16.07.2015 | Edukativni programi
Organska proizvodnja razvijena je u 160 zemalja a njome se bavi 1,9 miliona proizvođača. Cilj organske proizvodnje je ekonomski i ekološki profit uz očuvanje životne sredine primenom preventivnih mera i predostrožnosti uz visoku etičnost. Specifičnost ovako uzgajanoj hrani daje ekološki sistem proizvodnje, zakonska regulativa, kontrola i sertifikacija.
U cilju promovisanja organske proizvodnje u Vojvodini, Zavod za ravnopravnost polova osmislio je program „Otvorenih škola edukacije“ koja podrazumeva stručna predavanja iz oblasti organske proizvodnje, praktičnu obuku seoskih žena, kao i prezentaciju i degustaciju organskih i tradicionalnih proizvoda.
Četvrta po redu “Otvorena škola edukacije” održana je 15. jula 2015. godine na porodičnom domaćinstvu Mirjane Hemun na Banstolu. Prisustvovalo je oko 50 žena iz 5 seoskih ženskih udruženja sa teritorije Vojvodine koje u svom radu primenjuju principe organske proizvodnje.
“Otvorene škole edukacije” predstavljaju novi vid podrške razvoju ženskog preduzetništva u oblasti organske proizvodnje, koje pored drugih alatki, poput oglednih polja, inkubatora, mentoringa i udruživanja, unapređuju profesionalne veštine i kompetencije preduzetnica, ali pružaju podršku i drugim zainteresovanim licima za ovakav vid bavljenja poljoprivredom.
Uvodna predavanja na temu uloge i značaja organske proizvodnje u razvoju turizma, ulozi žene u razvoju organske proizvodnje, kao i na koji način se priprema finalni proizvod za tržište a zatim uspešno plasira, održale su stručnjakinje iz ove oblasti – prof. dr emeritus Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, diplomirana ekonomistkinja Jelena Ivović i Snježana Mitrović iz Udruženja građana “Terra’s” iz Subotice, master ekologije Jelena Savić iz udruženja Geaorganik, dok je svoja praktična iskustva prenela preduzetnica Milica Popović, vlasnica prve ovlašćene organske prodavnice Moj salaš iz Novog Sada.
Nakon teorijskog dela obuke, učesnice projekta posetile su organske farme proizvođača jabuka i kajsija u Irigu – porodično gazdinstvo Lazara Klještanovića i Nurdina Mujkanovića gde su imale priliku da čuju praktična iskustva dugogodišnjih proizvođača.
Aktivnosti su odžane u okviru projekta “Organske farme u funkciji razvoja preduzetničkih veština seoskih žena” koje je realizovalo Udruženje proizvođača i ljubitelja organske hrane “Vitas”. Projekat je finansiran sredstvima Zavoda za ravnopravnost polova u okviru “Javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava udruženjima žena na teritoriji AP Vojvodine za finansiranje preduzetničkih inicijativa u oblasti organske proizvodnje.
13.07.2015 | Edukativni programi
U cilju razvoja ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama na području Vojvodine, organizovana je obuka žena “Otvorene škole edukacije” u oblasti organske proizvodnje, pokrenut od strane Zavoda za ravnopravnost polova, i u petak, 10. jula u Belom Blatu realizovan je još jedan projekat „ORGANSKA PROIZVODNJA – šansa za Beloblaćanke“, od ukupno 8 podržanih projekata, u 2015. godini.
Na edukativno – promotivnom skupu učestvovalo je veliki broj predstavnica ženskih organizacija iz okolnih banatskih naselja kao i svi zaintersovani za primenu i plasman organske proizvodnje.
U istraživačkom centru u Belom Blatu, prisutnima se obratila Vesna Šijački, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, u vezi ideje, podrške i realizovanih aktivnosti koje afirmišu seoske žene da steknu znanje o organskoj proizvodnji i primene u bio-baštama.
