20.05.2022 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић и сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић учествовале су као чланице координационог тима мреже „Живот без насиља“ у дводневном семинару 19. и 20. маја у Вршцу са циљем размене знања међу професионалцима о заштити и подршци женама у ситуацији насиља и израде акционог плана Мреже за наредни период.
Представнице Завода за равноправност полова су том приликом представиле резултате свог тима када је у питању подршка локалним телима за родну равноправност у делу који се тиче законске обавезе локалних самоуправа да оснују родне механизме на свим нивоима и информисале чланове и чланице координационог тима Мреже о броју локалних самоуправа које су средствима Завода добиле подршку у изради Локалног акционог плана и у своје циљеве и активности уврстиле борбу против насиља према женама у својим заједницама. Према подацима Завода, у АП Војводини 16 локалних самоуправа је израдило стратешки документ за унапређење родне равноправности, а у 2022. години биће подржано још десет општина.
Будући да је Завод за равноправност полова члан радне групе за израду новог покрајинског Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период 2022-2025. године, ове активности наше установе допринеће ширењу јавне свести како о личној тако и о друштвеној и институционалној одговорности када је у питању феномен насиља.
Мрежа „Живот без насиља” окупља покрајинске институције и установе које се баве насиљем у породици, а настала је 2004. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.
18.05.2022 | Актуелно
18. мај посвећен је сећању на жене жртве насиља у породици, када је чак седам жена 16, 17. и 18. маја 2015. године убијено у породичном и партнерском насиљу.
На данашњи дан желимо да скренемо пажњу јавности да насиље није приватан проблем, већ одговорност читавог друштва. Смањењу насиља према женама највише доприноси подизање друштвене свести о нултој толеранцији на родно засновано насиље, као и правовремено реаговање надлежних институција. Будући да су активности Завода за равноправност полова, пре свега, усмерене на превенцију насиља, искуство је показало да су ризику од родно заснованог насиља посебно изложене жене из осетљивих друштвених група, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, азиланткиње/мигранткиње, жене другачије сексуалне оријентације и родног идентитета и др. Маргинализоване групе жена, попут жена са села, често немају лак приступ информацијама и надлежним органима, а њихов положај додатно отежава и живот у мањим сеоским заједницама који је подложан традиционалном, патријархалном обрасцу понашања и широко распростањеним родним стереотипима и предрасудама који одржавају окружење у којем се насиље према женама у великом мери толерише и оправдава.
Медијски извештаји показују да је од почетка 2022. године у Србији убијено 13 жена, од којих осам у породично-партнерском контексту. Нажалост, прецизан број убијених жена тешко је утврдити јер не постоји званична јавно доступна евиденција убијених жена, а могуће је и да нису сви случајеви доспели у медије. Важно је напоменути и да страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност, повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, које може довести и до трагичних исхода.
Иако су у протеклом периоду у Републици Србији остварени значајни резултати на плану сузбијања и спречавања родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, ови облици насиља још увек су широко распрострањени и у приватној и јавној сфери живота. Уз ширење мизогиних и секстичких порука, сензационалистичко извештавање о насиљу према женама је и даље доминантно у медијима, док недовољан број медијских извештаја приступа феномену родно заснованог насиља из едукативног угла. Жене су доминантне жртве насиља у породици и у партнерским односима, а ни број фемицида се не смањује значајно.
Дан сећања на жене жртве насиља обележава се од 2017. године на основу Одлуке Владе Републике Србије. Одлука је донета на иницијативу Мреже „Жене против насиља“, коју је потписима подржало 8000 грађанки и грађана у 25 градова и на званични предлог Координационог тела за родну равноправност.
Јединствени СОС телефон у Војводини за пријаву насиља је 0800 10 10 10.
20.04.2022 | Актуелно, Подстицајни програми
Завод за равноправност полова објавио је у оквиру својих подстицајних програма Јавни конкурс за доделу средстава удружењима за област равноправности полова у АП Војводини у 2022. години.
Конкурс је намењен удружењима са територије АП Војводине која у својим статутарним одредбама као циљеве препознају унапређење и заштиту родне равноправности, а својим активностима допринеће подстицању политике једнаких могућности у циљу јачања родне равноправности кроз спровођење Закона о родној равноправности.
