2.02.2016 | Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
У четвртак 4. фебруара 2016. године у Холу Покрајинске владе са почетком у 12 часова биће одржана свечаност поводом потписивања и уручивања 74 уговора са брачним паровима којима су одобрена средства по Конкурсу за куповину сеоских кућа са окућницом на територији АП Војводине.
Завод за равноправност полова расписао је у јулу 2015. године други Конкурс за доделу бесповратних средстава брачним паровима на територији АП Војводине за куповину сеоских кућа са окућницом који желе да учествују у ревитализацији војвођанског села и стварају услове за живот својих породица на селу, а нису власници било какве непокретности.
Циљ је био подстакнути развој руралних средина, побољшати демографску структуру, унапредити економски положај жена и повећати број жена власница непокретности.
Конкурс у вредности 68 милиона динара креиран је у настојању да потенцијали и капацитети војвођанских села дођу у фокус јавних политика и понуде брачним паровима војвођанска села као могућу дестинацију и место за живот.
Први конкурс је расписан у новембру 2014. године, на који су се јавиле 344 породице .
Додељена је 41 кућа у вредности од 40 милиона динара.
15.01.2016 | Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
Завод за равноправност полова донео је Одлуку о додели бесповратних средстава брачним паровима на територији АП Војводине за куповину сеоских кућа са окућницом.
Средства у износу од 68.000.000,00 динара добила су 74 брачна пара.
Имајући у виду алармантне податке из претходних година о напуштању војвођанских села, смањењу броја деце у сеоским школама, напуштеним поседима и кућама, Покрајински завод за равноправност полова расписао је у јулу 2015. године други круг Конкурса за брачне парове који желе да учествују у ревитализацији војвођанског села и стварају услове за живот својих породица на селу. Пријавило се укупно 277 брачних и ванбрачних парова.
Највећи број пријава стигао је из Бачке Паланке, Новог Сада, Суботице, Сомбора и Зрењанина, а према миграционој статистици, од укупног броја пријављених, 105 парова је исказало жељу за одласком из града на село.
Учесници Конкурса којима су одобрена средства за куповину кућа, потписаће уговоре о додели средстава са Покрајинским заводом за равноправност полова.
13.10.2015 | локални сајмови
Седми сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржан је 10. октобра 2015. године на платоу испред зграде општине Бачка Паланка.
Овогодишњи Сајам конципиран је у четири тематске целине, а 170 женских сеоских удружења из 40 општина и градова Војводине представиле су своју органску производњу, ткање и рукотворине, сувенире и старинске и традиционалне колаче.
У оквиру пратећих програма одржана је Изложба фотопортрета сеоских жена у Војводини, едукативна видео презентација о органској производњи и представљен је пројекат “Музеј на отвореном – кућа Савића у Нештину” Јелене Филиповић, успешне жене градитељке.
9.10.2015 | Промотивни програми
Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, у Бачкој Паланци ће 10. октобра 2015. године бити одржана седма по реду манифестација „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини”. Након Новог Сада, Сомбора, Инђије, Суботице, Кикинде и Апатина, Бачка Паланка је седми град – домаћин манифестације која има за циљ да, и овог пута, представи изузетне вештине и богато стваралаштво жена са села, као и њихову спремност и оптимизам да ревитализују село, а Војводину представе као економски, привредни и туристички потенцијал.
Тим поводом, у Ђаконском дому у Пивницама, где је и смештено истоимено и веома активно удружење жена из овог села, одржана је конференција за новинаре на којој су директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки, председник општине Бачка Паланка Александар Ђедовац, помоћница покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова Анита Беретић и председница пивничког удружења жена Ана Валашек најавили предстојећу манифестацију.
Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова и Завод за равноправност полова, у сарадњи са градом – домаћином већ седму годину за редом организује ову манифестацију, као један од облика кроз који се жели афирмисати стваралаштво сеоских жена у Војводини. Покрајинска влада већ више година креира мере и програме који су усмерени на село и, посебно, на сеоске жене, као врло рањиву групу, којој је потребна свака врста подршке.
