28.06.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић потписала је у понедељак, 28. јуна 2021. уговоре са представницима удружења грађана којима су додељена бесповратна средства на основу „Јавног конкурса за доделу средстава удружењима грађана за област равноправности полова са циљем унапређења родне равноправности у АП Војводини у 2021. години“.
У 2021. години биће финансирано десет пројеката удружења жена и грађана којима је фокус на оснаживању и едукацији жена, девојака и младих у области предузетништва, уметничког стваралаштва, неговања традиције кроз израду специфичних сувенира, превенцији и сузбијању насиља у породици, као и на подизању свести о теми родне равноправности.
_____________________________________________________________________________________________________________________________
25.06.2021 | Актуелно
На основу Јавног конкурса за доделу средстава Покрајинског завода за равноправност полова удружењима грађана за област равноправности полова са циљем унапређења родне равноправности у АПВ у 2021. години, расписаног 17. марта 2021. године, донето је Решење о избору програма.
Листу добитника бесповратних средстава можете погледати овде.
Уговори о коришћењу средстава са корисницима, биће потписивани у понедељак, 28. јуна 2021. године од 10 часова у просторијама Завода за равноправност полова.
_______________________________________________________________________________________________________________________
31.05.2021 | Актуелно
Обавештавамо вас да Прелиминарну листа вредновања и рангирања пријава по “Јавном конкурсу за доделу средстава Покрајинског завода за равноправност полова удружењима грађана за област равноправности полова са циљем унапређења родне равноправности у АПВ Војводини у 2021. години” можете погледати ОВДЕ
_____________________________________________________________________________________________________________________________
18.05.2021 | Актуелно
Дан сећања на жене жртве насиља – 18. maj, установљен је 2017. године одлуком Владе Републике Србије на иницијативу потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност Зоране Михајловић и мрежа невладиних организација „Жене против насиља”, како би се јавност, али и надлежне институције, стално подсећале на ризик од фемицида и његове последице.
Дан сећања на жене жртве насиља подржале су и 32 организације цивилног друштва, а петицију је потписало више од 8.000 грађанки и грађана Србије током акције спроведене у 25 градова и општина. Сећање на жене које више нису међу нама уједно је и опомена да непоступање или погрешно поступање надлежних институција у случајевима родно заснованог насиља жене плаћају својим животима.
Завод за равноправност полова од 2016. године континуирано спроводи едукацију и информисање жена, нарочито оних које живе у мањим срединама Војводине о неопходности пријављивања насилника и процедурама у ситуацији породичног и партнерског насиља. До сада је у 44 општине Војводине информисано близу 2500 жена и мушкараца и успостављена је сарадња са локалним градским и општинским самоуправама и родним локалним механизама који обезбеђују подршку институција укључених у заштиту жена од насиља, пре свега представника/ца полиције, Центара за социјални рад, тужилаштва, домова здравља и других.
Овим активностима Завод за равноправност полова пружа свој допринос остваривању циљева Националне стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици у делу који се тиче повећања сигурности жена од родно заснованог насиља у породици и у партнерским односима.
22.02.2021 | Актуелно
Завод за равноправност полова започео је прикупљање података о заступљености жена и мушкараца на местима одлучивања у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине, као и о раду и функционисању локалних механизмима за равноправност полова, у циљу праћења стања у области родне равноправности на територији АП Војводине.
Будући да су наведене активности у складу са делатношћу Завода за равноправност полова, као и члановима 62, 63 и 64 Закона о равноправности полова којима је регулисана обавеза органа јединица локалне самоуправе на организовање сталног радног тела или запосленог за родну равноправност, односно вођење статистичке евиденције, намера је ажурирати податке и утврдити да ли је и колики напредак остварен када је у питању положај жена у јединицама локалне самоуправе, као и на који начин се спроводи политика једнаких могућности, али истовремено и охрабрити представнике и представнице локалних власти да подстичу и развијају једнака права и могућности за жене и мушкарце.
8.02.2021 | Актуелно
Издавачка делатност Завода за равноправност полова успостављена 2006. године, од оснивања представља једну од најзначајнијих активности установе и као таква јединствена је у региону.
