17.02.2016 | Promotivni programi
Povodom Dana maternjeg jezika Zavod za ravnopravnost polova i Univerzitet u Novom Sadu – ACIMSI Centar za rodne studije promovisaće u subotu 20. februara 2016. godine knjigu “Rodni identiteti i interkulturalnost: Kritička analiza afirmativnih mera na visokoškolskim institucijama u Srbiji 2000-2013.” autorke dr Slavice Denić.
Promocija će biti održana u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu (čitaonica), dr Zorana Đinđića 1, od 12.00 do 13.30 časova.
U ime izdavača prisutnima će se obratiti Vesna Šijački, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, a o knjizi će govoriti recenzentkinja prof. dr Svenka Savić i autorka Slavica Denić.
Autorka knjige dr Slavica Denić iz ugla studija roda analizira rezultate Dekade Roma (2000–2013) u Republici Srbiji, sa posebnim osvrtom na rezultate afirmativne akcije u sistemu obrazovanja. Afirmativna akcija je analizirana kroz sve nivoe obrazovanja, a posebna pažnja je posvećena obrazovanju Roma i Romkinja u Pokrajini Vojvodini.
Pored statističkih podataka, u studiji su korišćeni i rezultati dobijeni terenskim istraživanjem putem upitnika i intervjua kojim su bili obuhvaćeni koordinatori i koordinatorke za romska pitanja, pedagoški asistenti i asistentkinje, studenti i studentkinje, kao i zdravstvene medijatorke u Srbiji u periodu 2013-2014. Rad Slavice Denić predstavlja značajan doprinos istraživanju socijalnog položaja Roma i Romkinja u savremenoj Srbiji, a budući da značajnu pažnju posvećuje položaju Romkinja u obrazovnom sistemu, ona je veoma dragocena i sa stanovišta studija roda.
Interdisciplinarni postdiplomski program Centra za rodne studije već 12 godina predstavlja nukleus širenja teorijskih ideja i metoda o potrebi promene akademske paradigme, a čiji je cilj stvaranje akademske elite za teorijsko promišljanje o rodnim pitanjima povezanim sa drugim komponentama identiteta (kao što su etnički, nacionalni, verski, seksualni i drugi). To je, za sada, jedini akademski program u Srbiji na osnovu kojeg se stiče zvanje master i doktor rodnih studija, a na osnovu akreditovanog master i doktorskog programa.
U okviru promocije knjige studentkinjama Škole romologije biće uručeni sertifikati.
Ovo je šesta knjiga iz edicije „Roza Luksemburg“ koju je Zavod za ravnopravnost polova posvetio doktorskim i master radovima na temu rodne ravnopravnosti sa ciljem da predstavi i afirmiše stručnjake i stručnjakinje koji/e se bave rodnim politikama.
5.02.2016 | Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
U četvrtak, 4. februara 2016. godine u Holu Pokrajinske vlade održana je svečanost povodom dodele ugovora bračnim parovima za kupovinu seoskih kuća u Vojvodini.
Bespovratna sredstva u iznosu od 68 miliona dinara, obezbeđenih u budžetu AP Vojvodine, dobilo je 74 porodice.
Vesna Šijački, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, istakla je da ovaj događaj nosi nekoliko važnih životnih poruka. Jedna od najvažnijih, iz perspektive rodnih politika, jeste ekonomsko osnaživanje žena, jer su žene imale priliku da ravnopravno i zajedno sa svojim partnerima učestvuju na konkursu, te da će one biti suvlasnice kupljenih kuća. Ona je istakla da će ove godine, u organizaciji Zavoda za ravnopravnost polova, ovim mladim ljudima biti pružena i mogućnost da pohađaju obuku za organsku poljoprivrednu proizvodnju, te da u svojim baštama gaje bezbedno voće i povrće za svoje potrebe, ali i za tržište, ako to budu želeli.