Циљеви конкурса се поред промовисања и примене Закона о родној равноправности односе и на оснаживање жена за политичку партиципацију на локалном нивоу, као и нa заштиту и промовисање политика једнаких могућности код младих узраста између 16 и 19 година.
Конкурс је отворен до 11. маја 2022. године.
25.03.2022 | Актуелно
Почетком марта 2022. године започела је нова фаза израде Плана развоја АП Војводине 2022-2030. која подразумева дефинисање визије и правца развоја, као и активности које ће довести до постављених циљева Покрајине у наредној декади. План развоја је најважнији развојни документ, који даје стратешки оквир на основу кога се дефинишу конкретне активности и усмеравају ресурси. На тај начин ће се значајно утицати на унапређење услова за живот и рад у Војводини.
Сходно томе, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, укључио је грађане и грађанке Војводине у ову фазу израде Плана развоја АП Војводине како би дали допринос одређивању приоритета и постављању реалних и одрживих циљева развоја које они сматрају најважнијим за квалитет живота у Покрајини у наредних девет година. Бољи животни стандард, квалитет ваздуха који удишемо, чиста и доступна вода коју пијемо, боље образовне и пословне могућности за младе, квалитетније јавне услуге, само су неки од циљева које могу да означе као важне и тиме утичу на њихово остваривање.
“План развоја ће нам омогућити да доносимо и спроводимо одлуке које су по мишљењу становника Војводине најважније за њен развој. Зато су нам помоћ и активно учешће што више грађана и грађанки свих узраста, академске и пословне заједнице, организација цивилног друштва и свих заинтересованих страна у овој фази веома важни. У сарадњи са Развојном агенцијом Војводине, омогућили смо свима да активно учествују у овом процесу кроз једноставне, доступне и јасне алате, како би одговор грађана био што масовнији”, каже Александар Софић, Покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војводине.
У циљу информисања и укључивања јавности у дефинисање визије и циљева Плана развоја АП Војводине 2022-2030. свим грађанима је доступна интернет страница planrazvojaapv.rs. Означавањем три од 19 понуђених области у једноставном графичком приказу у оквиру рубрике “Укључи се и ти” на овој страници, грађани су до 24. марта могли да бирају/гласају за оне области које сматрају најважнијим за квалитет њиховог живота и у којима желе да виде највећи напредак у развоју Војводине до 2030. године.
“Планом развоја нећемо моћи да решимо све изазове са којима се суочавамо, али се можемо договорити шта нам је најважније и у ком правцу би требало да се крећемо како би унапредили животни стандард у Војводини“, закључује Софић.
Процес израде Плана развоја подржавају пројекти Немачко-српске развојне сарадње „Подршка реформи јавне управе у процесу приступања ЕУ“ и „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, које спроводи ГИЗ. Оба пројекта финансира Савезно министарство за привредну сарадњу и развој Савезне Републике Немачке, док се други пројекат спроводи уз кофинансирање Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ).
У свим аспектима израде Плана развоја АП Војводине интегрисани су циљеви Агенде за одрживи развој до 2030, који представљају одрживи приступ развоју друштва. Свеобухватно начело Агенде 2030. је принцип “Нико не сме бити изостављен”, које се у 17 циљева одрживог развоја Агенде 2030. конкретизује кроз стандарде попут доступних, приступачних, повољних и квалитетних јавних услуга за све, демократизацију процеса планирања, доношења и спровођења одлука, партнерску и интерсекторску сарадњу… Ово начело указује да циљеви Агенде 2030. морају бити испуњени на тај начин да се у одрживи развој укључе сви слојеви друштва, а пре свега оне групе које су највише изостављене. Остваривање циљева одрживог развоја Агенде 2030. компатибилан је процес приступању Србије Европској унији.
На интернет страници planrazvojaapv.rs доступни су и документи из области друштвеног развоја, животне средине, економског развоја и инфраструктуре, који садрже податке и закључке о стању у овим областима. Ове анализе резултат су вишемесечног рада експерата у припремној фази израде Плана развоја, а верификоване су кроз јавне консултације. Истовремено, ови документи биће основа за дефинисања циљева и мера Плана развоја АП Војводине 2022-2030.
Осим на овој интеренет страници, активности на изради Плана развоја АП Војводине 2022-2030 грађани могу да прате и на фејсбук страници План развоја АП Војводине 2022-2030.
