13.02.2025 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović, učestvovala je na šestom po redu Sajmu zavičaja koji je ove godine održan 8. i 9. februara na Novosadskom sajmu, pod sloganom “Zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu”.
Direktorka Zavoda učestvovala je u razgovoru u okviru prvog panela, pod nazivom „Deca nam se rađala“ zajedno sa drugim istaknutim najvišim predstavnicima državnih organa, javnim ličnostima i istaknutim intelektualcima iz Republike Srbije i Republike Srpske.
Na panelu se diskutovalo o saradnji institucija, o merama koje obe države donose kada je reč o populacionoj politici i politici pronataliteta, o podršci mladim parovima, a naročito ženama.
Direktorka je govorila o podršci ženama preduzetnicama, kroz četiri konkursna ciklusa koje je Zavod za ravnopravnost polova sproveo u poslednje četiri godine, zatim o edukacijama koje je potrebno organizovati kako za preduzetnice radi njihovog usavršavanja i umrežavanja, tako i za udruženja žena, posebno iz ruralnih područja, kao i koliko je bitna sinergija svih mehanizama i institucija.
Direktorka je istakla da je Zavod za ravnopravnost polova kroz Javni poziv za dodelu kuća sa okućnicom, pružao podršku mladim parovima još od 2015. godine i da je taj konkurs i dalje aktuelan u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, za teritoriju Autonomne Pokrajine Vojvodine.
“Žensko preduzetništvo kao jedna specifična grana privrede, osetljiva je i polako se razvija i kao takva ima svoje određenu povezanost sa pronatalitetnom politikom, te je treba posmatrati iz više socio-ekonomskih faktora. Na kraju, rodno pitanje je pitanje jednakosti oba pola, tako da je u perspektivi potrebno razmišljati o jednakim mogućnostima i manjkavosti profesija u kojima su muškarci slabije zastupljeni”, rekla je direktorka Krsmanović.
Zaključak panela jeste saradnja između dve države, gde je u planu osnivanje fonda pod istim nazivom, kako bi se pružila podrška planiranju porodice”.
Manifestacija je organizovana od strane Fonda za izbegla i raseljena lice putem saradnje Srba u regionu.
6.02.2025 | Aktuelno, Izdavačka delatnost
Zavod za ravnopravnost polova objavio je u okviru svoje izdavačke delatnosti tri nove publikacije čime je fond literature iz oblasti rodnih politika obogaćen novim temama.
Publikacija „Rodna analiza tekstova u pisanim medijima o kompozitorkama Srbije krajem 20. i početkom 21. veka“ dr Nataše Kostadinović predstavlja novinu u pogledu izbora teme za istraživanje jer se autorka bavila pitanjem profesije koja je sve do kraja 19. veka smatrana isključivo muškom.
Cilj istraživanja autorke je da sistematizuje, analizira i interpretira podatke o percepciji kompozitorki u Srbiji u 20. i 21. veku na osnovu tekstova u štampanim medijima i na osnovu sopstvenih izjava kompozitorki i tako istakne u čemu je značaj prisutnosti kompozitorki u muzičkom, kulturnom i javnom životu u zemlji i svetu. U rezultatima analize odabranog korpusa medijskih tekstova autorka je pokazala da je ukupna produkcija ozbiljne muzike u Srbiji nedovoljno afirmisana čime su i profesionalna dostignuća kompozitorki nedovoljno dostupna javnosti. Neke od odabranih kompozitorki veoma su prisutne u medijima, neke se pominju sporadično – uglavnom u vezi sa nekim muzičkim događajem kojem su na neki način doprinele, ili čak u potpunosti odsustvuju iz medija i kada takve događaje uspešno priređuju.
Drugi rad pod nazivom „Rodna stereotipizacija likova u diskursu crtanih filmova za decu“ dr Valentine Đekić govori o načinu reprezentacije muškaraca i žena u odabranim kratkometražnim crtanim filmovima koji su dostupni deci na drugom programu javnog servisa RTS-a. Cilj rada je da dekonstruiše stereotipe i predrasude u kodovima filmske umetnosti kojima se posredno implementiraju dominantne poruke deci.