Анита Беретић је навела да у селима широм Војводине, да иронија буде већа – што је село мање и сиромашније, ту је активизам удружења сеоских жена све већи и већи. И није непознато да у великом броју села, културни и духовни живот воде и одржавају управо удружења жена.
Према речима Весне Шијачки, у дефинисању програма подршке било је најважније да се представи снага сеоских жена, које су као друштвена група до 2008. године била потпуно невидљива, непозната и непризната на јавној друштвеној и политичкој сцени, односно, није био програма осмишљеног за ту друштвену групу.
Сваке године на сајму учествује преко 1500 сеоских жена из Војводине, а ове године својим производима и рукотворинама представиће се 170 женских сеоских удружења из 41 општине и градова Војводине. По први пут, на сајму ће се представити жене које се баве органском пољопривредном производњом. У оквиру предстојећег сајма, женска сеоска удружења представиће се у четири тематске целине: Ткање и рукотворине, Старински и традиционални колачи, Сувенири и Органска храна.
У пратећим програмима одржаће се изложба фотопортрета сеоских жена у Војводини, видео едукативна презентација о органској производњи, представљање пројеката успешних жена градитељки и културно-уметнички програм.
2.10.2015 | Едукативни програми
У четвртак, 1. октобра 2015. године на породичном газдинству предузетнице Мариане Лелее из Торка одржана је седма по реду „Отворена школа едукације“ у области органске производње.
Радионица је одржана у оквиру пројекта “Мултифункционална пољопривреда као могућност за економско оснаживање жена са села” и окупила је 4 удружења жена из Војводине заинтересованих за бављење органском пољопривредом. Стручна предавања одржале су Мариана Лелеа, власница огледне биобаште из Торка и проф. др Бранка Лазић, професорка са Пољопривредног факултета и ауторка неколико књига о органској пољопривреди. Она је указала на потенцијале биобаште, на потребу очувања и побољшања квалитета земљишта уз максимално коришћење истог и уз интензивирање повртарских плодова кроз примену биљака пријатеља.
Покрајински завод за равноправност полова је на основу истраживачких резултата о положају сеоских жена и уз сарадњу стручњака и стручњакиња из области органске пољопривреде, осмислио програм „Отворене школе едукације”. Циљ оваквих школа је унапредити професионалне вештине и компетенције предузетница за овакав вид бављења пољопривредом.
Учеснице радионице у Торку имале су прилику да обиђу биобашту породице Лелеа и да на практичном примеру стекну увид у основе мултифункционалне пољопривреде.
Пројекат “Мултифункционална пољопривреда као могућност за економско оснаживање жена са села” реализовала је Фондација „Корпа са миразима“ из Торка уз финансијску подршку Завода за равноправност полова. За реализацију овог програма додељена су средства у укупном износу од 2 милиона динара по “Јавном конкурсу за доделу бесповратних средстава удружењима жена на територији АП Војводине за финансирање предузетничких иницијатива у области органске производње”.
Средства је добило 8 удружења жена која су учествовала у програму „Органска храна – шанса за све“ 2013. године и која већ примењују принципе органске пољопривредне производње.
30.09.2015 | Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
Директорка покрајинског Завода за равноправност полова Весна Шијачки и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин посетили су у уторак 29. септембра 2015. године дом породице Дулић у Ђурђину и обишли кућу породице Цветићанин у селу Светозар Милетић.
Породица Зденка и Јасне Дулић из Ђурђина код Суботице једна је од 41 породице која је на конкурсу Завода за равноправност полова добила бесповратна средства за куповину куће. Они имају четворо деце: најстарије има шест, а најмлађе годину дана и пре тога живели су у истом селу као подстанари. Сматрају да је децу лакше одгајати на селу.