Zatim su sledile prezentacije: „Čudesan svet biobašte“, prof.dr emerita Branka Lazić, „Sertifikat i plasman organskih proizvoda“, Nenad Novaković i „Značaj zaštite prirode i organske proizvodnje kao potencijalni lokalni brend“, mr Olivia Tešić. Nakon edukativnog dela, organizovan je praktičan deo projektnih aktivnosti, obilaskom bio bašta Marike Vrška Jonoš, Anuš Šimon i Gabrijele Gode, učesnice „Otvorene škole edukacije“ i članice Kluba žena Belo Blato, koje su prisutnima predstavile svoje bio bašte, rezultate i razmenile iskustva o primeni usvojenih znanja o organskoj proizvodnji.
7.07.2015 | Edukativni programi
Zavod za ravnopravnost polova i u 2015. godini kreira obuke žena u oblasti organske proizvodnje. Ideja je da pokrenemo otvorene škole edukacije, specifične za pojedine regione Vojvodine, a istovremeno primere dobre prakse.
U subotu 27. juna 2015. godine, članice i članovi Centra za organsku proizvodnju iz Selenče i proizvođači/proizvođačice posetile su farmu porodice Lelea koja se nalazi u Torku.
U nedelju, 28. juna 2015. godine u okviru istog projekta organizovana je poseta i edukacija na dve lokacije, u Irigu i Banstolu. Pomenute lokacije posetilo je 25 organskih proizvođača/proizvođačica.
Domaćica u Torku, Marijana Lelea upoznala je prisutne sa razvojnim putem svog gazdinstva, i širom otvorila vrata svoje bio-bašte u kojoj se nalazi mnogo biljnih vrsta i sorti, taj broj iznosi približno 100. Polaznicima škole objasnila je na koji način gaji svoje biljke, kako ih štiti od bolesti, štetočina i korova, i kako primenjuje uzgojni sistem „biljke prijatelji“ i plodored. Proizvođačima/proizvođačicama su naročito bile zanimljive biljne vrste i sorte koje su autohtone i davno zaboravljene, a koje se u bašti nalaze u velikom broju.
Porodica Lelea gaji ogromnu ljubav prema organskoj poljoprivredi, intenzivno se bavi ovim vidom proizvodnje nekoliko godina i uspeli su da razviju jedan tip agro-eko turizma.Upravo iz tog razloga, proizvođačima/cama predstavljaju veoma dobar primer kako primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji dodati novu, višu vrednost.
U Irigu su domaćini bile dve porodice: Sanda i Lazar Klještanović i Verica i Nurdin Mujkanović, vlasnici organskih voćnih zasada oraha, kajsije i jabuke. Pored uvodnog teorijskog dela gde su polaznike škola upoznali sa svojim gazdinstvom i voćnjakom, posetiocima su kroz praktični deo objasnili koji je njihov način i tehnologija proizvodnje.
Prisutni su obišli zasade, naučili kako se zateže žica u voćnjaku, kako i čime se vrši vezivanje sadnica, kako uraditi zelenu rezidbu i prorediti plodove, koja je uloga feromonskih klopki, kao i kako proizvode brati, pakovati i prodati. Domaćini su se izuzetno trudili da pruže posetiocima što više informacija edukativnog sadržaja. Vladalo je veliko interesovanje u toku trajanja škole, i polaznici/polaznice su zasigurno mnogo toga naučili.
Nakon održane edukacije u oblasti organskog voćarstva, učesnici/učesnice otvorenih škola uputili su se ka selu Banstol, gde su se upoznali sa Marijanom Hemun, vlasnicom i domaćicom seoskog turističkog domaćinstva „Banstolka“. Marijana je pre nekoliko godina počela da se bavi tradicionalnom proizvodnjom i od korpice trešanja danas je prerasla u ozbiljnog proizvođača i prerađivača sa razvijenim domaćinstvom u etno stilu koje pruža usluge hrane, boravka i bogat turistički sadržaj. Na svom domaćinstvu proizvodi i nudi široku paletu tradicionalnih proizvoda, kao što su slatko od različitih voćnih vrsta, rakija, pekmezi, džemovi, sokovi, kao i proizvod po kome je vlasnica poznata i koji je dobitnik brojnih nagrada i priznanja.