Osnovna hipoteza od koje je autorka pošla jeste da su likovi u dečjim crtanim filmovima rodno stereotipni i da implicitno implementiraju stereotipne poruke koje su u skladu sa patrijarhalnom matricom, tj. tradicionalnim društvenim konstruktima i predstavama o rodu.
Stoga je ovo istraživanje izuzetno važno jer je ukazalo na sve složene nivoe ideja plasiranih u analiziranim, inače najomiljenijim crtanim filmovima koje emituje nacionalni javni servis u Srbiji, pa su dostupni celoj dečijoj populaciji, sa posebnim fokusom na rodne stereotipe koji često na prvi pogled i nisu uočljivi. Njihova dekonstrukcija je važna alatka za medijsko opismenjavanje dece i odraslih.
U okviru edicije “Mileva Marić Ajnštajn” koja beleži rezultate istraživačkih aktivnosti i preporuke neophodne za kreiranje novih praktičnih politika ili inoviranje afirmativnih mera za određenu društvenu grupu, objavljena je „Analiza usluga psihosocijalne podrške za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici“.
Analiza je sprovedena u okviru pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine, u okviru kog je Zavod zadužen za sprovođenje mere 2.6. koja se odnosi na obezbeđivanje nedostajućeg obima i vrste (sadržaja) usluga psihosocijalne podrške za žene i devojke u situaciji nasilja zasnovano na podacima.
Izdavačka delatnost Zavoda za ravnopravnost polova predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti ustanove kojom se unapređuju rodne politike. Podeljena u pet edicija, izdavačka delatnost Zavoda nudi fond literature akademskoj zajednici, obrazovnim institucijama, rodnim mehanizmima, ustanovama kulture, distributivnim izdavačkim centrima kao i široj javnosti sa ciljem da predstavi i afirmiše istraživače i istraživačice, stručnjake i stručnjakinje koji/koje se bave društvenim fenomenima iz rodne perspektive, kao i da razvija znanje i unapređuje vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda i naučnoistraživačkog rada na temu rodne ravnopravnosti.
Izdavačka delatnost Zavoda je, od svog osnivanja 2006. godine, obogatila fond literature o društvenim fenomenima i rodnim politikama i tako predstavila značajan korpus znanja i kapacitete novih aktera i akterki na javnoj sceni. Edicije Zavoda za ravnopravnost polova povezale su mnoge institucije, konsultantkinje, akademsku zajednicu, medije, nevladine organizacije u oblasti rodne ravnopravnosti i tako otvorile i stvorile savezništvo u razvijanju politike jednakih mogućnosti.
Do sada je u okviru izdavačke delatnosti naše ustanove objavljeno 48 naslova. Spisak izdanja možete pogledati ovde.
27.12.2024 | Aktuelno, Podsticajni programi
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović potpisala je u četvrtak 26. decembra 2024. godine ugovore sa 44 preduzetnice kojima su odobrena tražena sredstva za kupovinu mašina i opreme.
Zavod za ravnopravnost polova raspisao je početkom oktobra 2024. godine Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2024. godini u ukupnoj vrednosti od 19 miliona dinara, za žene preduzetnike i privredna društva, odnosno mikro i mala preduzeća u kojima su većinski vlasnici žene, a koji posluju na teritoriji AP Vojvodine. Na konkurs se javilo 700 žena preduzetnica što pokazuje njihovu zainteresovanost za ovakvu vrstu podrške.
Konkurs je raspisan radi unapređenja poslovanja žena preduzetnica sa teritorije AP Vojvodine, odnosno pružanja institucionalne podrške razvoju poslovanja kojim upravljaju žene, i to putem investiranja u mašine i opremu koje doprinose rastu prihoda, novom zapošljavanju i unapređenju tehnologije procesa proizvodnje ili pružanja usluge.
Prema rečima direktorke Zavoda Ivane Krsmanović, institucionalna podrška razvoju ženskog preduzetništva predstavlja ključni faktor u osnaživanju žena u društvu i ono nije samo pitanje ekonomske potrebe, već i socijalne pravde i ravnopravnosti. Preduzetništvo žena ima veliki potencijal jer ono donosi nove ideje, inovacije i konkurentnost na tržištu. Ženama često nedostaje pristup kapitalu i podršci, ali kada su podržane, one mogu značajno uticati na razvoj novih industrija i usluga“, istakla je ona.