8.03.2022 | Актуелно
Данас обележавамо Међународни дан жена – 8. март подсећајући се свих оних жена са почетка 20. века које су се бориле за право гласа, право на имовину и право на рад, за право да постану видљиве у друштву које граде заједно са мушкарцима.
У међувремену, женска перспектива је препозната као важно политичко питање које је постало предуслов за испуњавање социјалне правде и стварање хуманог окружења коме тежи и наше друштво и данашњи дан је прилика да укажемо на изворно значење овог датума и економска, политичка и друштвена достигнућа жена и поручимо да борба за стечена права никада не престаје.
11.02.2022 | Актуелно
Поводом Међународног дана жена и девојaка у науци – 11. фебруара, Завод за равноправност подсећа јавност да иако жене данас чине мање од 30 одсто истраживача широм света, оне често предводе захтевна и револуционарна истраживања која имају огроман утицај на развој човечанства и друштва уопште. У Србији подаци говоре да међу запосленима у области истраживања и развоја доминирају жене са 51%, и да је највеће учешће истраживачица у медицинским наукама (58,6%), док их је најмање у инжењерингу и технологији (40%). Овакви подаци говоре да у нашем друштву и даље постоје родни стереотипи када је у питању избор професије и занимања, те је у том смислу важно промовисати успешне жене у науци, а девојчице подстицати да од најранијег узраста развијају своја интересовања.
Завод за равноправност полова од 2006. године у оквиру своје издавачке делатности објављује докторске и мастер радове који промовишу научноистраживачки рад и постигнућа жена, са циљем да представи жене из академске заједнице и афирмише студенткиње, научнице и друге стручњакиње које се баве родним политикама. На овај начин Завод пружа свој допринос ширењу видљивости жена у науци представљајући њихове образовне и истраживачке капацитете.
Поводом Међународног дана жена и девојака у науци, директорка Завода Станислава Малић-Гостовић присуствовала је свечаности на тему “Научнице говоре” у организацији новооснованог Удружења научница Србије “Срна”, које је том приликом представило свој рад и младе научнице које су за свој истраживачки рад и друге подухвате добиле признања како домаћих институција и фондација, тако и међународних компанија.
Директорка Завода је овом приликом изразила наду у будућу сарадњу Завода и Удружења “Срна” кроз нове пројекте и подухвате који ће афирмисати научнице и успешне истраживачице.
28.12.2021 | Актуелно, Програм економског оснаживања
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић уручила је у уторак, 28. децембра 2021. године 48 уговора у вредности од 14.051.250,00 динара за подршку развоја и афирмације женског предузетништва на територији АП Војводине.
На конкурс Завода за равноправност полова пријавило се 144 предузетница из целе Војводине, док је бесповратна средства добило 48 привредних субјеката и то за подршку унапређења пословних капацитета, иновација и пројеката у start-up фази кроз куповину машина, опреме, алата и репроматеријала, као и за сертификацију, стандардизацију и брендирање производа и услуга.
„Женско предузетништво је свакако значајна тема којој ће Завод за равноправност полова у будућности посветити пуну пажњу, а приоритет у наредном периоду ће нам бити и жене из маргинализованих група, као и оне које отпочињу приватан бизнис. Верујемо да ће ова мера Покрајинске владе имати позитивне ефекте на економско оснаживање жена, и њихово охрабривање да покрену сопствени посао или додатно ојачају, али и на отклањање родних стереотипа у друштву да бизнис сектор воде само мушкарци.“ – истакла је директорка Завода.
Према речима предузетнице Сандре Кондић из Футога која има кројачку радионицу, средства која је добила од Завода пуно ће јој значити јер се овим послом бави већ 17 година и од тада није била у могућности да себи приушти нову опрему, али након овакве финансијске подршке наредних двадесет година ће сигурно моћи да ради на добрим и правим машинама.
27.12.2021 | Актуелно
Завод за равноправност полова објавио је у оквиру своје издавачке делатности две нове публикације чиме је фонд литературе из области родних политика обогаћен новим темама.
Са ауторкама монографије “Инклузивна безбедност” Светланом Јанковић и Зорицом Мршевић
Публикација „Инклузивна безбедност“ ауторки Зорице Мршевић и Светлане Јанковић презентира родну анализу друштвених модела реаговања на ризике изазване активностима људи и природних катастрофа. Значајна компонента те анализе је афирмисање инклузивности уз критичко напуштање става да су ризици, оружани сукоби и катастрофе родно неутрални, јер иако из њих произашле последице могу да погађају цело становништво, и узроци и разлике су суштински родно обојени.
