5.05.2025 | Aktuelno, Program ekonomskog osnaživanja
Zavod za ravnopravnost polova u okviru svojih programskih aktivnosti, koje se bave unapređenjem rodne ravnopravnosti i smanjivanjem rodnog jaza u oblasti ekonomije, raspisuje poziv za učešće u programu edukacije i unapređenja veština žena preduzetnica pod nazivom: „Izgradnja uspešnih karijera: Program podrške ženama preduzetnicama“.
Podaci o položaju žena preduzetnica ukazali su na činjenicu da se žene u preduzetništvu i dalje nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce i da se suočavaju sa raznim oblicima diskriminacije. Žene takođe izražavaju potrebu za kontinuiranim edukacijama, stručnim usavršavanjima i razvijanjem dodatnih veština s obzirom na specifičnosti ženskog preduzetništva.
Imajući ove podatke u vidu, Zavod za ravnopravnost polova osmislio je program edukacije tako da u formi dvodnevnog susreta zainteresovanim polaznicama pruži informacije na sledeće teme:
Specifičnosti ženskog preduzetništva – U okviru ove teme ukazaćemo na specifičnosti ženskog preduzetništva, i delatnosti u kojima se žene najviše ostvaruju, osvrnućemo se na njegov istorijat i analizirati trenutnu situaciju, kao i izazove koji ga prate. Takođe ćemo razmotriti neophodne kompetencije za uspešno vođenje posla, istražićemo izvore finansiranja i sagledati aktuelne trendove poslovanja. Ove teme će omogućiti učesnicama da steknu širi kontekst i perspektivu o ulozi žena u poslovnom svetu, da prepoznaju svoje snage i slabosti, kao i da predvide moguće prepreke na putu ka uspehu.
Pravna regulativa i finansijsko upravljanje – U okviru ove teme bavićemo se zakonskim okvirom koji reguliše poslovanje preduzetnika, praktičnim aspektima pokretanja posla (proces registracije), poreskim sistemom i poreskim obavezama kao i finansijskim upravljanjem. Usvojena znanja će omogućiti preduzetnicama da prepoznaju i reaguju na izazove koji se mogu pojaviti tokom vođenja sopstvenog posla, da usklade svoje poslovanje sa relevantnim zakonima i propisima kao i da iskoriste prilike za rast i razvoj svojih preduzeća. Takođe, preduzetnice će moći lakše da pravilno planiraju svoje finansije i izbegnu nepredviđene troškove kao i da pravilno analiziraju performanse svog poslovanja i identifikuju oblasti za poboljšanje.
Digitalni marketing – U okviru ovog modula obradićemo teme kao što su osnove digitalnog marketinga i njegova uloga u savremenom poslovanju, internet marketing strategije, marketing na društvenim mrežama (strategije, sadržaj i angažovanje publike), imejl marketing, praćenje i merenje efikasnosti marketinških aktivnosti. Razumevanje osnova digitalnog marketinga omogućiće preduzetnicama da koriste onlajn kanale kako bi efikasno komunicirale sa svojom ciljnom grupom i povećale vidljivost svog brenda na internetu.
Priprema poslovnog plana – u ovom delu radiće se na preciznom opisu poslovanja, proizvoda i usluga, kreiranju marketing plana, definisanju tržišta, ciljne grupe kupaca i/ili korisnika usluga, konkurencije, plan proizvodnje i finansijski plan-projekcija prihoda, rashoda, dobiti, keš flov i drugo). Razrada ovog dela poslovnog plana omogućava preduzetnicama da jasnije definišu svoje poslovne ciljeve i strategije za postizanje tih ciljeva kao i da bolje razumeju svoje tržište i konkurenciju i prilagode svoje proizvode/usluge potrebama tržišta. Takođe će im omogućiti da jasnije sagledaju finansijsku održivost svog poslovnog poduhvata i da identifikuju ključne tačke na kojima mogu unaprediti svoj plan. Kroz ovaj deo poslovnog plana, preduzetnice stiču dublje razumevanje finansijskih aspekata svog poslovanja i sposobnost da planiraju budžet, upravljaju troškovima i predvide prihode.