Bespovratna sredstva ove godine dodeljena su preduzetnicama u dve kategorije – onim koje posluju do tri godine i onim koje posluju duže od tri godine. Sredstva su dodeljena za kupovinu mašina i opreme u oblasti prehrambene industrije, proizvodnje garderobe, usluga grafičkog dizajna i arhitekture, kozmetičkih usluga, knjigovodstva itd.
Oblast ekonomskog osnaživanja žena spada u jedne od prioritetnih programskih aktivnosti u okviru delatnosti Zavoda za ravnopravnost polova. Ekonomsko osnaživanje žena obuhvata kreiranje programa i mera koji imaju za cilj podršku ženama u poslovanju, a kojima se podstiče razvoj, zapošljavanje, samozapošljavanje i njihov bolji ekonomski položaj. Do sada je, putem konkursa, za afirmaciju ženskog preduzetništva izdvojeno preko 58 miliona dinara, a 172 preduzetnice je dobilo sredstva za razvoj svog biznisa.
25.12.2024 | Aktuelno, Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
Na osnovu Pravilnika o dodeli bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva i Odluke o raspisivanju javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva u 2024. godine, direktorka Zavoda je donela Odluku o dodeli sredstava koju možete pogledati ovde.
19.12.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnopravnost polova objavio je Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih privrednih subjekata na osnovu Javnog konkursa za razvoj i afirmaciju ženskog preduzetništva koju možete pronaći ovde.
Privredni subjekti koji su podneli zahtev, a ne nalaze se na listi, nisu bili predmet bodovanja u skladu sa Pravilnikom o dodeli bespovratnih sredstava za podršku razvoju i afirmaciji ženskog preduzetništva i Javnim konkursom.
25.11.2024 | Aktuelno
Zavod za ravnoravnost polova i Mreža “Život bez nasilja” podsećaju javnost da danas, 25. novembra 2024. godine, obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i ujedno početak međunarodne kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama».
Nasilje nad ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 30 odsto žena u svetu pretrpelo nasilje od intimnog partnera ili članova porodice.
Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
Od početka 2024. godine, prema dostupnim podacima, u porodično-partnerskom kontekstu u Srbiji ubijeno je najmanje 17 žena. Femicid je često posledica dugotrajnog nasilja, i prema istraživanjima, većina slučajeva nasilja ostaje neprijavljena. Prepreke koje žene doživljavaju prilikom prijavljivanja nasilja uključuju nedostatak poverenja u institucije, društvenu stigmu, strah od odmazde, ekonomsku zavisnost i kulturu ćutanja.
Zavod za ravnopravnost polova od početka učestvuje u radu Mreže „Život bez nasilja“, kojom od osnivanja koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Ova Mreža okuplja institucije koje se bave nasiljem u porodici sa teritorije AP Vojvodine – centre za socijalni rad, sudove, tužilaštva, policijske uprave, zdravstvene ustanove, pokrajinske institucije i druge relevantne ustanove i organizacije u cilju poboljšavanja pristupa problemu nasilja nad ženama i nasilja u porodici, doprinoseći na taj način jačanju njihovih kapaciteta za sprovođenje propisa u ovoj oblasti.
Koordinacioni tim Mreže čine predstavnice i predstavnici pokrajinskih sekretarijata, Zavoda za ravnopravnost polova i Zavoda za socijalnu zaštitu, a zadatak ovog tima je da organizuje i realizuje obrazovne aktivnosti i kampanje za podizanje nivoa svesti najšire javnosti o nasilju prema ženama, odnosno u porodici i rodno zasnovanom nasilju.
U tom kontekstu, Mreža „Život bez nasilja“ apeluje na građanke i građane, kao i na institucije, da na svaku situaciju nasilja reaguju odgovorno i solidarno, jer nasilje ne sme biti prihvaćeno ni kao oblik rešavanja konflikata, ni kao deo porodičnih odnosa.
