19.12.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnopravnost polova objavio je Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih privrednih subjekata na osnovu Javnog konkursa za razvoj i afirmaciju ženskog preduzetništva koju možete pronaći ovde.
Privredni subjekti koji su podneli zahtev, a ne nalaze se na listi, nisu bili predmet bodovanja u skladu sa Pravilnikom o dodeli bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva i Javnim konkursom.
25.11.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnoravnost polova i Mreža “Život bez nasilja” podsećaju javnost da danas, 25. novembra 2024. godine, obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i ujedno početak međunarodne kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama».
Nasilje nad ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 30 odsto žena u svetu pretrpelo nasilje od intimnog partnera ili članova porodice.
Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
Od početka 2024. godine, prema dostupnim podacima, u porodično-partnerskom kontekstu u Srbiji ubijeno je najmanje 17 žena. Femicid je često posledica dugotrajnog nasilja, i prema istraživanjima, većina slučajeva nasilja ostaje neprijavljena. Prepreke koje žene doživljavaju prilikom prijavljivanja nasilja uključuju nedostatak poverenja u institucije, društvenu stigmu, strah od odmazde, ekonomsku zavisnost i kulturu ćutanja.
Zavod za ravnopravnost polova od početka učestvuje u radu Mreže „Život bez nasilja“, kojom od osnivanja koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Ova Mreža okuplja institucije koje se bave nasiljem u porodici sa teritorije AP Vojvodine – centre za socijalni rad, sudove, tužilaštva, policijske uprave, zdravstvene ustanove, pokrajinske institucije i druge relevantne ustanove i organizacije u cilju poboljšavanja pristupa problemu nasilja nad ženama i nasilja u porodici, doprinoseći na taj način jačanju njihovih kapaciteta za sprovođenje propisa u ovoj oblasti.
Koordinacioni tim Mreže čine predstavnice i predstavnici pokrajinskih sekretarijata, Zavoda za ravnopravnost polova i Zavoda za socijalnu zaštitu, a zadatak ovog tima je da organizuje i realizuje obrazovne aktivnosti i kampanje za podizanje nivoa svesti najšire javnosti o nasilju prema ženama, odnosno u porodici i rodno zasnovanom nasilju.
U tom kontekstu, Mreža „Život bez nasilja“ apeluje na građanke i građane, kao i na institucije, da na svaku situaciju nasilja reaguju odgovorno i solidarno, jer nasilje ne sme biti prihvaćeno ni kao oblik rešavanja konflikata, ni kao deo porodičnih odnosa.
Važni brojevi:
POLICIJA:
Hitni pozivi 192
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
(0-24 časova, besplatan poziv)
SOS VOJVODINA – TELEFON ZA ŽENE U SITUACIJI NASILjA:
0800 10 10 10
(Svakog radnog dana od 10 do 20 časova, besplatan poziv)
Ili se obratiti putem mejl adrese:
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Članice Mreže takođe podsećaju da izveštavanje medija o nasilju nad ženama mora biti osetljivo, odgovorno i etičko i istovremeno pozivaju sve medije da ispune ovu društvenu odgovornost tako što će u svom izveštavanju uskladiti svoje aktivnosti sa najvišim etičkim standardima i principima ljudskih prava.
Smernice za etičko izveštavanje medija o nasilju nad ženama:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
Iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama je prvi korak ka globalnom miru i bezbednosti i čini okosnicu Agende za održivi razvoj do 2030. To je preduslov za promociju, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, demokratije i privrednog rasta. Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Zakoni koji se odnose na nasilje u porodici i zaštitu žena, poput Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, predstavljaju važan korak, ali ključna je njihova dosledna i efikasna primena. Institucije moraju biti brze, odgovorne i osnažene za reagovanje na svaki slučaj nasilja.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama je poziv na zajedništvo, solidarnost i akciju. Nijedna žena ne sme biti prepuštena sama sebi u suočavanju sa nasiljem – samo zajedničkim delovanjem možemo stvoriti sigurno i pravedno društvo u kojem nijedna žena neće biti prepoznata kao žrtva, već kao osoba koja je zaštićena, poštovana i ravnopravna.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja.
Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna inicijativa koja se obeležava svake godine od 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, do 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava. Ova kampanja ima za cilj da kroz realizaciju različitih aktivnosti ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja nad ženama.
