Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački i samostalna stručna saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović održale su 16. marta 2015. godine u Gložanu predavanje na temu “Neophodna znanja o rodnoj ravnopravnosti” u okviru projekta “O rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou“.
Prvo od četiri predavanja koliko je planirano aktivnostima projekta održano je sa ciljem informisanja članica udruženja žena u Vojvodini, o konceptu i osnovnim pojmovima rodne ravnopravnosti kao i o ženskim ljudskim pravima. Takođe, cilj je bio motivisati i ohrabriti članice udruženja da se uključe u aktivnosti na lokalnom nivou kada su u pitanju rodne politike.
Obuci je prisustvovalo 40 žena iz 4 udruženja iz Vojvodine: Udruženje žena „Slovenka“ iz Gložana (kao nosilac projekta), Udruženje žena „Svilen konac“ iz Obrovca, „Udruženje petrovačkih žena“ iz Bačkog Petrovca i Udruženje žena „Zlatne ruke“ iz Bačke Palanke.
Naredne tri sesije biće održane do kraja aprila u Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu i Obrovcu na teme:
Uloga organizacija civilnog društva u integrisanje rodne perspektive
Zakonodavni okvir za rodnu ravnopravnost
Politika rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou – Šta mi možemo da učinimo
Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja posvećeno radi na osnaživanju žena na selu u Vojvodini, promociji značaja njihovog učešća u odlučivanja i političkom životu, njihovoj edukaciji, kao i promociji principa rodne ravnopravnosti i ljudskih prava uopšte.
Projekat „O rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou“ podržao je Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ranopravnost polova u okviru tema iz oblasti rodne ravnopravnosti sa ciljem unapređenja položaja žena u AP Vojvodini.
U Gradskoj upravi grada Pančevo u ponedeljak 9. marta 2015. godine Centar za podršku ženama iz Kikinde, Savet za rodnu ravnopravnost Grada Pančevo i Zavod za ravnopravnost polova predstavili su rezultate projekta „Ka unapređenju usluga za žene u Gradu Pančevu“.
Cilj projekta je, sa jedne strane, bio uspostaviti efikasan model saradnje između lokalnih mehanizama za ravnopravnost polova, lokalnih institucija i organizacija civilnog društva, a sa druge na osnovu rodne analize socijalnih usluga koje postoje na teritoriji grada Pančeva, sačiniti preporuke za njihovo unapređenje kako bi one više odgovarale potrebama žena i muškaraca i kako bi se unapredila ravnopravnost u pružanju usluga.
O aktivnostima i rezultatima projekta govorile su:
Milica Todorović, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Skupštine grada Pančevo
Marija Srdić, direktorka Centra za podršku ženama
Biljana Stepanov, koordinatorka projekta
Višnja Baćanović, sociološkinja i nezavisna konsultantkinja na projektu
Gordana Josimov, saradnica na projektu
Suzana Jovanović, članica GV zadužena za socijalna pitanja
Rodna analiza socijalnih usluga, prilagođena okviru ovog projekta, podrazumevala je analizu dostupnih sekundarnih podataka o socijalnim uslugama u Pančevu, njihovim pružaocima/cama i korisnicima/cama, budžetska izdvajanja za socijalne usluge i primarnih podataka prikupljenih anketnim istraživanjem i fokus grupnim diskusijama.
Anketa kojom je obuhvaćeno 122 građana i građanki (88 žena i 32 muškarca) pokazala je da ispitanici ne poznaju u dovoljnoj meri sistem i usluge socijalne zaštite, kao i da poistovećuju socijalne i zdravstvene usluge. Od 122 ispitanika/ce, više od polovine koristi neku socijalnu uslugu, a za 13% ispitanika socijalnu uslugu koriste najuži članovi porodice. Socijalne usluge najviše korsite penzioneri, a zatim nezaposleni, posebno oni koji rade povremeno.
Iz procesa analize usluga za grad Pančevo identifikovana je nedovoljna međusobna saradnja institucija na teritoriji grada Pančeva, nepostojanje rodno osetljivih pokazatelja u većini institucija i organizacija koje pružaju socijalne usluge, kao i nepostojanje prakse ispitivanja potreba korisnika/ca i njihovih porodica.
Analiza je takođe pokazala da Pančevo spada u malobrojne opštine koje pružaju usluge pomoći u kući i dnevnih boravaka, kao i da su najčešći korisnici socijalnih usluga stari. Najveća izdvajanja iz Budžeta su upravo za usluge namenjene starim licima i za Sigurnu kuću. Ipak, nedostaju drugi programi podrške za žene u situaciji nasilja, kao i programi koji bi imali za cilj zadovoljavanje strateških potreba osoba u riziku od socijalne isključenosti ili socijalno isključenih.
