7.07.2015 | Едукативни програми
Завод за равноправност полова и у 2015. години креира обуке жена у области органске производње. Идеја је да покренемо отворене школе едукације, специфичне за поједине регионе Војводине, а истовремено примере добре праксе.
У суботу 27. јуна 2015. године, чланице и чланови Центра за органску производњу из Селенче и произвођачи/произвођачице посетиле су фарму породице Лелеа која се налази у Торку.
У недељу, 28. јуна 2015. године у оквиру истог пројекта организована је посета и едукација на две локације, у Иригу и Банстолу. Поменуте локације посетило је 25 органских произвођача/произвођачица.
Домаћица у Торку, Маријана Лелеа упознала је присутне са развојним путем свог газдинства, и широм отворила врата своје био-баште у којој се налази много биљних врста и сорти, тај број износи приближно 100. Полазницима школе објаснила је на који начин гаји своје биљке, како их штити од болести, штеточина и корова, и како примењује узгојни систем „биљке пријатељи“ и плодоред. Произвођачима/произвођачицама су нарочито биле занимљиве биљне врсте и сорте које су аутохтоне и давно заборављене, а које се у башти налазе у великом броју.
Породица Лелеа гаји огромну љубав према органској пољопривреди, интензивно се бави овим видом производње неколико година и успели су да развију један тип агро-еко туризма.Управо из тог разлога, произвођачима/цама представљају веома добар пример како примарној пољопривредној производњи додати нову, вишу вредност.
У Иригу су домаћини биле две породице: Санда и Лазар Кљештановић и Верица и Нурдин Мујкановић, власници органских воћних засада ораха, кајсије и јабуке. Поред уводног теоријског дела где су полазнике школа упознали са својим газдинством и воћњаком, посетиоцима су кроз практични део објаснили који је њихов начин и технологија производње.
Присутни су обишли засаде, научили како се затеже жица у воћњаку, како и чиме се врши везивање садница, како урадити зелену резидбу и проредити плодове, која је улога феромонских клопки, као и како производе брати, паковати и продати. Домаћини су се изузетно трудили да пруже посетиоцима што више информација едукативног садржаја. Владало је велико интересовање у току трајања школе, и полазници/полазнице су засигурно много тога научили.
Након одржане едукације у области органског воћарства, учесници/учеснице отворених школа упутили су се ка селу Банстол, где су се упознали са Маријаном Хемун, власницом и домаћицом сеоског туристичког домаћинства „Банстолка“. Маријана је пре неколико година почела да се бави традиционалном производњом и од корпице трешања данас је прерасла у озбиљног произвођача и прерађивача са развијеним домаћинством у етно стилу које пружа услуге хране, боравка и богат туристички садржај. На свом домаћинству производи и нуди широку палету традиционалних производа, као што су слатко од различитих воћних врста, ракија, пекмези, џемови, сокови, као и производ по коме је власница позната и који је добитник бројних награда и признања.
„Банстолка“ служи као веома добар пример свима онима, којима органска производња представља животни позив и основни или додати извор доходка. Кроз унапређење сопствене производње, искоришћавањем туристичких капацитета животне средине у којој се произвођач налази, и неизмерним трудом и залагањем, од произвођача сировина може се постати озбиљан конкурент осталим фармама и репрезент сопственог газдинства и производа у области органске производње и руралног туризма.
19.06.2015 | Едукативни програми
Обука и менторинг подршка путем „Отворених школа едукације“ у области органске производње одржана је у уторак 16. јуна 2015. године у Центру за органску производњу из Селенче.
У обуци је учествовало 26 жена из 8 сеоских женских удружења са територије Војводине која у свом раду примењују принципе органске производње. Након теоријског дела обуке, током лета уследиће практичан рад и циклус радионица које ће обухватити основе појединих начина органске пољопривреде, пре свега оних који су специфични за поједине регионе Војводине, а који представљају и примере добре праксе.