Pokrajinska vlada je u proteklom periodu kreirala brojne mere namenjene revitalizaciji vojvođanskih sela. Jedna od najzapaženijih aktivnosti upravo je dodela sredstava mladim bračnim parovima za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, sa ciljem kako trajnog rešavanja stambenog pitanja mladih ljudi, tako i podmlađivanja sela i dolaska mladih stručnjaka u seoske sredine. U junu 2015, nakon prvog konkursa u ukupnom iznosu od 40 miliona dinara, svoj dom na selu stekla je 41 porodica, a vrtići i seoske škole u Vojvodini postale su bogatije za skoro stotinu dece.
Obraćajući se mladim bračnim parovima koji su dobili sredstva za kupovinu seoskih kuća predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić istakao je da bez razvijenog i bogatog sela, bez sela u kome će mladi ljudi da odrastaju, da rade i privređuju – nema budućnosti, ne samo u Vojvodini, nego i u celoj zemlji.
„U našem društvu vlada ubeđenje kako je život u gradu idealan, a da je život u selu manje kvalitetan. Svako, ko je odrastao u selu, zna da ne postoji bezbrižnije, bezbednije i zdravije odrastanje od odrastanja u selu“, rekao je pokrajinski premijer dr Bojan Pajtić. On je dodao da su godinama unazad, u više stotina vojvođanskih sela, izgrađene kanalizacione, vodovodne i putne mreže, što je omogućilo da je danas život na selu mnogo bolji, te da je to pravi ambijent u kome roditelj poželi da neguje svoje dete.
Predsednik Pajtić je još dodao da će Pokrajinska vlada nastaviti sa realizacijom ovog programa sve dok bude zainteresovanih mladih parova, i da je jedna od važnih prednosti ovog programa i to što će pored krova nad glavom, ovi mladi ljudi dobiti i „hleb u ruke“, jer uz kuću imaju okućnicu gde mogu da se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom.
Potpredsednik Pokrajinske vlade Miroslav Vasin naglasio je prazne kuće i okućnice u našim selima treba da iskoristimo na dobrobit građana i dodao da ovaj program, velikom broji mladih građana iz Vojvodine, može da pruži bolji život.
„Činjenica da danas ljudi iskazuju želju da se vrate i žive u selu, jeste završna faza mnogih projekata Pokrajinske vlade kojima smo unapređivali vojvođansko selo“ , rekao je potpredsednik Vasin i naglasio da je proteklih godina u vojvođanskim selima izgrađeno i renovirano na desetine školskih i sportskih hala, domova zdravlja i kulture, obrazovnih ustanova i drugo, čime su stvoreni uslovi za kvalitetniji život.
Prema migracionoj statistici, ukupno 38 parova (51%) iskazalo je želju da se iz grada preseli na selo, a kao najtraženija pokazala su se sela na teritoriji opštine Bačka Palanka, grada Sombora, Vrbasa i Kikinde.
2.02.2016 | Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
U četvrtak 4. februara 2016. godine u Holu Pokrajinske vlade sa početkom u 12 časova biće održana svečanost povodom potpisivanja i uručivanja 74 ugovora sa bračnim parovima kojima su odobrena sredstva po Konkursu za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji AP Vojvodine.
Zavod za ravnopravnost polova raspisao je u julu 2015. godine drugi Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava bračnim parovima na teritoriji AP Vojvodine za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom koji žele da učestvuju u revitalizaciji vojvođanskog sela i stvaraju uslove za život svojih porodica na selu, a nisu vlasnici bilo kakve nepokretnosti.
Cilj je bio podstaknuti razvoj ruralnih sredina, poboljšati demografsku strukturu, unaprediti ekonomski položaj žena i povećati broj žena vlasnica nepokretnosti.
Konkurs u vrednosti 68 miliona dinara kreiran je u nastojanju da potencijali i kapaciteti vojvođanskih sela dođu u fokus javnih politika i ponude bračnim parovima vojvođanska sela kao moguću destinaciju i mesto za život.
Prvi konkurs je raspisan u novembru 2014. godine, na koji su se javile 344 porodice .
Dodeljena je 41 kuća u vrednosti od 40 miliona dinara.
15.01.2016 | Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
Zavod za ravnopravnost polova doneo je Odluku o dodeli bespovratnih sredstava bračnim parovima na teritoriji AP Vojvodine za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.
