Promotivni programi

Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini

Jedinstveno sveobuhvatno istraživanje o položaju žena na selu u Vojvodini deklarisalo je seoske žene kao velike «žrtve tranzicije», ali i kao važne akterke ukupnog ekonomskog i svakog drugog razvoja lokalnih zajednica. Imajući u vidu ovaj podatak, ali i obaveze naše države koje je preuzela Ratifikovanjem Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i učešće u strukturama vlasti i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela, Zavod za ravnopravnost polova osmislio je promotivni program Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini.

Program je koncipiran u kontekstu obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar) koji je ustanovljen Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine, a ideja da se uvede poseban kada zemlje širom sveta ukazuju na poseban doprinos žena na selu, potekla je sa Konferencije žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine.
Sajam se održava od 2009. godine i svake godine ima za cilj da podseti javnost na ovu, često marginalizovanu društvenu grupu, da afirmiše njihova znanja i veštine kako bi ih pretočile u ekonomski isplative i tržišno orjentisane aktivnosti. Namera je ukazati na potencijale i ulogu koju žene sa sela mogu imati u unapređenju razvoja poljoprivrede i sela, bezbednosti hrane, smanjenju siromaštva i razvoju svojih lokalnih zajednica uopšte.

Prvi Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini održan je u oktobru 2009. godine u Novom Sadu na kojoj je učestvovalo 150 seoskih ženskih udruženja i više od 1500 žena koje su predstavil svoje ručne radove, proizvode starih zanata i kulturno nasleđe višenacionalne Vojvodine.
Izložbu je pratilo nekoliko pratećih programa, između ostalog Koncert ženskih pevačkih i folklornih grupa u Holu Vlade AP Vojvodine.

Оd 2009. godine Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini održan je i u sledećim gradovima i opštinama: Somboru (2010), zatim u Inđiji (2010), Subotici (2012), Kikindi (2013), Apatinu (2014), Bačkoj Palanci (2015 i 2017.), Zrenjaninu (2016), Novom Sadu (2018), Šidu (2019), Pančevu (2021) i Somboru (2022). Nažalost, prvi put od održavanja ove tradicionalne manifestacije, usled epidemije virusom COVID-19, Sajam u 2020. godini nije održan.

Ove sajamske izložbe pomerile su granice ženskih manifestacija i pokazale da više nijedan turistički i privredni događaj ne može da se organizuje bez žena kao ključnih akterki. Poseban rezultat ovih Izložbi jesu lokalne i seoske manifestacije u organizaciji ženskih udruženja, kojih sada ima više od osamdeset u Vojvodini.

Manifestacija je značajna i specifična zato što uključuje sve lokalne zajednice i stejkholdere, zato što učesnice svake godine upoznaju drugi grad ili opštinu u AP Vojvodini, i predstave svoje aktivnosti, proizvode i usluge drugim sredinama. Značajna je jer se održava u kontinuitetu, a to znači stalnu komunikaciju pokrajinskih institucija sa udruženjima žena, praćenje i podsticanje njihovog rada, planiranje i iniciranje novih koraka. Takođe, svake godine učesnice u manifestaciji imaju priliku da sagledaju i uporede sopstvene kapacitete sa svim drugim učesnicama koje nastupaju i steknu nova iskustva.

Manifestacija Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini je uvek otvoreni poziv svim relevantnim i nadležnim akterima u društvu da podrže, svako u domenu svojih nadležnosti i mogućnosti, ovu društvenu grupu žena. Istovremeno je i poziv seoskim ženama da se oslobode patrijarhalnih i svih drugih ograničenja i osavremene svoju ulogu i u porodici i u zajednici u kojoj žive.

О razvoju ženske radinosti u Vojvodini možete više pročitati u tekstu Gordane Stojaković, Domaća radinost i angažovanje žena u Vojvodini krajem 19. i početkom 20. veka ovde

Noć muzeja

Zavod za ravnopravnost polova učestvovao je 2012, 2013, 2014. i 2016. godine u manifestaciji NOĆ MUZEJA jedinstvenom kulturnom spektaklu koji se na popularan način bavi muzejima i kulturnom baštinom.

