9.11.2022 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović učestvovale su na dvodnevnom seminaru FEMICID I PRIPREMA AKCIONOG PLANA ZA 16 DANA AKTIVIZMA PROTIV NASILjA PREMA ŽENAMA 7. i 8. novembra 2022. godine u Vrdniku.
Seminar je održan za članove i članice tima Mreže „Život bez nasilja“ koju čine predstavnici i predstavnice pokrajinskih organa, ustanova i zavoda sa ciljem planiranja aktivnosti u okviru obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ i podizanja društvene svesti javnosti o problemu nasilja prema ženama.
U okviru seminara predstavljena je i uloga Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu u zaštiti od nasilja, izazovima u radu i značaju međusektorske saradnje. Predstavnice Centra za socijalni rad iz Kikinde predstavile su svoje aktivnosti i procedure u postupanju kada se radi o nasilju u porodici, kao i sve prepreke i poteškoće sa kojima se svakodnevno susreću u radu.
Ovo je treći sastanak koordinacionog tima od početka 2022. godine i nakon izrađenog Strateškog plana Mreže u junu 2022. godine, kreiran je i Akcioni plan za period 2022-2023. godine koji predviđa niz aktivnosti u unapređenju kapaciteta same mreže, ali i aktivnosti na prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.
Seminar je održan pod pokroviteljstvom UN Women, a predavanja i radionice održale su konsultantkinje Biljana Janjić i dr Kosana Beker koje su ovom prilikom predstavile rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“.
Mreža „Život bez nasilja” okuplja različite pokrajinske institucije koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2004. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.
25.10.2022 | Aktuelno, Promotivni programi
Povodom Međunarodnog dana seoskih žena, u Somboru je 22. oktobra 2022. godine održana tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova – Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini.
Manifestacija je održana po 13. put, a ove godine domaćini događaja bili su grad Sombor i Turistička organizacija grada Sombora pod pokroviteljstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.
Manifestaciju su otvorili gradonačelnik grada Sombora Antonio Ratković, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja.
Sajam se svake godine održava u drugom gradu Vojvodine, a povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar). Cilj je promovisati žena iz ruralnih područja, njihov aktivizam i bogato stvaralaštvo, ali i ukazati na njihov često nepovoljan položaj.
Otvarajući manifestaciju direktorka Zavoda Stanislava Malić-Gostović rekla je da prema podacima koje Zavod redovno vodi i ažurira, na teritoriji Vojvodine deluje preko 450 udruženja žena i da se one pretežno bave domaćom radinošću – ručnim radovima i proizvodnjom hrane.
„Žene sa sela bi sva svoja prava trebalo lako i brzo da realizuju jer one igraju ključnu ulogu u ruralnim ekonomijama kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Međutim, šira javnost to često zaboravlja, naročito činjenicu da radni dan žene na selu traje i do 15 sati i da on uključuje i obradu zemlje, i negu stoke, i proizvodnju hrane, i učestvovanje u aktivnostima i van poljoprivrednih gazdinstava i farmi, a pored svega toga, i brigu o deci, starijim osobama i bolesnima. Žene na selu su definitivno te koje čuvaju tradiciju, kulturu, identitet, vrednosti i jezik svakog naroda, i slobodno, neskromno, možemo reći da bez seoskih žena ne bi bilo niti lokalne zajednice niti društva u celini.“ – istakla je direktorka Zavoda.
Pokrajinska vlada kontinuirano, ne samo kroz aktivnosti kao što je Sajam, preko pokrajinskog Zavoda sprovodi politiku jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti, kako kroz svoje konkurse i kroz podsticanje ženskog aktivizma, tako i kroz omogućavanje jednakog pristupa resursima, rekla je Stanislava Malović-Gostović.
Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković izrazio je veliko zadovoljstvo što se manifestacija održava u ovom zapadnobačkom gradu i naglasio da je za lokalnu samoupravu od velike važnosti da osnaži žensko preduzetništvo, a posebno žene u ruralnim područjima i da će se podrška putem gradskih konkursa nastaviti i u narednom periodu.
„Ono na šta je Grad Sombor ponosan, u ovoj godini, pored svih konkursa koje smo imali za manifestacije, za kulturno-umetnička društva, za udruženja, imali smo Javni poziv za pomoć ženskom preduzetništvu, a od ove godine prvi put je bio i Konkurs za očuvanje kulturnog nasleđa, gde smo izdvojili određena sredstva u budžetu Grada, koja planiramo svakako i u narednoj godini“, istakao je Ratković.
Predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja Zdenka Mitić istakla je da su udruženja žena značajan korak ka ekonomskom osnaživanju žena jer su seoske žene često neopravdano u senci i sa otežanim pristupom resursima. Njihovo angažovanje i udruživanje, uz tako karakterističnu solidarnost, put su ka jačanju naših ruralnih sredina.
„Stoga želim da vam poručim da nastavite da menjate svoju okolinu i zajednicu, da budete glasne i da se borite, da konstantno učite i unapređujete svoje veštine i znanja, da budete uporne jer imate snagu da promenite ono što nije dobro i unapredite ono što može da predstavlja dobrobit za celu vašu zajednicu.“ – poručila je na kraju Zdenka Mitić.
Na Sajmu je učestvovalo preko 180 udruženja žena sa teritorije cele Vojvodine. Žene su na štandovima predstavile svoje rukotvorine i proizvode i još jednom pokazale da predstavljaju veliki potencijal svojih lokalnih zajednica i resurs na koji se može računati.
U pratećem programu manifestacije u Svečanoj sali Gradske kuće održana je prezentacija devet udruženja žena iz upravnih okruga Vojvodine, gde su članice predstavile primere dobre prakse i rezultate koje su postigle u okviru svojih aktivnosti. Prezentaciji su prisustvovale predstavnice rodnih mehanizama sa pokrajinskog nivoa – Saveta za rodnu ravnopravnost Pokrajinske vlade, Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine, Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za rodnu ravnopravnost i drugi, koje su na taj način pokazale podršku institucija u angažovanju i kontinuiranoj komunikaciji pokrajinskih organa sa udruženjima žena kada je u pitanju praćenje i podsticanje njihovog rada, planiranje i iniciranje novih koraka.
PRILOG RTS 1
PRILOG Radio-televizije Vojvodine
18.10.2022 | Aktuelno
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, u subotu 22. oktobra 2022. godine u Somboru će biti održana tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini”.
Manifestacija se svake godine održava u drugom gradu Vojvodine povodom obeležavanja 15. oktobra – Međunarodnog dana seoskih žena, kada zemlje širom sveta različitim aktivnostima ukazuju na poseban doprinos žena na selu, na njihovu ključnu ulogu u unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu. Ove godine dan se obeležava pod sloganom „Seoske žene se uzdižu i traže osnovna prava na održivi razvoj“.
Manifestaciju će u 11 časova svečano otvoriti gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja.
Grad Sombor je domaćin trinaeste po redu manifestacije koja će ove godine okupiti preko 180 udruženja žena sa sela sa teritorije cele Vojvodine. Posetioci će imati priliku da vide proizvode iz domaće radinosti, pre svega rukotvorine, vez, tkanice, suvenire, ali i da probaju tradicionalnu vojvođansku hranu pripremljenu po starinskim receptima.
Manifestacija ima za cilj da promoviše žene iz ruralnih područja Vojvodine, njihovo stvaralaštvo, potencijale i preduzetnički duh, ali i društveni aktivizam kada je u pitanju razvoj i promocija svojih lokalnih zajednica. U tom kontekstu, 8 udruženja žena iz sedam upravnih okruga Vojvodine predstaviće u Svečanoj sali Gradske kuće svoje primere dobre prakse i rezultate koje su postigle u okviru svojih aktivnosti.
Manifestacija je prilika da se posetioci, ali i predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa bogatim stvaralaštvom i aktivizmom seoskih žena koje mogu biti značajan resurs za razvoj poljoprivrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.
Sajam je izložbeno-prodajnog karaktera i traje od 10 do 15 časova.
Događaj se održava u organizaciji grada Sombora i Turističke organizacije Sombora pod pokroviteljstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.
AGENDA manifestacije
15.10.2022 | Aktuelno
Povodom 15. oktobra Međunarodnog dana seoskih žena Zavod za ravnopravnost polova koristi priliku da skrene pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.
Žene iz ruralnih područja smatraju se ranjivom grupom stanovništva, a njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije. Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda od zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihodi penzija i socijalna davanja.
Pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti (žene na selu vlasnice su gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva), utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada (usluge nege i brige o deci, bolesnima i starijima), prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške, pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja, koji bi stvorili šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo.
Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.
Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Od početka pandemije korona virusa dodatno su marginalizovane time što je povećan obim neplaćenog kućnog rada i poslova staranja o porodici, što ih je dovelo u situaciju od povećanog rizika od nasilja u porodici.
Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.
Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.
Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je od 2015. godine do danas 327 žena postalo suvlasnica nekretnine.