Lični kapaciteti: Jedan od ključnih faktora za uspešan početak u preduzetništvu jeste unutrašnja snaga – sposobnost da verujemo u sebe, da prepoznamo svoje vrednosti i da izgradimo jasan lični i poslovni pravac. Za žene koje se upuštaju u preduzetničke vode, ovaj aspekt je posebno važan jer se često, pored uobičajenih izazova biznisa, suočavaju i sa dodatnim spoljašnjim i unutrašnjim pritiscima – od društvenih očekivanja do sopstvenih sumnji. Razvoj ličnih kapaciteta pomaže ženama da steknu sigurnost u svoje odluke, da se izbore sa strahom od neuspeha i da ostanu dosledne svojim vrednostima u procesu izgradnje biznisa. Temeljno poznavanje sebe i rad na unutrašnjoj snazi su, zato, ne samo lični razvoj već i praktičan preduslov za održiv i autentičan preduzetnički put.
Cilj programa: pružiti institucionalnu podršku ženama koje su na početku bavljenja preduzetništvom, ali i onim koje već imaju iskustvo i koje žele da unapređuju svoja znanja i veštine. Cilj je podržati lične inicijative, inovacije i individualnost jer su upravo ovo ključni rodni aspekti preduzetništva i uzroci rodno uslovljenih razlika u preduzetništvu.
Pravo učešća: Žene i devojke preduzetnice sa teritorije AP Vojvodine koje žele da otpočnu svoj biznis ili se već bave preduzetništvom.
Broj prijava na edukaciju je ograničen. U slučaju velike zainteresovanosti, prednost pri odabiru imaće kandidatkinje koje se bave socijalnim preduzetništvom (odnosno one koje vode i/ili su osnivačice socijalnog preduzeća, preduzetnice iz ruralnih krajeva i start-up preduzetnice (one koje posluju do 3 godine).
Troškove prevoza, smeštaja, ishrane i edukativnog materijala za polaznice edukacije snosi Zavod za ravnopravnost polova.
Realizacija programa:
Program će biti realizovan u formi dvodnevne obuke 23. i 24. maja 2025. godine (od 10-18 časova) u Novom Sadu. O mestu održavanja biće obaveštene samo one kandidatkinje koji uđu u izbor.
Rok za podnošenje prijava: četvrtak, 15. maj 2025. godine.
PRIJAVITE SE
Za sve dodatne informacije možete pozvati na 021/66 15 177, 66 15 133 ili pisati na mejl: zavod@ravnopravnost.org.rs
25.04.2025 | Aktuelno
U organizaciji Zavoda za ravnopravnost polova 24. aprila 2025. godine u prostorijama Privredne komore Vojvodine u Novom Sadu, uspešno je održan Info-dan za udruženja žena.
Cilj događaja bio je da se udruženja žena sa teritorije AP Vojvodine informišu o mogućnostima koje im stoje na raspolaganju kroz novi javni poziv Zavoda za podršku brendiranju i digitalnom osnaživanju njihovih proizvoda i delovanja.
Učesnice su imale priliku da dobiju detaljne informacije o kriterijumima i načinu apliciranja, upoznaju se sa primerima dobre prakse u oblasti brendiranja proizvoda, postave konkretna pitanja i dobiju stručne odgovore od predstavnika organizatora i saradnika iz oblasti marketinga i dizajna.
O javnom pozivu: Podrška brendiranju i digitalnoj vidljivosti udruženja
Novi javni poziv predviđa bespovratna sredstva namenjena udruženjima žena, sa ciljem da unaprede svoj vizuelni identitet i plasman proizvoda na tržištu.
Podrška obuhvata:
• Kreiranje brenda: logotipi, vizuelni znaci za veb, društvene mreže, brošure, etikete i slično;
• Izrada veb stranice: za udruženja koja nemaju sajt ili žele redizajn postojećeg;
• Angažovanje profesionalnih firmi koje će pružiti usluge brendiranja i digitalnog nastupa.
Brendiranje se tretira kao nematerijalno dobro u klasifikaciji dobara i usluga, a rezultati će se koristiti kako u komercijalne svrhe, tako i za promociju ženskog stvaralaštva.
Pored materijalne podrške, planirana je i javna smotra proizvoda na kojoj će udruženja imati priliku da predstave svoje brendove široj javnosti, čime se podstiče održivost projekata i afirmacija ženskog preduzetništva.
