Промотивни програми

Промотивни програми имају за циљ да промовишу концепт родне равноправности на територији АП Војводине, мотивишу и охрабрују доносиоце одлука и представнике локалних самоуправа да активно спроводе политику једнаких могућности и раде на повећању својих капацитета да се баве овим питањем.

Животна прича Мађарице са Телепа

Животна прича Мађарице са Телепа

Завод за равноправност полова и АЦИМСИ – Центар за родне студије УНС, организују промоцију књиге Анкице Драгин &qуот;Животна прича као метод бележења родних аспеката историје жена: Мађарица са Телепа&qуот; у четвртак, 19. маја 2016. године са почетком у 18...

Награда за промоцију знања

Награда за промоцију знања

Покрајински завод за равноправност полова овогодишњи је добитник награде “Анђелка Милић” у категорији Подршка развоју стварања знања из области родних студија у Србији (теорија и истраживања) која се по први пут додељује за феминистичко стваралаштво у области науке и...

НАГРАДА ЗАВОДУ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА за подршку развоју стварања знања из области родних студија у Србији

НАГРАДА ЗАВОДУ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА за подршку развоју стварања знања из области родних студија у Србији

ЗАВОД ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА овогодишњи је добитник награде “Анђелка Милић” у категорији Подршка развоју стварања знања из области родних студија у Србији (теорија и истраживања) која се по први пут додељује за феминистичко стваралаштво у области науке и културе, као...

ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА обележен промоцијом књиге о положају Ромкиња у образовном систему

ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА обележен промоцијом књиге о положају Ромкиња у образовном систему

Поводом Дана матерњег језика Завод за равноправност полова и Универзитет у Новом Саду – АЦИМСИ Центар за родне студије промовисали су у суботу 20. фебруара 2016. године књигу др Славице Денић “Родни идентитети и интеркултуралност: Критичка анализа афирмативних мера на...

О положају Ромкиња у образовном систему

О положају Ромкиња у образовном систему

Поводом Дана матерњег језика Завод за равноправност полова и Универзитет у Новом Саду – АЦИМСИ Центар за родне студије промовисаће у суботу 20. фебруара 2016. године књигу “Родни идентитети и интеркултуралност: Критичка анализа афирмативних мера на високошколским...

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

Поводом обележавања Међународног дана сеоских жена, у Бачкој Паланци ће 10. октобра 2015. године бити одржана седма по реду манифестација „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини”. Након Новог Сада, Сомбора, Инђије, Суботице, Кикинде и Апатина, Бачка Паланка је...

Промоција магистарског рада : “Терминологија родне равноправности у енглеском, српском и мађарском језику: упоредна критичка анализа”

Промоција магистарског рада : “Терминологија родне равноправности у енглеском, српском и мађарском језику: упоредна критичка анализа”

5. јуна 2015. представљен је магистарски рад Терминологија родне равноправности у енглеском, српском и мађарском језику: упоредна критичка анализа ауторке Марине Илеш. Завод за равноправност полова је објавио промовисани рад у оквиру едиције докторских и мастер радова...

Промоција књиге – “Вантелесна оплодња: родне и друштвене контроверзе”

Промоција књиге – “Вантелесна оплодња: родне и друштвене контроверзе”

Завод за равноправност полова и УНС – АЦИМСИ Центар за родне студије позивају Вас на промоцију књиге Вантелесна оплодња: родне и друштвене контроверзе Субота, 7. фебруар 2015. Универзитет у Новом Саду, зграда Ректората (сала у приземљу) 12.00 – 13.30 часова  ...

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини

Јединствено свеобухватно истраживање о положају жена на селу у Војводини декларисало је сеоске жене као велике «жртве транзиције», али и као важне актерке укупног економског и сваког другог развоја локалних заједница. Имајући у виду овај податак, али и обавезе наше државе које је преузела Ратификовањем Конвенције о укидању свих облика дискриминације жена (CEDAW), да женама на селу обезбеди равноправан приступ и учешће у структурама власти и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села, Завод за равноправност полова осмислио је промотивни програм Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.

Програм је конципиран у контексту обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар) који је установљен Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, а идеја да се уведе посебан када земље широм света указују на посебан допринос жена на селу, потекла је са Конференције жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године.
Сајам се одржава од 2009. године и сваке године има за циљ да подсети јавност на ову, често маргинализовану друштвену групу, да афирмише њихова знања и вештине како би их преточиле у економски исплативе и тржишно орјентисане активности. Намера је указати на потенцијале и улогу коју жене са села могу имати у унапређењу развоја пољопривреде и села, безбедности хране, смањењу сиромаштва и развоју својих локалних заједница уопште.

Први Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржан је у октобру 2009. године у Новом Саду на којој је учествовало 150 сеоских женских удружења и више од 1500 жена које су представил своје ручне радове, производе старих заната и културно наслеђе вишенационалне Војводине.
Изложбу је пратило неколико пратећих програма, између осталог Концерт женских певачких и фолклорних група у Холу Владе АП Војводине.

Од 2009. године сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржан је и у следећим градовима и општинама: Сомбору (2010), затим у Инђији (2011), Суботици (2012), Кикинди (2013), Апатину (2014), Бачкој Паланци (2015. и 2017), Зрењанину (2016), Новом Саду (2018), Шиду (2019), Панчеву (2021) и Сомбору (2022). Нажалост, први пут од одржавања ове традиционалне манифестације, услед епидемије вирусом Ковид-19, Сајам у 2020. години није одржан.

