26.10.2021 | Актуелно, Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је данас уговоре о додели бесповратних средстава брачним паровима за куповину кућа на селу у Војводини чиме је на тај начин још 20 породица стекло услове за живот на селу, а исто толико жена је постало сувласница некретнине.
Конкурс за куповину кућа Завода за равноправност полова се реализује од 2015. године, а осмишљен је са циљем да се повећа број жена власница некретнине и на тај начин унапреди њихово имовинско стање и економски оснаже. До сада је 313 жена постало сувласница куће на селу у Војводини, а Покрајинска влада је за овај програм из буџета издвојила укупно 306 милиона динара.
15.10.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић учествовала је данас на ЗООМ конференцији поводом Међународног дана жена на селу под називом “Сеоске жене – покретачице локалног развоја“.
Конференција је одржана у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women).
Циљ конференције је покренути дискусију на различите теме попут доприноса удружења сеоских жена развоју локалне економије, изазова са којима се суочавају у раду и финансирању, али и одрживости удружења и мерама за дугорочну подршку њиховим активностима.
На конференцији су учествовали представници институција са међународног, националног и покрајинског нивоа, као и предузетнице и представнице удружења жена из Србије и Војводине. Намера је била да се кроз дијалог институција и жена са села размене искуства и утврде могуће нове мере и јавне политике које би унапредиле њихов положај.
Директорка Завода је овом приликом истакла да су жене са села из Војводине већ дуги низ година у фокусу програмских активности Завода, да је ова установа била пионир у истраживању о положају ове друштвене групе и да су резултати тог истраживања донели бројне активности и мере којима се унапређује њихов положај у друштву.
Овом приликом издвојила је неколико проблема са којима се жене из удружења суочавају и навела да је то најчешће проблем самофинасирања и недостатак капацитета за праћење и писање пројеката и да им је у овој области неопходна менторска подршка појединаца и институција.
„Са становишта институције и утисака са теренских посета удружењима жена из Војводине, могу да кажем да је индивидулни приступ женама са села кључан. Само у директном контакту са њима можемо открити шта су реални проблеми жена које живе на селу, са којим препрекама се суочавају удружења и да то зависи од села до села, типа делатности којом се баве, инфраструктуре локалне заједнице и другог. Јако је важно да све институције које у својим програмским активностима у фокусу имају жене са села, сарађују и раде синхронизовано јер само на тај начин ефекти свих јавних политика и мера које се доносе и спроводе могу имати конкретан резултат.“ – истакла је директорица Завода Станислава Малић-Гостовић.
Како је на крају напоменула Завод ће и даље наставити са пружањем финансијске подршке удружењима и женама у предузетништву, а план је да се у будућности осмисли програм и конкурс који би искључиво био намењен сеоским удружењима жена и њиховим потребама.
15.10.2021 | Актуелно
Данас је Међународни дан жена на селу који се ове године обележава под слоганом – Сеоске жене гаје добру храну за све. Овај дан установила је Генерална скупштина Уједињених нација 2008. године са намером да укаже на „кључну улогу и допринос жена на селу за унапређење пољопривреде и руралног развоја, допринос прехрамбеном суверенитету и искорењивању сиромаштва у сеоским срединама.“
Руководећи се овогодишњим слоганом треба истаћи да жене и девојке са села играју битну улогу и систему исхране – од производње, до прераде, припреме, потрошње и дистрибуције хране – као и у обезбеђивању исхране у домаћинству и заједници. Ипак, неједнаки односи моћи између жена и мушкараца у домаћинству и друштву, дискриминаторне родне норме и праксе, преовлађујуће насиље према женама и девојчицама, као и њихов непропорционални удео у неплаћеном раду, нези и кућним пословима, често доводе до неједнаког приступа храни и повећаним осећајем глади и несигурности хране на глобалном нивоу,
Подаци говоре да је више од једне трећине жена на простору Европске уније укључено у производњу хране, те више од половине и у услуге повезане с производњом хране, па ипак међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29%, док у Србији оне чине 19%.
Положај жена и њихов статус у руралним подручјима, а нарочито у привреди, и поред битне улоге коју имају у овој области, и даље је неповољан и представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву. Пандемија коронавируса и ванредно стање у Србији током 2020. године вишеструко су утицали на економске активности жена са села. Већина њих није више била у могућности да продаје своје производе, било због тога што је обустављен откуп производа, што је укинут јавни превоз до продајних места, што су затворене пијаце, и што је прекинут ланац снабдевања. Жене су биле суочене и са проблемом немогућности да на време почну са пољопривредним радовима због ограничења у кретању или других разлога.
Завод за равноправност полова кроз своје активности, програме и конкурсе континуирано ради на подршци сеоским женама и девојкама да у потпуности и равноправно учествују у доношењу одлука на свим нивоима, да утичу на родно осетљиве интервенције политике и повећају приступ одговарајућим алатима, технологијама, инфраструктури и институцијама за унапређење свог социо-економског положаја.
2.10.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић присуствовала је у петак, 1. октобра 2021. године у Скупштини АП Војводине представљању резултата екс-пост анализе Програма за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период 2015-2020. године будући да је Завод био активан партнер у реализацији овог стратешког програма покрајинске владе.