Podržani proizvodi obuhvataju sve od domaće radinosti – sir, med, mesne prerađevine, kolače, ručne radove i slično.
7.03.2025 | Aktuelno
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, 8. marta, Zavod za ravnopravnost polova podseća na značajnu ulogu koju žene imaju u svim aspektima društvenog, ekonomskog i političkog života. Ovaj dan je prilika da se osvrnemo na postignuća žena, ali i na izazove sa kojima se i dalje suočavaju u borbi za ravnopravnost, dostojanstvo i ljudska prava.
U poslednjim godinama, Republika Srbija je postigla značajan napredak u unapređenju položaja žena i jačanju njihovih prava. Ove promene odražavaju se kroz usvajanje novih zakonskih okvira, inicijativa za povećanje zastupljenosti žena u svim sferama društva, kao i aktivnosti za smanjenje nasilja nad ženama i njihovo veće uključivanje u donošenje odluka na svim nivoima.
Među ključnim pomacima važno je izdvojiti zakonske regulative i institucionalnu podršku – Usvojene su brojne zakonske promene koje se odnose na unapređenje zaštite žena od nasilja, kao i na obezbeđivanje ravnopravnosti na tržištu rada. Zakon o ravnopravnosti polova, koji je postao osnov za osnaživanje žena u ekonomiji i politici, kao i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, pružaju snažnu pravnu zaštitu i osiguravaju bolje uslove za prevenciju i eliminaciju nasilja.
U proteklim godinama došlo je do značajnog povećanja broja žena u parlamentu, na visokim funkcijama u javnim institucijama, kao i u privredi. Postepeno se smanjuje jaz u političkoj participaciji, iako su pred nama još mnogi izazovi u postizanju potpune ravnopravnosti u liderstvu.
Republika Srbija je napravila značajne korake u borbi protiv nasilja prema ženama, naročito kroz implementaciju Nacionalne strategije za sprečavanje nasilja u porodici. Podizanje svesti, edukacija i bolja saradnja sa organizacijama civilnog društva rezultirali su većim poverenjem žena u institucije i bolje obezbeđivanje zaštite žrtvama nasilja.
Programi koji se odnose na edukaciju žena, posebno u oblasti digitalnih tehnologija, preduzetništva i stručnog usavršavanja, nastavljaju da rastu, čime se ženama omogućava veća ekonomska nezavisnost i ravnopravniji pristup tržištu rada.
Ove godine u svetu se Međunarodni dan žena, 8. mart obeležava pod sloganom: “Za SVE žene i devojke: Prava. Ravnopravnost. Osnaživanje.” Ova tema poziva na akciju koja može povezati jednaka prava, moć i mogućnosti za sve, kao i feminističku budućnost u kojoj niko nije zaboravljen. Ključno za ovu viziju je osnaživanje sledeće generacije, posebno mladih žena i adolescentkinja kao katalizatora trajnih promena.
Iako su ostvareni značajni pomaci, Međunarodni dan žena nas podseća da ravnopravnost nije do kraja postignuta i da borba za prava žena i dalje traje. Naša obaveza je da nastavimo sa unapređivanjem pravnog okvira, implementacijom javnih politika i pružanjem podrške ženama u svim oblastima života.
Ovaj dan treba da bude podsetnik na snagu i hrabrost žena širom sveta, kao i poziv na akciju da svi zajedno radimo na svetu u kojem će žene imati jednake šanse i pravo na život bez nasilja, diskriminacije i prepreka u ostvarivanju svojih ambicija i potencijala.
13.02.2025 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović, učestvovala je na šestom po redu Sajmu zavičaja koji je ove godine održan 8. i 9. februara na Novosadskom sajmu, pod sloganom “Zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu”.
Direktorka Zavoda učestvovala je u razgovoru u okviru prvog panela, pod nazivom „Deca nam se rađala“ zajedno sa drugim istaknutim najvišim predstavnicima državnih organa, javnim ličnostima i istaknutim intelektualcima iz Republike Srbije i Republike Srpske.
Na panelu se diskutovalo o saradnji institucija, o merama koje obe države donose kada je reč o populacionoj politici i politici pronataliteta, o podršci mladim parovima, a naročito ženama.