Projekat je finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Zavod za ravnopravnost polova i UNS – ACIMSI Centar za rodne studije
pozivaju Vas na promociju knjige
Vantelesna oplodnja: rodne i društvene kontroverze
Subota, 7. februar 2015.
Univerzitet u Novom Sadu, zgrada Rektorata (sala u prizemlju)
12.00 – 13.30 časova
Govore:
dr Silvia Dražić, recenzentkinja
prof. dr Aleksandra Novakov Mikić, recenzentkinja
Ksenija Kričković Pele, autorka
prof. dr Marija Zotović, mentorka
“Pitanje vantelesne oplodnje u centar istraživanja stavlja telo žene. U postojećoj teorijskoj literaturi o telu, jedan od pravaca izučavanja jeste da telo postoji onoliko koliko u njega učitavamo naše ideološke i druge odrednice. Činjenica je da je telo žene u 21. veku postalo područje borbe za moć nad telom. Samo tako može opstati industrija lepote (žensko telo treba prekrajati u skladu sa ‘normama’ lepote), farmaceutska industrija (iz ženskog telo treba ‘izbaciti’ suvišno), medicine (u žensko telo treba ubaciti ono što je potencijalni ponos nacije), prehrambene industrije…
Potrebna nam je teorija prakse koja pomaže ženama da steknu znanje i vrednosti sopstvenog tela i da se odupru svim ovim industrijama i ne dozvole da ga prisvajaju ili menjaju.”
(Iz recenzije prof. dr Svenke Savić)
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, Zavod za ravnopravnost polova, promovisao je 11. oktobra 2014. godine u Apatinu ženski seoski aktivizam u okviru tradicionalne manifestacije „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini”.
Izložba rukotvorina i proizvoda ženskih seoskih udruženja u Vojvodini održana je na Gradskom trgu u Apatinu, a učestvovalo je 160 ženskih seoskih udruženja iz 36 opština i gradova Vojvodine.
Manifestaciju su obeležili brojni programi poput promocije potencijalnih vojvođanskih suvenira: oslikane tikve, uramljene slike vojvođanskih salaša, mini špajz u teglicama, oslikani etno-medenjaci i kočije od medenjaka; izložba skulptura vajarke Jovane Momčilović iz Apatina, kao i izložba proizvoda polaznika i polaznica edukativnog kursa „Znanje svima“ u okviru projekta Stručne službe za realizaciju programa privrednog razvoja AP Vojvodine.
Izložba „Fotoportreta seoskih žena u Vojvodini“ bila je postavljena u Galeriji Meander u Apatinu, a posetioci su kroz fotografije imali priliku da se upoznaju sa svakodnevnim životom žena sa sela koje su do sada uvek bile na marginama društvenih događaja. Fotoportreti kroz primere dobrih praksi i netipične poslove koje obavljaju žene ukazuju na činjenicu da kod žena iz ruralnih područja postoji spremnost da menjaju svoju ulogu u porodici, zajednici i društvu uopšte.
Zavod za ravnopravnost polova je u okviru šestog Sajma stvaralaštva seoskih žena u Apatinu obeležio svoj jubilej – 10 godina od osnivanja. Tom prilikom predstavljeni su brojni programi, projekti i aktivnosti naše ustanove koja je od 2004. godine ostvarila važne, vidljive i merljive rezultate u različitim oblastima, koristeći inovativne strategije za upoznavanje javnosti sa najznačajnijim pitanjima rodne ravnopravnosti.
Zavod za ravnopravnost polova, Garancijski fond AP Vojvodine i partner iz Mađarske Savez udruženja nezaposlenih osoba Bač-Kiškun županije realizovali su od 1. marta 2013. godine do 28. februara 2014. godine projekat „Poslovno povezivanje žena koje žive u ruralnim područjima“, prvi projekat iz oblasti rodne ravnopravnosti koji je ikada odobren u okviru IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska- Srbija.
Projekat je pokrenut sa idejom da se seoskim ženama pruži institucionalna podrška za ekonomsko osnaživanje, imajući u vidu činjenicu da su nedovoljno prepoznate i uključene u ruralni razvoj svojih zajednica. Aktivnosti projekta i ciljne grupe obuhvatile su Bačku, srednji i severni Banat, Čongrad i Bač-Kiškun.