Ovogodišnja kampanja pod sloganom „Ka Pekingu +30: Ujedinimo se za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama“ posvećena je 30. godišnjici revizije sprovođenja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, dokumenata koji se smatraju ključnim u globalnom nastojanju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u društvu. Ovi dokumenti nisu samo političke izjave, već i konkretni vodiči za delovanje na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Skupština AP Vojvodine je u aprilu 2023. godine je donela “Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine”, čime je pokazala spremnost i odlučnost u promociji nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.
Zavod za ravnopravnost polova je, kao jedan od nosilaca mera u Programu, sproveo analizu o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. Rezultati analize treba da utvrde šta nedostaje od postojećih usluga psihosocijalne podrške kako bi se uspostavile one koje su odgovarajuće za specifične potrebe žrtve, uključujući i njenu decu, sa ciljem osnaživanja i nezavisnosti žena. Instituacionalna podrška uključuje i usmeravanje aktivnosti na povećanje stručnih kapaciteta i ljudskih resursa u postojećim savetovalištima za brak i porodicu ili mlade u okviru centara za socijalni rad i domova zdravlja, ali i za osnivanje ustanova u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, koje će u okviru sistema za socijalnu zaštitu pružati psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja.
Naslovna foto: Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
26.10.2024 | Aktuelno, Promotivni programi
U Odžacima je danas održan 15. po redu Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini, događaj koji se svake godine povodom Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar) održava u drugoj opštini Vojvodine. Manifestacija promoviše rad i aktivizam seoskih žena iz Vojvodine, a ove godine okupila je blizu 200 udruženja žena i preduzetnica koja su predstavile svoje proizvode, pre svega kolače i zimnicu, ručni rad, vez, suvenire, tkanice i drugo.
Učesnice manifestacije pozdravili su predsednica opštine Isidora Đaković, Ivana Krsmanović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova i Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije u Pokrajinskoj vladi.
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović istakla je da je ova manifestacija pomerila sve granice ženskih manifestacija i pokazale da više nijedan turistički i privredni događaj ne može da se organizuje bez žena koji u njemu imaju ključnu ulogu i koje su ključni akteri.
“Poseban rezulat ovih izložbi jesu lokalne i seoske manifestacije i organizacije ženskih udruženja kojih sada već ima 400 na teritoriji cele Vojvodine. Ova manifestacija je posebna jer angažuje sve lokalne samouprave i sve turističke organizacije sa ciljem promocije specifičnosti svojih lokalnih sredina.”
Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović je otvarajući manifestaciju rekla da je kontinuitet održavanja ove manifestacije dokaz da je Sajam postao tradicionalno mesto susreta žena iz naše pokrajine.
“Danas, ovde u Odžacima, predstavljamo žene sa sela kako bismo ukazali na njihov često marginalizovan položaj, ali i afirmisali njihova znanja i veštine. Nažalost, neretko se zaboravlja i umanjuje uloga koju žene sa sela mogu imati u unapređenju razvoja turizma, poljoprivrede, bezbednosti hrane i smanjenju siromaštva i razvoja svojih lokalnih zajednica uopšte. Upravo to i jeste ideja vodilja za ovakve skupove i sajmove. Na ovaj način sve žene iz seoskih sredina u našoj pokrajini imaju priliku da prikažu svoj rad, ono što proizvode i ono oko čega se okupljaju.”
Govoreći o nepovoljnom socioekonomskom položaju žena sa sela, otežanom pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije, pokrajinska sekretarka je istakla da su politikama Pokrajinske vlade predviđeni posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.
Manifestaciji su prisustvovali i sekretarka Pokrajinske vlade Dušanka Golubović, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić i Snežana Knežević, zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.
21.10.2024 | Aktuelno
Povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se svake godine u svetu obeležava 15. oktobra, Zavod za ravnopravnost polova će u saradnji sa opštinom Odžaci održati 15. po redu tradicionalnu manifestaciju „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“.
Manifestacija će biti održana na platou Sportskog centra Odžaci u subotu 26. oktobra 2024. godine u periodu od 10 do 15 časova.
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini ima za cilj da promoviše društvenu grupu žena sa sela sa namerom da ih učini vidljivijim u javnosti i ukaže na njihove brojne talente i veštine, aktivnosti i kapacitete.
Svake godine na Sajmu učestvuje blizu 200 udruženja žena sa sela iz skoro svih opština i gradova Vojvodine promovišući na taj način svoju lokalnu zajednicu i proizvode kao potencijalne turističke brendove.
