26.10.2021 | Aktuelno, Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović potpisala je danas ugovore o dodeli bespovratnih sredstava bračnim parovima za kupovinu kuća na selu u Vojvodini čime je na taj način još 20 porodica steklo uslove za život na selu, a isto toliko žena je postalo suvlasnica nekretnine.
Konkurs za kupovinu kuća Zavoda za ravnopravnost polova se realizuje od 2015. godine, a osmišljen je sa ciljem da se poveća broj žena vlasnica nekretnine i na taj način unapredi njihovo imovinsko stanje i ekonomski osnaže. Do sada je 313 žena postalo suvlasnica kuće na selu u Vojvodini, a Pokrajinska vlada je za ovaj program iz budžeta izdvojila ukupno 306 miliona dinara.
15.10.2021 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović učestvovala je danas na ZOOM konferenciji povodom Međunarodnog dana žena na selu pod nazivom “Seoske žene – pokretačice lokalnog razvoja“.
Konferencija je održana u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).
Cilj konferencije je pokrenuti diskusiju na različite teme poput doprinosa udruženja seoskih žena razvoju lokalne ekonomije, izazova sa kojima se suočavaju u radu i finansiranju, ali i održivosti udruženja i merama za dugoročnu podršku njihovim aktivnostima.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici institucija sa međunarodnog, nacionalnog i pokrajinskog nivoa, kao i preduzetnice i predstavnice udruženja žena iz Srbije i Vojvodine. Namera je bila da se kroz dijalog institucija i žena sa sela razmene iskustva i utvrde moguće nove mere i javne politike koje bi unapredile njihov položaj.
Direktorka Zavoda je ovom prilikom istakla da su žene sa sela iz Vojvodine već dugi niz godina u fokusu programskih aktivnosti Zavoda, da je ova ustanova bila pionir u istraživanju o položaju ove društvene grupe i da su rezultati tog istraživanja doneli brojne aktivnosti i mere kojima se unapređuje njihov položaj u društvu.
Ovom prilikom izdvojila je nekoliko problema sa kojima se žene iz udruženja suočavaju i navela da je to najčešće problem samofinasiranja i nedostatak kapaciteta za praćenje i pisanje projekata i da im je u ovoj oblasti neophodna mentorska podrška pojedinaca i institucija.
„Sa stanovišta institucije i utisaka sa terenskih poseta udruženjima žena iz Vojvodine, mogu da kažem da je individulni pristup ženama sa sela ključan. Samo u direktnom kontaktu sa njima možemo otkriti šta su realni problemi žena koje žive na selu, sa kojim preprekama se suočavaju udruženja i da to zavisi od sela do sela, tipa delatnosti kojom se bave, infrastrukture lokalne zajednice i drugog. Jako je važno da sve institucije koje u svojim programskim aktivnostima u fokusu imaju žene sa sela, sarađuju i rade sinhronizovano jer samo na taj način efekti svih javnih politika i mera koje se donose i sprovode mogu imati konkretan rezultat.“ – istakla je direktorica Zavoda Stanislava Malić Gostović.
Kako je na kraju napomenula Zavod će i dalje nastaviti sa pružanjem finansijske podrške udruženjima i ženama u preduzetništvu, a plan je da se u budućnosti osmisli program i konkurs koji bi isključivo bio namenjen seoskim udruženjima žena i njihovim potrebama.
15.10.2021 | Aktuelno
Danas je Međunarodni dan žena na selu koji se ove godine obeležava pod sloganom – Seoske žene gaje dobru hranu za sve. Ovaj dan ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2008. godine sa namerom da ukaže na „ključnu ulogu i doprinos žena na selu za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja, doprinos prehrambenom suverenitetu i iskorenjivanju siromaštva u seoskim sredinama.“
Rukovodeći se ovogodišnjim sloganom treba istaći da žene i devojke sa sela igraju bitnu ulogu i sistemu ishrane – od proizvodnje, do prerade, pripreme, potrošnje i distribucije hrane – kao i u obezbeđivanju ishrane u domaćinstvu i zajednici. Ipak, nejednaki odnosi moći između žena i muškaraca u domaćinstvu i društvu, diskriminatorne rodne norme i prakse, preovlađujuće nasilje prema ženama i devojčicama, kao i njihov neproporcionalni udeo u neplaćenom radu, nezi i kućnim poslovima, često dovode do nejednakog pristupa hrani i povećanim osećajem gladi i nesigurnosti hrane na globalnom nivou,
Podaci govore da je više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine i u usluge povezane s proizvodnjom hrane, pa ipak među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29%, dok u Srbiji one čine 19%.
Položaj žena i njihov status u ruralnim područjima, a naročito u privredi, i pored bitne uloge koju imaju u ovoj oblasti, i dalje je nepovoljan i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu. Pandemija koronavirusa i vanredno stanje u Srbiji tokom 2020. godine višestruko su uticali na ekonomske aktivnosti žena sa sela. Većina njih nije više bila u mogućnosti da prodaje svoje proizvode, bilo zbog toga što je obustavljen otkup proizvoda, što je ukinut javni prevoz do prodajnih mesta, što su zatvorene pijace, i što je prekinut lanac snabdevanja. Žene su bile suočene i sa problemom nemogućnosti da na vreme počnu sa poljoprivrednim radovima zbog ograničenja u kretanju ili drugih razloga.