Istraživanja, kao i različita iskustva, potvrdila su da se žene koje žive u ruralnim područjima suočavaju sa brojnim teškoćama koje njihov položaj u zajednici čini nepovoljnim. Ograničene mogućnosti za pun razvoj, posebno u sferi ekonomije, utiču time negativno i na ukupnu dinamiku razvoja ruralnih područja. Uzimajući u obzir postojeće podatke, projekat je imao dva opšta cilja: ekonomsko osnaživanje i saradnju seoskih žena preduzetnica, kao i poboljšanje poslovnih mogućnosti za nezaposlene žene koje žive u ruralnim područjima.
Aktivnosti projekta bile su usmerene na žene iz ruralnih područja sa obe strane granice, koje su zajedno, kroz treninge i intenzivnu interakciju, radile na sticanju novih veština, razvijanju svog poslovanja, ideja, međusobne saradnje i kontakata. Cilj ovih aktivnosti bio je učiniti ih ekonomski nezavisnijim, omogućiti otvaranje novih radnih mesta, obezbediti bolji kvalitet života i uticati na održivi ekonomski, kulturni i društveni razvoj čitavog prekograničnog regiona. Projekat je direktno bio usmeren na žene preduzetnice koje su imale potrebu za daljom izgradnjom poslovnih kapaciteta i žene koje su nezaposlene.
U prvoj fazi projekta 80 žena (sa obe strane granice) bile su podeljene u dve grupe: žene preduzetnice i nezaposlene žene i sa njima je urađeno komparativno istraživanje o stavovima, potrebama i interesovanjima na polju preduzetništva i zapošljavanja. Naročita pažnja je posvećena uključivanju najmanje 20% žena iz posebno ranjivih grupa, uzimajući u obzir razlike među ženama zasnovanim na klasi, starosnom dobu i etničkoj pripadnosti.
Uzimajući u obzir potrebe prepoznate u fazi istraživanja, sačinjeni su posebni nastavni planovi za obuke iz dve oblasti: korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i društvenih mreža za razvoj poslovanja i veštine upravljanja.
Prvi nivo obuke bio je usmeren na korišćenje IKT za umrežavanje i za marketinške aktivnosti, sa posebnom pažnjom na korišćenje interneta za traženje informacija, mogućih poslovnih prilika i partnerstava. Nakon obuke, učesnice obuke opredelile su se za grupe po delatnostima (agroturizam i etnoturizam, jagodarstvo, dizajn enterijera i nameštaja, pčelarstvo, kinologija, organsko povrtarstvo, prerada trske, izrada suvenira, proizvodnja zdrave hrane) u okviru kojih su bile zainteresovane da razvijaju svoje poslvne ideje.
Drugi nivo obuke imao je za cilj da unapredi menadžerske veštine žena iz ruralnih područja u oblasti prodaje, marketinga, knjigovodstva i pravljenja biznis planova.
U obukama je učestvovalo oko 50 seoskih žena iz 30 različitih sela u Vojvodini.
Uviđajući značaj dodatnog obrazovanja i poštujući principe celoživotnog učenja, obuke su imale za cilj da povećaju znanje i veštine seoskih žena, imajući u vidu da su istraživanja pokazala da više od 80% seoskih žena nakon formalnog obrazovanja, nisu imale priliku da učestvuju u dodatnim usavršavanjima.
Projekat „Poslovno povezivanje žena koje žive u ruralnim područjima“ predstavlja veliki uspeh partnerskih organizacija, ali i signal drugim institucijama i organizacijama da krenu u ovom pravcu. Aktivnosti Projekta, koje su uključile istraživanja, obuke i različite instrumente javnog promovisanja preduzetništva i zapošljavanja seoskih žena, bile su koncipirane tako da, sa jedne strane, ostvare merljivu korist za seoske žene koje su direktno i indirektno uključene u Projekat, a sa druge, da omoguće održivost i otvore nova polja budućeg delovanja, kako u okviru pogranične saradnje sa Mađarskom, tako i u okviru redovnih aktivnosti.
Međunarodni dan seoskih žena obeležen je petom Izložbom stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini u subotu, 21. septembra 2013. godine u Kikindi.
Manifestaciju su otvorili predstavnici pokrajinskih institucija i lokalne samouprave.