Direktorka je govorila o podršci ženama preduzetnicama, kroz četiri konkursna ciklusa koje je Zavod za ravnopravnost polova sproveo u poslednje četiri godine, zatim o edukacijama koje je potrebno organizovati kako za preduzetnice radi njihovog usavršavanja i umrežavanja, tako i za udruženja žena, posebno iz ruralnih područja, kao i koliko je bitna sinergija svih mehanizama i institucija.
Direktorka je istakla da je Zavod za ravnopravnost polova kroz Javni poziv za dodelu kuća sa okućnicom, pružao podršku mladim parovima još od 2015. godine i da je taj konkurs i dalje aktuelan u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, za teritoriju Autonomne Pokrajine Vojvodine.
“Žensko preduzetništvo kao jedna specifična grana privrede, osetljiva je i polako se razvija i kao takva ima svoje određenu povezanost sa pronatalitetnom politikom, te je treba posmatrati iz više socio-ekonomskih faktora. Na kraju, rodno pitanje je pitanje jednakosti oba pola, tako da je u perspektivi potrebno razmišljati o jednakim mogućnostima i manjkavosti profesija u kojima su muškarci slabije zastupljeni”, rekla je direktorka Krsmanović.
Zaključak panela jeste saradnja između dve države, gde je u planu osnivanje fonda pod istim nazivom, kako bi se pružila podrška planiranju porodice”.
Manifestacija je organizovana od strane Fonda za izbegla i raseljena lice putem saradnje Srba u regionu.
6.02.2025 | Aktuelno, Izdavačka delatnost
Zavod za ravnopravnost polova objavio je u okviru svoje izdavačke delatnosti tri nove publikacije čime je fond literature iz oblasti rodnih politika obogaćen novim temama.
Publikacija „Rodna analiza tekstova u pisanim medijima o kompozitorkama Srbije krajem 20. i početkom 21. veka“ dr Nataše Kostadinović predstavlja novinu u pogledu izbora teme za istraživanje jer se autorka bavila pitanjem profesije koja je sve do kraja 19. veka smatrana isključivo muškom.
Cilj istraživanja autorke je da sistematizuje, analizira i interpretira podatke o percepciji kompozitorki u Srbiji u 20. i 21. veku na osnovu tekstova u štampanim medijima i na osnovu sopstvenih izjava kompozitorki i tako istakne u čemu je značaj prisutnosti kompozitorki u muzičkom, kulturnom i javnom životu u zemlji i svetu. U rezultatima analize odabranog korpusa medijskih tekstova autorka je pokazala da je ukupna produkcija ozbiljne muzike u Srbiji nedovoljno afirmisana čime su i profesionalna dostignuća kompozitorki nedovoljno dostupna javnosti. Neke od odabranih kompozitorki veoma su prisutne u medijima, neke se pominju sporadično – uglavnom u vezi sa nekim muzičkim događajem kojem su na neki način doprinele, ili čak u potpunosti odsustvuju iz medija i kada takve događaje uspešno priređuju.
Drugi rad pod nazivom „Rodna stereotipizacija likova u diskursu crtanih filmova za decu“ dr Valentine Đekić govori o načinu reprezentacije muškaraca i žena u odabranim kratkometražnim crtanim filmovima koji su dostupni deci na drugom programu javnog servisa RTS-a. Cilj rada je da dekonstruiše stereotipe i predrasude u kodovima filmske umetnosti kojima se posredno implementiraju dominantne poruke deci.
Osnovna hipoteza od koje je autorka pošla jeste da su likovi u dečjim crtanim filmovima rodno stereotipni i da implicitno implementiraju stereotipne poruke koje su u skladu sa patrijarhalnom matricom, tj. tradicionalnim društvenim konstruktima i predstavama o rodu.
Stoga je ovo istraživanje izuzetno važno jer je ukazalo na sve složene nivoe ideja plasiranih u analiziranim, inače najomiljenijim crtanim filmovima koje emituje nacionalni javni servis u Srbiji, pa su dostupni celoj dečijoj populaciji, sa posebnim fokusom na rodne stereotipe koji često na prvi pogled i nisu uočljivi. Njihova dekonstrukcija je važna alatka za medijsko opismenjavanje dece i odraslih.
