља, изазовима у раду и значају међусекторске сарадње. Представнице Центра за социјални рад из Кикинде представиле су своје активности и процедуре у поступању када се ради о насиљу у породици, као и све препреке и потешкоће са којима се свакодневно сусрећу у раду.
Ово је трећи састанак координационог тима од почетка 2022. године и након израђеног Стратешког плана Мреже у јуну 2022. године, креиран је и Акциони план за период 2022-2023. године који предвиђа низ активности у унапређењу капацитета саме мреже, али и активности на превенцији и борби против родно заснованог насиља.
Семинар je одржан под покровитељством UN Women, а предавања и радионице одржале су консултанткиње Биљана Јањић и др Косана Бекер које су овом приликом представиле резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“.
Мрежа „Живот без насиља” окупља различите покрајинске институције које се баве насиљем у породици, а настала је 2004. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.
25.10.2022 | Актуелно, Промотивни програми
Поводом Међународног дана сеоских жена, у Сомбору је 22. октобра 2022. године одржана традиционална манифестација Завода за равноправност полова – Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.
Манифестација је одржана по 13. пут, а ове године домаћини догађаја били су град Сомбор и Туристичка организација града Сомбора под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.
Манифестацију су отворили градоначелник града Сомбора Антонио Ратковић, директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и Зденка Митић, представница локалних удружења и активисткиња.
Сајам се сваке године одржава у другом граду Војводине, а поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар). Циљ је промовисати жена из руралних подручја, њихов активизам и богато стваралаштво, али и указати на њихов често неповољан положај.
Отварајући манифестацију директорка Завода Станислава Малић-Гостовић рекла је да према подацима које Завод редовно води и ажурира, на територији Војводине делује преко 450 удружења жена и да се оне претежно баве домаћом радиношћу – ручним радовима и производњом хране.
„Жене са села би сва своја права требало лако и брзо да реализују јер оне играју кључну улогу у руралним економијама како у развијеним, тако и у земљама у развоју. Међутим, шира јавност то често заборавља, нарочито чињеницу да радни дан жене на селу траје и до 15 сати и да он укључује и обраду земље, и негу стоке, и производњу хране, и учествовање у активностима и ван пољопривредних газдинстава и фарми, а поред свега тога, и бригу о деци, старијим особама и болеснима. Жене на селу су дефинитивно те које чувају традицију, културу, идентитет, вредности и језик сваког народа, и слободно, нескромно, можемо рећи да без сеоских жена не би било нити локалне заједнице нити друштва у целини.“ – истакла је директорка Завода.
Покрајинска влада континуирано, не само кроз активности као што је Сајам, преко покрајинског Завода спроводи политику једнаких могућности и родне равноправности, како кроз своје конкурсе и кроз подстицање женског активизма, тако и кроз омогућавање једнаког приступа ресурсима, закључила је Станислава Маловић-Гостовић.
Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић изразио је велико задовољство што се манифестација одржава у овом западнобачком граду и нагласио да је за локалну самоуправу од велике важности да оснажи женско предузетништво, а посебно жене у руралним подручјима и да ће се подршка путем градских конкурса наставити и у наредном периоду.
„Оно на шта је Град Сомбор поносан, у овој години, поред свих конкурса које смо имали за манифестације, за културно-уметничка друштва, за удружења, имали смо Јавни позив за помоћ женском предузетништву, а од ове године први пут је био и Конкурс за очување културног наслеђа, где смо издвојили одређена средства у буџету Града, која планирамо свакако и у наредној години“, истакао је Ратковић.
Представница локалних удружења и активисткиња Зденка Митић истакла је да су удружења жена значајан корак ка економском оснаживању жена јер су сеоске жене често неоправдано у сенци и са отежаним приступом ресурсима. Њихово ангажовање и удруживање, уз тако карактеристичну солидарност, пут су ка јачању наших руралних средина.
„Стога желим да вам поручим да наставите да мењате своју околину и заједницу, да будете гласне и да се борите, да константно учите и унапређујете своје вештине и знања, да будете упорне јер имате снагу да промените оно што није добро и унапредите оно што може да представља добробит за целу вашу заједницу.“ – поручила је на крају Зденка Митић.
На Сајму је учествовало преко 180 удружења жена са територије целе Војводине. Жене су на штандовима представиле своје рукотворине и производе и још једном показале да представљају велики потенцијал својих локалних заједница и ресурс на који се може рачунати.
У пратећем програму манифестације у Свечаној сали Градске куће одржана је презентација девет удружења жена из управних округа Војводине, где су чланице представиле примере добре праксе и резултате које су постигле у оквиру својих активности. Презентацији су присуствовале представнице родних механизама са покрајинског нивоа – Савета за родну равноправност Покрајинске владе, Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине, Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и родну равноправност, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за родну равноправност и други, које су на тај начин показале подршку институција у ангажовању и континуираној комуникацији покрајинских органа са удружењима жена када је у питању праћење и подстицање њиховог рада, планирање и иницирање нових корака.
ПРИЛОГ РТС 1
ПРИЛОГ Радио-телевизије Војводине