Sredstva u iznosu od 68.000.000,00 dinara dobila su 74 bračna para.
Imajući u vidu alarmantne podatke iz prethodnih godina o napuštanju vojvođanskih sela, smanjenju broja dece u seoskim školama, napuštenim posedima i kućama, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova raspisao je u julu 2015. godine drugi krug Konkursa za bračne parove koji žele da učestvuju u revitalizaciji vojvođanskog sela i stvaraju uslove za život svojih porodica na selu. Prijavilo se ukupno 277 bračnih i vanbračnih parova.
Najveći broj prijava stigao je iz Bačke Palanke, Novog Sada, Subotice, Sombora i Zrenjanina, a prema migracionoj statistici, od ukupnog broja prijavljenih, 105 parova je iskazalo želju za odlaskom iz grada na selo.
Učesnici Konkursa kojima su odobrena sredstva za kupovinu kuća, potpisaće ugovore o dodeli sredstava sa Pokrajinskim zavodom za ravnopravnost polova.
13.10.2015 | lokalni sajmovi
Sedmi sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini održan je 10. oktobra 2015. godine na platou ispred zgrade opštine Bačka Palanka.
Ovogodišnji Sajam koncipiran je u četiri tematske celine, a 170 ženskih seoskih udruženja iz 40 opština i gradova Vojvodine predstavile su svoju organsku proizvodnju, tkanje i rukotvorine, suvenire i starinske i tradicionalne kolače.
U okviru pratećih programa održana je Izložba fotoportreta seoskih žena u Vojvodini, edukativna video prezentacija o organskoj proizvodnji i predstavljen je projekat “Muzej na otvorenom – kuća Savića u Neštinu” Jelene Filipović, uspešne žene graditeljke.
9.10.2015 | Promotivni programi
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, u Bačkoj Palanci će 10. oktobra 2015. godine biti održana sedma po redu manifestacija „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini”. Nakon Novog Sada, Sombora, Inđije, Subotice, Kikinde i Apatina, Bačka Palanka je sedmi grad – domaćin manifestacije koja ima za cilj da, i ovog puta, predstavi izuzetne veštine i bogato stvaralaštvo žena sa sela, kao i njihovu spremnost i optimizam da revitalizuju selo, a Vojvodinu predstave kao ekonomski, privredni i turistički potencijal.
Tim povodom, u Đakonskom domu u Pivnicama, gde je i smešteno istoimeno i veoma aktivno udruženje žena iz ovog sela, održana je konferencija za novinare na kojoj su direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački, predsednik opštine Bačka Palanka Aleksandar Đedovac, pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretić i predsednica pivničkog udruženja žena Ana Valašek najavili predstojeću manifestaciju.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova, u saradnji sa gradom – domaćinom već sedmu godinu za redom organizuje ovu manifestaciju, kao jedan od oblika kroz koji se želi afirmisati stvaralaštvo seoskih žena u Vojvodini. Pokrajinska vlada već više godina kreira mere i programe koji su usmereni na selo i, posebno, na seoske žene, kao vrlo ranjivu grupu, kojoj je potrebna svaka vrsta podrške.
Anita Beretić je navela da u selima širom Vojvodine, da ironija bude veća – što je selo manje i siromašnije, tu je aktivizam udruženja seoskih žena sve veći i veći. I nije nepoznato da u velikom broju sela, kulturni i duhovni život vode i održavaju upravo udruženja žena.
Prema rečima Vesne Šijački, u definisanju programa podrške bilo je najvažnije da se predstavi snaga seoskih žena, koje su kao društvena grupa do 2008. godine bila potpuno nevidljiva, nepoznata i nepriznata na javnoj društvenoj i političkoj sceni, odnosno, nije bio programa osmišljenog za tu društvenu grupu.
Svake godine na sajmu učestvuje preko 1500 seoskih žena iz Vojvodine, a ove godine svojim proizvodima i rukotvorinama predstaviće se 170 ženskih seoskih udruženja iz 41 opštine i gradova Vojvodine. Po prvi put, na sajmu će se predstaviti žene koje se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom. U okviru predstojećeg sajma, ženska seoska udruženja predstaviće se u četiri tematske celine: Tkanje i rukotvorine, Starinski i tradicionalni kolači, Suveniri i Organska hrana.