Na platou ispred Gradske kuće, održana je izložba rukotvorina ženskih seoskih udruženja u Vojvodini gde je učestvovalo 180 ženskih seoskih udruženja iz 39 opština i gradova Vojvodine, kao i ženska udruženja iz Rumunije i Mađarske. Izložene su autentične rukotvorine i proizvodi koji čuvaju tradiciju i bogato kulturno nasleđe vojvođanskog višenacionalnog ambijenta.
Manifestaciju su obeležili brojni programi poput Sajma cveća, radionice na temu značaja i razvoja seoskog turizma, akcije povodom Svetskog dana srca, izložba skulptura u terakoti simpozijuma „TERRA“, kao i promocija knjige „Civilizacija i žena“ autorke Slađane Milošević.
U okviru petog Sajma stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini održan je Forum za prekograničnu saradnju seoskih žena na temu „Poljoprivredom do ekonomski snažnije seoske žene“.
Na Forumu je pored seoskih žena iz Vojvodine, prisustvovalo i 50 nezaposlenih žena i preduzetnica iz Bač-Kiškun županije. O značaju ženskog preduzetništva, organskoj proizvodnji, kao i primerima dobre prakse u oblasti samozapošljavanja, govorile su profesorka emerita sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Branka Lazić, sociološkinja profesorka dr Slobodanka Markov, kao i nekoliko žena iz Mađarske i Vojvodine.
Posetioci i učesnici bili su u mogućnosti da izaberu suvenir manifestacije pod nazivom „Mojih ruku delo”, sa ciljem podsticanja osmišljavanja suvenira karakterističnih za AP Vojvodinu. Većinom glasova izbran je suvenir „Stalaža sa zimnicom“ koje je kandidovalo Udruženje žena „Vredne ruke Banata“ iz Vladimirovca.
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini održan je 13. oktobra 2012. u Subotici na platou ispred Gradske kuće. Nakon Novog Sada, Sombora i Inđije, Subotica je četvrti grad u kome je održana ova manifestacija, sa ciljem da se predstavi bogato stvaralaštvo seoskih žena u Vojvodini kao mogući ekonomski, privredni i turistički potencijal ruralnih sredina u Vojvodini.
Na izložbi je učestvovati preko 150 ženskih seoskih udruženja iz 40 opština i gradova Vojvodine koja su izložila autentične rukotvorine i proizvode starih zanata.
Na manifestaciji se prvi put predstavila Ženska zadruga žena „RUŽE SREMA» iz Inđije i Kazneno popravni zavod iz Požarevca sa proizvodima i ručnim radovima koje izrađuju zatvorenice ove ustanove.
Posebnost ovogodišnje manifestacije bio je prateći program “Parada vojvođanskih narodnih nošnji” koji je predstavio žene i muškarce u tradicionalnim nošnjama nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini.
Актив жена Српски Милетић, Оџаци
Удружење активних жена Нове Пазове, Стара Пазова
Удружење жена Банстолке, Инђија
Друштво за неговање традиције Етно, Бајша
Мађарски културно-уметнички центар "Мергеш Шандор", Ковачица, Дебељача
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, Zavod za ravnopravnost polova, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Opština Inđija, su 15. oktobra 2011. godine u pešačkoj zoni opštine, organizovali “Izložbu stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini”. Time je nastavljena kontinuirana promocija stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini i programi podsticanja ekonomskog osnaživanja žena AP Vojvodine. Učestvovalo je 160 udruženja seoskih žena iz Vojvodine.
Manifestaciju su pratili sledeći tematski programi:
– Koncert ženskih folklornih grupa u Vojvodini,
– Izložba fotografija „Žene na selu u Bojvodini“,
– Predstavljanje pokrajinskih programa za podršku seoskim ženama u Vojvodini,
– Prezentacija dobrih praksi i donatorskih programa za unapređenje položaja žena na selu.
Izložbi su prisustvovali predstavnici/ce Narodne skupštine, republičkih ministarstava, Skupštine i Vlade AP Vojvodine, pokrajinskih sekretarijata i lokalnih samouprava, Turističke organizacije Srbije i Vojvodine, Privredne komore, gosti iz regiona i mediji.
Na koncertu je učestvovalo ukupno 7 ženskih folklornih grupa iz Novog Slankamena, Inđije, Ruskog Krstura, Tavankuta, Stare Pazove, Mužlje i Ženska pevačka grupa Bunjevačkog kulturnog centra.
