6.12.2023 | Aktuelno, Promotivni programi
U četvrtak, 7. decembra 2023. godine sa početkom u 15:30 časova u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu (Zorana Đinđića 1, sala u prizemlju) biće održana promocija knjige Prilog istoriji ženskih studija u Vojvodini: ženske studije u Subotici priređivačice dr Margarete Bašaragin.
Na promociji će govoriti:
- dr Margareta Bašaragin, autorka
- dr Silvia Dražić, recenzentkinja
- dr Milena Žikić, recenzentkinja
- Katarina Krajnović, urednica izdavačke delatnosti Zavoda za ravnopravnost polova
- Polaznice Ženskih studija
Moderira: prof dr Svenka Savić
Knjiga Prilog istoriji ženskih studija u Vojvodini: ženske studije u Subotici priređivačice dr Margarete Bašaragin poslednja je u nizu publikovanih radova u okviru izdavačke produkcije Zavoda za ravnopravnost polova. Rad je izašao u okviru Edicije “Klara Cetkin” koja promoviše edukativne programe, seminare i kurseve u oblasti rodne ravnopravnosti i namenjena je obrazovanju najšire javnosti zainteresovane za ovu oblast.
Margareta Bašaragin je priredila knjigu Prilog istoriji ženskih studija u Vojvodini: Ženske studije u Subotici, sa namerom da predstavi i afirmiše delatnosti novosadskog Udruženja za ženske studije i istraživanja u Subotici. Ženske studije kao alternativni visokoškolski obrazovni program objedinjuju nastavu, istraživanje, izdavaštvo i dokumentaciju o ženama u jedinstveni program za žene (i muškarce). U praksi se realizuju kao mreža obrazovnih programa u nekoliko gradova unutar jugoslovenskog prostora i u Republici Srbiji, koju su tokom tri decenije aktivno gradile predavačice zajedno sa polaznicama u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i Subotici. Autorka pokazuje da je upravo dokumentovanje istorije o akademskom aktivizmu žena (na lokalnom nivou – u gradu Subotici) jedan od neizostavnih načina da se ukaže na put institucionalizacije znanja o ženama i o rodnoj ravnopravnosti, kao i na njegovo prelivanje u zakone i direktan uticaj na formiranje raznih mehanizama za rodnu ravnopravost kod nas.
Danas radom Ženskih studija u Subotici rukovodi dr Margareta Bašaragin, a u radu aktivno učestvuju i dr Mirjana Dokmanović i dr Jasminka Dulić, uz nesebičnu podršku i pomoć prof. emerite Svenke Savić. Oko podružnice Ženskih studija u Subotici okuplja se veliki broj aktivistkinja koje doprinose afirmisanju raznih tematskih oblasti s ciljem unapređenja položaja žene u društvu i ravnopravnom tretmanu, ali i kulturi sećanja.
Promociju zajednički organizuju Zavod za ravnopravnost polova i Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ Novi Sad.
1.12.2023 | Aktuelno
Poštovane učesnice Konkursa za žensko preduzetništvo,
Obaveštavamo vas da se u dnu ovog obaveštanja nalazi TABELA sa spiskom pristiglih prijava na konkurs. Molimo vas da proverite da li se nalazite u tabeli, ukoliko se ne nalazite na spisku a poslali ste dokumentaciju u roku, molimo vas da nas do utorka, 5.12.2023. obavestite mejlom o tome i ostavite kontakt telefon.
Mejl adresa je konkursi@ravnopravnost.org.rs
Hvala na razumevanju.
SPISAK PRIJAVA_ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO 2023
30.11.2023 | Aktuelno
Usled štajka Pošte Srbije i kašnjenja prijema dokumentacije na konkurs za razvoj i afirmaciju ženskog preduzetništva, Komisija za procenu prijava NEĆE doneti Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih privrednih subjekata u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, kako je predviđeno Pravilnikom o postupku i kriterijumima za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva.
Lista će biti doneta i objavljena na sajtu Zavoda u što kraćem roku.
Hvala na razumevanju.
25.11.2023 | Aktuelno
Danas obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama u okviru svetske Kampanje «16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama» koja ove godine nosi slogan:
„UJEDINIMO SE! Investirajmo u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama“
U 2023. godini, tema kampanje fokusirana je na važnost finansiranja različitih strategija prevencije kako bi se sprečilo nasilje, i njena poruka i poziv građanima, građankama i vladama širom sveta jeste da pokažu koliko im je stalo do okončanja nasilja nad ženama i devojčicama. Svaki napor uložen u sprečavanje nasilja nad ženama je korak ka sigurnijem, ravnopravnijem i prosperitetnijem svetu.