Уводна предавања одржали су проф. др Бранка Лазић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, М.Сц. Николина Пупавац из Регионалне развојне агенције Бачка, а своја практична искуства пренео је предузетник Газдинства Влчек Мирко Влчек.
Отворене школе едукације представљају нови вид подршке развоју женског предузетништва у области органске производње, које поред других алатки, попут огледних поља, инкубатора, менторинга и удруживања, унапређују професионалне вештине и компетенције предузетница.
Обука је организована у оквиру пројекта “Менторство као алат за оснаживања жена корисница фарм инкубатора“ чији је циљ успоставлјање едукативне и менторинг подршке изабраним корисницама фарм инкубатора и стварање могућности за ефикаснији пласман готових производа на домаће тржиште.
Органска производња развијена је у 160 земаља а њоме се бави 1,9 милиона произвођача. Циљ органске производње је економки и еколошки профит уз очување животне средине применом превентивних мера и предострожности уз високу етичност.
Специфичност овако узгајаној храни даје еколошки систем производње, законска регулатива, контрола и сертификација. Пројекат реализује Центар за органску производњу из Селенче уз финансијску подршку Завода за равноправност полова.
15.06.2015 | Едукативни програми
Обука путем „Отворених школа едукације“ у области органске производње за 26 жена почеће у уторак 16. јуна 2015. године, у 10.30 часова у просторијама Центра за органску производњу из Селенче (улица Маршала Тита 102).
Обука је организована у оквиру пројекта “Менторство као алат за оснаживања жена корисница фарм инкубатора“ чији је циљ успоставлјање едукативне и менторинг подршке изабраним корисницама фарм инкубатора и стварање могућности за ефикаснији пласман готових производа на домаће тржиште. Такође, намера је креирати и акциони план у области родне равноправности чиме ће се додатно оснажити женска популација на локалном нивоу.
Отворене школе едукације представљају нови вид подршке развоју женског предузетништва у области органске производње, које поред других алатки, попут огледних поља, инкубатора, менторинга и удруживања, унапређују професионалне вештине и компетенције предузетница.
У едукацији учествују представнице осам женских сеоских удружења из Војводине која већ примењују принципе органске пољопривредне производње, а нови петомесечни циклус предавања и практичних радионица обухватиће основе појединих начина органске пољопривреде, пре свега оних који су специфични за поједине регионе Војводине, а који представљају и примере добре праксе. Указаће се на значај органске производње у савременој производњи хране, као и на трендове у Србији и Европској унији.
Пројекат реализује Центар за органску производњу из Селенче уз финансијску подршку Завода за равноправност полова.
15.06.2015 | Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
Председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић уручио је 15. јуна 2015. године младим брачним паровима из Војводине уговоре за куповину кућа на селу. Уговоре је добио 41 брачни пар, који се определио за живот на селу. За овај пројекат, Покрајинска влада определила је 40 милиона динара. Циљ је био да се помогне младим брачним паровима, али и оживљавање сеоских средина у Војводини. Конкурс је реализован преко Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова и Завода за равноправност полова.
На свечаности у централном холу Бановине, поред председника Пајтића, честитке младим паровима из Војводине овим поводом упутили су и потпредседник Покрајинске владе и ресорни секретар Мирослав Васин, као и директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки.
Председник Пајтић је уз честитке младим паровима на решавању стамбеног питања, позвао све младе породице, које желе да живе на селу, да се укључе и конкуришу на наредним конкурсима.
„Видели смо какви су алармантни подаци када су стигли резултати последњег пописа становништва. Видели смо да изумире и смањује се и наша Србија и наша Војводина, а и наша села. Сваке године губимо више од 10.000 становника на територији Покрајине, дакле губимо једну целу општину Чока. И ако се настави такав тренд да немамо децу и да млади одлазе у иностранство, ми ћемо за 30 година бити земља огорчених стараца без наде, без будућности и без младости. Због тога смо и покренули овај програм. Желимо да наша села у којима је свака трећа кућа празна, поново попунимо. Желимо да побољшамо положај наших жена, јер у нашем друштву 90 одсто непокретности је у власништву мушкараца, а пола ових кућа ће бити у власништву мајки. Желимо да побољшамо положај наших села која имају велики потенцијал и могу итекако да повуку цело друштво напред. У овим кућама живеће 93 деце и мислим да је то најлепши податак од свих података које смо данас чули,“ истакао је председник Пајтић.