Zavod za ravnopravnost polova će ove godine Međunarodni dan seoskih žena obeležiti organizovanjem tradicionalne manifestacije „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ 22. oktobra 2022. godine u gradu Somboru. Na Sajmu će se predstaviti seoske žene iz 180 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja prikazaće svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal.
Manifestacija je prilika da se posetioci ali i lokalne samouprave i drugi predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa stvaralaštvom seoskih žena koje predstavljaju značajan resurs za razvoj privrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.
15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.
13.10.2022 | Aktuelno
Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova raspisao je za privredna društva i preduzetnice Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2022. godini sa ciljem jačanja žena preduzetnika i privrednih društava, odnosno mikro i malih preduzeća u kojima su većinski vlasnici žene, a koje posluju na teritoriji AP Vojvodine.
Namera je unaprediti njihovo poslovanje, potpomoći kreiranje novih radnih mesta kroz investicije u opremu, rast prihoda i unapređenje tehnologija procesa proizvodnje odnosno pružanja usluga.
Predmet javnog konkursa je finansiranje kupovine opreme, a pravo učešća imaju privredna društva i preduzetnici sa sedištem ili registrovanom poslovnom jedinicom na teritoriji AP Vojvodine. Ukupna sredstva koja se dodeljuju po konkursu iznose 13.350.250,00 dinara, a visina traženih sredstava, uključujući i PDV, ne može biti manja od 150.000,00 dinara, odnosno veća od 445.000,00 dinara po pojedinačnoj prijavi.
Oblast ekonomskog osnaživanja žena spada u jedan od prioritetnih zadataka Zavoda za ravnopravnost polova. Ekonomsko osnaživanje žena obuhvata kreiranje programa, akcija, kampanja i drugih aktivnosti kojima se podstiče zapošljavanje, samozapošljavanje i bolji ekonomski položaj žena u oblasti ekonomskog razvoja.
Konkurs je otvoren do 4. novembra 2022. godine, a sve informacije u vezi sa konkursom kao i načinom za apliciranje možete pogledati ovde
3.10.2022 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović učestvovala je 1. oktobra 2022. godine na VIII Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Interkulturalnost i rodna ravnopravnost u obrazovanju 2022“, na poziv Pedagoškog zavoda Vojvodine, Odseka za rumunistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine.
Konferencija je organizovana sa ciljem da se ukaže koliko je interkulturalnost prožeta u svim oblastima društvenog života, naročito u multikulturalnoj sredini kao što je AP Vojvodina. Namera je ispitati koliko smo kao društvo tolerantni prema nosiocima različitih kultura, koliko ih prihvatamo i poštujemo.
Direktorka Zavoda istakla je da negovanje raznolikosti, multikulturalnosti i rodne ravnopravnosti predstavlja jednu od normi za izgrađivanje društva koje je sposobno da upravo te različitosti i specifičnosti pojedinaca i pojedinki pretvori u dobrobit i darove društvu i da je prvi korak ka izgrađivanju takvog društva i negovanju tih vrednosti dobro osmišljeno i utemeljeno znanje koje se stiče od najranijeg uzrasta kroz obrazovnu praksu i školsku politiku.
„Izvestan napredak na planu urodnjavanja obrazovanja je ipak postignut jer imamo planske dokumente poput Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine i Strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine, kao i krovni Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali u celini posmatrano, ono je još uvek nedovoljno rodno senzibilisano. Zakoni u oblasti obrazovanja i nauke uglavnom su rodno neutralni, iako ima zakona u koje se postepeno integriše rodna perspektiva. U većini zakona postoje odredbe o zabrani diskriminacije i upotrebi rodno osetljive terminologije, ali je evidentan izostanak posebnih mera namenjenih ženama i devojčicama, kako u vezi sa školovanjem na različitim nivoima obrazovanja, tako i u vezi sa radom u ustanovama obrazovanja“, istakla je direktorka Zavoda na naučnom skupu.
Na konferenciji su učestvovali brojni ugledni zvaničnici i gosti iz inostranstva, prosvetni radnici, profesori i profesorke, predstavnici lokalnih tela za rodnu ravnopravnost, radnici u kulturi i drugi koji se bave temom interkulturalnosti i rodne ravnopravnosti.
Seminar je održan za članove i članice tima Mreže „Život bez nasilja“ koju čine predstavnici i predstavnice pokrajinskih organa, ustanova i zavoda sa ciljem planiranja aktivnosti u okviru obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ i podizanja društvene svesti javnosti o problemu nasilja prema ženama.