U okviru edicije “Mileva Marić Ajnštajn” koja beleži rezultate istraživačkih aktivnosti i preporuke neophodne za kreiranje novih praktičnih politika ili inoviranje afirmativnih mera za određenu društvenu grupu, objavljena je „Analiza usluga psihosocijalne podrške za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici“.
Analiza je sprovedena u okviru pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine, u okviru kog je Zavod zadužen za sprovođenje mere 2.6. koja se odnosi na obezbeđivanje nedostajućeg obima i vrste (sadržaja) usluga psihosocijalne podrške za žene i devojke u situaciji nasilja zasnovano na podacima.
Izdavačka delatnost Zavoda za ravnopravnost polova predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti ustanove kojom se unapređuju rodne politike. Podeljena u pet edicija, izdavačka delatnost Zavoda nudi fond literature akademskoj zajednici, obrazovnim institucijama, rodnim mehanizmima, ustanovama kulture, distributivnim izdavačkim centrima kao i široj javnosti sa ciljem da predstavi i afirmiše istraživače i istraživačice, stručnjake i stručnjakinje koji/koje se bave društvenim fenomenima iz rodne perspektive, kao i da razvija znanje i unapređuje vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda i naučnoistraživačkog rada na temu rodne ravnopravnosti.
Izdavačka delatnost Zavoda je, od svog osnivanja 2006. godine, obogatila fond literature o društvenim fenomenima i rodnim politikama i tako predstavila značajan korpus znanja i kapacitete novih aktera i akterki na javnoj sceni. Edicije Zavoda za ravnopravnost polova povezale su mnoge institucije, konsultantkinje, akademsku zajednicu, medije, nevladine organizacije u oblasti rodne ravnopravnosti i tako otvorile i stvorile savezništvo u razvijanju politike jednakih mogućnosti.
Do sada je u okviru izdavačke delatnosti naše ustanove objavljeno 48 naslova. Spisak izdanja možete pogledati ovde.
27.12.2024 | Aktuelno, Podsticajni programi
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović potpisala je u četvrtak 26. decembra 2024. godine ugovore sa 44 preduzetnice kojima su odobrena tražena sredstva za kupovinu mašina i opreme.
Zavod za ravnopravnost polova raspisao je početkom oktobra 2024. godine Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2024. godini u ukupnoj vrednosti od 19 miliona dinara, za žene preduzetnike i privredna društva, odnosno mikro i mala preduzeća u kojima su većinski vlasnici žene, a koji posluju na teritoriji AP Vojvodine. Na konkurs se javilo 700 žena preduzetnica što pokazuje njihovu zainteresovanost za ovakvu vrstu podrške.
Konkurs je raspisan radi unapređenja poslovanja žena preduzetnica sa teritorije AP Vojvodine, odnosno pružanja institucionalne podrške razvoju poslovanja kojim upravljaju žene, i to putem investiranja u mašine i opremu koje doprinose rastu prihoda, novom zapošljavanju i unapređenju tehnologije procesa proizvodnje ili pružanja usluge.
Prema rečima direktorke Zavoda Ivane Krsmanović, institucionalna podrška razvoju ženskog preduzetništva predstavlja ključni faktor u osnaživanju žena u društvu i ono nije samo pitanje ekonomske potrebe, već i socijalne pravde i ravnopravnosti. Preduzetništvo žena ima veliki potencijal jer ono donosi nove ideje, inovacije i konkurentnost na tržištu. Ženama često nedostaje pristup kapitalu i podršci, ali kada su podržane, one mogu značajno uticati na razvoj novih industrija i usluga“, istakla je ona.
Bespovratna sredstva ove godine dodeljena su preduzetnicama u dve kategorije – onim koje posluju do tri godine i onim koje posluju duže od tri godine. Sredstva su dodeljena za kupovinu mašina i opreme u oblasti prehrambene industrije, proizvodnje garderobe, usluga grafičkog dizajna i arhitekture, kozmetičkih usluga, knjigovodstva itd.
Oblast ekonomskog osnaživanja žena spada u jedne od prioritetnih programskih aktivnosti u okviru delatnosti Zavoda za ravnopravnost polova. Ekonomsko osnaživanje žena obuhvata kreiranje programa i mera koji imaju za cilj podršku ženama u poslovanju, a kojima se podstiče razvoj, zapošljavanje, samozapošljavanje i njihov bolji ekonomski položaj. Do sada je, putem konkursa, za afirmaciju ženskog preduzetništva izdvojeno preko 58 miliona dinara, a 172 preduzetnice je dobilo sredstva za razvoj svog biznisa.