Циљ издавања књига је да обогати и прошири знање потребно за образовање: жена и о женама у академској заједници, стручне и шире јавности, родних локалних механизама, активиста у невладиним женским и другим организацијама, новинара и новинарки, просветног кадра у школама и на факултетима, запослених у институцијама и установама културе, локалне заједнице и других заинтересованих особа.
Издавачка делатност Завода подељена је у шест едиција и представља трајно сведочанство о историји и искуствима женског активизма, резултатима и знањима који су произвели прогресивне мере и политике за унапређење једнаких могућности.
Од 2016. године установљен је Конкурс за публиковање радова у области родне равноправности, којим се омогућава видљивост академских резултата у области студија рода и научноистраживачког рада на тему родне равноправности.
Та нова знања намењена су непосредној пракси пре свега у настави на разним ступњевима образовања, с једне стране, а са друге, афирмацији ауторки у разним доменима нових знања: у области наслеђа женских права (АФЖ), животних прича жена из националних заједница, уметности, у основном образовању или у појединим институцијама. Завод је својом издавачком политиком настојао да подједнако афирмише знања о различитостима (жене са инвалидитетом, жене из националних заједница) и тиме покаже богатство емпиријских података.
У последњих неколико година, Завод остварује значајну сарадњу са дистрибутивним центрима и извозницима књига (Bookbridge, DATA status, Serbica Books), па је тако за потребе интернационалних и домаћих библиотека, као и научника и научница којима је потребна литература из области родне равноправности, у најпознатије светске библиотеке, славистичке центре, факултете и иностране књижаре прослеђено 20 наслова односно близу 5000 примерака књига из издавачке продукције Завода за равноправност полова.
Публикације наших ауторки уступљене су Конгресној библиотеци у Вашингтону (Library of Congress, Washington), Британској библиотеци у Лондону (The British Library-London), Универзитету Корнел у Њујорку (Cornell Univetsity, Ithaca, New York), Универзитету у Хамбургу – Институту за славистику (Universität Hamburg, Deutschland, Fakultät für Geisteswissenschaft, Institut für Slavistik), Универзитетским катедрама у Канади и Америци, Филозофском и Правном факултету у Новом Саду, Правном факултету у Нишу, Филолошком факултету у Београду, Правном факултету у Београду, Основном суду у Новом Саду, као и бројним невладиним организацијама, удружењима, библиотекама, појединцима и појединкама.
Списак издања Завода за равноправност полова у периоду 2006-2020.
21.01.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић састала се 19. јануара 2021. године са председницом Одбора за равноправност полова Латинком Васиљковић и координаторком Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине Стојанком Лекић како би договориле заједнички план активности и деловања у наредном периоду.
Према речима директорке Завода, институционална сарадња је веома важна, а родни механизми морају да сарађују и заједно учествују у планирању и креирању мера, акција и програма у области равноправности полова које спроводи Покрајинска влада и њени извршни органи.
Одбор за равноправност полова као скупштинско радно тело, Женска парламетарна мрежа као неформално тело Скупштине АП Војводине и Завод за равноправност полова као установа коју је основала Скупштина АПВ осим што имају истог оснивача, имају и заједнички циљ, а то је системско и законско унапређење положаја жена у свим областима живота, поштовање начела родне равноправности и људских права, па је тиме оваква сарадња неопходна.
14.01.2021 | Актуелно
Директорка Завода за равноправност полова Станислава Малић-Гостовић посетила је данас Фонд „Европски послови“ АП Војводине где се састала са директором ове покрајинске установе Александром Симурдићем и његовим сарадницама.
Циљ састанка је био упознавање челника две институације чији је оснивач Скупштина АП Војводине и дефинисање праваца заједничког деловања и сарадње будући да је родна равноправност део европских принципа.
Према речима директорке Малић-Гостовић, која је на састанку представила досадашње активности Завода за равноправност полова, његове резултате и будуће програме, Завод као покрајински родни механизам жели да овом сарадњом са Фондом буде равноправан партнер у европском развоју Покрајине.