Iako se žene na selu smatraju čuvarkama kulturne baštine i važnim učesnicama u razvoju sela, žene u poljoprivredi zauzimaju i dalje nepovoljniji socioekonomski položaj u poređenju sa muškarcima. Žene su vlasnice gazdinstava u Srbiji samo u 12 odsto slučajeva, iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, a više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, čak 60 odsto njih nema pravo na penziju.
Četvrtinu svetske populacije čine seoske žene čije preživljavanje zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede. U zemljama u razvoju, one čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi dok istovremeno proizvode i prerađuju skoro svu dostupnu hranu na tržištu, time noseći primarnu odgovornost za prehrambenu sigurnost.
Imajući u vidu činjenicu da 76 odsto ektremno siromašnih živi u seoskim sredinama, omogućiti ženana na selu pristup proizvodnim resursima doprinosi smanjenju gladi i siromaštva u svetu, istovremeno čineći seoske žene ključnim za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030.
Prvi međunarodni Dan seoskih žena obeležen je 2008. godine. Uspostavljen je od strane Ujedinjenih nacija sa namerom da ukaže na „ključnu ulogu i doprinos žena na selu za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja, doprinosa prehrambenom suverenitetu i iskorenjivanju siromaštva u seoskim oblastima“.
PROGRAM MANIFESTACIJE
17.10.2024 | Aktuelno
Međunarodni dan seoskih žena (15. oktobar) obeležen je skupom u Šimanovcima gde su Zavod za ravnopravnost polova i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovali susret sa predstavnicama 26 udruženja žena sa teritorije AP Vojvodine.
Cilj skupa „Еkonomsko osnaživanje seoskih žena – potencijali, izazovi i mogućnosti za podršku“ bio je razmena informacija i razgovor sa ženama sa sela kada su u pitanju poteškoće sa kojima se one suočavaju, najviše u oblasti projektnog finansiranja, odnosno korišćenja sredstava koja se izdvajaju za rad ženskih udruženja.
U ime pokrajinskih organa predstavnicama udruženja u uvodnom delu obratili su se pokrajinska ombudsmanka dr Dragana Ćorić, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović, Goran Puzić, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i Dragan Traparić, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje.
Svi sagovornici su istakli da je rad i aktivizam udruženja žena sa sela ključan u razvoju lokalne zajednice i društva uopšte i da je podrška institucija, kako lokalnih, tako i pokrajinskih neophodna kako bi preduzetnički potencijal žena sa sela bio vidljiv najširoj javnosti.
U radnom delu sastanka udruženjima žena su pojašnjene sve nedoumice u vezi sa apliciranjem na konkurse koje raspisuju pokrajinske ustanove i sekretarijati, pa su tako saradnice iz Zavoda za ravnopravnost polova Katarina Krajnović i Vladislava Igić predstavile konkurs Zavoda namenjenog udruženjima građana i žena.
Organizaciju događaja pomogla je opština Pećinci, MZ Šimanovci i Udruženje žena „Šimanovčanke“.
14.10.2024 | Aktuelno
Svake godine, 15. oktobra, obeležavamo Međunarodni dan seoskih žena, kada imamo priliku da odamo priznanje nezamenljivoj ulozi žena sa sela u unapređenju zdravlja i blagostanja svojih zajednica. Seoske žene koje čine oko 22% globalne populacije, suočavaju se, na svakodnevnom nivou, sa mnogim izazovima, uključujući siromaštvo, nejednak pristup obrazovanju i zdravstvenim uslugama, kao i rodnu diskriminaciju.
Seoske žene su ključni akteri u sistemima proizvodnje hrane, čineći 36% radne snage u poljoprivredi. Njihova uloga kao čuvarki biodiverziteta i nositeljki tradicionalnog znanja je neprocenjiva. One su takođe ključne figure u pružanju zdravstvene zaštite, čineći 67% zdravstvenog kadra globalno i 70% radnika u zajednici. Ipak, mnoge od njih ne primaju pravednu nadoknadu za svoj rad.