Nasilje prema ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. I uprkos tome što mnoge zemlje donose zakone za borbu protiv nasilja nad ženama, slaba primena i diskriminatorne društvene norme ostaju i dalje značajan problem. Globalno, procenjuje se da je oko 736 miliona žena — skoro svaka treća — bilo izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju intimnog partnera, nepartnerskom seksualnom nasilju ili i jednom i drugom, barem jednom u životu.
Nasilje nad ženama je takođe pojačano u različitim okruženjima, uključujući radni i onlajn prostor. Pojedine studije pokazale su da je 38 odsto žena imalo lična iskustva sa nasiljem na društvenim mrežama, a 85 odsto žena koje provode vreme na mreži uočilo je digitalno nasilje nad drugim ženama. Globalna studija o ženama koje rade u tehnološkom sektoru pokazala je da je 44 odsto žena osnivača iskusilo neki oblik uznemiravanja na poslu 2020. godine, od čega je 41 odsto žena iskusilo seksualno uznemiravanje.
Nasilje negativno utiče na fizičko i mentalno zdravlje i dobrobit žena u svim fazama njenog života i utiče na njen profesionalni razvoj i ekonomsko osnaživanje. Nasilje nad ženama takođe ima šire društvene i ekonomske posledice po porodice, zajednice i društva i ometa postizanje održivog razvoja.
Svake godine u periodu od 25. novembra do 10. decembra kampanju širom sveta obeležava preko 5000 organizacija u više od 180 zemalja sa zahtevom za ukidanje svih oblika nasilja prema ženama. Kampanja, kroz svoje aktivnosti treba da ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja prema ženama.
Zavod za ravnopravnost polova podseća da je od početka 2023. godine 27 žena ubijeno u porodično-partnerskom nasilju. Najčešće učinilac je suprug ili vanbračni partner, emotivni partner, sin ili drugi član porodice. Ubistvo žena u porodičnom kontekstu najčešće se događa kada žena napusti partnera ili njen partner percipira (osnovano ili ne) da mu je neverna. Ubistvo je najčešće izvršeno u zajedničkom stanu ili kući žrtve i učinioca, dakle tamo gde bi žena trebalo da je najbezbednija – u porodici.
Ovaj podatak nam govori da u našoj javnosti još uvek postoji raširena svest o tome da je nasilje privatna i porodična stvar i da će komšija pre pozvati policiju zbog buke koju proizvodi glasna muzika nego zbog porodičnog nasilja. Istraživanja takođe ukazuju na to da je gotovo svaki femicid mogao da bude sprečen jer mu je prethodilo dugogodišnje nasilje, a često i otvorene pretnje ubistvom.
U tom kontekstu Zavod za ravnopravnost polova apeluje na građanke i građane da na svaku situaciju nasilja reaguju odmah i efikasno.
0800 10 10 10
Svakog radnog dana od 10 do 20 časova. Poziv na ovaj broj je besplatan iz fiksne i svih mreža mobilne telefonije.
mreza.sos.vojvodina@gmail.com
Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Brojne organizacije i državne ustanove ujedinjeni su u donošenju posebnih protokola o postupanju nadležnih organa i instutucija u procesuiranju femicida, zatim u sprovođenju istraživanja o rodno zasnovanim motivima femicida, kao i uvođenja ograničenja vlasništva i posedovanja vatrenog oružja tamo gde je bilo zabeleženo nasilje prema ženama. Takođe postoje preporuke i inicijative da se razviju programi za rad sa učiniocima nasilja i uspostave efikasni mehanizmi za praćenje femicida.
Kampanja je prilika da rodni pokrajinski mehanizmi, ali i druge nadležne institucije UJEDINjENE investiraju u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama kroz konkretne mere i akcije koje sprovode.
Zavod za ravnopravnost polova kao jedan od nosilaca mera u pokrajinskom Programu za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine i kao član koordinacionog tima Mreže „Život bez nasilja“ kojom koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, sprovodi aktivnost koja se tiče prikupljanja i analiziranja podataka i informacija o kapacitetima i potrebama specijalizovanih ženskih organizacija i drugih ustanova u sektoru socijalne zaštite koje pružaju psihosocijalnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici i unapređivanje takvih usluge.