U pratećim programima održaće se izložba fotoportreta seoskih žena u Vojvodini, video edukativna prezentacija o organskoj proizvodnji, predstavljanje projekata uspešnih žena graditeljki i kulturno-umetnički program.
2.10.2015 | Edukativni programi
U četvrtak, 1. oktobra 2015. godine na porodičnom gazdinstvu preduzetnice Mariane Lelee iz Torka održana je sedma po redu „Otvorena škola edukacije“ u oblasti organske proizvodnje.
Radionica je održana u okviru projekta “Multifunkcionalna poljoprivreda kao mogućnost za ekonomsko osnaživanje žena sa sela” i okupila je 4 udruženja žena iz Vojvodine zainteresovanih za bavljenje organskom poljoprivredom. Stručna predavanja održale su Mariana Lelea, vlasnica ogledne biobašte iz Torka i prof. dr Branka Lazić, profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta i autorka nekoliko knjiga o organskoj poljoprivredi. Ona je ukazala na potencijale biobašte, na potrebu očuvanja i poboljšanja kvaliteta zemljišta uz maksimalno korišćenje istog i uz intenziviranje povrtarskih plodova kroz primenu biljaka prijatelja.
Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova je na osnovu istraživačkih rezultata o položaju seoskih žena i uz saradnju stručnjaka i stručnjakinja iz oblasti organske poljoprivrede, osmislio program „Otvorene škole edukacije”. Cilj ovakvih škola je unaprediti profesionalne veštine i kompetencije preduzetnica za ovakav vid bavljenja poljoprivredom.
Učesnice radionice u Torku imale su priliku da obiđu biobaštu porodice Lelea i da na praktičnom primeru steknu uvid u osnove multifunkcionalne poljoprivrede.
Projekat “Multifunkcionalna poljoprivreda kao mogućnost za ekonomsko osnaživanje žena sa sela” realizovala je Fondacija „Korpa sa mirazima“ iz Torka uz finansijsku podršku Zavoda za ravnopravnost polova. Za realizaciju ovog programa dodeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 2 miliona dinara po “Javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava udruženjima žena na teritoriji AP Vojvodine za finansiranje preduzetničkih inicijativa u oblasti organske proizvodnje”.
Sredstva je dobilo 8 udruženja žena koja su učestvovala u programu „Organska hrana – šansa za sve“ 2013. godine i koja već primenjuju principe organske poljoprivredne proizvodnje.
30.09.2015 | Podsticajni programi, Program ekonomskog osnaživanja
Direktorka pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin posetili su u utorak 29. septembra 2015. godine dom porodice Dulić u Đurđinu i obišli kuću porodice Cvetićanin u selu Svetozar Miletić.
Porodica Zdenka i Jasne Dulić iz Đurđina kod Subotice jedna je od 41 porodice koja je na konkursu Zavoda za ravnopravnost polova dobila bespovratna sredstva za kupovinu kuće. Oni imaju četvoro dece: najstarije ima šest, a najmlađe godinu dana i pre toga živeli su u istom selu kao podstanari. Smatraju da je decu lakše odgajati na selu.
„Obilaskom porodice Dulić želeli smo da objavimo da je upravo zatvoren još jedan konkurs za koji je Pokrajinska vlada izdvojila 68 miliona dinara i koji će, takođe, usrećiti novih 70 porodica širom Vojvodine, koje će dobiti priliku da kupovinom kuće dođu ili ostanu da žive na selu. Na taj način želimo da oživimo vojvođansko selo, da damo naš doprinos revitalizaciji sela i da na delu pokažemo da svako treba, shodno svojim mogućnostima, da učini nešto da ova naša prelepa vojvođanska sela, gde je velik broj napuštenih kuća – ožive“, izjavio je Miroslav Vasin.
„Veliko interesovanje, kao i sreća porodica koje su već dobile kuće, uverava nas da smo na dobrom putu i da ova akcija nikada neće biti zaustavljena“, poručio je potpredsednik Pokrajinske vlade.