„Banstolka“ služi kao veoma dobar primer svima onima, kojima organska proizvodnja predstavlja životni poziv i osnovni ili dodati izvor dohodka. Kroz unapređenje sopstvene proizvodnje, iskorišćavanjem turističkih kapaciteta životne sredine u kojoj se proizvođač nalazi, i neizmernim trudom i zalaganjem, od proizvođača sirovina može se postati ozbiljan konkurent ostalim farmama i reprezent sopstvenog gazdinstva i proizvoda u oblasti organske proizvodnje i ruralnog turizma.
19.06.2015 | Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
Predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić uručio je 15. juna 2015. godine mladim bračnim parovima iz Vojvodine ugovore za kupovinu kuća na selu. Ugovore je dobio 41 bračni par, koji se opredelio za život na selu. Za ovaj projekat, Pokrajinska vlada opredelila je 40 miliona dinara. Cilj je bio da se pomogne mladim bračnim parovima, ali i oživljavanje seoskih sredina u Vojvodini. Konkurs je realizovan preko Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Zavoda za ravnopravnost polova.
Na svečanosti u centralnom holu Banovine, pored predsednika Pajtića, čestitke mladim parovima iz Vojvodine ovim povodom uputili su i potpredsednik Pokrajinske vlade i resorni sekretar Miroslav Vasin, kao i direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački.
Predsednik Pajtić je uz čestitke mladim parovima na rešavanju stambenog pitanja, pozvao sve mlade porodice, koje žele da žive na selu, da se uključe i konkurišu na narednim konkursima.
„Videli smo kakvi su alarmantni podaci kada su stigli rezultati poslednjeg popisa stanovništva. Videli smo da izumire i smanjuje se i naša Srbija i naša Vojvodina, a i naša sela. Svake godine gubimo više od 10.000 stanovnika na teritoriji Pokrajine, dakle gubimo jednu celu opštinu Čoka. I ako se nastavi takav trend da nemamo decu i da mladi odlaze u inostranstvo, mi ćemo za 30 godina biti zemlja ogorčenih staraca bez nade, bez budućnosti i bez mladosti. Zbog toga smo i pokrenuli ovaj program. Želimo da naša sela u kojima je svaka treća kuća prazna, ponovo popunimo. Želimo da poboljšamo položaj naših žena, jer u našem društvu 90 odsto nepokretnosti je u vlasništvu muškaraca, a pola ovih kuća će biti u vlasništvu majki. Želimo da poboljšamo položaj naših sela koja imaju veliki potencijal i mogu itekako da povuku celo društvo napred. U ovim kućama živeće 93 dece i mislim da je to najlepši podatak od svih podataka koje smo danas čuli,“ istakao je predsednik Pajtić.
Potpredsednik Pokrajinske vlade Miroslav Vasin istakao je da je ova akcija posebna i najlepša do sada, kada se ima u vidu da 41 porodica treba da dobije krov nad glavom. On je ukazao i na činjenice koje su danas dokazale netačnost tvrdnji da niko ne želi da živi na selu, te da mladi ljudi ne prepoznaju kvalitet života na selu. Isto tako pokazano je da nije tačno da napuštene kuće u Vojvodini predstavljaju samo manu, one, po rečima resornog sekretara, mogu biti naše novo bogatstvo. A treća stvar na koju je ukazao Vasin je da postoje mladi ljudi koji se ne mire sa stvarnošću i koji žele da preuzmu svoju sudbinu u sopstvene ruke.
„Vaše 41 porodica, i još 310 koje su učestvovale na ovom konkursu, jesu heroji ovog vremena. To je 350 porodica koje su dokazale da postoje perspektive, da nije sve sumorno i da vojvođansko selo ne mora zamreti. Vi ste neko ko je probudio nadu“, istakao je Miroslav Vasin.
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački izdvojila je jedan važan cilj koji je takođe ostvaren, a iz perspektive rodne politike, a to je ravnopravno učešće parova na ovom konkursu.