Učestvovanjem u najposećenijoj manifestaciji u oblasti kulture u Srbiji, Zavod za ravnopravnost polova otvorio je jedan novi prostor za afirmaciju umetničkog stvaralaštva žena sa sela, pokušavajući da ukaže na njihove kreativne potencijale i domete, ali i da ih predstavi kao najdoslednije nositeljke i čuvarke kulture svoje zemlje i lokalnih zajednica. Raznovrsan program Zavoda za ravnopravnost polova nastojao je da pruži priliku javnosti i zainteresovanoj publici da se upozna sa talentima i veštinama seoskih žena iz Vojvodine.

Iz filma “Meškarke”

Izložba tradicionalne seoske kuhinje (2012) prikazala je kuhinjske eksponate sa kompletnim posuđem karakterističnim za srpsku, slovačku i mađarsku kuhinju, kao i tradicionalna jela i kolače spremljene po starinskim receptima ovih nacionalnih zajednica. Izloženi su predmeti koje od zaborava čuvaju udruženja žena iz Belog Blata, Kisača, Bača i Padine. U okviru izložbe prikazani su umetničko-dokumentarni filmovi o životu žena na selu u Vojvodini: “Meškarke” (autorka filma: Brankica Drašković), “Zuska moja”(režija: Anička Halupova, Ana Suhanek, Andrija Virijević) i “Sedam žitnih cvetova” (režija: Nenad Miladinski).

UŽ “Padina”

Izložba lutaka ženskih seoskih udruženja iz Vojvodine održana je 2013. godine u Holu Vlade AP Vojvodine.
Lutke od kukurozovine, krpene, porcelanske u raznim veličinama, ispunile su svečani hol originalnim izradama i autentičnim nošnjama većinskog naroda i svih nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini. Izuzetnim stvaralačkim veštinama i talentima predstavilo se 26 udruženja žena.

Izložba starinskih modnih detalja za žene održana 2014. godine obuhvatila je kolekcije i zbirke modnih detalja 16 ženskih udruženja iz Vojvodine (Gložan, Pećinci, Boka, Bikić Do, Ruski Krstur, Grgurevci, Ostojićevo, Padina, Golubinci, Pivnice, Stepanovićevo, Panonija, Bački Monoštor, Srpski Itebej, Bajša i Kovačica).
Posetioci su imali priliku da vide izuzetno bogate i kreativne postavke šešira, rukavica, marama od vune, kašmira, svile i pliša, prsluka, perli, heklanih kapa, štrikanih čarapa, ukrasnih traka, tašni i nakita koje su nosile žene u Vojvodini krajem 19. i početkom 20. veka.

Izložba „Čarobna pozornica» održana je u okviru XIII Noći muzeja 2016. godine, koja je za temu imala „Večitu snagu smeha», kao moćnog pokretača i inspiracije za dela koja su obeležila svetsku književnost i umetnost.

Predstavljen je svet magijskih likova, pre svega ručno pravljena strašila, veštice, anđeli i vile iz kolekcija 22 udruženja žena iz Pećinaca, Srpskog Itebeja, Grgurevaca, Golubinaca, Pivnica, Stepanovićeva, Panonije, Bezdana, Banatskog Višnjićeva, Ledinaca, Dobrinaca, Bikić Doa, Prigrevice, Torka, Deča, Bačkog Maglića Banatskog Novog Sela, rakovca, Stanišića, Belog Blata, Čalme i Šašinaca.

Noć muzeja predstavlja kulturni događaj u organizaciji muzejskih kuća i drugih institucija kulture kojem je glavni cilj da su muzejski i drugi izložbeni prostori otvoreni do kasno u noć, da je ulaz potencijalnim posetiocima slobodan ili uz minimalnu novčanu naknadu koja im omogućava posetu ne samo jednog muzejskog ili izložbenog prostora već više njih.
Prva Noć muzeja održana je u Berlinu 1997. godine, a zbog velikog interesovanja javnosti, kao i načina na koji je ideja o samom događaj realizovana, ubrzo se proširio na više institucija i različitih gradova širom Evrope pa i sveta. Od 2005. godine i Srbija učestvuje u ovom jedinstvenom kulturnom spektaklu u kome učestvuje više od 120 gradova širom sveta. Prva Noć muzeja, održana u pet beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za deset godina taj broj narastao na neverovatnih 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije.