20.05.2022 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović učestvovale su kao članice koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“ u dvodnevnom seminaru 19. i 20. maja u Vršcu sa ciljem razmene znanja među profesionalcima o zaštiti i podršci ženama u situaciji nasilja i izrade akcionog plana Mreže za naredni period.
Predstavnice Zavoda za ravnopravnost polova su tom prilikom predstavile rezultate svog tima kada je u pitanju podrška lokalnim telima za rodnu ravnopravnost u delu koji se tiče zakonske obaveze lokalnih samouprava da osnuju rodne mehanizme na svim nivoima i informisale članove i članice koordinacionog tima Mreže o broju lokalnih samouprava koje su sredstvima Zavoda dobile podršku u izradi Lokalnog akcionog plana i u svoje ciljeve i aktivnosti uvrstile borbu protiv nasilja prema ženama u svojim zajednicama. Prema podacima Zavoda, u AP Vojvodini 16 lokalnih samouprava je izradilo strateški dokument za unapređenje rodne ravnopravnosti, a u 2022. godini biće podržano još deset opština.
Budući da je Zavod za ravnopravnost polova član radne grupe za izradu novog pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period 2022-2025. godine, ove aktivnosti naše ustanove doprineće širenju javne svesti kako o ličnoj tako i o društvenoj i institucionalnoj odgovornosti kada je u pitanju fenomen nasilja.
Mreža „Život bez nasilja” okuplja pokrajinske institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2004. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.
18.05.2022 | Aktuelno
18. maj posvećen je sećanju na žene žrtve nasilja u porodici, kada je čak sedam žena 16, 17. i 18. maja 2015. godine ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju.
Na današnji dan želimo da skrenemo pažnju javnosti da nasilje nije privatan problem, već odgovornost čitavog društva. Smanjenju nasilja prema ženama najviše doprinosi podizanje društvene svesti o nultoj toleranciji na rodno zasnovano nasilje, kao i pravovremeno reagovanje nadležnih institucija. Budući da su aktivnosti Zavoda za ravnopravnost polova, pre svega, usmerene na prevenciju nasilja, iskustvo je pokazalo da su riziku od rodno zasnovanog nasilja posebno izložene žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, samohrane majke, azilantkinje/migrantkinje, žene drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta i dr. Marginalizovane grupe žena, poput žena sa sela, često nemaju lak pristup informacijama i nadležnim organima, a njihov položaj dodatno otežava i život u manjim seoskim zajednicama koji je podložan tradicionalnom, patrijarhalnom obrascu ponašanja i široko rasprostanjenim rodnim stereotipima i predrasudama koji održavaju okruženje u kojem se nasilje prema ženama u velikom meri toleriše i opravdava.
Medijski izveštaji pokazuju da je od početka 2022. godine u Srbiji ubijeno 13 žena, od kojih osam u porodično-partnerskom kontekstu. Nažalost, precizan broj ubijenih žena teško je utvrditi jer ne postoji zvanična javno dostupna evidencija ubijenih žena, a moguće je i da nisu svi slučajevi dospeli u medije. Važno je napomenuti i da strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda.
Iako su u proteklom periodu u Republici Srbiji ostvareni značajni rezultati na planu suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ovi oblici nasilja još uvek su široko rasprostranjeni i u privatnoj i javnoj sferi života. Uz širenje mizoginih i sekstičkih poruka, senzacionalističko izveštavanje o nasilju prema ženama je i dalje dominantno u medijima, dok nedovoljan broj medijskih izveštaja pristupa fenomenu rodno zasnovanog nasilja iz edukativnog ugla. Žene su dominantne žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, a ni broj femicida se ne smanjuje značajno.
Dan sećanja na žene žrtve nasilja obeležava se od 2017. godine na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije. Odluka je doneta na inicijativu Mreže „Žene protiv nasilja“, koju je potpisima podržalo 8000 građanki i građana u 25 gradova i na zvanični predlog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Jedinstveni SOS telefon u Vojvodini za prijavu nasilja je 0800 10 10 10.