Prijemu u Pokrajinskoj vladi, povodom rešavanja ovog značajnog životnog pitanja, krova nad glavom za 41 vojvođansku porodicu, prisustvovali su i glumica Mira Banjac, književnik Pero Zubac, novinar Bora Otić i drugi ugledni kulturni radnici i predstavnici javnog života u Pokrajini.
Izvor link
19.06.2015 | Edukativni programi
Obuka i mentoring podrška putem „Otvorenih škola edukacije“ u oblasti organske proizvodnje održana je u utorak 16. juna 2015. godine u Centru za organsku proizvodnju iz Selenče.
U obuci je učestvovalo 26 žena iz 8 seoskih ženskih udruženja sa teritorije Vojvodine koja u svom radu primenjuju principe organske proizvodnje. Nakon teorijskog dela obuke, tokom leta uslediće praktičan rad i ciklus radionica koje će obuhvatiti osnove pojedinih načina organske poljoprivrede, pre svega onih koji su specifični za pojedine regione Vojvodine, а koji predstavljaju i primere dobre prakse.
Uvodna predavanja održali su prof. dr Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, M.Sc. Nikolina Pupavac iz Regionalne razvojne agencije Bačka, a svoja praktična iskustva preneo je preduzetnik Gazdinstva Vlček Mirko Vlček.
Otvorene škole edukacije predstavljaju novi vid podrške razvoju ženskog preduzetništva u oblasti organske proizvodnje, koje pored drugih alatki, poput oglednih polja, inkubatora, mentoringa i udruživanja, unapređuju profesionalne veštine i kompetencije preduzetnica.
Obuka je organizovana u okviru projekta “Mentorstvo kao alat za osnaživanja žena korisnica farm inkubatora“ čiji je cilj uspostavlјanje edukativne i mentoring podrške izabranim korisnicama farm inkubatora i stvaranje mogućnosti za efikasniji plasman gotovih proizvoda na domaće tržište.
Organska proizvodnja razvijena je u 160 zemalja a njome se bavi 1,9 miliona proizvođača. Cilj organske proizvodnje je ekonomki i ekološki profit uz očuvanje životne sredine primenom preventivnih mera i predostrožnosti uz visoku etičnost.
Specifičnost ovako uzgajanoj hrani daje ekološki sistem proizvodnje, zakonska regulativa, kontrola i sertifikacija. Projekat realizuje Centar za organsku proizvodnju iz Selenče uz finansijsku podršku Zavoda za ravnopravnost polova.
15.06.2015 | Edukativni programi
Obuka putem „Otvorenih škola edukacije“ u oblasti organske proizvodnje za 26 žena počeće u utorak 16. juna 2015. godine, u 10.30 časova u prostorijama Centra za organsku proizvodnju iz Selenče (ulica Maršala Tita 102).
Obuka je organizovana u okviru projekta “Mentorstvo kao alat za osnaživanja žena korisnica farm inkubatora“ čiji je cilj uspostavlјanje edukativne i mentoring podrške izabranim korisnicama farm inkubatora i stvaranje mogućnosti za efikasniji plasman gotovih proizvoda na domaće tržište. Takođe, namera je kreirati i akcioni plan u oblasti rodne ravnopravnosti čime će se dodatno osnažiti ženska populacija na lokalnom nivou.
Otvorene škole edukacije predstavljaju novi vid podrške razvoju ženskog preduzetništva u oblasti organske proizvodnje, koje pored drugih alatki, poput oglednih polja, inkubatora, mentoringa i udruživanja, unapređuju profesionalne veštine i kompetencije preduzetnica.
U edukaciji učestvuju predstavnice osam ženskih seoskih udruženja iz Vojvodine koja već primenjuju principe organske poljoprivredne proizvodnje, a novi petomesečni ciklus predavanja i praktičnih radionica obuhvatiće osnove pojedinih načina organske poljoprivrede, pre svega onih koji su specifični za pojedine regione Vojvodine, а koji predstavljaju i primere dobre prakse. Ukazaće se na značaj organske proizvodnje u savremenoj proizvodnji hrane, kao i na trendove u Srbiji i Evropskoj uniji.