Потпредседник Покрајинске владе Мирослав Васин истакао је да је ова акција посебна и најлепша до сада, када се има у виду да 41 породица треба да добије кров над главом. Он је указао и на чињенице које су данас доказале нетачност тврдњи да нико не жели да живи на селу, те да млади људи не препознају квалитет живота на селу. Исто тако показано је да није тачно да напуштене куће у Војводини представљају само ману, оне, по речима ресорног секретара, могу бити наше ново богатство. А трећа ствар на коју је указао Васин је да постоје млади људи који се не мире са стварношћу и који желе да преузму своју судбину у сопствене руке.
„Ваше 41 породица, и још 310 које су учествовале на овом конкурсу, јесу хероји овог времена. То је 350 породица које су доказале да постоје перспективе, да није све суморно и да војвођанско село не мора замрети. Ви сте неко ко је пробудио наду“, истакао је Мирослав Васин.
Директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки издвојила је један важан циљ који је такође остварен, а из перспективе родне политике, а то је равноправно учешће парова на овом конкурсу.
Пријему у Покрајинској влади, поводом решавања овог значајног животног питања, крова над главом за 41 војвођанску породицу, присуствовали су и глумица Мира Бањац, књижевник Перо Зубац, новинар Бора Отић и други угледни културни радници и представници јавног живота у Покрајини.
Извор линк
14.06.2015 | Подстицајни програми, Програм економског оснаживања
У понедељак, 15. јуна 2015. године, у 12.30 сати, на свечаности у холу Покрајинске владе, председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић уручиће уговоре за куповину кућа брачним паровима који су учествовали на конкурсу Завода за равноправност полова и Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова.
Уговоре за куповину кућа у војвођанским селима добиће 41 брачни пар. Спроведени конкурс који је расписао Завод за равноправност полова, а за који је Покрајинска влада определила 40 милиона динара, имао је за циљ долазак и останак младих на селу и оживљавање сеоских средина у Војводини.
Присутнима ће се обратити Весна Шијачки, директорка Завода за равноправност полова, потпредседник Покрајинске владе и секретар Мирослав Васин и председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић.
8.06.2015 | Промотивни програми
5. јуна 2015. представљен је магистарски рад Терминологија родне равноправности у енглеском, српском и мађарском језику: упоредна критичка анализа ауторке Марине Илеш.
Завод за равноправност полова је објавио промовисани рад у оквиру едиције докторских и мастер радова „Роза Луксембург”. Едиција је покренута пре три године са идејом да објављујемо стручну литературу и студије које фокусирају родне теме и концепт као и да афирмише образовни капацитет Центра за родне студије на Универзитету у Новом Саду као јединог акредитованог докторског и мастер центра у Србији. Завод и Центар објавили су до сада два докторска рада: „Родна перспектива у новинама Антифашистичког фронта жена (1945-1953)” Гордане Стојаковић и „Глобализација и развој заснован на људским правима из родне перспективе” Мирјане Докмановић и мастер рад „Вантелесна оплодња: родне и друштвене контроверзе” Ксеније Кричковић Пеле.
Прмоцију „Терминологије родне равноправности у енглеском, српском и мађарском језику“ организовали су Завод за равноправност полова, УНС – АЦИМСИ Центар за родне студије и Филозофски факултет – Одсек за англистику у Централној згради Ректората.
О књизи су говориле: Весна Шијачки-директорка Завода, Свенка Савић- координаторка Центра за родне студије, Силвиа Дражић- рецензенткиња, Сабина Халупка-Решетар, менторка и ауторка Марина Илеш.