20.04.2022 | Aktuelno, Podsticajni programi
Zavod za ravnopravnost polova objavio je u okviru svojih podsticajnih programa Javni konkurs za dodelu sredstava udruženjima za oblast ravnopravnosti polova u AP Vojvodini u 2022. godini.
Konkurs je namenjen udruženjima sa teritorije AP Vojvodine koja u svojim statutarnim odredbama kao ciljeve prepoznaju unapređenje i zaštitu rodne ravnopravnosti, a svojim aktivnostima doprineće podsticanju politike jednakih mogućnosti u cilju jačanja rodne ravnopravnosti kroz sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Ciljevi konkursa se pored promovisanja i primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti odnose i na osnaživanje žena za političku participaciju na lokalnom nivou, kao i na zaštitu i promovisanje politika jednakih mogućnosti kod mladih uzrasta između 16 i 19 godina.
Konkurs je otvoren do 11. maja 2022. godine.
25.03.2022 | Aktuelno
Početkom marta 2022. godine započela je nova faza izrade Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030. koja podrazumeva definisanje vizije i pravca razvoja, kao i aktivnosti koje će dovesti do postavljenih ciljeva Pokrajine u narednoj dekadi. Plan razvoja je najvažniji razvojni dokument, koji daje strateški okvir na osnovu koga se definišu konkretne aktivnosti i usmeravaju resursi. Na taj način će se značajno uticati na unapređenje uslova za život i rad u Vojvodini.
Shodno tome, Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, uključio je građane i građanke Vojvodine u ovu fazu izrade Plana razvoja AP Vojvodine kako bi time dali doprinos određivanju prioriteta i postavljanju realnih i održivih ciljeva razvoja koje oni smatraju najvažnijim za kvalitet života u Pokrajini u narednih devet godina. Bolji životni standard, kvalitet vazduha koji udišemo, čista i dostupna voda koju pijemo, bolje obrazovne i poslovne mogućnosti za mlade, kvalitetnije javne usluge, samo su neki od ciljeva koje mogu da označe kao važne i time utiču na njihovo ostvarivanje.
“Plan razvoja će nam omogućiti da donosimo i sprovodimo odluke koje su po mišljenju stanovnika Vojvodine najvažnije za njen razvoj. Zato su nam pomoć i aktivno učešće što više građana i građanki svih uzrasta, akademske i poslovne zajednice, organizacija civilnog društva i svih zainteresovanih strana u ovoj fazi veoma važni. U saradnji sa Razvojnom agencijom Vojvodine, omogućili smo svima da aktivno učestvuju u ovom procesu kroz jednostavne, dostupne i jasne alate, kako bi odgovor građana bio što masovniji”, kaže Aleksandar Sofić, Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine.
U cilju informisanja i uključivanja javnosti u definisanje vizije i ciljeva Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030. svim građanima je dostupna internet stranica planrazvojaapv.rs. Označavanjem tri od 19 ponuđenih oblasti u jednostavnom grafičkom prikazu u okviru rubrike “Uključi se i ti” na ovoj stranici, građani su do 24. marta mogli da biraju/glasaju za one oblasti koje smatraju najvažnijim za kvalitet njihovog života i u kojima žele da vide najveći napredak u razvoju Vojvodine do 2030. godine.
“Planom razvoja nećemo moći da rešimo sve izazove sa kojima se suočavamo, ali se možemo dogovoriti šta nam je najvažnije i u kom pravcu bi trebalo da se krećemo kako bi unapredili životni standard u Vojvodini“, zaključuje Sofić.
Proces izrade Plana razvoja podržavaju projekti Nemačko-srpske razvojne saradnje „Podrška reformi javne uprave u procesu pristupanja EU“ i „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“, koje sprovodi GIZ. Oba projekta finansira Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke, dok se drugi projekat sprovodi uz kofinansiranje Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).