U kontekstu primene pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine biće organizovan rad i edukacija sa predstavnicima lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine kako da u svoje Lokalne akcione planove za rodnu ravnopravnost uključe i aktivnosti za promociju nulte tolerancije na nasilje i aktivnosti za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama.
|
Zavod za ravnopravnost polova koristi priliku da podseti medije o ETIČKOM KODEKSU U IZVEŠTAVANjU O NASILjU, naročito o rodno zasnovanom nasilju i da izbegavaju stereotipno i senzacionalističko izveštavanje javnosti jer ono doprinosi produbljivanju patrijarhalnog obrasca ponašanja i negiranju nasilja i zločina.
Preuzmi: Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama
|
16.11.2023 | Aktuelno
Zavod za ravnopravnost polova obaveštava sve učesnice Javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za podršku razvoja i afirmacije ženskog preduzetništva u 2023. godini koje su svoju prijavu za učešće na konkursu poslale putem pošte, da provere status pošiljke na https://www.posta.rs/cir/alati/pracenje-posiljke.aspx
Ukoliko pošiljka ima status otpreme ili prijem (računa se samo ako piše uručeno), molimo učesnice da dokaz/potvrdu o slanju pošiljke pošalju skenirano na mejl Zavoda konkursi@ravnopravnost.org.rs
Za sva dodatna pitanja možete se obratiti na 021/66 15 177
14.11.2023 | Aktuelno, Podsticajni programi
Danas su u Zavodu za ravnopravnost polova predstavnicima udruženja građana sa teritorije AP Vojvodine uručeni ugovori o korišćenju sredstava za realizaciju projekata u oblasti unapređenja položaja žena i rodne ravnopravnosti.
Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog konkursa za dodelu sredstava udruženjima za oblast ravnopravnosti polova u AP Vojvodini u 2023. godini, sa ciljem povećanja vidljivosti i profitabilnosti preduzetničkih aktivnosti žena sa sela, kao i sprovođenja obuka i edukativnih programa za unapređenje znanja i veština kojima se povećava zapošljivost i samozapošljivost žena.
Finansijsku podršku na osnovu konkursa, u ukupnom iznosu od 4.500.000,00 miliona dinara, dobilo je 32 udruženja građana kojima je na ovaj način omogućena realizacija aktivnosti u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti u svojim lokalnim zajednicama.
Pri odabiru projekata za finasiranje, prioritet su imali oni programi koji doprinose promovisanju i primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti, odnosno Strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, koja kao jednu od preporuka navodi i saradnju institucija i civilnog sektora, u smislu jačanja kapaciteta nevladinih organizacija koji se posmatraju kao partneri u sprovođenju politike jednakih mogućnosti i kreiranja novih javnih politika.
13.11.2023 | Aktuelno
Direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Ivana Krsmanović posetila je Zagreb 10. novembra 2023. godine gde je prisustvovala radnom sastanku sa predstavnicima Ureda za ravnopravnost spolova Republike Hrvatske.
Sastanak je održan na inicijativu Zavoda za ravnopravnost polova sa namerom da se uspostavi partnerski odnos budući da je područje rada ove dve ustanove slična. Razmena primera dobrih praksi i iskustva je od obostranog interesa jer ona može doprineti kreiranju novih programa za unapređenje položaja žena u regionu.
Radnom sastanku su u ime Zavoda prisustvovale direktorka Ivana Krsmanović i saradnice Katarina Krajnović i Sandra Bačko, dok su u ime Ureda za ravnopravnost spolova Republike Hrvatske bili prisutni ravnateljica Helena Štimac Radin i savetnici Nikola Zdunić i Maja Sporoš.
Tema razgovora bile su aktivnosti dva institucionalna mehanizma za rodnu ravnopravnost i mogućnost buduće saradnje. Direktorka Zavoda i saradnice predstavile su delatnost i programske aktivnosti Zavoda i istakle nameru da u narednom periodu daju akcenat regionalnoj saradnji jer je takvo povezivanje osnov za održanje i povećanje stabilnosti i promovisanje sveukupne dobrosusedske saradnje. Stalan napredak i produbljivanje regionalne saradnje, posebno kroz regionalne inicijative, unapređuje odnose i ubrzava evropske integracione procese u regionu Jugoistočne Evrope i stvara uslove za ekonomski napredak i poboljšanje životnog standarda stanovništva.