На промоцији је отворено врло значајно питање потребе и могућности стандардизације терминологије у области родне равноправности и родно осетљивог језика као и будућег ангажовања Завода и Центра управо на изради вишејезичног терминолошког речника као првог корака ка стандардизацији. Тим пре што формулисање терминологија у области родне равноправности није само језичко него и политичко питање.
23.03.2015 | Едукативни програми
Директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки и самостална стручна сарадница за односе са јавношћу Катарина Крајновић одржале су 16. марта 2015. године у Гложану предавање на тему “Неопходна знања о родној равноправности” у оквиру пројекта “О родној равноправности на локалном нивоу“.
Прво од четири предавања колико је планирано активностима пројекта одржано је са циљем информисања чланица удружења жена у Војводини, о концепту и основним појмовима родне равноправности као и о женским људским правима. Такође, циљ је био мотивисати и охрабрити чланице удружења да се укључе у активности на локалном нивоу када су у питању родне политике.
Обуци је присуствовало 40 жена из 4 удружења из Војводине: Удружење жена „Словенка“ из Гложана (као носилац пројекта), Удружење жена „Свилен конац“ из Обровца, „Удружење петровачких жена“ из Бачког Петровца и Удружење жена „Златне руке“ из Бачке Паланке.
Наредне три сесије биће одржане до краја априла у Бачкој Паланци, Бачком Петровцу и Обровцу на теме:
- Улога организација цивилног друштва у интегрисање родне перспективе
- Законодавни оквир за родну равноправност
- Политика родне равноправности на локалном нивоу – Шта ми можемо да учинимо
Завод за равноправност полова од свог оснивања посвећено ради на оснаживању жена на селу у Војводини, промоцији значаја њиховог учешћа у одлучивања и политичком животу, њиховој едукацији, као и промоцији принципа родне равноправности и људских права уопште.
Пројекат „О родној равноправности на локалном нивоу“ подржао је Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и раноправност полова у оквиру тема из области родне равноправности са циљем унапређења положаја жена у АП Војводини.
11.03.2015 | Истраживачки програми
У Градској управи града Панчево у понедељак 9. марта 2015. године Центар за подршку женама из Кикинде, Савет за родну равноправност Града Панчево и Завод за равноправност полова представили су резултате пројекта „Ка унапређењу услуга за жене у Граду Панчеву“.
Циљ пројекта је, са једне стране, био успоставити ефикасан модел сарадње између локалних механизама за равноправност полова, локалних институција и организација цивилног друштва, а са друге на основу родне анализе социјалних услуга које постоје на територији града Панчева, сачинити препоруке за њихово унапређење како би оне више одговарале потребама жена и мушкараца и како би се унапредила равноправност у пружању услуга.
О активностима и резултатима пројекта говориле су:
- Милица Тодоровић, председница Савета за родну равноправност Скупштине града Панчево
- Марија Срдић, директорка Центра за подршку женама
- Биљана Степанов, координаторка пројекта
- Вишња Баћановић, социолошкиња и независна консултанткиња на пројекту
- Гордана Јосимов, сарадница на пројекту
- Сузана Јовановић, чланица ГВ задужена за социјална питања
Родна анализа социјалних услуга, прилагођена оквиру овог пројекта, подразумевала је анализу доступних секундарних података о социјалним услугама у Панчеву, њиховим пружаоцима/цама и корисницима/цама, буџетска издвајања за социјалне услуге и примарних података прикупљених анкетним истраживањем и фокус групним дискусијама.
Анкета којом је обухваћено 122 грађана и грађанки (88 жена и 32 мушкарца) показала је да испитаници не познају у довољној мери систем и услуге социјалне заштите, као и да поистовећују социјалне и здравствене услуге. Од 122 испитаника/це, више од половине користи неку социјалну услугу, а за 13% испитаника социјалну услугу користе најужи чланови породице. Социјалне услуге највише корсите пензионери, а затим незапослени, посебно они који раде повремено.