U svim aspektima izrade Plana razvoja AP Vojvodine integrisani su ciljevi Agende za održivi razvoj do 2030, koji predstavljaju održivi pristup razvoju društva. Sveobuhvatno načelo Agende 2030. je princip “Niko ne sme biti izostavljen”, koje se u 17 ciljeva održivog razvoja Agende 2030. konkretizuje kroz standarde poput dostupnih, pristupačnih, povoljnih i kvalitetnih javnih usluga za sve, demokratizaciju procesa planiranja, donošenja i sprovođenja odluka, partnersku i intersektorsku saradnju… Ovo načelo ukazuje da ciljevi Agende 2030. moraju biti ispunjeni na taj način da se u održivi razvoj uključe svi slojevi društva, a pre svega one grupe koje su najviše izostavljene. Ostvarivanje ciljeva održivog razvoja Agende 2030. kompatibilan je proces pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Na internet stranici planrazvojaapv.rs/ dostupni su i dokumenti iz oblasti društvenog razvoja, životne sredine, ekonomskog razvoja i infrastrukture, koji sadrže podatke i zaključke o stanju u ovim oblastima. Ove analize rezultat su višemesečnog rada eksperata u pripremnoj fazi izrade Plana razvoja, a verifikovane su kroz javne konsultacije. Istovremeno, ovi dokumenti biće osnova za definisanja ciljeva i mera Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030.
Osim na ovoj interenet stranici, aktivnosti na izradi Plana razvoja AP Vojvodine 2022-2030 građani mogu da prate i na fejsbuk stranici Plan razvoja AP Vojvodine 2022-2030.
8.03.2022 | Aktuelno
Danas obeležavamo Međunarodni dan žena – 8. mart podsećajući se svih onih žena sa početka 20. veka koje su se borile za pravo glasa, pravo na imovinu i pravo na rad, za pravo da postanu vidljive u društvu koje grade zajedno sa muškarcima.
U međuvremenu, ženska perspektiva je prepoznata kao važno političko pitanje koje je postalo preduslov za ispunjavanje socijalne pravde i stvaranje humanog okruženja kome teži i naše društvo i današnji dan je prilika da ukažemo na izvorno značenje ovog datuma i ekonomska, politička i društvena dostignuća žena i poručimo da borba za stečena prava nikada ne prestaje.
11.02.2022 | Aktuelno
Povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci – 11. februara, Zavod za ravnopravnost podseća javnost da iako žene danas čine manje od 30 odsto istraživača širom sveta, one često predvode zahtevna i revolucionarna istraživanja koja imaju ogroman uticaj na razvoj čovečanstva i društva uopšte. U Srbiji podaci govore da među zaposlenima u oblasti istraživanja i razvoja dominiraju žene sa 51%, i da je najveće učešće istraživačica u medicinskim naukama (58,6%), dok ih je najmanje u inženjeringu i tehnologiji (40%). Ovakvi podaci govore da u našem društvu i dalje postoje rodni stereotipi kada je u pitanju izbor profesije i zanimanja, te je u tom smislu važno promovisati uspešne žene u nauci, a devojčice podsticati da od najranijeg uzrasta razvijaju svoja interesovanja.
Zavod za ravnopravnost polova od 2006. godine u okviru svoje izdavačke delatnosti objavljuje doktorske i master radove koji promovišu naučnoistraživački rad i postignuća žena, sa ciljem da predstavi žene iz akademske zajednice i afirmiše studentkinje, naučnice i druge stručnjakinje koje se bave rodnim politikama. Na ovaj način Zavod pruža svoj doprinos širenju vidljivosti žena u nauci predstavljajući njihove obrazovne i istraživačke kapacitete.
Povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, direktorka Zavoda Stanislava Malić-Gostović prisustvovala je svečanosti na temu “Naučnice govore” u organizaciji novoosnovanog Udruženja naučnica Srbije “Srna”, koje je tom prilikom predstavilo svoj rad i mlade naučnice koje su za svoj istraživački rad i druge poduhvate dobile priznanja kako domaćih institcija i fondacija, tako i međunarodnih kompanija.