Ravnateljica Ureda je na sastanku dala akcenat na iskustvu Hrvatske kada je u pitanju proces pristupanja Evropskoj uniji u oblasti poglavlja koja se tiču rodne ravnopravnosti i istakla da su zaposleni spremni da pruže podršku na osnovu iskustva koje su i sami prošli.
Na sastanku je zaključeno i ocenjeno da je najznačajniji rezultat susreta uspostavljen kontakt i da će obe strane dati svoj doprinos u traženju različitih izvora finansiranja razvojnih projekata u oblasti rodne ravnopravnosti koji mogu povezati obe institucije.
10.11.2023 | Aktuelno
Gender centar – Centar za jednakost i ravnopravnost polova Republike Srpske i Zavod za ravnopravnost polova potpisali su 9. novembra 2023. godine u Banja Luci Memorandum o saradnji u cilju doprinosa izgradnji društva jednakih prilika i mogućnosti u Republici Srpskoj i Republici Srbiji, kroz izradu i sprovođenje specijalnih mera za unapređenje položaja žena u svim oblastima rada i života.
Memorandum o saradnji potpisale su u ime Zavoda za ravnopravnost polova direktorka Ivana Krsmanović i Mirjana Lukač, direktorica Gender centra iz Banja Luke.
Ovaj dokument biće osnov za zajedničke aktivnosti na području unapređenja ravnopravnosti polova i politika jednakih mogućnosti, a prioritetna područja saradnje su oblasti definisane strateškim dokumentima Republike Srpske i Republike Srbije a posebno: rodno odgovorno budžetiranje, ekonomsko osnaživanje žena, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama, akcioni planovi za ravnopravnost polova, kampanje za podizanja svesti javnosti i druge.
Memorandumom se uspostavlja regionalna saradnja dva institucionalna mehanizma za ravnopravnost polova i jača saradnja Republike Srpske i Republike Srbije kroz razmenu stručnih resursa, međusobnih poseta, pružanje podrške u organizovanju regionalnih konferencija i drugih zajedničkih aktivnosti.
U okviru posete Banja Luci, direktorka Zavoda je sa saradnicama prisustvovala konferenciji „Kako spriječiti femicid?“ održanoj 8.11.2023. godine u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske, na kojoj je bilo reči o izazovima sa kojima se suočavaju subjekti zaštite, zatim o procenama rizika od ubistva kako bi se sprečio femicid, odnosno ubistvo žene, kao i o Nacrtu zakona o zaštiti od nasilja u porodici i nasilja nad ženama Republike Srpske.
Skup je okupio stručnjake i stručnjakinje iz različitih ustanova koji su svako u svom domenu dali svoju perspektivu ovog društvenog fenomena i istakli koliko je važna multisektorska saradnja na lokalnom nivou u prevenciji femicida, odnosno kolike su mogućnosti, kapaciteti i izazovi u postupanju pri težim oblicima nasilja u porodici i nasilja prema ženama.
26.10.2023 | Aktuelno
U skladu sa odlukom direktorke Zavoda za ravnopravnost polova, rok za prijavu na Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava jedinicama lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine za finasiranje izrade Lokalnih akcionih planova i realizacije aktivnosti iz Lokalnog akcionog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti produžen je do 1. novembra 2023. godine.
Sve informacije u vezi sa pravom i uslovima učešća na konkursu, mogu se dobiti ovde
15.10.2023 | Aktuelno
Međunarodni dan seoskih žena ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine, a ideja da se uvede poseban dan, kada zemlje širom sveta ukazuju na poseban doprinos žena na selu, potekla je sa Konferencije žena UN, u Pekingu 1995. godine. Njegovim obeležavanjem se skreće pažnja na ključnu ulogu žena na selu u unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu. Naša država je ratifikovanjem određenih dokumenata i konvencija preuzela međunarodnu obavezu da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.
Žene u ruralnim područjima smatraju se višestruko marginalizovanom i ranjivom društvenom grupom. Njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije. Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju.
U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihoda penzija i socijalna davanja. Postoji znatno manja verovatnoća da žene budu nositeljke ili vlasnice poljoprivrednog gazdinstva i nepokretnosti, i podaci pokazuju da su (žene na selu vlasnice gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva.
Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.
Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.
Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.
Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je u periodu 2015-2023. godine 338 žena postalo suvlasnica nekretnine.
Od 2021. godine Zavod realizuje i Konkurs za afirmaciju i razvoj ženskog preduzetništva čime se na ovaj način pruža podrška i ženama iz ruralnih područja da započnu ili razvijaju svoj biznis.