U okviru manifestacije predstavljeni su i pokrajinski programi za podršku seoskim ženama u Vojvodini, kao i donatorski programi u okviru USAID podrške unapređenju položaja žena na selu i agrobiznisu i dobre prakse u oblastima: žene u poljoprivredi, organska proizvodnja i bio-bašte, žene i nove tehnologije.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, Zavod za ravnopravnost polova, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Opština Inđija, su 15. oktobra 2011. godine u pešačkoj zoni opštine, organizovali “Izložbu stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini”. Time je nastavljena kontinuirana promocija stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini i programi podsticanja ekonomskog osnaživanja žena AP Vojvodine. Učestvovalo je 160 udruženja seoskih žena iz Vojvodine.
Manifestaciju su pratili sledeći tematski programi:
– Koncert ženskih folklornih grupa u Vojvodini,
– Izložba fotografija „Žene na selu u Bojvodini“,
– Predstavljanje pokrajinskih programa za podršku seoskim ženama u Vojvodini,
– Prezentacija dobrih praksi i donatorskih programa za unapređenje položaja žena na selu.
Izložbi su prisustvovali predstavnici/ce Narodne skupštine, republičkih ministarstava, Skupštine i Vlade AP Vojvodine, pokrajinskih sekretarijata i lokalnih samouprava, Turističke organizacije Srbije i Vojvodine, Privredne komore, gosti iz regiona i mediji.
Na koncertu je učestvovalo ukupno 7 ženskih folklornih grupa iz Novog Slankamena, Inđije, Ruskog Krstura, Tavankuta, Stare Pazove, Mužlje i Ženska pevačka grupa Bunjevačkog kulturnog centra.
U okviru manifestacije predstavljeni su i pokrajinski programi za podršku seoskim ženama u Vojvodini, kao i donatorski programi u okviru USAID podrške unapređenju položaja žena na selu i agrobiznisu i dobre prakse u oblastima: žene u poljoprivredi, organska proizvodnja i bio-bašte, žene i nove tehnologije.
Međunarodni dan seoskih žena obeležen je Izložbom stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini u petak, 15. oktobra 2010. godine u Somboru, u Gradskoj hali „Mostong“.
Centralni događaj Manifestacije je bio posvećen predstavljanju stvaralačkih potencijala i proizvoda seoskih žena u Vojvodini, pre svega autentičnih rukotvorina, kao i proizvoda starih zanata koji afirmišu tradiciju i bogato kulturno nasleđe vojvođanskog višenacionalnog ambijenta. Izložbu su pratili tematski programi: Koncert ženskih forlklornih grupa u Vojvodini, Izložba fotografija „Žene na selu u Vojvodini“, Izložba likovnog stvaralaštva seoskih žena na selu u Vojvodini i Okrugli sto „Žene na selu – politike i prakse“.
Na manifestaciji je učestvovalo 140 ženskih seoskih udruženja iz 38 vojvođanskih opština. Manifestaciju je svečano otvorio gradonačelnik grada Sombor, a prisutne su pozdravili brojni predstavnici iz javnog i političkog života.
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački i samostalna stručna saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović održale su 16. marta 2015. godine u Gložanu predavanje na temu “Neophodna znanja o rodnoj ravnopravnosti” u okviru projekta “O rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou“.
Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja posvećeno radi na osnaživanju žena na selu u Vojvodini, promociji značaja njihovog učešća u odlučivanja i političkom životu, njihovoj edukaciji, kao i promociji principa rodne ravnopravnosti i ljudskih prava uopšte.
U Gradskoj upravi grada Pančevo u ponedeljak 9. marta 2015. godine Centar za podršku ženama iz Kikinde, Savet za rodnu ravnopravnost Grada Pančevo i Zavod za ravnopravnost polova predstavili su rezultate projekta „Ka unapređenju usluga za žene u Gradu Pančevu“.
Zavod za ravnopravnost polova i UNS – ACIMSI Centar za rodne studije
Uviđajući značaj dodatnog obrazovanja i poštujući principe celoživotnog učenja, obuke su imale za cilj da povećaju znanje i veštine seoskih žena, imajući u vidu da su istraživanja pokazala da više od 80% seoskih žena nakon formalnog obrazovanja, nisu imale priliku da učestvuju u dodatnim usavršavanjima.
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini održan je 13. oktobra 2012. u Subotici na platou ispred Gradske kuće. Nakon Novog Sada, Sombora i Inđije, Subotica je četvrti grad u kome je održana ova manifestacija, sa ciljem da se predstavi bogato stvaralaštvo seoskih žena u Vojvodini kao mogući ekonomski, privredni i turistički potencijal ruralnih sredina u Vojvodini.