Direktorka Zavoda je izjavila da je 10. septembra ove godine zatvoren ponovljeni ciklus konkursa za dodelu bespovratnih sredstava bračnim parovima na teritoriji AP Vojvodine za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, na koji se prijavilo čak 277 bračnih i vanbračnih parova.
„Prvi put je kreiran Konkurs sa ovako definisanim ciljem i kriterijumima u nastojanju da potencijali i kapaciteti vojvođanskih sela dođu u fokus javnih politika i ponude bračnim parovima vojvođanska sela kao moguću destinaciju i mesto za život.“ izjavila je Vesna Šijački. Ona je napomenula da je jedan od ciljeva Konkursa uvažio i istraživačke podatke Zavoda za ravnopravnost polova o vrlo malom broju žena koje poseduju imovinu nad kućama i imanjima.
„Ovo je prilika da se kuće ravnopravno uknjiže na oba učesnika konkursa – bračne parove i vanbračne partnere“, istakla je ona.
Od ukupnog broja prijavljenih, najviše ima parova sa dvoje dece – 89, zatim sa jednim detetom – 81 par, bez dece su 65 para, dok su sa troje i više dece – 43 para. Najveći broj učesnika ima srednje obrazovanje – 316, sledi 96 učesnika sa osnovnim obrazovanjem, zatim 74 učesnika bez obrazovanja i 66 učesnika sa višim i visokim obrazovanjem. Najveći broj prijava stigao je iz Bačke Palanke – 25, Novog Sada – 22, Subotice – 20, Sombora – 19 i Zrenjanina – 17.“ – istakla je Vesna Šijački.
Strateški program povratka na selo Pokrajinske Vlade osmišljen je sa ciljem podsticanja razvoja ruralnih sredina, poboljšanja demografske strukture, unapređenja ekonomskog položaja žena i povećanja broja žena vlasnica nepokretnosti. Ovo je veoma konkretna ideja i pokušaj koji nudi alternativu u vremenu velike ekonomske krize, i širi perspektivu za stratešku akciju za povratak na selo. Finansijska podrška Pokrajinske vlade bračnim parovima koji ispunjavaju uslove Konkursa je podsticajna kako za bračne parove koji bez ovakvih modela podrške ne mogu da obezbede stambeni prostor, tako i za poboljšanje demografske strukture i oživljavanje vojvođanskih sela.
14.09.2015 | Edukativni programi
Na koji način mediji izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju i nasilju u porodici, odnosno kako kreiraju i održavaju rodno zasnovane stereotipe, i kako mogu, poštujući etičke principe i profesionalne standarde struke, da doprinesu pozitivnoj promeni, bila je tema dvodnevne obuke urednika/ca, novinara i novinarki iz Vojvodine proteklog vikenda u dvorcu Fantast kod Bečeja.
Analize medijskih sadržaja sprovedenih poslednjih godina u našoj zemlji pokazuju da ni štampa ni elektronski mediji temama koji se tiču ekonomskog i socijalnog položaja žena, (ne)ravnopravnosti, diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja ne posvećuju dovoljnu pažnju, niti o ovim temama izveštavaju na odgovarajući način.
Rezultati rodne analize štampanih medija pokazuju da teme koje se tiču položaja žena i rodne ravnopravnosti nisu rado prihvaćene od strane medija. Jedna od prvih negativnih osobina medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama, ali i o drugim temama vezanim za žene i rodnu ravnopravnost je stalno prisustvo rodno zasnovanih stereotipa. Medijski stil afirmisanja stereotipa, dodatano jača status quo podele društvene moći između žena i muškaraca, i doprinosi afirmisanju stereotipnog shvatanja rodno zasnovanog nasilja čime se ono umanjuje, opravdava i čini prihvatljivim delom tradicije i kulture.