„Обиласком породице Дулић желели смо да објавимо да је управо затворен још један конкурс за који је Покрајинска влада издвојила 68 милиона динара и који ће, такође, усрећити нових 70 породица широм Војводине, које ће добити прилику да куповином куће дођу или остану да живе на селу. На тај начин желимо да оживимо војвођанско село, да дамо наш допринос ревитализацији села и да на делу покажемо да свако треба, сходно својим могућностима, да учини нешто да ова наша прелепа војвођанска села, где је велик број напуштених кућа – оживе“, изјавио је Мирослав Васин.
„Велико интересовање, као и срећа породица које су већ добиле куће, уверава нас да смо на добром путу и да ова акција никада неће бити заустављена“, поручио је потпредседник Покрајинске владе.
Директорка Завода је изјавила да је 10. септембра ове године затворен поновљени циклус конкурса за доделу бесповратних средстава брачним паровима на територији АП Војводине за куповину сеоских кућа са окућницом, на који се пријавило чак 277 брачних и ванбрачних парова.
„Први пут је креиран Конкурс са овако дефинисаним циљем и критеријумима у настојању да потенцијали и капацитети војвођанских села дођу у фокус јавних политика и понуде брачним паровима војвођанска села као могућу дестинацију и место за живот.“ изјавила је Весна Шијачки. Она је напоменула да је један од циљева Конкурса уважио и истраживачке податке Завода за равноправност полова о врло малом броју жена које поседују имовину над кућама и имањима.
„Ово је прилика да се куће равноправно укњиже на оба учесника конкурса – брачне парове и ванбрачне партнере“, истакла је она.
Од укупног броја пријављених, највише има парова са двоје деце – 89, затим са једним дететом – 81 пар, без деце су 65 пара, док су са троје и више деце – 43 пара. Највећи број учесника има средње образовање – 316, следи 96 учесника са основним образовањем, затим 74 учесника без образовања и 66 учесника са вишим и високим образовањем. Највећи број пријава стигао је из Бачке Паланке – 25, Новог Сада – 22, Суботице – 20, Сомбора – 19 и Зрењанина – 17.“ – истакла је Весна Шијачки.
Стратешки програм повратка на село Покрајинске Владе осмишљен је са циљем подстицања развоја руралних средина, побољшања демографске структуре, унапређења економског положаја жена и повећања броја жена власница непокретности. Ово је веома конкретна идеја и покушај који нуди алтернативу у времену велике економске кризе, и шири перспективу за стратешку акцију за повратак на село. Финансијска подршка Покрајинске владе брачним паровима који испуњавају услове Конкурса је подстицајна како за брачне парове који без оваквих модела подршке не могу да обезбеде стамбени простор, тако и за побољшање демографске структуре и оживљавање војвођанских села.
14.09.2015 | Едукативни програми
На који начин медији извештавају о родно заснованом насиљу и насиљу у породици, односно како креирају и одржавају родно засноване стереотипе, и како могу, поштујући етичке принципе и професионалне стандарде струке, да допринесу позитивној промени, била је тема дводневне обуке уредника/ца, новинара и новинарки из Војводине протеклог викенда у дворцу Фантаст код Бечеја.
Анализе медијских садржаја спроведених последњих година у нашој земљи показују да ни штампа ни електронски медији темама који се тичу економског и социјалног положаја жена, (не)равноправности, дискриминације и родно заснованог насиља не посвећују довољну пажњу, нити о овим темама извештавају на одговарајући начин.
Резултати родне анализе штампаних медија показују да теме које се тичу положаја жена и родне равноправности нису радо прихваћене од стране медија. Једна од првих негативних особина медијског извештавања о насиљу над женама, али и о другим темама везаним за жене и родну равноправност је стално присуство родно заснованих стереотипа. Медијски стил афирмисања стереотипа, додатано јача статус qуо поделе друштвене моћи између жена и мушкараца, и доприноси афирмисању стереотипног схватања родно заснованог насиља чиме се оно умањује, оправдава и чини прихватљивим делом традиције и културе.