Direktorka Zavoda je ovom prilikom izrazila nadu u buduću saradnju Zavoda i Udruženja “Srna” kroz nove projekte i poduhvate koji će afirmisati naučnice i uspešne istraživačice.
28.12.2021 | Aktuelno, Program ekonomskog osnaživanja
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović uručila je u utorak, 28. decembra 2021. godine 48 ugovora u vrednosti od 14.051.250,00 dinara za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva na teritoriji AP Vojvodine.
Na konkurs Zavoda za ravnopravnost polova prijavilo se 144 preduzetnica iz cele Vojvodine, dok je bespovratna sredstva dobilo 48 privrednih subjekata i to za podršku unapređenja poslovnih kapaciteta, inovacija i projekata u start-up fazi kroz kupovinu mašina, opreme, alata i repromaterijala, kao i za sertifikaciju, standardizaciju i brendiranje proizvoda i usluga.
„Žensko preduzetništvo je svakako značajna tema kojoj će Zavod za ravnopravnost polova u budućnosti posvetiti punu pažnju, a prioritet u narednom periodu će nam biti i žene iz marginalizovanih grupa, kao i one koje otpočinju privatan biznis. Verujemo da će ova mera Pokrajinske vlade imati pozitivne efekte na ekonomsko osnaživanje žena, i njihovo ohrabrivanje da pokrenu sopstveni posao ili dodatno ojačaju, ali i na otklanjanje rodnih stereotipa u društvu da biznis sektor vode samo muškarci.“ – istakla je direktorka Zavoda.
Prema rečima preduzetnice Sandre Kondić iz Futoga koja ima krojačku radionicu, sredstva koja je dobila od Zavoda puno će joj značiti jer se ovim poslom bavi već 17 godina i od tada nije bila u mogućnosti da sebi priušti novu opremu, ali nakon ovakve finansijske podrške narednih dvadeset godina će sigurno moći da radi na dobrim i pravim mašinama.
27.12.2021 | Aktuelno
Zavod za ravnopravnost polova objavio je u okviru svoje izdavačke delatnosti dve nove publikacije čime je fond literature iz oblasti rodnih politika obogaćen novim temama.
Sa autorkama monografije “Inkluzivna bezbednost” Svetlanom Janković i Zoricom Mršević
Publikacija „Inkluzivna bezbednost“ autorki Zorice Mršević i Svetlane Janković prezentira rodnu analizu društvenih modela reagovanja na rizike izazvane aktivnostima ljudi i prirodnih katastrofa. Značajna komponenta te analize je afirmisanje inkluzivnosti uz kritičko napuštanje stava da su rizici, oružani sukobi i katastrofe rodno neutralni, jer iako iz njih proizašle posledice mogu da pogađaju celo stanovništvo, i uzroci i razlike su suštinski rodno obojeni.
Koautorska monografija „Inkluzivna bezbednost” je još jedan uspešan rad u nizu višegodišnjih sistematskih napora obe autorke usmerenih u pravcu njihovog temeljnog promišljanja rodno zasnovanih aspekata ravnopravnosti sa kritičko-analitičkog fenomenološkog aspekta.
Direktorka Zavoda sa autokom Radicom Šipovac
Rad Radice Šipovac „Istorijsko i savremeno stvaralaštvo žena“ – Male velike žene polazi od činjenice da se uloga žena znatno razlikovala od današnjih kada je njihova uloga bila veoma sužena. Vremenski obuhvat monografije (18, 19. i 20. vek), smešten je na teritoriju nekadašnje Austrougarske, gde je autorka u okvirima Jugoslavije razmatrala specifične oblike stvaralaštva i velike doprinose žena. Autorka u monografiji iznosi pojedinačne slučajeve kao uspeh slepe pevačice iz Grgurevaca, poznavanje pravnih propisa i podnošenje memoriala devojke Marte, poseban značaj Marije Terezije, gluvoneme slikarke Slave Ruškaj, Anđelije Stančić koja je vratila, sa obrazloženjem, Orden Svetog Save i druge značajne žene koje su svojim radom doprinele poboljšanju rodne ravnopravnosti i ostvarivanja ljudskih prava.