Ове сајамске изложбе помериле су границе женских манифестација и показале да више ниједан туристички и привредни догађај не може да се организује без жена као кључних актерки. Посебан резултат ових Изложби јесу локалне и сеоске манифестације у организацији женских удружења, којих сада има више од осамдесет у Војводини.

Манифестација је значајна и специфична зато што укључује све локалне заједнице и стејкхолдере, зато што учеснице сваке године упознају други град или општину у АП Војводини, и представе своје активности, производе и услуге другим срединама. Значајна је јер се одржава у континуитету, а то значи сталну комуникацију покрајинских институција са удружењима жена, праћење и подстицање њиховог рада, планирање и иницирање нових корака. Такође, сваке године учеснице у манифестацији имају прилику да сагледају и упореде сопствене капацитете са свим другим учесницама које наступају и стекну нова искуства.

Манифестација Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини је увек отворени позив свим релевантним и надлежним актерима у друштву да подрже, свако у домену својих надлежности и могућности, ову друштвену групу жена. Истовремено је и позив сеоским женама да се ослободе патријархалних и свих других ограничења и осавремене своју улогу и у породици и у заједници у којој живе.

О развоју женске радиности у Војводини можете више прочитати у тексту Гордане Стојаковић, Домаћа радиност и ангажовање жена у Војводини крајем 19. и почетком 20. века овде

Ноћ музеја

Завод за равноправност полова учествовао је 2012, 2013, 2014. и 2016. године у манифестацији НОЋ МУЗЕЈА јединственом културном спектаклу који се на популаран начин бави музејима и културном баштином.

Учествовањем у најпосећенијој манифестацији у области културе у Србији, Завод за равноправност полова отворио је један нови простор за афирмацију уметничког стваралаштва жена са села, покушавајући да укаже на њихове креативне потенцијале и домете, али и да их представи као најдоследније носитељке и чуварке културе своје земље и локалних заједница. Разноврсан програм Завода за равноправност полова настојао је да пружи прилику јавности и заинтересованој публици да се упозна са талентима и вештинама сеоских жена из Војводине.

Из филма “Mешкарке”

Изложба традиционалне сеоске кухиње (2012) приказала је кухињске експонате са комплетним посуђем карактеристичним за српску, словачку и мађарску кухињу, као и традиционална јела и колаче спремљене по старинским рецептима ових националних заједница. Изложени су предмети које од заборава чувају удружења жена из Белог Блата, Кисача, Бача и Падине. У оквиру изложбе приказани су уметничко-документарни филмови о животу жена на селу у Војводини: “Мешкарке” (ауторка филма: Бранкица Драшковић), “Зуска моја”(режија: Аничка Халупова, Ана Суханек, Андрија Виријевић) и “Седам житних цветова” (режија: Ненад Миладински).

УЖ “Падина”

Изложба лутака женских сеоских удружења из Војводине одржана је 2013. године у Холу Владе АП Војводине. Лутке од кукурозовине, крпене, порцеланске у разним величинама, испуниле су свечани хол оригиналним израдама и аутентичним ношњама већинског народа и свих националних заједница које живе у Војводини. Изузетним стваралачким вештинама и талентима представило се 26 удружења жена.

Изложба старинских модних детаља за жене одржана 2014. године обухватила је колекције и збирке модних детаља 16 женских удружења из Војводине (Гложан, Пећинци, Бока, Бикић До, Руски Крстур, Гргуревци, Остојићево, Падина, Голубинци, Пивнице, Степановићево, Панонија, Бачки Моноштор, Српски Итебеј, Бајша и Ковачица).
Посетиоци су имали прилику да виде изузетно богате и креативне поставке шешира, рукавица, марама од вуне, кашмира, свиле и плиша, прслука, перли, хекланих капа, штриканих чарапа, украсних трака, ташни и накита које су носиле жене у Војводини крајем 19. и почетком 20. века.

Изложба „Чаробна позорница» одржана је у оквиру XIII Ноћи музеја 2016. године, која је за тему имала „Вечиту снагу смеха», као моћног покретача и инспирације за дела која су обележила светску књижевност и уметност.

Представљен је свет магијских ликова, пре свега ручно прављена страшила, вештице, анђели и виле из колекција 22 удружења жена из Пећинаца, Српског Итебеја, Гргуреваца, Голубинаца, Пивница, Степановићева, Паноније, Бездана, Банатског Вишњићева, Лединаца, Добринаца, Бикић Доа, Пригревице, Торка, Деча, Бачког Маглића Банатског Новог Села, раковца, Станишића, Белог Блата, Чалме и Шашинаца.

 

 

 

 


Ноћ музеја представља културни догађај у организацији музејских кућа и других институција културе којем је главни циљ да су музејски и други изложбени простори отворени до касно у ноћ, да је улаз потенцијалним посетиоцима слободан или уз минималну новчану накнаду која им омогућава посету не само једног музејског или изложбеног простора већ више њих.
Прва Ноћ музеја одржана је у Берлину 1997. године, а због великог интересовања јавности, као и начина на који је идеја о самом догађај реализована, убрзо се проширио на више институција и различитих градова широм Европе па и света. Од 2005. године и Србија учествује у овом јединственом културном спектаклу у коме учествује више од 120 градова широм света. Прва Ноћ музеја, одржана у пет београдских музеја и галерија, успела је да анимира више од 4.000 посетилаца, док је за десет година тај број нарастао на невероватних 500.000 улазака у музеје на скоро 200 локација у више од 60 градова и места широм Србије.