Tema ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena glasi: Seoske žene održavaju prirodu za našu zajedničku budućnost: izgradnja otpornosti na klimatske promene, očuvanje biodiverziteta i briga o zemlji ka rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju, naglašavajući ključnu ulogu koju seoske žene igraju u očuvanju prirodnih resursa i izgradnji održivih zajednica.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena Zavod sa ravnopravnost polova i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u saradnji sa Udruženjem žena „Šimanovčanke” održaće 15. oktobra 2024. godine u Šimanovcima skup pod nazivom “Ekonomsko osnaživanje seoskih žena – potencijali, izazovi i mogućnosti za podršku” u cilju promovisanja i osnaživanja ženskog seoskog aktivizma.
Imajući u vidu ključnu ulogu koju žene na selu imaju u opstanku i razvoju ruralnih sredina, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Zavod za ravnopravnost polova kao pokrajinske ustanove koje se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava teže da steknu uvid u rad udruženja žena sa sela, u izazove sa kojima se ona suočavaju, između ostalog i u vezi sa finansiranjem aktivnosti udruženja. Skup će okupiti udruženja seoskih žena i predstavnike/ce institucija sa pokrajinskog i lokalnog nivoa, a cilj je da se kroz razmenu prakse i iskustava sagledaju mogućnosti za unapređenje položaja žena na selu i efikasnije korišćenje sredstava koja se izdvajaju za rad ženskih udruženja.
Povodom ovog dana, apelujemo na sve da prepoznaju vitalnu ulogu žena sa sela u borbi protiv siromaštva, i podrže njihove doprinose svojim lokalnim zajednicama. Unapređenje i jačanje njihovih kapaciteta kroz pristup finansijama, obrazovanju, obukama i i pravednim uslovima rada doprinosi održivosti zajednica i benefit za sve.
15. oktobar ustanovljen je kao Međunarodni dan žena na selu Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2007. godine, prepoznajući važnu ulogu i doprinos žena sa sela u unapređivanju poljoprivrede i ruralnog razvoja, obezbeđivanju hrane i iskorenjivanju siromaštva na selu.
11.10.2024 | Aktuelno
Povodom Međunarodnog dana devojčica, koji se obeležava 11. oktobra, želimo da skrenemo pažnju na značaj podrške i osnaživanja devojčica širom sveta. Ovaj dan posvećen je podizanju svesti o pravima devojčica i njihovim potrebama, kao i o izazovima sa kojima se one suočavaju. Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana devojčica je „Devojčice i vizija za budućnost“.
U poslednjih nekoliko godina, napori za unapređenje obrazovanja, zdravlja i sigurnosti devojčica postali su prioritet, međutim devojčice su i dalje često suočene sa diskriminacijom, nasiljem i ograničenim mogućnostima, što ih sprečava da ostvare svoj puni potencijal.
Ove godine, fokus je na glasovima devojčica i njihovoj viziji budućnosti. Današnja generacija devojčica neproporcionalno je pogođena globalnim krizama, poput klimatskih promena, sukoba, siromaštva i povratka na teško stečena prava ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Previše devojčica je i dalje lišeno svojih prava, što ograničava njihove izbore i budućnost.
Ipak, neke analize pokazuju da devojčice nisu samo hrabre u suočavanju sa krizama, već su i pune nade za budućnost. Svakog dana preduzimaju korake ka ostvarenju vizije sveta u kojem su sve devojčice zaštićene, poštovane i osnažene. Međutim, devojčice ne mogu same ostvariti ovu viziju. Potrebni su im saveznici koji će slušati i odgovarati na njihove potrebe.
Uz pravu podršku, resurse i prilike, potencijal više od 1,1 milijarde devojčica širom sveta je neograničen. Kada devojčice vode, uticaj je odmah vidljiv i dalekosežan: porodice, zajednice i ekonomije postaju jače, a budućnost svetlija.
Prema podacima UNESCO-a, oko 129 miliona devojčica širom sveta nije u školama, a više od 30 miliona njih nikada neće imati priliku da pohađaju osnovnu školu. Oko 12 miliona devojčica godišnje je prisiljeno na brak pre nego što napune 18 godina, što predstavlja ozbiljan problem, posebno u zemljama u razvoju.
Jedna od svake tri devojčice ili žene doživela je fizičko ili seksualno nasilje tokom svog života, što ukazuje na široku rasprostranjenost rodno zasnovanog nasilja. U zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, adolescentkinje su često izložene visokim stopama neželjenih trudnoća, što dodatno otežava pristup obrazovanju i ekonomskim prilikama.