Zavod za ravnopravnost polova kroz svoje aktivnosti, programe i konkurse kontinuirano radi na podršci seoskim ženama i devojkama da u potpunosti i ravnopravno učestvuju u donošenju odluka na svim nivoima, da utiču na rodno osetljive intervencije politike i povećaju pristup odgovarajućim alatima, tehnologijama, infrastrukturi i institucijama za unapređenje svog socio-ekonomskog položaja.
2.10.2021 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović prisustvovala je u petak, 1. oktobra 2021. godine u Skupštini AP Vojvodine predstavljanju rezultata eks-post analize Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine budući da je Zavod bio aktivan partner u realizaciji ovog strateškog programa pokrajinske vlade.
Cilj analize je sagledavanje realizacije dugoročnih i kratkoročnih ciljeva Programa kroz procenu ostvarenih rezultata, potreba ciljnih grupa i naučenih lekcija, kao i mapiranje teškoća i dobrih primera iz prakse kako bi se definisale preporuke za unapređenje procesa i sadržaja nove javne politike u ovoj oblasti.
Zavod za ravnopravnost polova je u okviru svojih istraživačkih i edukativnih aktivnosti dao doprinos ovom Programu i u periodu od 2015. do 2020. godine realizovao sledeće aktivnosti:
1. Program: Mapiranje podataka o mogućnostima i resursima podrške ženama u seoskim sredinama koje trpe nasilje (2014/2015)
2. Program: Efikasnije informisanje žena o fenomenu nasilja (2015)
3. Konkurs za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama i nasilju u porodici (2016)
4. Program: Informisanje javnog mnjenja o merama zaštite žena od nasilja (2016-2020)
5. Program: Analiza programskih sadržaja o nasilju prema ženama (2016)
6. Program: Analiza medija o usvajanju kodeksa o rodno osetljivom izveštavanju (2016)
Eks-post analizu sprovela je organizacija FemPlac kao deo aktivnosti koje se realizuju u okviru projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III”, a koji u APV sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) uz finansijsku podršku Vlade Švedske.
15.09.2021 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović obišla je u utorak 14. septembra 2021. godine opštine Čoka, Novi Kneževac i grad Kikindu i održala sastanke sa predsednicama i predsednicima opština/gradova i rodnim lokalnim mehanizmima u Vojvodini.
U ime opštine Čoka, direktorku Zavoda je primila prva žena predsednik opštine Stana Đember koja je pokazala spremnost i zainteresovanost opštine Čoka da učestvuje i izradi svih planskih dokumenata koji doprinose urodnjavanju javnih lokalnih politika.
Sastanak sa predstavnicama rodnog lokalnog mehanizma grada Kikinde
U ime opštine Novi Kneževac sastanku su prisustvovali predsednica opštine Irena Slavković, takođa prva žena na tom mestu u istoriji Novog Kneževca, zatim zamenik predsednice opštine Dejan Jančić i članica Opštinskog veća zadužena za rodnu ravnopravnost Čila Oros Urban. Kako je predsednica opštine istakla, opredeljenost opštine Novi Kneževac jeste poštovanje rodne ravnopravnosti na svim nivoima i preduzimanje svih mera koje doprinose sprečavanju diskriminacije zasnovane na polu i stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava pripadnika oba pola kako u organima jedinice lokalne samouprave, i u javnim službama kojima je lokalna samouprava osnivač, tako i na teritoriji cele opštine.
U ime grada Kikinda, direktorku su primili gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski i Romana Tot, članica Gradskog veća za rodnu ravnopravnost. Razgovor je pored tema koje se tiču stanja rodne ravnopravnosti na teritoriji njihovog grada, bile posvećene i obavezama lokalnih samouprava kada je u pitanju primena novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Posete opštinama su deo redovnih aktivnosti Zavoda koje se odnose na unapređenje saradnje sa rodnim mehanizmima na terenu, kao i na praćenje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti kada su u pitanju podaci koji se odnose na rad lokalnih mehanizama i zastupljenost žena i muškaraca u organima javne uprave.
Budući da je Zavod za ravnopravnost polova u februaru 2021. godine počeo sa prikupljanjem podataka o zastupljenosti žena i muškaraca na mestima odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, kao i o radu i funkcionisanju lokalnih mehanizmima za ravnopravnost polova, cilj poseta je bio utvrditi stanje na terenu i otvoriti dijalog sa predsednicima i predsednicama opština i gradova da podstiču i razvijaju jednaka prava i mogućnosti za žene i muškarce.
Direktorka Zavoda u poseti prvoj ženi predsednici opštine Čoka – Stani Đember
Poseta opštinama je bila prilika da direktorka Zavoda najavi konkurse Zavoda namenjene udruženjima građana u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti na teritoriji AP Vojvodine, kao i finansiranja izrade Lokalnih akcionih planova za unapređenje rodne ravnopravnosti jedinica lokalnih samouprava.
Do sada je obiđeno 27 opština u Vojvodini, a do kraja oktobra biće posećene opštine Ada, Senta, Kanjiža, Opovo, Kovačica, Sečanj, Pančevo, Alibunar, Plandište, Srbobran, Sremski Karlovci, Ruma, Bela Crkva, Vršac, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Novi Sad i Bač.
Više o posetama opštinama Novi Kneževac, Beočin, Čoka, Odžaci, gradu Somboru