Važni brojevi:
POLICIJA:
Hitni pozivi 192
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
(0-24 časova, besplatan poziv)
SOS VOJVODINA – TELEFON ZA ŽENE U SITUACIJI NASILjA:
0800 10 10 10
(Svakog radnog dana od 10 do 20 časova, besplatan poziv)
Ili se obratiti putem mejl adrese:
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Članice Mreže takođe podsećaju da izveštavanje medija o nasilju nad ženama mora biti osetljivo, odgovorno i etičko i istovremeno pozivaju sve medije da ispune ovu društvenu odgovornost tako što će u svom izveštavanju uskladiti svoje aktivnosti sa najvišim etičkim standardima i principima ljudskih prava.
Smernice za etičko izveštavanje medija o nasilju nad ženama:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
Iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama je prvi korak ka globalnom miru i bezbednosti i čini okosnicu Agende za održivi razvoj do 2030. To je preduslov za promociju, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, demokratije i privrednog rasta. Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Zakoni koji se odnose na nasilje u porodici i zaštitu žena, poput Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, predstavljaju važan korak, ali ključna je njihova dosledna i efikasna primena. Institucije moraju biti brze, odgovorne i osnažene za reagovanje na svaki slučaj nasilja.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama je poziv na zajedništvo, solidarnost i akciju. Nijedna žena ne sme biti prepuštena sama sebi u suočavanju sa nasiljem – samo zajedničkim delovanjem možemo stvoriti sigurno i pravedno društvo u kojem nijedna žena neće biti prepoznata kao žrtva, već kao osoba koja je zaštićena, poštovana i ravnopravna.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja.
Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna inicijativa koja se obeležava svake godine od 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, do 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava. Ova kampanja ima za cilj da kroz realizaciju različitih aktivnosti ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja nad ženama.
Ovogodišnja kampanja pod sloganom „Ka Pekingu +30: Ujedinimo se za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama“ posvećena je 30. godišnjici revizije sprovođenja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, dokumenata koji se smatraju ključnim u globalnom nastojanju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u društvu. Ovi dokumenti nisu samo političke izjave, već i konkretni vodiči za delovanje na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Skupština AP Vojvodine je u aprilu 2023. godine je donela “Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine”, čime je pokazala spremnost i odlučnost u promociji nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.
Zavod za ravnopravnost polova je, kao jedan od nosilaca mera u Programu, sproveo analizu o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. Rezultati analize treba da utvrde šta nedostaje od postojećih usluga psihosocijalne podrške kako bi se uspostavile one koje su odgovarajuće za specifične potrebe žrtve, uključujući i njenu decu, sa ciljem osnaživanja i nezavisnosti žena. Instituacionalna podrška uključuje i usmeravanje aktivnosti na povećanje stručnih kapaciteta i ljudskih resursa u postojećim savetovalištima za brak i porodicu ili mlade u okviru centara za socijalni rad i domova zdravlja, ali i za osnivanje ustanova u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, koje će u okviru sistema za socijalnu zaštitu pružati psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja.
Naslovna foto: Ana Batrićević / Novinarke protiv nasilja
26.10.2024 | Aktuelno, Promotivni programi
U Odžacima je danas održan 15. po redu Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini, događaj koji se svake godine povodom Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar) održava u drugoj opštini Vojvodine. Manifestacija promoviše rad i aktivizam seoskih žena iz Vojvodine, a ove godine okupila je blizu 200 udruženja žena i preduzetnica koja su predstavile svoje proizvode, pre svega kolače i zimnicu, ručni rad, vez, suvenire, tkanice i drugo.
Učesnice manifestacije pozdravili su predsednica opštine Isidora Đaković, Ivana Krsmanović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova i Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije u Pokrajinskoj vladi.
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović istakla je da je ova manifestacija pomerila sve granice ženskih manifestacija i pokazale da više nijedan turistički i privredni događaj ne može da se organizuje bez žena koji u njemu imaju ključnu ulogu i koje su ključni akteri.
“Poseban rezulat ovih izložbi jesu lokalne i seoske manifestacije i organizacije ženskih udruženja kojih sada već ima 400 na teritoriji cele Vojvodine. Ova manifestacija je posebna jer angažuje sve lokalne samouprave i sve turističke organizacije sa ciljem promocije specifičnosti svojih lokalnih sredina.”
Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović je otvarajući manifestaciju rekla da je kontinuitet održavanja ove manifestacije dokaz da je Sajam postao tradicionalno mesto susreta žena iz naše pokrajine.