25.12.2024 | Aktuelno, Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
Na osnovu Pravilnika o dodeli bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva i Odluke o raspisivanju javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva u 2024. godine, direktorka Zavoda je donela Odluku o dodeli sredstava koju možete pogledati ovde.
19.12.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnopravnost polova objavio je Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih privrednih subjekata na osnovu Javnog konkursa za razvoj i afirmaciju ženskog preduzetništva koju možete pronaći ovde.
Privredni subjekti koji su podneli zahtev, a ne nalaze se na listi, nisu bili predmet bodovanja u skladu sa Pravilnikom o dodeli bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva i Javnim konkursom.
25.11.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnoravnost polova i Mreža “Život bez nasilja” podsećaju javnost da danas, 25. novembra 2024. godine, obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i ujedno početak međunarodne kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama».
Nasilje nad ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 30 odsto žena u svetu pretrpelo nasilje od intimnog partnera ili članova porodice.
Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
Od početka 2024. godine, prema dostupnim podacima, u porodično-partnerskom kontekstu u Srbiji ubijeno je najmanje 17 žena. Femicid je često posledica dugotrajnog nasilja, i prema istraživanjima, većina slučajeva nasilja ostaje neprijavljena. Prepreke koje žene doživljavaju prilikom prijavljivanja nasilja uključuju nedostatak poverenja u institucije, društvenu stigmu, strah od odmazde, ekonomsku zavisnost i kulturu ćutanja.
Zavod za ravnopravnost polova od početka učestvuje u radu Mreže „Život bez nasilja“, kojom od osnivanja koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Ova Mreža okuplja institucije koje se bave nasiljem u porodici sa teritorije AP Vojvodine – centre za socijalni rad, sudove, tužilaštva, policijske uprave, zdravstvene ustanove, pokrajinske institucije i druge relevantne ustanove i organizacije u cilju poboljšavanja pristupa problemu nasilja nad ženama i nasilja u porodici, doprinoseći na taj način jačanju njihovih kapaciteta za sprovođenje propisa u ovoj oblasti.
Koordinacioni tim Mreže čine predstavnice i predstavnici pokrajinskih sekretarijata, Zavoda za ravnopravnost polova i Zavoda za socijalnu zaštitu, a zadatak ovog tima je da organizuje i realizuje obrazovne aktivnosti i kampanje za podizanje nivoa svesti najšire javnosti o nasilju prema ženama, odnosno u porodici i rodno zasnovanom nasilju.
U tom kontekstu, Mreža „Život bez nasilja“ apeluje na građanke i građane, kao i na institucije, da na svaku situaciju nasilja reaguju odgovorno i solidarno, jer nasilje ne sme biti prihvaćeno ni kao oblik rešavanja konflikata, ni kao deo porodičnih odnosa.
Važni brojevi:
POLICIJA:
Hitni pozivi 192
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
(0-24 časova, besplatan poziv)
SOS VOJVODINA – TELEFON ZA ŽENE U SITUACIJI NASILjA:
0800 10 10 10
(Svakog radnog dana od 10 do 20 časova, besplatan poziv)
Ili se obratiti putem mejl adrese:
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Članice Mreže takođe podsećaju da izveštavanje medija o nasilju nad ženama mora biti osetljivo, odgovorno i etičko i istovremeno pozivaju sve medije da ispune ovu društvenu odgovornost tako što će u svom izveštavanju uskladiti svoje aktivnosti sa najvišim etičkim standardima i principima ljudskih prava.
Smernice za etičko izveštavanje medija o nasilju nad ženama:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
Iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama je prvi korak ka globalnom miru i bezbednosti i čini okosnicu Agende za održivi razvoj do 2030. To je preduslov za promociju, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, demokratije i privrednog rasta. Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Zakoni koji se odnose na nasilje u porodici i zaštitu žena, poput Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, predstavljaju važan korak, ali ključna je njihova dosledna i efikasna primena. Institucije moraju biti brze, odgovorne i osnažene za reagovanje na svaki slučaj nasilja.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama je poziv na zajedništvo, solidarnost i akciju. Nijedna žena ne sme biti prepuštena sama sebi u suočavanju sa nasiljem – samo zajedničkim delovanjem možemo stvoriti sigurno i pravedno društvo u kojem nijedna žena neće biti prepoznata kao žrtva, već kao osoba koja je zaštićena, poštovana i ravnopravna.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja.
Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna inicijativa koja se obeležava svake godine od 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, do 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava. Ova kampanja ima za cilj da kroz realizaciju različitih aktivnosti ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja nad ženama.
Ovogodišnja kampanja pod sloganom „Ka Pekingu +30: Ujedinimo se za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama“ posvećena je 30. godišnjici revizije sprovođenja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, dokumenata koji se smatraju ključnim u globalnom nastojanju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u društvu. Ovi dokumenti nisu samo političke izjave, već i konkretni vodiči za delovanje na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Skupština AP Vojvodine je u aprilu 2023. godine je donela “Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine”, čime je pokazala spremnost i odlučnost u promociji nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.
Zavod za ravnopravnost polova je, kao jedan od nosilaca mera u Programu, sproveo analizu o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. Rezultati analize treba da utvrde šta nedostaje od postojećih usluga psihosocijalne podrške kako bi se uspostavile one koje su odgovarajuće za specifične potrebe žrtve, uključujući i njenu decu, sa ciljem osnaživanja i nezavisnosti žena. Instituacionalna podrška uključuje i usmeravanje aktivnosti na povećanje stručnih kapaciteta i ljudskih resursa u postojećim savetovalištima za brak i porodicu ili mlade u okviru centara za socijalni rad i domova zdravlja, ali i za osnivanje ustanova u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, koje će u okviru sistema za socijalnu zaštitu pružati psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja.
Naslovna foto: Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
26.10.2024 | Aktuelno, Promotivni programi
U Odžacima je danas održan 15. po redu Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini, događaj koji se svake godine povodom Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar) održava u drugoj opštini Vojvodine. Manifestacija promoviše rad i aktivizam seoskih žena iz Vojvodine, a ove godine okupila je blizu 200 udruženja žena i preduzetnica koja su predstavile svoje proizvode, pre svega kolače i zimnicu, ručni rad, vez, suvenire, tkanice i drugo.
Učesnice manifestacije pozdravili su predsednica opštine Isidora Đaković, Ivana Krsmanović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova i Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije u Pokrajinskoj vladi.
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović istakla je da je ova manifestacija pomerila sve granice ženskih manifestacija i pokazale da više nijedan turistički i privredni događaj ne može da se organizuje bez žena koji u njemu imaju ključnu ulogu i koje su ključni akteri.
“Poseban rezulat ovih izložbi jesu lokalne i seoske manifestacije i organizacije ženskih udruženja kojih sada već ima 400 na teritoriji cele Vojvodine. Ova manifestacija je posebna jer angažuje sve lokalne samouprave i sve turističke organizacije sa ciljem promocije specifičnosti svojih lokalnih sredina.”
Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović je otvarajući manifestaciju rekla da je kontinuitet održavanja ove manifestacije dokaz da je Sajam postao tradicionalno mesto susreta žena iz naše pokrajine.
“Danas, ovde u Odžacima, predstavljamo žene sa sela kako bismo ukazali na njihov često marginalizovan položaj, ali i afirmisali njihova znanja i veštine. Nažalost, neretko se zaboravlja i umanjuje uloga koju žene sa sela mogu imati u unapređenju razvoja turizma, poljoprivrede, bezbednosti hrane i smanjenju siromaštva i razvoja svojih lokalnih zajednica uopšte. Upravo to i jeste ideja vodilja za ovakve skupove i sajmove. Na ovaj način sve žene iz seoskih sredina u našoj pokrajini imaju priliku da prikažu svoj rad, ono što proizvode i ono oko čega se okupljaju.”
Govoreći o nepovoljnom socioekonomskom položaju žena sa sela, otežanom pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije, pokrajinska sekretarka je istakla da su politikama Pokrajinske vlade predviđeni posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.
Manifestaciji su prisustvovali i sekretarka Pokrajinske vlade Dušanka Golubović, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić i Snežana Knežević, zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.