Обука за уреднике/це, новинаре и новинарке обухватила је теоријске импуте о прихватању и примени Кодекса родно сензитивног извештавања, анализу медијских садржаја који у фокусу имају родно засновано насиље из родне перпспективе и практична упутства за припрему медијских садржаја. Ангажоване су стручне сараднице са искуством у спровођењу сличних програма едукације у области медија и родне равноправности – Тамара Скрозза новинарка и чланица Комисије за жалбу Савета за штампу, Сандра Мандић, новинарка, редитељка и едукаторка, др Зорица Мршевић са Института друштвених наука и Смиљана Милинков, асистенткиња на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду.
Обуку су организовали и одржали Завод за равноправност полова и Центар за подршку женама у оквиру програма „Ефикасније информисање жена о феномену насиља”.
„Циљ обуке је креирање новог модела комуникације између институција, медија и невладиног сектора у чијем фокусу је борба против насиља, и тимског унапређења стандарда професионалног извештавања о насиљу над женама у породици. Наша идеја је да створимо базу примера добре праксе медијског извештавања о родно заснованом насиљу”, истакла је директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки.
Након обука следи конкурс тј. могућност да се кроз продукцију 10 медијских садржаја омогући новинаркама и новинарима да примењују нове стандарде за родно сензитивно извештавање.
Активност је утемељена у Програму за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период 2015-2020. и окренута је ка сензибилизацији и оспособљавању уредника/ца и новинара/ки штампаних, електронских и нових медија у Војводини за родно осетљиво медијско извештавање.
ВИДИ:
Приручник за медијско извештавање о насиљу у породици и насиљу над женама
Приручник за новинаре и новинарке – Борба за равноправност
1.09.2015 | Едукативни програми
У суботу 29. августа на породичном газдинству предузетнице Блаженке Бероње „Нананин салаш“ одржана је пета по реду Отворена школа едукације у области органске производње.
Почетак реализације пројекта „Живот у складу са природом – успешна жена на селу“ отворила је директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки. Она је истакла да је Покрајински завод за равноправност полова на основу истраживачких резултата о положају сеоских жена осмислио програм “Отворене школе едукације”. Циљ је унапредити професионалне вештине и компетенције предузетница за овакав вид бављења пољопривредом.
Једнодневна радионица окупила је учеснице из Бездана, околине и других војвођанских села, као и еминентне стучњакиње у пољу органске производње. Проф. др Бранка Лазић, ауторка неколико књига о органској пољопривреди, указала је на потенцијале биобаште, на потребу очувања и побољшања квалитета земљишта уз максимално коришћење истог и уз интензивирање повртарских плодова кроз примену биљака пријатеља.
Подршку оваквим иницијативама упутила је и мр Гордана Форгић, сарадница Пољопривредне стручне службе Сомбор, која је учесницама поклонила пакете семена аутохтоног поврћа. Примере добре праксе предочила је Марина Крстић власница имања „Сунчана страна” из Хопова представљајући своју башту коју обрађује по принципу пермакултуре као и градњу од сламе као спој традиције и иновације.
Учеснице семинара посетиле су и предузеће “Агробездан”, које је у свом пословном кругу део простора прилагодило одржавању будућих манифестација Био-базара и гастрономских фестивала здраве хране. На овај начин у Бездану се ствара платформа за будуће “Отворене школе едукације” у области органске производње и агро – еко туризма која има за циљ побољшање економског положаја жена у руралној области и стварања повољнијег друштвено-економског амбијента за аграрни развој.
Пројекат је реализовало Удружење жена “Ферониа” – Бездан уз финансијску подршку Завода за равноправност полова. За реализацију овог програма додељена су средства у укупном износу од 2 милиона динара по “Јавном конкурсу за доделу бесповратних средстава удружењима жена на територији АП Војводине за финансирање предузетничких иницијатива у области органске производње”.