Из процеса анализе услуга за град Панчево идентификована је недовољна међусобна сарадња институција на територији града Панчева, непостојање родно осетљивих показатеља у већини институција и организација које пружају социјалне услуге, као и непостојање праксе испитивања потреба корисника/ца и њихових породица.
Анализа је такође показала да Панчево спада у малобројне општине које пружају услуге помоћи у кући и дневних боравака, као и да су најчешћи корисници социјалних услуга стари. Највећа издвајања из Буџета су управо за услуге намењене старим лицима и за Сигурну кућу. Ипак, недостају други програми подршке за жене у ситуацији насиља, као и програми који би имали за циљ задовољавање стратешких потреба особа у ризику од социјалне искључености или социјално искључених.
Пројекат је финансијски подржао Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова.
3.02.2015 | Промотивни програми
Завод за равноправност полова и УНС – АЦИМСИ Центар за родне студије
позивају Вас на промоцију књиге
Вантелесна оплодња: родне и друштвене контроверзе
Субота, 7. фебруар 2015.
Универзитет у Новом Саду, зграда Ректората (сала у приземљу)
12.00 – 13.30 часова
Говоре:
- др Силвиа Дражић, рецензенткиња
- проф. др Александра Новаков Микић, рецензенткиња
- Ксенија Кричковић Пеле, ауторка
- проф. др Марија Зотовић, менторка
“Питање вантелесне оплодње у центар истраживања ставља тело жене. У постојећој теоријској литератури о телу, један од праваца изучавања јесте да тело постоји онолико колико у њега учитавамо наше идеолошке и друге одреднице. Чињеница је да је тело жене у 21. веку постало подручје борбе за моћ над телом. Само тако може опстати индустрија лепоте (женско тело треба прекрајати у складу са ‘нормама’ лепоте), фармацеутска индустрија (из женског тело треба ‘избацити’ сувишно), медицине (у женско тело треба убацити оно што је потенцијални понос нације), прехрамбене индустрије…
Потребна нам је теорија праксе која помаже женама да стекну знање и вредности сопственог тела и да се одупру свим овим индустријама и не дозволе да га присвајају или мењају.”
(Из рецензије проф. др Свенке Савић)
15.10.2014 | локални сајмови
Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, Завод за равноправност полова, промовисао је 11. октобра 2014. године у Апатину женски сеоски активизам у оквиру традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини”.
Изложба рукотворина и производа женских сеоских удружења у Војводини одржана је на Градском тргу у Апатину, а учествовало је 160 женских сеоских удружења из 36 општина и градова Војводине.
Манифестацију су обележили бројни програми попут промоције потенцијалних војвођанских сувенира: осликане тикве, урамљене слике војвођанских салаша, мини шпајз у теглицама, осликани етно-медењаци и кочије од медењака; изложба скулптура вајарке Јоване Момчиловић из Апатина, као и изложба производа полазника и полазница едукативног курса „Знање свима“ у оквиру пројекта Стручне службе за реализацију програма привредног развоја АП Војводине.
Изложба „Фотопортрета сеоских жена у Војводини“ била је постављена у Галерији Меандер у Апатину, а посетиоци су кроз фотографије имали прилику да се упознају са свакодневним животом жена са села које су до сада увек биле на маргинама друштвених догађаја. Фотопортрети кроз примере добрих пракси и нетипичне послове које обављају жене указују на чињеницу да код жена из руралних подручја постоји спремност да мењају своју улогу у породици, заједници и друштву уопште.
Завод за равноправност полова је у оквиру шестог Сајма стваралаштва сеоских жена у Апатину обележио свој јубилеј – 10 година од оснивања. Том приликом представљени су бројни програми, пројекти и активности наше установе која је од 2004. године остварила важне, видљиве и мерљиве резултате у различитим областима, користећи иновативне стратегије за упознавање јавности са најзначајнијим питањима родне равноправности.