U Srbiji se devojčice u osnovnim i srednjim školama upisuju u jednakom broju kao i dečaci, ali se često suočavaju s preprekama u izboru karijere u STEM oblastima. Prema indeksu rodne ravnopravnosti EU, Srbija se nalazi ispod evropskog proseka, sa posebno izraženim problemima u ekonomskom osnaživanju i političkom učešću žena.
Istraživanja pokazuju da je oko 25% žena u Srbiji doživelo neki oblik fizičkog ili seksualnog nasilja, što ukazuje na potrebu za većim fokusom na zaštitu prava devojčica i žena. Mlade devojke u Srbiji se suočavaju s izazovima vezanim za reproduktivno zdravlje, uključujući nedovoljnu edukaciju o kontracepciji i seksualnom zdravlju.
Ovi podaci osvetljavaju značajne izazove s kojima se devojčice danas suočavaju i naglašavaju potrebu za hitnim delovanjem i promenama na globalnom i lokalnom nivou.
4.10.2024 | Aktuelno
Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova raspisao je za privredna društva i preduzetnice Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2024. godini sa ciljem podsticanja razvoja žena preduzetnika i privrednih društava, odnosno mikro i malih preduzeća u kojima su većinski vlasnici žene, a koje posluju na teritoriji AP Vojvodine.
Cilj konkursa je podrška poslovanju ženama preduzetnicama u procesu proizvodnje odnosno pružanja usluga putem investicija u opremu i mašina za rad. Dugoročno cilj je osnažiti žene koje su na početku bavljenja preduzetništvom da istraju na svom putu karijere i ostvare svoje talente, kreativnost i inicijative.
Predmet javnog konkursa je finansiranje nabavke opreme i mašina, a pravo učešća imaju privredna društva i preduzetnice sa sedištem ili registrovanom poslovnom jedinicom na teritoriji AP Vojvodine. Ukupna sredstva koja se dodeljuju po konkursu iznose 19.000.000,00 dinara, a visina traženih sredstava, uključujući i PDV, ne može biti manja od 150.000,00 dinara, odnosno veća od 500.000,00 dinara po pojedinačnoj prijavi.
Oblast ekonomskog osnaživanja žena spada u jedan od prioritetnih zadataka Zavoda za ravnopravnost polova, jer je ono osnov za postizanje rodne ravnopravnosti ali i održivi razvoj i ostvarivanje ciljeva postavljenih Agendom 2030 Ujedinjenih nacija. Prodor žena u sferu preduzetništva predstavlja značajan korak na putu emancipacije i sticanja ekonomske nezavisnosti kao prvog preduslova za rodnu ravnopravnost.
Konkurs je otvoren do 25. oktobra 2024. godine, a sve informacije u vezi sa konkursom kao i načinom za apliciranje možete pogledati ovde
26.09.2024 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović učestvovale su 23. i 24. septembra 2024. godine u Vrdniku u Strateškoj radionici Koordinacionog tima Mreže “Život bez nasilja”.
Mreža „Život bez nasilja” povezuje različite institucije (centre za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, policiju, tužilaštvo, sudove, kao i organizacije civilnog društva) i omogućava bolju saradnju i razmenu informacija (na osnovu potpisanog memoranduma) u cilju sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
U okviru Mreže funkcioniše Koordinacioni tim koji čine pokrajinski organi, a Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kao koordinator mreže nastoji da kroz edukativne aktivnosti omogući razmenu iskustava i dobre prakse u postupanju, a u cilju uspostavljanja nulte tolerancije na nasilje prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima u AP Vojvodini.
U junu mesecu 2022. godine revidiran je Strateški plan Mreže i kreiran je Akcioni plan za period 2022-2023. godine na osnovu kojeg su sprovedene aktivnosti po strateškim ciljevima i čiji je rok za realizaciju produžen do druge polovine 2024. godine. Budući da je Akcioni plan istekao, cilj organizovanja ove radionice bio je evaluacija primene prethodnog Strateškog plana i planiranje aktivnosti koje će biti realizovane u okviru novog Strateškog plana Mreže.
Na radionici je napravljen plan aktivnosti obeležavanja važnih datuma kada je u pitanju tema rodno zasnovanog nasilja, kao i plan obeležavanja međunarodne Kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“ u kojoj učestvuju svi pokrajinski rodni mehanizmi sa teritorije Vojvodine, a koja se svake godine održava u periodu od 25. novembra do 10. decembra.