Циљ анализе је сагледавање реализације дугорочних и краткорочних циљева Програма кроз процену остварених резултата, потреба циљних група и научених лекција, као и мапирање тешкоћа и добрих примера из праксе како би се дефинисале препоруке за унапређење процеса и садржаја нове јавне политике у овој области.
Завод за равноправност полова је у оквиру својих истраживачких и едукативних активности дао допринос овом Програму и у периоду од 2015. до 2020. године реализовао неколико програма :
- Програм: Мапирање података о могућностима и ресурсима подршке женама у сеоским срединама које трпе насиље (2014/2015)
- Програм: Ефикасније информисање жена о феномену насиља (2015)
- Конкурс за медијско извештавање о насиљу према женама и насиљу у породици (2016)
- Програм: Информисање јавног мњења о мерама заштите жена од насиља (2016-2020)
- Програм: Анализа програмских садржаја о насиљу према женама (2016)
- Програм: Анализа медија о усвајању кодекса о родно осетљивом извештавању (2016)
Екс-пост анализу спровела је организација ФемПлац као део активности које се реализују у оквиру пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији III”, а који у АПВ спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN WOMEN) уз финансијску подршку Владе Шведске.
17.09.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић је на позив Кластера Дунав – Бачко Ново Село и Центра за органску производњу из Селенче посетила 17. септембра 2021. године Бачко Ново Село у коме је одржан округли сто на тему еколошке производње и прераде лековитог, ароматичног и зачинског биља и развоја руралног туризма.
Директoрка Завода Станислава Малић-Гостовић и Јожеф Гашпаровски, директор Центра за органску производњу из Селенче
Округли сто је окупио бројне госте, научне сараднице и сараднике, професорке, технологе, инжињерке и предузетнице из иностранства и региона које су на стручан и практичан начин објасниле процес производње лековитог, ароматичног и зачинског биља, али и указале на бројне предности које пружа ова грана пољопривреде.
Из перспективе делатности којом се Завод бави и дугогодишње сарадње коју има са женама са села, циљ посете директорке Завода био је упознати се боље са овом темом која нуди бројне могућности када је у питању едукација жена са села у контексту женског предузетништва и њиховог економског оснаживања.
Мејра Халиловић, произвођачица лековитог и ароматичног биља из Босне и Херцеговине
15.09.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић обишла је у уторак 14. септембра 2021. године општине Чока, Нови Кнежевац и град Кикинду и одржала састанке са председницама и председницима општина/градова и родним локалним механизмима у Војводини.
У име општине Чока, директорку Завода је примила прва жена председник општине Стана Ђембер која је показала спремност и заинтересованост општине Чока да учествује и изради свих планских докумената који доприносе уродњавању јавних локалних политика.
У име општине Нови Кнежевац састанку су присуствовали председница општине Ирена Славковић, такође прва жена на том месту у историји Новог Кнежевца, затим заменик председнице општине Дејан Јанчић и чланица Општинског већа задужена за родну равноправност Чила Орос Урбан. Како је председница општине истакла, опредељеност општине Нови Кнежевац јесте поштовање родне равноправности како у органима јединице локалне самоуправе, и у јавним службама којима је локална самоуправа оснивач, тако и на територији целе општине.
У име града Кикинда, директорку су примили градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и Романа Тот, чланица Градског већа за родну равноправност. Разговор је поред тема које се тичу стања у области родне равноправности на територији њиховог града, био посвећен и обавезама локалних самоуправа када је у питању примена новог Закона о родној равноправности.
Састанак са представницама родног локалног механизма града Кикинде
Посете општинама су део редовних активности Завода које се односе на унапређење сарадње са родним механизмима на терену, као и на праћење стања у области родне равноправности када су у питању подаци који се односе на рад локалних механизама и заступљеност жена и мушкараца у органима јавне управе. Будући да је Завод за равноправност полова у фебруару 2021. године почео са прикупљањем података о заступљености жена и мушкараца на местима одлучивања у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине, као и о раду и функционисању локалних механизмима за равноправност полова, циљ посета је био утврдити стање на терену и отворити дијалог са председницима и председницама општина и градова да подстичу и развијају једнака права и могућности за жене и мушкарце.
Директорка Завода у посети првој жени председници општине Чока – Стани Ђембер.
Посета општинама је била прилика да директорка Завода најави конкурсе Завода намењене удружењима грађана у области унапређења родне равноправности на територији АП Војводине, као и финансирања израде Локалних акционих планова за унапређење родне равноправности јединица локалних самоуправа.
До сада је обиђено 27 општина у Војводини, а до краја октобра биће посећене општине Ада, Сента, Кањижа, Опово, Ковачица, Сечањ, Панчево, Алибунар, Пландиште, Србобран, Сремски Карловци, Рума, Бела Црква, Вршац, Бачки Петровац, Бачка Паланка, Нови Сад и Бач.
Више о посетама општинама Нови Кнежевац, Беочин, Чока, Оџаци, граду Сомбору
