Промотивни програми
Промотивни програми имају за циљ да промовишу концепт родне равноправности на територији АП Војводине, мотивишу и охрабрују доносиоце одлука и представнике локалних самоуправа да активно спроводе политику једнаких могућности и раде на повећању својих капацитета да се баве овим питањем.
Животна прича Мађарице са Телепа
Завод за равноправност полова и АЦИМСИ – Центар за родне студије УНС, организују промоцију књиге Анкице Драгин &qуот;Животна прича као метод бележења родних аспеката историје жена: Мађарица са Телепа&qуот; у четвртак, 19. маја 2016. године са почетком у 18...
Награда за промоцију знања
Покрајински завод за равноправност полова овогодишњи је добитник награде “Анђелка Милић” у категорији Подршка развоју стварања знања из области родних студија у Србији (теорија и истраживања) која се по први пут додељује за феминистичко стваралаштво у области науке и...
НАГРАДА ЗАВОДУ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА за подршку развоју стварања знања из области родних студија у Србији
ЗАВОД ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА овогодишњи је добитник награде “Анђелка Милић” у категорији Подршка развоју стварања знања из области родних студија у Србији (теорија и истраживања) која се по први пут додељује за феминистичко стваралаштво у области науке и културе, као...
ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА обележен промоцијом књиге о положају Ромкиња у образовном систему
Поводом Дана матерњег језика Завод за равноправност полова и Универзитет у Новом Саду – АЦИМСИ Центар за родне студије промовисали су у суботу 20. фебруара 2016. године књигу др Славице Денић “Родни идентитети и интеркултуралност: Критичка анализа афирмативних мера на...
О положају Ромкиња у образовном систему
Поводом Дана матерњег језика Завод за равноправност полова и Универзитет у Новом Саду – АЦИМСИ Центар за родне студије промовисаће у суботу 20. фебруара 2016. године књигу “Родни идентитети и интеркултуралност: Критичка анализа афирмативних мера на високошколским...
Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини
Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, у Бачкој Паланци ће 10. октобра 2015. године бити одржана седма по реду манифестација „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини”. Након Новог Сада, Сомбора, Инђије, Суботице, Кикинде и Апатина, Бачка Паланка је...
Промоција магистарског рада : “Терминологија родне равноправности у енглеском, српском и мађарском језику: упоредна критичка анализа”
5. јуна 2015. представљен је магистарски рад Терминологија родне равноправности у енглеском, српском и мађарском језику: упоредна критичка анализа ауторке Марине Илеш. Завод за равноправност полова је објавио промовисани рад у оквиру едиције докторских и мастер радова...
Промоција књиге – “Вантелесна оплодња: родне и друштвене контроверзе”
Завод за равноправност полова и УНС – АЦИМСИ Центар за родне студије позивају Вас на промоцију књиге Вантелесна оплодња: родне и друштвене контроверзе Субота, 7. фебруар 2015. Универзитет у Новом Саду, зграда Ректората (сала у приземљу) 12.00 – 13.30 часова ...
Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини
Јединствено свеобухватно истраживање о положају жена на селу у Војводини декларисало је сеоске жене као велике «жртве транзиције», али и као важне актерке укупног економског и сваког другог развоја локалних заједница. Имајући у виду овај податак, али и обавезе наше државе које је преузела Ратификовањем Конвенције о укидању свих облика дискриминације жена (CEDAW), да женама на селу обезбеди равноправан приступ и учешће у структурама власти и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села, Завод за равноправност полова осмислио је промотивни програм Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.
Програм је конципиран у контексту обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар) који је установљен Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, а идеја да се уведе посебан када земље широм света указују на посебан допринос жена на селу, потекла је са Конференције жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године.
Сајам се одржава од 2009. године и сваке године има за циљ да подсети јавност на ову, често маргинализовану друштвену групу, да афирмише њихова знања и вештине како би их преточиле у економски исплативе и тржишно орјентисане активности. Намера је указати на потенцијале и улогу коју жене са села могу имати у унапређењу развоја пољопривреде и села, безбедности хране, смањењу сиромаштва и развоју својих локалних заједница уопште.
Први Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржан је у октобру 2009. године у Новом Саду на којој је учествовало 150 сеоских женских удружења и више од 1500 жена које су представил своје ручне радове, производе старих заната и културно наслеђе вишенационалне Војводине.