“Danas, ovde u Odžacima, predstavljamo žene sa sela kako bismo ukazali na njihov često marginalizovan položaj, ali i afirmisali njihova znanja i veštine. Nažalost, neretko se zaboravlja i umanjuje uloga koju žene sa sela mogu imati u unapređenju razvoja turizma, poljoprivrede, bezbednosti hrane i smanjenju siromaštva i razvoja svojih lokalnih zajednica uopšte. Upravo to i jeste ideja vodilja za ovakve skupove i sajmove. Na ovaj način sve žene iz seoskih sredina u našoj pokrajini imaju priliku da prikažu svoj rad, ono što proizvode i ono oko čega se okupljaju.”
Govoreći o nepovoljnom socioekonomskom položaju žena sa sela, otežanom pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije, pokrajinska sekretarka je istakla da su politikama Pokrajinske vlade predviđeni posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.
Manifestaciji su prisustvovali i sekretarka Pokrajinske vlade Dušanka Golubović, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić i Snežana Knežević, zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.
21.10.2024 | Aktuelno
Povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se svake godine u svetu obeležava 15. oktobra, Zavod za ravnopravnost polova će u saradnji sa opštinom Odžaci održati 15. po redu tradicionalnu manifestaciju „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“.
Manifestacija će biti održana na platou Sportskog centra Odžaci u subotu 26. oktobra 2024. godine u periodu od 10 do 15 časova.
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini ima za cilj da promoviše društvenu grupu žena sa sela sa namerom da ih učini vidljivijim u javnosti i ukaže na njihove brojne talente i veštine, aktivnosti i kapacitete.
Svake godine na Sajmu učestvuje blizu 200 udruženja žena sa sela iz skoro svih opština i gradova Vojvodine promovišući na taj način svoju lokalnu zajednicu i proizvode kao potencijalne turističke brendove.
Iako se žene na selu smatraju čuvarkama kulturne baštine i važnim učesnicama u razvoju sela, žene u poljoprivredi zauzimaju i dalje nepovoljniji socioekonomski položaj u poređenju sa muškarcima. Žene su vlasnice gazdinstava u Srbiji samo u 12 odsto slučajeva, iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, a više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, čak 60 odsto njih nema pravo na penziju.
Četvrtinu svetske populacije čine seoske žene čije preživljavanje zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede. U zemljama u razvoju, one čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi dok istovremeno proizvode i prerađuju skoro svu dostupnu hranu na tržištu, time noseći primarnu odgovornost za prehrambenu sigurnost.
Imajući u vidu činjenicu da 76 odsto ektremno siromašnih živi u seoskim sredinama, omogućiti ženana na selu pristup proizvodnim resursima doprinosi smanjenju gladi i siromaštva u svetu, istovremeno čineći seoske žene ključnim za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030.
Prvi međunarodni Dan seoskih žena obeležen je 2008. godine. Uspostavljen je od strane Ujedinjenih nacija sa namerom da ukaže na „ključnu ulogu i doprinos žena na selu za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja, doprinosa prehrambenom suverenitetu i iskorenjivanju siromaštva u seoskim oblastima“.
PROGRAM MANIFESTACIJE
17.10.2024 | Aktuelno
Međunarodni dan seoskih žena (15. oktobar) obeležen je skupom u Šimanovcima gde su Zavod za ravnopravnost polova i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovali susret sa predstavnicama 26 udruženja žena sa teritorije AP Vojvodine.
Cilj skupa „Еkonomsko osnaživanje seoskih žena – potencijali, izazovi i mogućnosti za podršku“ bio je razmena informacija i razgovor sa ženama sa sela kada su u pitanju poteškoće sa kojima se one suočavaju, najviše u oblasti projektnog finansiranja, odnosno korišćenja sredstava koja se izdvajaju za rad ženskih udruženja.
U ime pokrajinskih organa predstavnicama udruženja u uvodnom delu obratili su se pokrajinska ombudsmanka dr Dragana Ćorić, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović, Goran Puzić, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i Dragan Traparić, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje.
Svi sagovornici su istakli da je rad i aktivizam udruženja žena sa sela ključan u razvoju lokalne zajednice i društva uopšte i da je podrška institucija, kako lokalnih, tako i pokrajinskih neophodna kako bi preduzetnički potencijal žena sa sela bio vidljiv najširoj javnosti.