Zavod za ravnopravnost polova član je Mreže „Život bez nasilja od njenog osnivanja 2005. godine i aktivno učestvuje u njenom radu.
25.09.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnopravnost polova obeležio je 20. septembra 2024. godine u Kulturnoj stanici Eđšeg u Novom Sadu 20 godina od osnivanja. Jubileju pokrajinske ustanove prisustvovali su visoki predstavnici Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinske vlade, kao i predstavnici sa republičkog nivoa i brojni saradnici kako iz zemlje tako i iz regiona.
Počeci osnivanja Zavoda za ravnopravnost polova vezani su za veliku transformaciju odnosa polova u kontekstu evropskih integracija i ideja za osnivanjem ustanove ovog tipa na početku dvehiljaditih godina bila je avangardna i vizionarska. Veliku podršku na tom putu pružila je i Skupština AP Vojvodine koja je 2004. godine donela Odluku o osnivanju Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova dajući na taj način institucionalnu i zakonsku podršku načelima rodne ravnopravnosti i unapređenju politike jednakih mogućnosti na teritoriji AP Vojvodine.
U ime osnivača Zavoda na svečanosti se obratio predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas koji je istakao da je Vojvodina bila preteča u izgradnji rodne demokratije, i podsetio na to da je Skupština AP Vojvodine pet godina pre donošenja prvog Zakona o ravnopravnosti polova 2009. godine, osnovala Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova i donela Odluku kojom su po prvi put u našem noramativno-pravnom okviru predviđene kaznene odredbe u slučaju kršenja prava na rodnu ravnopravnost.
„U naredne dve decenije, Skupština APV se u procesu donošenju brojnih dokumenata, u saradnji sa Pokrajinskom vladom, držala ključnog principa: da su ženska prava ljudska prava i da su ljudska prava uvek i bez izuzetka ženska prava“, rekao je predsednik Skupštine APV.
Juhas je takođe naglasio i strateški značaj projekata Zavoda za ravnopravnost polova u afirmaciji ženskog preduzetništva, koji čine žene vidljivim i koji pomažu i podržavaju njihovo ekonomsko osamostaljivanje. Istakao je da je institucionalna podrška Zavoda veoma važna za preduzetnice kako kroz projekte investiranja u proizvodni proces, tako i kroz edukaciju i posebno kroz poslovno povezivanje žena u prekograničnim regionima.
U ime Pokrajinske vlade gostima se obratila Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije, koja je podsetila da je osnivanjem Zavoda za ravnopravnost polova 2004. godine Srbija dobila prvi institucionalni mehanizam za promovisanje koncepta rodne ravnopravnosti, a da je 12 godina kasnije uveden sistem rodnog budžetiranja, i da je Sekretarijat za finansije, kao nosilac uvođenja rodne perspektive u budžetski proces, prepoznat kao revnostan u svom poslu, kao i da je takav pristup bio moguć zahvaljujući dobrim temeljima.
„Zahvaljujući radu i inicijativama Zavoda, mi smo uvođenje rodnog budžetiranja dočekali veoma spremni, a svaka godina donosila je unapređenje“, rekla je pokrajinska sekretarka Jovanović. Ona je istakla i da istraživački rad i mentorska podrška koju Zavod za ravnopravnost polova realizuje, jesu dragocena pomoć i podrška pokrajinskim organima ali i lokalnim samoupravama u Vojvodini.
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović zahvalila se na kraju svima koji su 20 godina unazad bili deo puta Zavoda za ravnopravnost polova i napomenula da predanost, entuzijazam i vera u zajedničku viziju ustanove jesu ono što je dovelo do značajnih rezultata. Ona je istakla da Zavod za ravnopravnost polova danas predstavlja ustanovu u kojoj se realizuju i istraživački, edukativni, podsticajni i promotivnim programi namenjeni različitim ciljnim grupama žena.
„Naš najveći uspeh predstavljaju korisnice programa sa kojima zajedno gradimo svet u kojem su žene poštovane, podržane i imaju jednake mogućnosti kao i muškarci. I iako danas na neki način obeležavamo prošlost, takođe gledamo i prema budućnosti s nadom i optimizmom. Ovaj jubilej nam je podsticaj da nastavimo da radimo zajedno i planiramo mnoge druge zajedničke projekte“, zaključila je na kraju direktorka Krsmanović.
Na kraju svečanosti emitovan je film o 20 godina rada Zavoda za ravnopravnost polova.