Projekat realizuje Centar za organsku proizvodnju iz Selenče uz finansijsku podršku Zavoda za ravnopravnost polova.
14.06.2015 | Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
U ponedeljak, 15. juna 2015. godine, u 12.30 sati, na svečanosti u holu Pokrajinske vlade, predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić uručiće ugovore za kupovinu kuća bračnim parovima koji su učestvovali na konkursu Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Ugovore za kupovinu kuća u vojvođanskim selima dobiće 41 bračni par. Sprovedeni konkurs koji je raspisao Zavod za ravnopravnost polova, a za koji je Pokrajinska vlada opredelila 40 miliona dinara, imao je za cilj dolazak i ostanak mladih na selu i oživljavanje seoskih sredina u Vojvodini.
Prisutnima će se obratiti Vesna Šijački, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar Miroslav Vasin i predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić.
8.06.2015 | Promotivni programi
5. juna 2015. predstavljen je magistarski rad Terminologija rodne ravnopravnosti u engleskom, srpskom i mađarskom jeziku: uporedna kritička analiza autorke Marine Ileš.
Zavod za ravnopravnost polova je objavio promovisani rad u okviru edicije doktorskih i master radova „Roza Luksemburg”. Edicija je pokrenuta pre tri godine sa idejom da objavljujemo stručnu literaturu i studije koje fokusiraju rodne teme i koncept kao i da afirmiše obrazovni kapacitet Centra za rodne studije na Univerzitetu u Novom Sadu kao jedinog akreditovanog doktorskog i master centra u Srbiji. Zavod i Centar objavili su do sada dva doktorska rada: „Rodna perspektiva u novinama Antifašističkog fronta žena (1945-1953)” Gordane Stojaković i „Globalizacija i razvoj zasnovan na ljudskim pravima iz rodne perspektive” Mirjane Dokmanović i master rad „Vantelesna oplodnja: rodne i društvene kontroverze” Ksenije Kričković Pele.
Prmociju „Terminologije rodne ravnopravnosti u engleskom, srpskom i mađarskom jeziku“ organizovali su Zavod za ravnopravnost polova, UNS – ACIMSI Centar za rodne studije i Filozofski fakultet – Odsek za anglistiku u Centralnoj zgradi Rektorata.
O knjizi su govorile: Vesna Šijački-direktorka Zavoda, Svenka Savić- koordinatorka Centra za rodne studije, Silvia Dražić- recenzentkinja, Sabina Halupka-Rešetar, mentorka i autorka Marina Ileš.
Na promociji je otvoreno vrlo značajno pitanje potrebe i mogućnosti standardizacije terminologije u oblasti rodne ravnopravnosti i rodno osetljivog jezika kao i budućeg angažovanja Zavoda i Centra upravo na izradi višejezičnog terminološkog rečnika kao prvog koraka ka standardizaciji. Tim pre što formulisanje terminologija u oblasti rodne ravnopravnosti nije samo jezičko nego i političko pitanje.
23.03.2015 | Edukativni programi
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački i samostalna stručna saradnica za odnose sa javnošću Katarina Krajnović održale su 16. marta 2015. godine u Gložanu predavanje na temu “Neophodna znanja o rodnoj ravnopravnosti” u okviru projekta “O rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou“.
Prvo od četiri predavanja koliko je planirano aktivnostima projekta održano je sa ciljem informisanja članica udruženja žena u Vojvodini, o konceptu i osnovnim pojmovima rodne ravnopravnosti kao i o ženskim ljudskim pravima. Takođe, cilj je bio motivisati i ohrabriti članice udruženja da se uključe u aktivnosti na lokalnom nivou kada su u pitanju rodne politike.
Obuci je prisustvovalo 40 žena iz 4 udruženja iz Vojvodine: Udruženje žena „Slovenka“ iz Gložana (kao nosilac projekta), Udruženje žena „Svilen konac“ iz Obrovca, „Udruženje petrovačkih žena“ iz Bačkog Petrovca i Udruženje žena „Zlatne ruke“ iz Bačke Palanke.