U radnom delu sastanka udruženjima žena su pojašnjene sve nedoumice u vezi sa apliciranjem na konkurse koje raspisuju pokrajinske ustanove i sekretarijati, pa su tako saradnice iz Zavoda za ravnopravnost polova Katarina Krajnović i Vladislava Igić predstavile konkurs Zavoda namenjenog udruženjima građana i žena.
Organizaciju događaja pomogla je opština Pećinci, MZ Šimanovci i Udruženje žena „Šimanovčanke“.
14.10.2024 | Aktuelno
Svake godine, 15. oktobra, obeležavamo Međunarodni dan seoskih žena, kada imamo priliku da odamo priznanje nezamenljivoj ulozi žena sa sela u unapređenju zdravlja i blagostanja svojih zajednica. Seoske žene koje čine oko 22% globalne populacije, suočavaju se, na svakodnevnom nivou, sa mnogim izazovima, uključujući siromaštvo, nejednak pristup obrazovanju i zdravstvenim uslugama, kao i rodnu diskriminaciju.
Seoske žene su ključni akteri u sistemima proizvodnje hrane, čineći 36% radne snage u poljoprivredi. Njihova uloga kao čuvarki biodiverziteta i nositeljki tradicionalnog znanja je neprocenjiva. One su takođe ključne figure u pružanju zdravstvene zaštite, čineći 67% zdravstvenog kadra globalno i 70% radnika u zajednici. Ipak, mnoge od njih ne primaju pravednu nadoknadu za svoj rad.
Tema ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena glasi: Seoske žene održavaju prirodu za našu zajedničku budućnost: izgradnja otpornosti na klimatske promene, očuvanje biodiverziteta i briga o zemlji ka rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju, naglašavajući ključnu ulogu koju seoske žene igraju u očuvanju prirodnih resursa i izgradnji održivih zajednica.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena Zavod sa ravnopravnost polova i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u saradnji sa Udruženjem žena „Šimanovčanke” održaće 15. oktobra 2024. godine u Šimanovcima skup pod nazivom “Ekonomsko osnaživanje seoskih žena – potencijali, izazovi i mogućnosti za podršku” u cilju promovisanja i osnaživanja ženskog seoskog aktivizma.
Imajući u vidu ključnu ulogu koju žene na selu imaju u opstanku i razvoju ruralnih sredina, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Zavod za ravnopravnost polova kao pokrajinske ustanove koje se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava teže da steknu uvid u rad udruženja žena sa sela, u izazove sa kojima se ona suočavaju, između ostalog i u vezi sa finansiranjem aktivnosti udruženja. Skup će okupiti udruženja seoskih žena i predstavnike/ce institucija sa pokrajinskog i lokalnog nivoa, a cilj je da se kroz razmenu prakse i iskustava sagledaju mogućnosti za unapređenje položaja žena na selu i efikasnije korišćenje sredstava koja se izdvajaju za rad ženskih udruženja.
Povodom ovog dana, apelujemo na sve da prepoznaju vitalnu ulogu žena sa sela u borbi protiv siromaštva, i podrže njihove doprinose svojim lokalnim zajednicama. Unapređenje i jačanje njihovih kapaciteta kroz pristup finansijama, obrazovanju, obukama i i pravednim uslovima rada doprinosi održivosti zajednica i benefit za sve.
15. oktobar ustanovljen je kao Međunarodni dan žena na selu Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2007. godine, prepoznajući važnu ulogu i doprinos žena sa sela u unapređivanju poljoprivrede i ruralnog razvoja, obezbeđivanju hrane i iskorenjivanju siromaštva na selu.
“Žensko preduzetništvo kao jedna specifična grana privrede, osetljiva je i polako se razvija i kao takva ima svoje određenu povezanost sa pronatalitetnom politikom, te je treba posmatrati iz više socio-ekonomskih faktora. Na kraju, rodno pitanje je pitanje jednakosti oba pola, tako da je u perspektivi potrebno razmišljati o jednakim mogućnostima i manjkavosti profesija u kojima su muškarci slabije zastupljeni”, rekla je direktorka Krsmanović.