Коауторска монографија „Инклузивна безбедност” је још један успешан рад у низу вишегодишњих систематских напора обе ауторке усмерених у правцу њиховог темељног промишљања родно заснованих аспеката равноправности са критичко-аналитичког феноменолошког аспекта.
Директорка Завода са ауторком Радицом Шиповац
Рад Радице Шиповац „Историјско и савремено стваралаштво жена“ – Мале велике жене полази од чињенице да се улога жена знатно разликовала од данашњих када је њихова улога била веома сужена. Временски обухват монографије (18, 19. и 20. век), смештен је на територију некадашње Аустроугарске, где је ауторка у оквирима Југославије разматрала специфичне облике стваралаштва и велике доприносе жена. Ауторка у монографији износи појединачне случајеве као успех слепе певачице из Гргуреваца, познавање правних прописа и подношење мемориала девојке Марте, посебан значај Марије Терезије, глувонеме сликарке Славе Рушкај, Анђелије Станчић која је вратила, са образложењем, Орден Светог Саве и друге значајне жене које су својим радом допринеле побољшању родне равноправности и остваривања људских права.
Издавачка делатност Завода за равноправност полова представља једну од најзначајнијих активности установе којом се унапређују родне политике. Подељена у пет едиција, издавачка делатност Завода нуди фонд литературе академској заједници, образовним институцијама, родним механизмима, установама културе, дистрибутивним издавачким центрима као и широј јавности са циљем да представи и афирмише истраживаче/истраживачице, стручњаке и стручњакиње који/које се баве друштвеним феноменима из родне перспективе, као и да развија знање и унапређује видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Издавачка делатност Завода је, од свог оснивања 2006. године, обогатила фонд литературе о друштвеним феноменима и родним политикама и тако представила значајан корпус знања и капацитете нових актера/ки на јавној сцени. Едиције Завода за равноправност полова повезале су многе институције, консултанткиње, академску заједницу, медије, невладине организације у области родне равноправности и тако отвориле и створиле савезништво у развијању политике једнаких могућности.
16.12.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић учествовала је у среду, 15. децембра 2021. године у Дому културе у Шимановцима на трибини под називом “Превенција насиља над женама”.
Трибина је одржана у оквиру пројекта “Заједно смо јаче” који за циљ има отварање локалне канцеларије на територији општине Беочин за пружање подршке женама у ситуацији насиља, као и развијање свих расположивих механизама у локалној средини када је овај друштвени проблем у питању.
Пројекат реализује Удружења жена “Горска ружа” из Раковца уз финансијску подршку Завода за равноправност полова.
“Удружења жена са села попут раковачке “Горске руже”, “Шимановчанки” и “Сремица” из Пећинаца су веома важне у својим локалним срединама јер могу бити посредник између жена које су потенцијално у ризику од насиља или оних које су веће преживале насиље, с једне стране и прве доступне помоћи на локалном нивоу, с друге стране. Понекад су оне те које могу бити прве у овом ланцу подршке и зато је важно да буду оснажене и добро информисане.” – истакла је директорка Завода Станислава Малић-Гостовић.
Трибина је одржана у сарадњи са општином Пећинци и Удружењем жена “Шимановчанке”, а поред директорке Завода обратиле су се и председница Скупштине Општине Пећинци Дубравка Ковачевић-Суботички и директорка Центра за социјални рад – Пећинци Биљана Јовичић.
13.12.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је 13. децембра 2021. године уговоре са представницима удружења грађана са територије АП Војводине којима су додељена бесповратна средства за финансирање пројеката у области унапређења положаја жена у области здравствене заштите, образовању младих, информисању и едукацији жена и девојчица за примену нових технологија са акцентом на вишеструко дискриминисане групе жена.
Бесповратна средства у укупном износу од 5.330.000,00 милиона динара добила су 22 удружења грађана и жена којима је на овај начин дата подршка у реализацији активности на унапређењу родне равноправности у својим локалним заједницама. На овај начин Завод за равноправност полова испуњава националне стратешке циљеве који се тичу успостављања механизама сарадње са удружењима и јачања цивилно сектора.