Obuka za urednike/ce, novinare i novinarke obuhvatila je teorijske impute o prihvatanju i primeni Kodeksa rodno senzitivnog izveštavanja, analizu medijskih sadržaja koji u fokusu imaju rodno zasnovano nasilje iz rodne perpspektive i praktična uputstva za pripremu medijskih sadržaja. Angažovane su stručne saradnice sa iskustvom u sprovođenju sličnih programa edukacije u oblasti medija i rodne ravnopravnosti – Tamara Skrozza novinarka i članica Komisije za žalbu Saveta za štampu, Sandra Mandić, novinarka, rediteljka i edukatorka, dr Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka i Smiljana Milinkov, asistentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Obuku su organizovali i održali Zavod za ravnopravnost polova i Centar za podršku ženama u okviru programa „Efikasnije informisanje žena o fenomenu nasilja”.
„Cilj obuke je kreiranje novog modela komunikacije između institucija, medija i nevladinog sektora u čijem fokusu je borba protiv nasilja, i timskog unapređenja standarda profesionalnog izveštavanja o nasilju nad ženama u porodici. Naša ideja je da stvorimo bazu primera dobre prakse medijskog izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju”, istakla je direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački.
Nakon obuka sledi konkurs tj. mogućnost da se kroz produkciju 10 medijskih sadržaja omogući novinarkama i novinarima da primenjuju nove standarde za rodno senzitivno izveštavanje.
Aktivnost je utemeljena u Programu za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period 2015-2020. i okrenuta je ka senzibilizaciji i osposobljavanju urednika/ca i novinara/ki štampanih, elektronskih i novih medija u Vojvodini za rodno osetljivo medijsko izveštavanje.
VIDI: PRIRUČNIK za medijsko izvestavanje o nasilju
1.09.2015 | Edukativni programi
U subotu 29. avgusta na porodičnom gazdinstvu preduzetnice Blaženke Beronje „Nananin salaš“ održana je peta po redu Otvorena škola edukacije u oblasti organske proizvodnje.
Početak realizacije projekta „Život u skladu sa prirodom – uspešna žena na selu“ otvorila je direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački. Ona je istakla da je Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova na osnovu istraživačkih rezultata o položaju seoskih žena osmislio program “Otvorene škole edukacije”. Cilj je unaprediti profesionalne veštine i kompetencije preduzetnica za ovakav vid bavljenja poljoprivredom.
Jednodnevna radionica okupila je učesnice iz Bezdana, okoline i drugih vojvođanskih sela, kao i eminentne stučnjakinje u polju organske proizvodnje. Prof. dr Branka Lazić, autorka nekoliko knjiga o organskoj poljoprivredi, ukazala je na potencijale biobašte, na potrebu očuvanja i poboljšanja kvaliteta zemljišta uz maksimalno korišćenje istog i uz intenziviranje povrtarskih plodova kroz primenu biljaka prijatelja.
Podršku ovakvim inicijativama uputila je i mr Gordana Forgić, saradnica Poljoprivredne stručne službe Sombor, koja je učesnicama poklonila pakete semena autohtonog povrća. Primere dobre prakse predočila je Marina Krstić vlasnica imanja „Sunčana strana” iz Hopova predstavljajući svoju baštu koju obrađuje po principu permakulture kao i gradnju od slame kao spoj tradicije i inovacije.
Učesnice seminara posetile su i preduzeće “Agrobezdan”, koje je u svom poslovnom krugu deo prostora prilagodilo održavanju budućih manifestacija Bio-bazara i gastronomskih festivala zdrave hrane. Na ovaj način u Bezdanu se stvara platforma za buduće “Otvorene škole edukacije” u oblasti organske proizvodnje i agro – eko turizma koja ima za cilj poboljšanje ekonomskog položaja žena u ruralnoj oblasti i stvaranja povoljnijeg društveno-ekonomskog ambijenta za agrarni razvoj.
Projekat je realizovalo Udruženje žena “Feronia” – Bezdan uz finansijsku podršku Zavoda za ravnopravnost polova. Za realizaciju ovog programa dodeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 2 miliona dinara po “Javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava udruženjima žena na teritoriji AP Vojvodine za finansiranje preduzetničkih inicijativa u oblasti organske proizvodnje”.
Sredstva je dobilo 8 udruženja žena koja su učestvovala u programu „Organska hrana – šansa za sve“ 2013. godine i koja već primenjuju principe organske poljoprivredne proizvodnje.