Изложбу је пратило неколико пратећих програма, између осталог Концерт женских певачких и фолклорних група у Холу Владе АП Војводине.
Од 2009. године сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржан је и у следећим градовима и општинама: Сомбору (2010), затим у Инђији (2011), Суботици (2012), Кикинди (2013), Апатину (2014), Бачкој Паланци (2015. и 2017), Зрењанину (2016), Новом Саду (2018), Шиду (2019), Панчеву (2021) и Сомбору (2022). Нажалост, први пут од одржавања ове традиционалне манифестације, услед епидемије вирусом Ковид-19, Сајам у 2020. години није одржан.
Ове сајамске изложбе помериле су границе женских манифестација и показале да више ниједан туристички и привредни догађај не може да се организује без жена као кључних актерки. Посебан резултат ових Изложби јесу локалне и сеоске манифестације у организацији женских удружења, којих сада има више од осамдесет у Војводини.
Манифестација је значајна и специфична зато што укључује све локалне заједнице и стејкхолдере, зато што учеснице сваке године упознају други град или општину у АП Војводини, и представе своје активности, производе и услуге другим срединама. Значајна је јер се одржава у континуитету, а то значи сталну комуникацију покрајинских институција са удружењима жена, праћење и подстицање њиховог рада, планирање и иницирање нових корака. Такође, сваке године учеснице у манифестацији имају прилику да сагледају и упореде сопствене капацитете са свим другим учесницама које наступају и стекну нова искуства.
Манифестација Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини је увек отворени позив свим релевантним и надлежним актерима у друштву да подрже, свако у домену својих надлежности и могућности, ову друштвену групу жена. Истовремено је и позив сеоским женама да се ослободе патријархалних и свих других ограничења и осавремене своју улогу и у породици и у заједници у којој живе.
О развоју женске радиности у Војводини можете више прочитати у тексту Гордане Стојаковић, Домаћа радиност и ангажовање жена у Војводини крајем 19. и почетком 20. века овде
Ноћ музеја
Завод за равноправност полова учествовао је 2012, 2013, 2014. и 2016. године у манифестацији НОЋ МУЗЕЈА јединственом културном спектаклу који се на популаран начин бави музејима и културном баштином.
Учествовањем у најпосећенијој манифестацији у области културе у Србији, Завод за равноправност полова отворио је један нови простор за афирмацију уметничког стваралаштва жена са села, покушавајући да укаже на њихове креативне потенцијале и домете, али и да их представи као најдоследније носитељке и чуварке културе своје земље и локалних заједница. Разноврсан програм Завода за равноправност полова настојао је да пружи прилику јавности и заинтересованој публици да се упозна са талентима и вештинама сеоских жена из Војводине.
Изложба традиционалне сеоске кухиње (2012) приказала је кухињске експонате са комплетним посуђем карактеристичним за српску, словачку и мађарску кухињу, као и традиционална јела и колаче спремљене по старинским рецептима ових националних заједница. Изложени су предмети које од заборава чувају удружења жена из Белог Блата, Кисача, Бача и Падине. У оквиру изложбе приказани су уметничко-документарни филмови о животу жена на селу у Војводини: “Мешкарке” (ауторка филма: Бранкица Драшковић), “Зуска моја”(режија: Аничка Халупова, Ана Суханек, Андрија Виријевић) и “Седам житних цветова” (режија: Ненад Миладински).
Ноћ музеја представља културни догађај у организацији музејских кућа и других институција културе којем је главни циљ да су музејски и други изложбени простори отворени до касно у ноћ, да је улаз потенцијалним посетиоцима слободан или уз минималну новчану накнаду која им омогућава посету не само једног музејског или изложбеног простора већ више њих.
Прва Ноћ музеја одржана је у Берлину 1997. године, а због великог интересовања јавности, као и начина на који је идеја о самом догађај реализована, убрзо се проширио на више институција и различитих градова широм Европе па и света. Од 2005. године и Србија учествује у овом јединственом културном спектаклу у коме учествује више од 120 градова широм света. Прва Ноћ музеја, одржана у пет београдских музеја и галерија, успела је да анимира више од 4.000 посетилаца, док је за десет година тај број нарастао на невероватних 500.000 улазака у музеје на скоро 200 локација у више од 60 градова и места широм Србије.