Средства је добило 8 удружења жена која су учествовала у програму „Органска храна – шанса за све“ 2013. године и која већ примењују принципе органске пољопривредне производње.
16.07.2015 | Едукативни програми
Органска производња развијена је у 160 земаља а њоме се бави 1,9 милиона произвођача. Циљ органске производње је економски и еколошки профит уз очување животне средине применом превентивних мера и предострожности уз високу етичност. Специфичност овако узгајаној храни даје еколошки систем производње, законска регулатива, контрола и сертификација.
У циљу промовисања органске производње у Војводини, Завод за равноправност полова осмислио је програм „Отворених школа едукације“ која подразумева стручна предавања из области органске производње, практичну обуку сеоских жена, као и презентацију и дегустацију органских и традиционалних производа.
Четврта по реду “Отворена школа едукације” одржана је 15. јула 2015. године на породичном домаћинству Мирјане Хемун на Банстолу. Присуствовало је око 50 жена из 5 сеоских женских удружења са територије Војводине које у свом раду примењују принципе органске производње.
“Отворене школе едукације” представљају нови вид подршке развоју женског предузетништва у области органске производње, које поред других алатки, попут огледних поља, инкубатора, менторинга и удруживања, унапређују професионалне вештине и компетенције предузетница, али пружају подршку и другим заинтересованим лицима за овакав вид бављења пољопривредом.
Уводна предавања на тему улоге и значаја органске производње у развоју туризма, улози жене у развоју органске производње, као и на који начин се припрема финални производ за тржиште а затим успешно пласира, одржале су стручњакиње из ове области – проф. др емеритус Бранка Лазић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, дипломирана економисткиња Јелена Ивовић и Сњежана Митровић из Удружења грађана “Терра’с” из Суботице, мастер екологије Јелена Савић из удружења Геаорганик, док је своја практична искуства пренела предузетница Милица Поповић, власница прве овлашћене органске продавнице Мој салаш из Новог Сада.
Након теоријског дела обуке, учеснице пројекта посетиле су органске фарме произвођача јабука и кајсија у Иригу – породично газдинство Лазара Кљештановића и Нурдина Мујкановића где су имале прилику да чују практична искуства дугогодишњих произвођача.
Активности су оџане у оквиру пројекта “Органске фарме у функцији развоја предузетничких вештина сеоских жена” које је реализовало Удружење произвођача и љубитеља органске хране “Витас”. Пројекат је финансиран средствима Завода за равноправност полова у оквиру “Јавног конкурса за доделу бесповратних средстава удружењима жена на територији АП Војводине за финансирање предузетничких иницијатива у области органске производње.
13.07.2015 | Едукативни програми
У циљу развоја женског предузетништва у руралним срединама на подручју Војводине, организована је обука жена “Отворене школе едукације” у области органске производње, покренут од стране Завода за равноправност полова, и у петак, 10. јула у Белом Блату реализован је још један пројекат „ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА – шанса за Белоблаћанке“, од укупно 8 подржаних пројеката, у 2015. години.
На едукативно – промотивном скупу учествовало је велики број представница женских организација из околних банатских насеља као и сви заинтерсовани за примену и пласман органске производње.
У истраживачком центру у Белом Блату, присутнима се обратила Весна Шијачки, директорка Завода за равноправност полова, у вези идеје, подршке и реализованих активности које афирмишу сеоске жене да стекну знање о органској производњи и примене у био-баштама.
Затим су следиле презентације: „Чудесан свет биобаште“, проф.др емерита Бранка Лазић, „Сертификат и пласман органских производа“, Ненад Новаковић и „Значај заштите природе и органске производње као потенцијални локални бренд“, мр Оливиа Тешић. Након едукативног дела, организован је практичан део пројектних активности, обиласком био башта Марике Вршка Јонош, Ануш Шимон и Габријеле Годе, учеснице „Отворене школе едукације“ и чланице Клуба жена Бело Блато, које су присутнима представиле своје био баште, резултате и размениле искуства о примени усвојених знања о органској производњи.