Naredne tri sesije biće održane do kraja aprila u Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu i Obrovcu na teme:
- Uloga organizacija civilnog društva u integrisanje rodne perspektive
- Zakonodavni okvir za rodnu ravnopravnost
- Politika rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou – Šta mi možemo da učinimo
Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja posvećeno radi na osnaživanju žena na selu u Vojvodini, promociji značaja njihovog učešća u odlučivanja i političkom životu, njihovoj edukaciji, kao i promociji principa rodne ravnopravnosti i ljudskih prava uopšte.
Projekat „O rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou“ podržao je Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ranopravnost polova u okviru tema iz oblasti rodne ravnopravnosti sa ciljem unapređenja položaja žena u AP Vojvodini.
11.03.2015 | Istraživački programi
U Gradskoj upravi grada Pančevo u ponedeljak 9. marta 2015. godine Centar za podršku ženama iz Kikinde, Savet za rodnu ravnopravnost Grada Pančevo i Zavod za ravnopravnost polova predstavili su rezultate projekta „Ka unapređenju usluga za žene u Gradu Pančevu“.
Cilj projekta je, sa jedne strane, bio uspostaviti efikasan model saradnje između lokalnih mehanizama za ravnopravnost polova, lokalnih institucija i organizacija civilnog društva, a sa druge na osnovu rodne analize socijalnih usluga koje postoje na teritoriji grada Pančeva, sačiniti preporuke za njihovo unapređenje kako bi one više odgovarale potrebama žena i muškaraca i kako bi se unapredila ravnopravnost u pružanju usluga.
O aktivnostima i rezultatima projekta govorile su:
- Milica Todorović, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Skupštine grada Pančevo
- Marija Srdić, direktorka Centra za podršku ženama
- Biljana Stepanov, koordinatorka projekta
- Višnja Baćanović, sociološkinja i nezavisna konsultantkinja na projektu
- Gordana Josimov, saradnica na projektu
- Suzana Jovanović, članica GV zadužena za socijalna pitanja
Rodna analiza socijalnih usluga, prilagođena okviru ovog projekta, podrazumevala je analizu dostupnih sekundarnih podataka o socijalnim uslugama u Pančevu, njihovim pružaocima/cama i korisnicima/cama, budžetska izdvajanja za socijalne usluge i primarnih podataka prikupljenih anketnim istraživanjem i fokus grupnim diskusijama.
Anketa kojom je obuhvaćeno 122 građana i građanki (88 žena i 32 muškarca) pokazala je da ispitanici ne poznaju u dovoljnoj meri sistem i usluge socijalne zaštite, kao i da poistovećuju socijalne i zdravstvene usluge. Od 122 ispitanika/ce, više od polovine koristi neku socijalnu uslugu, a za 13% ispitanika socijalnu uslugu koriste najuži članovi porodice. Socijalne usluge najviše korsite penzioneri, a zatim nezaposleni, posebno oni koji rade povremeno.
Iz procesa analize usluga za grad Pančevo identifikovana je nedovoljna međusobna saradnja institucija na teritoriji grada Pančeva, nepostojanje rodno osetljivih pokazatelja u većini institucija i organizacija koje pružaju socijalne usluge, kao i nepostojanje prakse ispitivanja potreba korisnika/ca i njihovih porodica.
Analiza je takođe pokazala da Pančevo spada u malobrojne opštine koje pružaju usluge pomoći u kući i dnevnih boravaka, kao i da su najčešći korisnici socijalnih usluga stari. Najveća izdvajanja iz Budžeta su upravo za usluge namenjene starim licima i za Sigurnu kuću. Ipak, nedostaju drugi programi podrške za žene u situaciji nasilja, kao i programi koji bi imali za cilj zadovoljavanje strateških potreba osoba u riziku od socijalne isključenosti ili socijalno isključenih.
Projekat je finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