14.12.2020 | Актуелно, Едукативни програми
На основу резултата анализе Завода за равноправност полова о примени родно одговорно буџетирања (РОБ) у локалним самоуправама (које је спроведено у 2018. години), а у контексту обавезе свих корисника јавних средстава да се до 2020. године уведе обавеза родно одговорног буџетирања дефинисане допунама и изменама Закона о буџетском систему из децембра 2015, Завод за равноправност полова је током 2019. и 2020. године реализовао обуку „Родно одговорно буџетирање у локалној самоуправи“.
Главни циљ обуке био је упознати представнике/це локалне самоуправе са суштином појма родна равноправност и бројним аспектима у којима деловање буџетских корисника може да подстакне позитивне промене и користи за крајње кориснике – грађане и грађанке Србије.
Обука је реализована у 12 општина Војводине (Бачком Петровцу, Беочину, Иригу, Сремској Митровици, Врбасу, Сечњу, Пландишту, Новом Милошеву, Жабљу, Житишту, Суботици и Малом Иђошу) у којима је учествовало 46 жена и 11 мушкараца запослених у локалним самоуправамa на пословима финансија и родне равноправности. Едукација запослених имала је за циљ да објасни шта је родно одговорно буџетирање, како примена родне анализе утиче на јавне буџете, односно какав ефекат расподела средстава из буџета има на животе жена и мушкараца у локалној заједници, као и интензивирање знања и укључивање доносиоца одлука и запослених у локалним администрацијама (одељења за буџет и финансије), локалних родних механизама и женских локалних одборничких мрежа у локалним скупштинама на територији АП Војводине у креирање родно-осетљивих програма и расподелу буџетских средстава у њиховим локалним заједницама.
Рад са запосленима у локалним самоуправама указао је на потребу да се организују додатне едукације које се тичу увођења родне перспективе у сва стратешка документа општине, спроведе родна анализа политика локалних самоуправа, програма и мера које оне доносе, као и увођење родно осетљиве статистике и евиденције. Намера је такође била паралелно успоставити функционалне механизме за родну равноправност на свим нивоима.
Дискусија и питања запослених током обуке била су усмерена на обавезе сектора финансија, па је констатовано да РОБ захтева и суштинску измену у процесу буџетирања и обавезе буџетског корисника на дискусију и дијалог како би родни јаз био лакше препознат, а циљ дефинисан. Запослени су се сагласили да је увођење принципа равноправности међу половима, на жене запослене у управи пребацило само бригу, а да је одлучивање и даље остало у телима где су већински заступљени мушкарци. Запослени у управама и даље очекују конкретизацију инструкција процеса увођења РОБ-а, у виду једноставних и разумљивих смерница и структуираних докумената, и наводе да би им примери из добре праксе осталих самоуправа и практичан приступ тим подацима био најкориснији.
У буџету свих самоуправа је мимо плате, највећи део средстава усмерен на подршку образовању, култури, спорту и социјалној помоћи, те је мишљење да је родна анализа докумената најпотребнија у тим областима. Сви учесници су имали неподељено мишљење да до обуке нису довољно добро разумели суштину РОБ-а. Сматрају да би механичко увођење равноправности, као у случају изједначавања по половима, могло додатно да искомпликује покретање дискусије о родном јазу.
15.10.2020 | Актуелно
Данас обележавамо Међународни дан сеоских жена који је 15. октобра установљен на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша држава обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.
Завод за равноправност полова овим поводом жели да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу.
Статус жена у руралним подручјима, а нарочито у привреди, неповољан је из године у годину и представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Жене на селу су преоптерећене пословима у домаћинству, немају услове за бригу о свом здрављу, неке од њих немају ни здравствено ни пензијско осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције јер су им пензије мале или их уопште и немају.
Жене чине више од половине радника у целој Европи, но њихов економски допринос је знатно мањи, а ситуација је једнака са женама у пољопривреди. На пример, више од једне трећине жена на простору Европске уније је укључено у производњу хране, те више од половине у услуге повезане с производњом хране, док међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29%, док у Србији оне чине 12%.
Жене својим радом чине велики постотак производње у пољопривреди, статистике показују да су оне уједно те које добијају много мање финансијске помоћи и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим пољопривредним газдинствима, образованији и млађи, а то су обично мушкарци; док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.
Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.