Izdavačka delatnost Zavoda za ravnopravnost polova predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti ustanove kojom se unapređuju rodne politike. Podeljena u pet edicija, izdavačka delatnost Zavoda nudi fond literature akademskoj zajednici, obrazovnim institucijama, rodnim mehanizmima, ustanovama kulture, distributivnim izdavačkim centrima kao i široj javnosti sa ciljem da predstavi i afirmiše istraživače/istraživačice, stručnjake i stručnjakinje koji/koje se bave društvenim fenomenima iz rodne perspektive, kao i da razvija znanje i unapređuje vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda i naučnoistraživačkog rada na temu rodne ravnopravnosti.
Izdavačka delatnost Zavoda je, od svog osnivanja 2006. godine, obogatila fond literature o društvenim fenomenima i rodnim politikama i tako predstavila značajan korpus znanja i kapacitete novih aktera/ki na javnoj sceni. Edicije Zavoda za ravnopravnost polova povezale su mnoge institucije, konsultantkinje, akademsku zajednicu, medije, nevladine organizacije u oblasti rodne ravnopravnosti i tako otvorile i stvorile savezništvo u razvijanju politike jednakih mogućnosti.
16.12.2021 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović učestvovala je u sredu, 15. decembra 2021. godine u Domu kulture u Šimanovcima na tribini pod nazivom “Prevencija nasilja nad ženama”.
Tribina je održana u okviru projekta “Zajedno smo jače” koji za cilj ima otvaranje lokalne kancelarije na teritoriji opštine Beočin za pružanje podrške ženama u situaciji nasilja, kao i razvijanje svih raspoloživih mehanizama u lokalnoj sredini kada je ovaj društveni problem u pitanju.
Projekat realizuje Udruženja žena “Gorska ruža” iz Rakovca uz finansijsku podršku Zavoda za ravnopravnost polova.
“Udruženja žena sa sela poput rakovačke “Gorske ruže”, “Šimanovčanki” i “Sremica” iz Pećinaca su veoma važne u svojim lokalnim sredinama jer mogu biti posrednik između žena koje su potencijalno u riziku od nasilja ili onih koje su veće preživale nasilje, s jedne strane i prve dostupne pomoći na lokalnom nivou, s druge strane. Ponekad su one te koje mogu biti prve u ovom lancu podrške i zato je važno da budu osnažene i dobro informisane.” – istakla je direktorka Zavoda Stanislava Malić-Gostović.
Tribina je održana u saradnji sa opštinom Pećinci i Udruženjem žena “Šimanovčanke”, a pored direktorke Zavoda obratile su se i predsednica Skupštine Opštine Pećinci Dubravka Kovačević-Subotički i direktorka Centra za socijalni rad – Pećinci Biljana Jovičić.
13.12.2021 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović potpisala je 13. decembra 2021. godine ugovore sa predstavnicima udruženja građana sa teritorije AP Vojvodine kojima su dodeljena bespovratna sredstva za finansiranje projekata u oblasti unapređenja položaja žena u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanju mladih, informisanju i edukaciji žena i devojčica za primenu novih tehnologija sa akcentom na višestruko diskriminisane grupe žena.
Bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 5.330.000,00 miliona dinara dobila su 22 udruženja građana i žena kojima je na ovaj način data podrška u realizaciji aktivnosti na unapređenju rodne ravnopravnosti u svojim lokalnim zajednicama. Na ovaj način Zavod za ravnopravnost polova ispunjava nacionalne strateške ciljeve koji se tiču uspostavljanja mehanizama saradnje sa udruženjima i jačanja civilnog sektora.
